What do you think?
Rate this book
BLANK: Slavic Edition
Priča o životu i smrti, politici i vjeri, mržnji i ljubavi.
57 pages, Kindle Edition
First published January 1, 2019
78 people are currently reading
1081 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 316 reviews
July 24, 2023
Ne pamtim kad sam precenjenije sranje uzeo u ruke.
Literarna vrednost knjige je na nivou pismenog zadatka šesnaestogodišnjeg gimnazijalca koji posle odgledana 3 ideološki isto obojena dokumentarca o raspadu Yu pokušava da dočara zašto "rat - nevalja & religija = loše".
Razmišljao sam da dam prolaznu ocenu na konto toga što knjiga (((u suštini))) govori iz antiratne perspektive i protivu većine podela koje su posejane međ narod od ratnih godina o kojima govori, pa do danas.
Međutim, količina banalnosti, patetike, opštemestašenja i pseudofilozofije koja je strpana u ovo hvaljeno smeće jednostavno ne dozvoljava takve ustupke.
Literarna vrednost knjige je na nivou pismenog zadatka šesnaestogodišnjeg gimnazijalca koji posle odgledana 3 ideološki isto obojena dokumentarca o raspadu Yu pokušava da dočara zašto "rat - nevalja & religija = loše".
Razmišljao sam da dam prolaznu ocenu na konto toga što knjiga (((u suštini))) govori iz antiratne perspektive i protivu većine podela koje su posejane međ narod od ratnih godina o kojima govori, pa do danas.
Međutim, količina banalnosti, patetike, opštemestašenja i pseudofilozofije koja je strpana u ovo hvaljeno smeće jednostavno ne dozvoljava takve ustupke.
July 12, 2022
Wow, kakva knjiga :O Kakva knjiga, kakva priča, kakav život, kakva hrabrost. Pročitala sam je za 4h, bukvalno bez spuštanja.
Lektira za sve, za one koji su bili u ratu, za one koji su slušali o ratu, za one koji se tad nisu ni rodili. Za one otvorenog uma koji više ne dele na naše i njihove, na levu i desnu stranu Drine. Za one koji žele da "otvore um". Da shvate da nema nas i njih, da je običan čovek samo običan čovek, pion u rukama države, vlasti i religije.
Dok sam čitala knjigu imala sam osećaj da sedim sa Feđom i da mi priča o svom životu, kao da smo prijatelji koji se nisu videli deceniju celu. Onako sve lepo nabrojano, svi usponi i padovi, sve sramote i pobede, ono čega se setio, a verovatno je mnogo i zaboravio.
Odavno neka knjiga nije probudila ovakve emocije u meni (možda čak i nikada), da imam želju da zagrlim autora, kažem mu da ih pusti sve u tri lepe i uživa u svom životu. "Za čije babe zdravlje" je ovaj deo planete prolazio i prolazi kroz horor režiran od strane onih koji nikada nisu u prvim redovima i čija deca i unučići nikada neće biti.
Nije lako čitati ovu knjigu. Nije lako zbog rata, zbog droge, zbog umiranja, zbog svih onih situacija kojima smo okruženi, ali ćutimo i okrećemo glavu, nećemo o tome, daj nešto pozitivno. A opet nisam se rasplakala (sve do posvete na kraju knjige). Knjiga je napisana tako da vas ne rasplače, da vam ne bude žao, da se ne sažalite, nego da shvatite da je to realnost, tu je oko nas, da vidite da se može iščupati, ako imate dovoljno dobar razlog.
Preporuka od srca za apsolutno sve.
Lektira za sve, za one koji su bili u ratu, za one koji su slušali o ratu, za one koji se tad nisu ni rodili. Za one otvorenog uma koji više ne dele na naše i njihove, na levu i desnu stranu Drine. Za one koji žele da "otvore um". Da shvate da nema nas i njih, da je običan čovek samo običan čovek, pion u rukama države, vlasti i religije.
Dok sam čitala knjigu imala sam osećaj da sedim sa Feđom i da mi priča o svom životu, kao da smo prijatelji koji se nisu videli deceniju celu. Onako sve lepo nabrojano, svi usponi i padovi, sve sramote i pobede, ono čega se setio, a verovatno je mnogo i zaboravio.
Odavno neka knjiga nije probudila ovakve emocije u meni (možda čak i nikada), da imam želju da zagrlim autora, kažem mu da ih pusti sve u tri lepe i uživa u svom životu. "Za čije babe zdravlje" je ovaj deo planete prolazio i prolazi kroz horor režiran od strane onih koji nikada nisu u prvim redovima i čija deca i unučići nikada neće biti.
Nije lako čitati ovu knjigu. Nije lako zbog rata, zbog droge, zbog umiranja, zbog svih onih situacija kojima smo okruženi, ali ćutimo i okrećemo glavu, nećemo o tome, daj nešto pozitivno. A opet nisam se rasplakala (sve do posvete na kraju knjige). Knjiga je napisana tako da vas ne rasplače, da vam ne bude žao, da se ne sažalite, nego da shvatite da je to realnost, tu je oko nas, da vidite da se može iščupati, ako imate dovoljno dobar razlog.
Preporuka od srca za apsolutno sve.
April 30, 2020
Interesantna autobiografska knjiga, bez nekih velikih književnih ambicija (više nalik materijalu za filmski scenario), ali ipak dobro napisana. Ima fantastičnih momenata, ali i onih manje lijepih, kad autor ne odolijeva preuveličavanju sopstvenog značaja. Recimo - "da sam imao političkih ambicija, ova zemlja bi sada izgledala potpuno drugačije." Ma nemoj!
Šta me od početka odbijalo od knjige? Upravo ta neka vrsta taštine. Prije svega - nerealno visoka ocjena na Goodreadsu i gomile lažnih profila za jednokratnu upotrebu sa kojih se dijele petice i pišu hvalospjevi. Ne znam da li iza profila stoje čitaoci koji iz nekog razloga prave GR naloge da bi ostavili 5 zvjezdica ili to jedna te ista osoba ostavlja stotine recenzija sa raznih profila, al šta god da je u pitanju, odbojno je.
U svakom slučaju, knjiga nije loša, ali je ocjena besmislena i pomalo degutantna.
Šta me od početka odbijalo od knjige? Upravo ta neka vrsta taštine. Prije svega - nerealno visoka ocjena na Goodreadsu i gomile lažnih profila za jednokratnu upotrebu sa kojih se dijele petice i pišu hvalospjevi. Ne znam da li iza profila stoje čitaoci koji iz nekog razloga prave GR naloge da bi ostavili 5 zvjezdica ili to jedna te ista osoba ostavlja stotine recenzija sa raznih profila, al šta god da je u pitanju, odbojno je.
U svakom slučaju, knjiga nije loša, ali je ocjena besmislena i pomalo degutantna.
October 11, 2023
Knjiga mi je bila razočarenje. Možda i zbog velikih očekivanja. Bez obzira na neke dobre momente, plemenite poruke mira i one o besmislu rata, pomislila sam kako je riječ o egomanijaku i puno toga mi djeluje kao holivudski "presrano".
May 7, 2020
"U Sarajevu je rat stao prije nekoliko mjeseci i stanje je bilo jadno. Ljudi, slični onima koji su mi psovali sarajevsku majku i gađali me flašama, držali su sudstvo, školstvo, zdravstvo, policiju, kulturu, državu, sve! Još uvijek drže."
July 8, 2023
Razumem ljude kojima je ova knjiga brutalna, veličanstvena, neponovljiva i ne znam koje sve hiperbole nisu upotrebljene za hvalospeve ovog haotičnog narativa...ali isto tako znam, da mi je neophodna mnogo jača emocija, mnogo više znanja i iskustva, od ličnog doživljaja i vajba klinačke taštine, koje ne mogu da se otresem nakon čitanja. Banalizacija bilo koje teme, u ovom slučaju religijske, suštinsko zanemarivanje njenog koncepta, u smislu negiranja koncepta žrtve, snage njene simbolike u kontekstu u kom je ona nastala i karakiranje istog, mi je na kraju samo zamena teza, da ne kažem 'pametovanje', površno i populističko razmišljanje, nažalost vrlo naivno, i nešto što pripisujem onima koji misle da su život i njegovo razumevanje provalili bolje od drugih. A dve zvezdice, a ne jedna, jer sam naučila nešto o sebi nakon ovog čitanja, a to je da i dalje slepo ne padam na kolektivni hajp i da i dalje imam svoj glas i mišljenje.
April 22, 2025
ZASTO RANIJE NISAM SAZNALA ZA OVU KNJIGU??
Zasto?
Knjigu sam doslovno progutala u jednom danu. Nije to djelo zbog kojeg sam se vracala recenicama, niti sam u njemu trazila knjizevne opise koji ostavljaju bez daha – nema tamo slikovitih pejzaza, metafora koje se pamte, niti lirskih pasaza koji zaustavljaju dah. Ali… paznju mi je drzala do posljednje stranice.
Ta njegova zivotna prica – sirova, ogoljena, bez imalo uljepsavanja – ostavlja snazan utisak. Govor, ponasanje, razmisljanja… sve je bez suzdrzavanja, direktno, iskreno do boli. Nema poziranja, nema dodvoravanja citaocu. I upravo zato, iako to mozda nije jedno od najljepse napisanih djela u knjizevnom smislu, prica iz Blanka ostace sa mnom zauvijek.
Zasto?
Knjigu sam doslovno progutala u jednom danu. Nije to djelo zbog kojeg sam se vracala recenicama, niti sam u njemu trazila knjizevne opise koji ostavljaju bez daha – nema tamo slikovitih pejzaza, metafora koje se pamte, niti lirskih pasaza koji zaustavljaju dah. Ali… paznju mi je drzala do posljednje stranice.
Ta njegova zivotna prica – sirova, ogoljena, bez imalo uljepsavanja – ostavlja snazan utisak. Govor, ponasanje, razmisljanja… sve je bez suzdrzavanja, direktno, iskreno do boli. Nema poziranja, nema dodvoravanja citaocu. I upravo zato, iako to mozda nije jedno od najljepse napisanih djela u knjizevnom smislu, prica iz Blanka ostace sa mnom zauvijek.
July 26, 2024
Ni sam sebi ne mogu da poverujem, kada o knjizi koja nema veliku književnu vrednost i u kojoj mogu da navedem na desetine razloga za nedopadanje, a samim tim i nečitanje, pišem u vidu preporuke i iskrenog zadovoljstva što mi je dopala šaka. O samom autoru realno ne znam ništa, neobično ime nije Pedja nego Fedja zvučnije je pa sam ga i zapatio, gledao sa samo jedan njegov film u kome glumi sa Tim Robinsom, generalno negledljivo, i konačno ga zapamtio jer je vraćen sa granice kao potencijalna pretnja za državu uz pominjanje njegove knjige imena Blank. A sama reč blank označava čistinu, belinu ili neispisanost, ali sam je nakon pročitane knjige razumeo u kontekstu čistilišta koje prostor o kome piše, naš prostor sveukupno, predstavlja kao predvorje ka paklu ili raju, mada bih sam početak knjige ipak bio pakao kao predvorje ka čistilištu i verovatno raju. Vizuelni efekat je takođe sjajan, potpuno crnilo knjige i samo naslov, bez imena autora ili nekog crteža, što opet govori o izgledu sveta koji je nastao delanjem vođa i vođica i raznih bogova i mitskih demona naših naroda.
"Zgrožen sa količinom mržnje kojom je religija kontaminirala čovječanstvo."
Fedja ni andjeo ni demon, ali i jedno i drugo, kroz ratna dešavanja i sreću da ne bude nosilac smrti putem mušice na pušci, preobražava se kroz heroinsko čistilište u pacifistu i pokretača humanitarnog delanja i jedinstva ljudi sa ovih prostora. Sam potiče iz mešovitog srpsko- bošnjačkog braka, u ratu je učestvovao kratko, tačnije dok nije skapirao da su svi izmanipulisani, da nema strane koja je u pravu, koja je pravedna, izvadio se na ludilo, na dijagnozu i upisao glumu, jer kad je uspeo da izglumi ludilo u ratu, zašto ne bi mogao u miru da glumi u pozorištu. Fedja opisuje svoju heroinsku zavisnost, odrastanje u ratnom i posleratnom Sarajevu, svoju lošu karmu koja zahvata sve oko njega, a njega ostavlja u paklu sopstvenih misli zbog izgubljenih ljudi i sopstvene odgovornosti. Jedna od žrtava je i Mirna, voljena devojka, koja predstavlja i pokretač ka oslobađanju heroinske zavisnosti, ali i pokretač intenzivnog humanitarnog i pomiriteljskog rada ovog pilota, glumca i humanitarca. U kratkim crtama opisano je ludilo nastalo nepoverenjem čiji je pokretač razgraničenja ustanova, odnosno ustanove, koje trebaju da ujedinjuju, da darivaju duhovno sjedinjeje i pomirenje, ludilo mržnje i kolektivne amnezije izazvane besom. Administrativne prepreke ka lečenju dece, želja naroda da se pomogne uprkos religijskim razlikama, ali i smrt izazvana postavljanjem bogomoljskih simbola i isticanjem istih kao simbolima mržnje u smrti, a ne pomirenja i duhovnosti. Ovo je knjiga koja je navodno popularna, u hajpu kako kažu neki novi klinci, i dobra je ima šta poučno iz nje da se pročita, ima šta zabavno iz nje da se pročita, ima i mnogo toga što mi ne prija, nisam saglasan, nisam pomiren sa tim, ne mogu ni delićem mozga da pojmim da je istina, ali Fedja ne štedi ni sebe, ni svoj deo naroda, prepunog zločina, korupcije i mahinacija, zašto mu stoga bar malo ne bih poverovao kada priča o mom narodu? Knjiga je veoma zanimljiva, kao što sam napisao nema veliki književni kvalitet, ali ima šta poučno da se pročita, u kombinaciji sa Jergovićevom knjigom Otac ili Bazduljevom Sjetvom soli, savršen pečat na jedno doba i jedan narod koga više nema, ostala je samo Blank strana.
"Katolici i pravoslavci na brda postavljaju ogromne krstove da bi nervirali muslimane, a muslimani grade džamije s kojih preko prejakih razglasa puštaju pozive na molitvu jačinom od preko 120 decibela. Tako svako pleme prepada druga dva, i svima stavljaju do znanja da na njihovoj teritoriji drugi nisu dobrodošli. Hiperprodukcija bogomolja služi za obilježavanje teritorije."
"Teško mi je da razumijem da neki ljudi mogu cijepati atome na kvarkove i bozone, a neki samo balvane - na panjeve."
"Živote moj,
ne idi mojim putem. Kad se zarati - bježi. Sačuvati život je nulti prioritet. Ništa nije važnije od toga. Ne slušaj nikoga ko govori drugačije. Život je samo jedan.
Država i nacija su konstrukti jedne vrlo teritorijalne vrste majmuna i nisu ništa drugo nego sinonim za veći čopor koji vodi mala grupa majmuna, spremnih da za novac urade doslovno sve.
Zastava je komad platna. Himne su skup tonova i riječi - ne pridaj im dublji značaj. Iza svega stoje bogati koji izrabljuju siromašne. Patriotizam je za ograničene. Cijeli svijet je tvoj. Imaš pravo na njega. Istraži ga. Od putovanja ne postoji bolje iskorišćeno vrijeme.
Okruži se ljudima koji cijene život."
"Zgrožen sa količinom mržnje kojom je religija kontaminirala čovječanstvo."
Fedja ni andjeo ni demon, ali i jedno i drugo, kroz ratna dešavanja i sreću da ne bude nosilac smrti putem mušice na pušci, preobražava se kroz heroinsko čistilište u pacifistu i pokretača humanitarnog delanja i jedinstva ljudi sa ovih prostora. Sam potiče iz mešovitog srpsko- bošnjačkog braka, u ratu je učestvovao kratko, tačnije dok nije skapirao da su svi izmanipulisani, da nema strane koja je u pravu, koja je pravedna, izvadio se na ludilo, na dijagnozu i upisao glumu, jer kad je uspeo da izglumi ludilo u ratu, zašto ne bi mogao u miru da glumi u pozorištu. Fedja opisuje svoju heroinsku zavisnost, odrastanje u ratnom i posleratnom Sarajevu, svoju lošu karmu koja zahvata sve oko njega, a njega ostavlja u paklu sopstvenih misli zbog izgubljenih ljudi i sopstvene odgovornosti. Jedna od žrtava je i Mirna, voljena devojka, koja predstavlja i pokretač ka oslobađanju heroinske zavisnosti, ali i pokretač intenzivnog humanitarnog i pomiriteljskog rada ovog pilota, glumca i humanitarca. U kratkim crtama opisano je ludilo nastalo nepoverenjem čiji je pokretač razgraničenja ustanova, odnosno ustanove, koje trebaju da ujedinjuju, da darivaju duhovno sjedinjeje i pomirenje, ludilo mržnje i kolektivne amnezije izazvane besom. Administrativne prepreke ka lečenju dece, želja naroda da se pomogne uprkos religijskim razlikama, ali i smrt izazvana postavljanjem bogomoljskih simbola i isticanjem istih kao simbolima mržnje u smrti, a ne pomirenja i duhovnosti. Ovo je knjiga koja je navodno popularna, u hajpu kako kažu neki novi klinci, i dobra je ima šta poučno iz nje da se pročita, ima šta zabavno iz nje da se pročita, ima i mnogo toga što mi ne prija, nisam saglasan, nisam pomiren sa tim, ne mogu ni delićem mozga da pojmim da je istina, ali Fedja ne štedi ni sebe, ni svoj deo naroda, prepunog zločina, korupcije i mahinacija, zašto mu stoga bar malo ne bih poverovao kada priča o mom narodu? Knjiga je veoma zanimljiva, kao što sam napisao nema veliki književni kvalitet, ali ima šta poučno da se pročita, u kombinaciji sa Jergovićevom knjigom Otac ili Bazduljevom Sjetvom soli, savršen pečat na jedno doba i jedan narod koga više nema, ostala je samo Blank strana.
"Katolici i pravoslavci na brda postavljaju ogromne krstove da bi nervirali muslimane, a muslimani grade džamije s kojih preko prejakih razglasa puštaju pozive na molitvu jačinom od preko 120 decibela. Tako svako pleme prepada druga dva, i svima stavljaju do znanja da na njihovoj teritoriji drugi nisu dobrodošli. Hiperprodukcija bogomolja služi za obilježavanje teritorije."
"Teško mi je da razumijem da neki ljudi mogu cijepati atome na kvarkove i bozone, a neki samo balvane - na panjeve."
"Živote moj,
ne idi mojim putem. Kad se zarati - bježi. Sačuvati život je nulti prioritet. Ništa nije važnije od toga. Ne slušaj nikoga ko govori drugačije. Život je samo jedan.
Država i nacija su konstrukti jedne vrlo teritorijalne vrste majmuna i nisu ništa drugo nego sinonim za veći čopor koji vodi mala grupa majmuna, spremnih da za novac urade doslovno sve.
Zastava je komad platna. Himne su skup tonova i riječi - ne pridaj im dublji značaj. Iza svega stoje bogati koji izrabljuju siromašne. Patriotizam je za ograničene. Cijeli svijet je tvoj. Imaš pravo na njega. Istraži ga. Od putovanja ne postoji bolje iskorišćeno vrijeme.
Okruži se ljudima koji cijene život."
March 25, 2023
Feđa kaže da je Blank „knjiga koja nikada nije ni trebala biti objavljena“. I da je baš zbog toga „imao slobodu da napišem sve“. Ovo je ono što ćete prvo saznati ako budete „guglali“ roman i čitali sinopsis.
Kad smo već kod sinopsisa, samo fizičko izdanje knjige mi se veoma dopalo. Crne korice, na rikni piše ime i autor, na prednjoj strani naziv knjige, a pozadi bar kod. Nema sinopsisa, nema loga izdavača, samo crnilo. I već tu mislim da možemo da primetimo određenu metaforu, ali i „najavu“ kakva nas knjiga očekuje.
Lično, za knjigu sam čuo pre nekih mesec dana u čitalačkom klubu kada smo se dogovorili da ovu knjigu čitamo sledeću. Nekoliko dana kasnije sam uzeo roman bez ikakve predstave o tome šta se u njemu nalazi. Odsustvo sinopsisa mi je još više golicalo maštu, ali sam rešio da neću tražiti po internetu više o ovom romanu.
Međutim, kako je knjiga odmicala, tako sam bivao sve radoznaliji pa sam neke stvari tražio na internetu, povezivao sa knjigom. Neke stvari su mi delovale toliko neverovatno da su se desile. Ipak, gugl je potvrđivao da jesu. Nekih stvari sam se i sećao da su se spominjali u medijima.
Blank je autobiografija koja je napisana vrlo direktno, otvoreno i bez imalo ustručavanja. Osim što Feđa opisuje događaje koje je preživao i/ili posmatrao, mislim da je za uspešnost ove knjige zaslužen jezik kojim Feđa piše. Od prve stranice on se ne ustručava da nam piše o svemu. Već na početku pratimo njega u ratu, potom na psihijatriji, nakon toga prolazimo sa njim kroz pakao droge i upadamo u pakao koji izaziva alkohol. Na kraju se rastajemo u paklu politike i religije.
Iako najviše o politici i veri možda vidimo na kraju, to su dve teme koje su protkane kroz celu knjigu. Konstantno ćemo čitati i o tome i koliko su ljudi na pozicijama koristili te stvari u određene svrhe. Nema veze što ne živim u BiH, niti što nisam nikada tamo bio. Ipak mislim da su ljudi na Balkanu jedan bratski narod i da smo svi isti. Nažalost, samo nas vere dele. Rodio sam se posle kraja Jugoslavije, odrastao uz razne priče, čak i učio o nekim događajima. Ipak, na kraju imam taj isti utisak, a to je da smo svi jedan narod.
I baš zbog tog osećaja da smo isti, događaji koji su se dešavali u BiH sam mogao da prepoznam. Nije ni ovde situacija sjajna i čini mi se da smo svi kroz slične muke prošli. Baš kao što kroz knjigu ljudi tri vere uspevaju da nađu zajednički jezik, bar na kratko i bar oni koji nisu na funkcijama, tako mislim da i narod uspeva da prepozna ovu knjigu kao dobru. I siguran sam da je vredna svake pažnje.
Čini se da Feđa ne preza ni od koga i ni od čega. Shodno tome on o svemu piše otvoreno. U jednom momentu kaže sledeće – Za katoličku crkvu je heroj. Religije vole morone. I ne, ne citiram ovo da bih na bilo koji način želeo da omalovažim katoličku crkvu. Nije ni on štedeo nikoga, ni pravoslavce, ni katolike, ni muslimane. Ali koju god veru ovde da stavite, rekao bih da smisao ostaje isti i da se poenta ne gubi. Kroz roman je puno pasusa koje sam izdvojio kao one vredne pomena. Ali ne želim da ih delim ovde. Pročitajte knjigu.
Ima jedan deo u kom Feđa piše o simbolu hrišćanstva i kako je on mogao biti drugačiji. Lično, o tome nisam nikada razmišljao ali sve što je rekao ima veoma smisla kad malo bolje razmisliš. Takvih odlomaka na različite teme je dosta. I to je još jedna lepota ove knjige.
Dok sam čitao Blank imao sam i osećaj besa, ogorčenosti i tuge. Čini se da su mali i obični ljudi nebitni. Oni su potrebni da bi državni aparat za nekolicinu radio. A ta nekolicina ima za cilj svoje interese i sve radi u skladu sa njima. Kao što Feđa kaže – Pomirenje ovdje nije nikome u interesu. U mržnji je bogatstvo. A odavno je neko rekao Zavadi, pa vladaj.
Običan narod je uvek patio i uvek će patiti. Krivaca ima na svim stranama i niko ne želi da svoje grehe prizna. Čini se da je to uvek bilo i da će tako i ostati. Iako je u pitanju autobiografija, usudio bih se da kažem da je Blank i odlična kritika društva. Jeste da on piše o BiH, ali ni okolne države nisu ništa bolje. Žao mi je što nisam ranije čuo za ovu knjigu. Žao mi je što nisam ranije čuo šta je sve Feđa uradio. I žao mi je što oni koji žele najbolje društvu na kraju ispadaju proglašeni kao neprijatelji istog. Oni koji vladaju ne vole one koji im tu vlast talasaju.
Sa druge strane, imamo i jednu otvorenu ispovest narkomana. Nekoga ko se drogirao naveliko i ko je, kako sam kaže, po 250 eura dnevno trošio na drogu. Kaže, snalazio se za novac. Ostavlja nam i napomenu da ako ikad poželimo da se drogiramo da nikako to ne bude heroin. Toliko je loš. A i kroz njegovu priču možemo to da primetimo. Iako su ti delovi možda pomalo i mučni, ipak ih treba pročitati. Vredni su.
Lično su mi veoma zanimljivi delovi u kojima nam autor priča o tome kako se snalazio za drogu. Ili za lovu da dođe do droge. Ili kako su dolazili do lekova protiv bolova. Čini se da ljudska mašta nema granice. Posebno kad si u krizi. Još jedna stvar koju sam primetio, a onda je i sam autor konstatovao je sledeća – družiti se sa autorom nosi veliki rizik po vaš život. Mnogi njegovi drugari, poznanici i drugi su završavali mrtvi. Uglavnom je autor bio taj koji ih je nagovorio na vožnju motorom, paraglajderom, na iglu i slično.
Na kraju knjige Blank se nalazi zahvalnica koja se sastoji od mnoštva imena. Prva dva imena su, verovatno većini ljudi na svetu, dobro poznata – Angelina Jolie i Brad Pitt. Oni su „krivci“ za ovaj roman. Oni su Feđu nagovorili da napiše roman o svom životu sa idejom da postane materijal za film. Ako sam dobro shvatio oni su se upoznali na projektu snimanja filma In the land of Blood and Honey. I još nekoliko detalja nam Feđa iznosi.
Dok sam je čitao, na momente me je podsećala na roman Ko su oni bili, u smislu stila kojim je napisan. Oba autora su otvorena, direktna, bez ustručavanja ili zadrške. Oba pričaju o stvarnim događajima iz svog života i oba su mi veoma dobra. Siguran sam da ću se ovoj knjizi vratiti opet. Siguran sam da ću se radovati ako Feđa odluči još nešto da napiše. I siguran sam da će ova knjiga nalaziti na reči hvale. Zaslužuje to. I nadam se, da će uspeti da dopre bar do jedne osobe da promeni svoja ograničena viđenja sveta, pošto nas ovdašnja javnost i politika „uče“ upravo suprotno.
★ Za izdvojene citate i više detalja posetite blog Petrov svet
★ Možete me pratiti i na Instagram stranici
Kad smo već kod sinopsisa, samo fizičko izdanje knjige mi se veoma dopalo. Crne korice, na rikni piše ime i autor, na prednjoj strani naziv knjige, a pozadi bar kod. Nema sinopsisa, nema loga izdavača, samo crnilo. I već tu mislim da možemo da primetimo određenu metaforu, ali i „najavu“ kakva nas knjiga očekuje.
Lično, za knjigu sam čuo pre nekih mesec dana u čitalačkom klubu kada smo se dogovorili da ovu knjigu čitamo sledeću. Nekoliko dana kasnije sam uzeo roman bez ikakve predstave o tome šta se u njemu nalazi. Odsustvo sinopsisa mi je još više golicalo maštu, ali sam rešio da neću tražiti po internetu više o ovom romanu.
Međutim, kako je knjiga odmicala, tako sam bivao sve radoznaliji pa sam neke stvari tražio na internetu, povezivao sa knjigom. Neke stvari su mi delovale toliko neverovatno da su se desile. Ipak, gugl je potvrđivao da jesu. Nekih stvari sam se i sećao da su se spominjali u medijima.
Blank je autobiografija koja je napisana vrlo direktno, otvoreno i bez imalo ustručavanja. Osim što Feđa opisuje događaje koje je preživao i/ili posmatrao, mislim da je za uspešnost ove knjige zaslužen jezik kojim Feđa piše. Od prve stranice on se ne ustručava da nam piše o svemu. Već na početku pratimo njega u ratu, potom na psihijatriji, nakon toga prolazimo sa njim kroz pakao droge i upadamo u pakao koji izaziva alkohol. Na kraju se rastajemo u paklu politike i religije.
Iako najviše o politici i veri možda vidimo na kraju, to su dve teme koje su protkane kroz celu knjigu. Konstantno ćemo čitati i o tome i koliko su ljudi na pozicijama koristili te stvari u određene svrhe. Nema veze što ne živim u BiH, niti što nisam nikada tamo bio. Ipak mislim da su ljudi na Balkanu jedan bratski narod i da smo svi isti. Nažalost, samo nas vere dele. Rodio sam se posle kraja Jugoslavije, odrastao uz razne priče, čak i učio o nekim događajima. Ipak, na kraju imam taj isti utisak, a to je da smo svi jedan narod.
I baš zbog tog osećaja da smo isti, događaji koji su se dešavali u BiH sam mogao da prepoznam. Nije ni ovde situacija sjajna i čini mi se da smo svi kroz slične muke prošli. Baš kao što kroz knjigu ljudi tri vere uspevaju da nađu zajednički jezik, bar na kratko i bar oni koji nisu na funkcijama, tako mislim da i narod uspeva da prepozna ovu knjigu kao dobru. I siguran sam da je vredna svake pažnje.
Čini se da Feđa ne preza ni od koga i ni od čega. Shodno tome on o svemu piše otvoreno. U jednom momentu kaže sledeće – Za katoličku crkvu je heroj. Religije vole morone. I ne, ne citiram ovo da bih na bilo koji način želeo da omalovažim katoličku crkvu. Nije ni on štedeo nikoga, ni pravoslavce, ni katolike, ni muslimane. Ali koju god veru ovde da stavite, rekao bih da smisao ostaje isti i da se poenta ne gubi. Kroz roman je puno pasusa koje sam izdvojio kao one vredne pomena. Ali ne želim da ih delim ovde. Pročitajte knjigu.
Ima jedan deo u kom Feđa piše o simbolu hrišćanstva i kako je on mogao biti drugačiji. Lično, o tome nisam nikada razmišljao ali sve što je rekao ima veoma smisla kad malo bolje razmisliš. Takvih odlomaka na različite teme je dosta. I to je još jedna lepota ove knjige.
Dok sam čitao Blank imao sam i osećaj besa, ogorčenosti i tuge. Čini se da su mali i obični ljudi nebitni. Oni su potrebni da bi državni aparat za nekolicinu radio. A ta nekolicina ima za cilj svoje interese i sve radi u skladu sa njima. Kao što Feđa kaže – Pomirenje ovdje nije nikome u interesu. U mržnji je bogatstvo. A odavno je neko rekao Zavadi, pa vladaj.
Običan narod je uvek patio i uvek će patiti. Krivaca ima na svim stranama i niko ne želi da svoje grehe prizna. Čini se da je to uvek bilo i da će tako i ostati. Iako je u pitanju autobiografija, usudio bih se da kažem da je Blank i odlična kritika društva. Jeste da on piše o BiH, ali ni okolne države nisu ništa bolje. Žao mi je što nisam ranije čuo za ovu knjigu. Žao mi je što nisam ranije čuo šta je sve Feđa uradio. I žao mi je što oni koji žele najbolje društvu na kraju ispadaju proglašeni kao neprijatelji istog. Oni koji vladaju ne vole one koji im tu vlast talasaju.
Sa druge strane, imamo i jednu otvorenu ispovest narkomana. Nekoga ko se drogirao naveliko i ko je, kako sam kaže, po 250 eura dnevno trošio na drogu. Kaže, snalazio se za novac. Ostavlja nam i napomenu da ako ikad poželimo da se drogiramo da nikako to ne bude heroin. Toliko je loš. A i kroz njegovu priču možemo to da primetimo. Iako su ti delovi možda pomalo i mučni, ipak ih treba pročitati. Vredni su.
Lično su mi veoma zanimljivi delovi u kojima nam autor priča o tome kako se snalazio za drogu. Ili za lovu da dođe do droge. Ili kako su dolazili do lekova protiv bolova. Čini se da ljudska mašta nema granice. Posebno kad si u krizi. Još jedna stvar koju sam primetio, a onda je i sam autor konstatovao je sledeća – družiti se sa autorom nosi veliki rizik po vaš život. Mnogi njegovi drugari, poznanici i drugi su završavali mrtvi. Uglavnom je autor bio taj koji ih je nagovorio na vožnju motorom, paraglajderom, na iglu i slično.
Na kraju knjige Blank se nalazi zahvalnica koja se sastoji od mnoštva imena. Prva dva imena su, verovatno većini ljudi na svetu, dobro poznata – Angelina Jolie i Brad Pitt. Oni su „krivci“ za ovaj roman. Oni su Feđu nagovorili da napiše roman o svom životu sa idejom da postane materijal za film. Ako sam dobro shvatio oni su se upoznali na projektu snimanja filma In the land of Blood and Honey. I još nekoliko detalja nam Feđa iznosi.
Dok sam je čitao, na momente me je podsećala na roman Ko su oni bili, u smislu stila kojim je napisan. Oba autora su otvorena, direktna, bez ustručavanja ili zadrške. Oba pričaju o stvarnim događajima iz svog života i oba su mi veoma dobra. Siguran sam da ću se ovoj knjizi vratiti opet. Siguran sam da ću se radovati ako Feđa odluči još nešto da napiše. I siguran sam da će ova knjiga nalaziti na reči hvale. Zaslužuje to. I nadam se, da će uspeti da dopre bar do jedne osobe da promeni svoja ograničena viđenja sveta, pošto nas ovdašnja javnost i politika „uče“ upravo suprotno.
★ Za izdvojene citate i više detalja posetite blog Petrov svet
★ Možete me pratiti i na Instagram stranici
January 15, 2025
Eto brate mili, sestro draga, cijeli film sam složila u glavi. Preludo...
December 24, 2019
Feđa Štukan je duh Toma Joada iz Plodova gnjeva. BLANK je štivo bez kićenja - ogoljena istina, brutalna i sirova. Da, čita se u dahu - jer nema smisla prestajati.
Ovo je napunjen pištolj za svakodnevnicu u Sarajevu. Ili bilo gdje na ovim prostorima.
Kada počne da voza - ne staje. Kratke rečenice sa poentom. Likovi opisani u pet riječi mogu se nacrtati.
Nakon što zatvorite knjigu steknete dojam da ste dobili novog prijatelja za života. A malo i sebe preispitate - jeste li živi stvarno ili ste mrtvi iako ste živi.
Aces!
Jedva čekam drugo čitanje.
Ovo je napunjen pištolj za svakodnevnicu u Sarajevu. Ili bilo gdje na ovim prostorima.
Kada počne da voza - ne staje. Kratke rečenice sa poentom. Likovi opisani u pet riječi mogu se nacrtati.
Nakon što zatvorite knjigu steknete dojam da ste dobili novog prijatelja za života. A malo i sebe preispitate - jeste li živi stvarno ili ste mrtvi iako ste živi.
Aces!
Jedva čekam drugo čitanje.
July 17, 2023
⭐️⭐️⭐️⭐️⭐️
Jedna od onih knjiga koje se čitaju u dahu. Omaž lepoti života u svoj njegovoj surovosti. Podsetnik da je najteže biti čovek. A ujedno i jedina ispravna odluka.
Jedna od onih knjiga koje se čitaju u dahu. Omaž lepoti života u svoj njegovoj surovosti. Podsetnik da je najteže biti čovek. A ujedno i jedina ispravna odluka.
March 15, 2020
Pored svih preporuka, i pored toga što sam prekinula čitanje prve knjige da bih pročitala ovu, blago rečeno utisak koji je na mene ostavila je užas! Dakle, pisac/pjevač/paraglajder/pilot/narkoman i šta sve ne, pokušava da se petlja u sve i svašta, da kopa po svemu, u ime mira i protiv nacionalnosti, a zapravo sve što piše ide kontra toga. Iskreno, žalim što ce neko povjerovati u pojedine napisane stvari, i što će to sve nas vratiti u vrijeme koje se uporno pokušava zaboraviti!
April 14, 2023
Tesko je komentarisati ovakve knjige. Ispovest je nesto sto ne ocekuje kritiku, vise je da se saslusa i promisli.
Delo je aktuelno, bolno i zvuci iskreno.
Bravo i hvala za podeljenu pricu.
Delo je aktuelno, bolno i zvuci iskreno.
Bravo i hvala za podeljenu pricu.
February 16, 2025
O knjizi Blank i njegovom autoru Feđi Štukanu sam prvi put čuo kad je nakon gostovanja u emisiji Nedjeljom u 2 nastala ogromna potražnja za Blankom koji su tada svi htjeli pročitati. Knjiga je do sada prodana u nevjerojatnih 60 tisuća primjeraka. Meni je napokon došao u ruke i imam stvarno jako pomiješane dojmove.
Recenziranje memoara je izuzetno nezgodna stvar i nekada namjerno ne recenziran. Ovaj put sam se dvoumio, ali sam na kraju odlučio ovo objaviti.
Ono što je neupitno pozitivno je velika antiratna poruka ove knjige. Autor u skoro svakoj prilici naglašava besmislenost i grozotu rata. Uz to, opisi o njegovom problemu s drogom su jako brutalni i teški, što sigurno nije bilo lako napisati.
Usprkos tome ova knjiga je imala prevelik problem zbog čega sam par puta skoro odustao od čitanja. Problem mi je bio autorov ego koji je stvarno iznimno velik, toliko da mi umanjuje pozitivne strane knjige.
Ova knjiga se čita skoro kao manifest osobe koja samo zna kritizirati, a minimalno gleda na sebe i svoja sranja kojih je napravio. Uz to, nije mi se svidio segment gdje su sve religije ispale najveća grozota na planeti. Religije imaju ozbiljnih problema i o tome treba argumentirano govoriti, ali meni je on prešao tu granicu.
O njegovom egu mislim da dovoljno govori činjenica da su zahvale na 10 zgusnutih stranica gdje je samo nabrajanje osoba. Prve dvije osobe su glumci Angelina Jolie i Brad Pitt koji su mu predložili da napiše scenarij koji se kasnije pretvorio u ovaj roman.
Osobno smatram da autor nema neke loše namjere i neupitno je napravio pozitivne stvari. Samo njegov ogroman ego i potreba za samohvaljenjem je tolika da jako umanji sve ono što je dobro u knjizi. Generalno se čitateljima ova knjiga svidjela, a ja osobno sam je slobodno mogao preskočiti
Recenziranje memoara je izuzetno nezgodna stvar i nekada namjerno ne recenziran. Ovaj put sam se dvoumio, ali sam na kraju odlučio ovo objaviti.
Ono što je neupitno pozitivno je velika antiratna poruka ove knjige. Autor u skoro svakoj prilici naglašava besmislenost i grozotu rata. Uz to, opisi o njegovom problemu s drogom su jako brutalni i teški, što sigurno nije bilo lako napisati.
Usprkos tome ova knjiga je imala prevelik problem zbog čega sam par puta skoro odustao od čitanja. Problem mi je bio autorov ego koji je stvarno iznimno velik, toliko da mi umanjuje pozitivne strane knjige.
Ova knjiga se čita skoro kao manifest osobe koja samo zna kritizirati, a minimalno gleda na sebe i svoja sranja kojih je napravio. Uz to, nije mi se svidio segment gdje su sve religije ispale najveća grozota na planeti. Religije imaju ozbiljnih problema i o tome treba argumentirano govoriti, ali meni je on prešao tu granicu.
O njegovom egu mislim da dovoljno govori činjenica da su zahvale na 10 zgusnutih stranica gdje je samo nabrajanje osoba. Prve dvije osobe su glumci Angelina Jolie i Brad Pitt koji su mu predložili da napiše scenarij koji se kasnije pretvorio u ovaj roman.
Osobno smatram da autor nema neke loše namjere i neupitno je napravio pozitivne stvari. Samo njegov ogroman ego i potreba za samohvaljenjem je tolika da jako umanji sve ono što je dobro u knjizi. Generalno se čitateljima ova knjiga svidjela, a ja osobno sam je slobodno mogao preskočiti
December 31, 2019
Knjigu sam pročitao u online verziji, kada je bila 'deblja' za nekih stotinjak stranica. Prva impresija mi je bila da nikada nisam takvo nešto pročitao, iako sam znao dosta toga što se Feđi dešavalo u životu. Jako, nabijeno emocijama, kao kod nas kada ti razmute 'sok na razgađanje', a ne štede. E od tog Feđinog himbera bi se moglo napraviti soka za cijelu brigadu, tj. tri knjige. Malo me je hvatao strah čitajući šta se sve usudio spomenuti, a u svemu tome ostati dosljedan sebi. Ogoljen stoji pred nama onakav kakav jeste, sa svim svoji mana i vrlinama, bez truni umotavanja i uljepšavanja, vrlo hrabro i dostojanstveno. Upravo nad sobom je izvojevao najveću bitku, pobjedivši teške ovisnosti ostvario se kao sretan roditelj, glumac, pilot, producent...
Zbog te pobjede sam ponosan na druga. U suprotnom bih ga sada spominjao u kontekstu kao, znaš bio je on jedan veliki potencijal, al` znaš droga.... Zato mislim da je to najveća vrijednost ove knjige, koja vrlo lako može biti putokaz, ili barem orijentir onima koji svakodnevno vode bitke sami sa sobom, a to smo svi mi.
Nije nužno slagati se sa svim Feđinim stavovima, svi smo različiti, a opet u svojoj osnovi isti. Poslije svega proživljenog stasava mudriji, zreliji i u svom altruizmu nalazi volju za spoznaju drugog i drugačijeg, kao mosta kojim bi svi trebali češće hoditi. Čestitam druže na prvom romanu i želim ti sretan život u ljubavi i razumijevanju, kao i svima nama.
Zbog te pobjede sam ponosan na druga. U suprotnom bih ga sada spominjao u kontekstu kao, znaš bio je on jedan veliki potencijal, al` znaš droga.... Zato mislim da je to najveća vrijednost ove knjige, koja vrlo lako može biti putokaz, ili barem orijentir onima koji svakodnevno vode bitke sami sa sobom, a to smo svi mi.
Nije nužno slagati se sa svim Feđinim stavovima, svi smo različiti, a opet u svojoj osnovi isti. Poslije svega proživljenog stasava mudriji, zreliji i u svom altruizmu nalazi volju za spoznaju drugog i drugačijeg, kao mosta kojim bi svi trebali češće hoditi. Čestitam druže na prvom romanu i želim ti sretan život u ljubavi i razumijevanju, kao i svima nama.
January 13, 2020
Imam za vas jednu rijec od 5 slova: BLANK
Oprala sam i Boga i narod sa pricom o njemu.
Ogoljena bol predstavljena na nacin da je osjetis svakom celijom. I utrnes.
Tvrdim da mi je tih 20 KM najbolje potrosenih u zivotu.
Fedju poznajem od neke 99, i oduvijek sam znala da je maestralan frajer, glumac, evo sad i pisac.
Nego, klonite se ove knjige ako imate posla ili nekih vaznih dogovora. Ja sam je procitala na poslu.😀
Oprala sam i Boga i narod sa pricom o njemu.
Ogoljena bol predstavljena na nacin da je osjetis svakom celijom. I utrnes.
Tvrdim da mi je tih 20 KM najbolje potrosenih u zivotu.
Fedju poznajem od neke 99, i oduvijek sam znala da je maestralan frajer, glumac, evo sad i pisac.
Nego, klonite se ove knjige ako imate posla ili nekih vaznih dogovora. Ja sam je procitala na poslu.😀
December 24, 2019
Bravo!!! Sve me boli...
March 22, 2025
"Jel to čitaš knjigu od onog narkomana Feđe?"
Ova knjiga je kao rana koja jako boli i teško zarasta, koju konstantno pokušavaš da ostaviš na miru ali ipak tako te jako peče da si primoran da je opet počešeš.
Mogu da je svrstam u neku vrstu trauma porna književnosti. Konstantni u nizu traumatični događaji od kojih niste u stanju spasiti autora memoara a isto tako se ne možete zaustaviti od daljeg čitanja. Volela bih da svako ima priliku da pročita ovu knjigu i da se mane ostarelih stereotipa, da da priliku ovom divnom čoveku koji je samo želeo da ispriča svoju priču i da pritom nauči čitavu novu, mlađu generaciju ljudi na Balkanu ono što je on morao da shvati na teži način.
Ova knjiga nema poglavlja samo se iz jednog događaja preliva u drugi, kao i stvarni život. Četiri zvezdice mu dajem samo iz stilskih razloga jer je ipak stil meni veoma bitan faktor, ali avaj Feđa ipak nije pisac već glumac. I na kraju mi ostaje samo da kažem "Da, da to je knjiga koju je napisao onaj narkoman i jako je dobra, želiš li da ti je posudim?"
P.s nadam se da ću se dočepati karte u Kamernom teatru kako bih videla i igranu predstavu inspirisanu ovim delom
Ova knjiga je kao rana koja jako boli i teško zarasta, koju konstantno pokušavaš da ostaviš na miru ali ipak tako te jako peče da si primoran da je opet počešeš.
Mogu da je svrstam u neku vrstu trauma porna književnosti. Konstantni u nizu traumatični događaji od kojih niste u stanju spasiti autora memoara a isto tako se ne možete zaustaviti od daljeg čitanja. Volela bih da svako ima priliku da pročita ovu knjigu i da se mane ostarelih stereotipa, da da priliku ovom divnom čoveku koji je samo želeo da ispriča svoju priču i da pritom nauči čitavu novu, mlađu generaciju ljudi na Balkanu ono što je on morao da shvati na teži način.
Ova knjiga nema poglavlja samo se iz jednog događaja preliva u drugi, kao i stvarni život. Četiri zvezdice mu dajem samo iz stilskih razloga jer je ipak stil meni veoma bitan faktor, ali avaj Feđa ipak nije pisac već glumac. I na kraju mi ostaje samo da kažem "Da, da to je knjiga koju je napisao onaj narkoman i jako je dobra, želiš li da ti je posudim?"
P.s nadam se da ću se dočepati karte u Kamernom teatru kako bih videla i igranu predstavu inspirisanu ovim delom
December 28, 2019
ja ne znam da na našem jeziku ovako piše. a da je važno. tako je pisao vonegat, kosinski, henri miler. ne čita se, nego guta. jer je tu istina. bez pardona i uvijanja. nemilosrdno. prema sebi posebno. blank je of-roud literatura, ne zanima se za formu, očekivanja, žanrove, dopadanje. blank vozi van puta i bez putokaza. fasbinder bi ga jako voleo.
March 9, 2024
Tačnije 3.5/5
Veoma mi je smetala generalizacija religije i njeno izjednačavanje sa nacionalizmom.
Veoma mi je smetala generalizacija religije i njeno izjednačavanje sa nacionalizmom.
January 11, 2024
Knjiga koja mi stoji na polici jače od godinu dana (što je u svetu mojih knjiga – tek tren) i koju sam po preporuci i kupio, a sada i pročitao. Vrlo brzo sam zaboravio na preporuku jer je očigledno da smo se ortak i ja razišli kada se radi o mišljenju o ovoj knjizi i to mi je bilo jasno već na trećini knjige (a knjigu sam pročitao bukvalno za dan).
Ta lakoća kojom se ova knjiga čita jeste njen glavni adut, a takođe i (u mom slučaju) načelno slaganje sa stavovima glavnog aktera/pisca kada se radi o religiji i nacionalizmu, samo što u njegovom slučaju, meni to više liči na neki tinejdžerski bunt obojen bespomoćnošću da iskažeš to što misliš i osećaš na adekvatan način (i sam sam prošao kroz sličnu fazu, pa kao što bi Indira i Alen rekli „lopov lopova uvek oseti“). I tu je na neki način cela tragedija ove knjige iako govori o mnogo većim tragedijama poput rata, bolesti zavisnosti, gubitka voljenih osoba i useravanja u sopstveni život.
Sve je nekako hiperbolisano, skoro do imbecilnosti (evo prestajem da citiram domaću pop kulturu), ali bukvalno pisac je „devojka za sve“ (rekao bi Velja Ilić u skupštini Tadiću (a ne mogu, citati se nameštaju sami)), on može da bude pripadnik specijalnih jedinica i diler i narkoman i padobranac i glumac i poštenjačina i prevarant i jebač i prijatelj i đubre i organizator urbanih diverzantskih akcija i demonstracija i sve je to meni jasno, ali iako se ogradio disklejmerom na samom početku, da je priča izmišljena i da je svaka sličnost sa stvarnim itd. ako je ovaj čovek doživeo pola ovoga što je napisao, on je svetsko blago.
Ovo je Alhemičar level pisanja, s tim što kod Koelja, koliko god ga ne gotivio (da ne kažem koliko god mi se sralo od njegovo pisanja (a serem i za ovo jer sam pročitao samo Alhemičara i ne planira da čitam dalje), nisam primetio tendenciju da legit prosipa priču neke teške „intelektualštine“ i nemam utisak da pretenduje da bude najpametniji lik na svetu, a kod Štukana, iako verujem da smo na istoj strani, bar što se tiče nekog orijentira vezanim za životne vrednosti, tu tendenciju primećujem. I jasno je meni da je Feđa sekularan urbani opozicioni batica, ali ova potreba za kvazi-intelektualnim proseravanjem prožeta stalnim hiperbolama (moj utisak) je na neki način slika i prilika svega pogrešnog kada je u pitanju delovanje građanske opozicije u zemljama koje su učestvovale u ovoj nesreći od pre 30 godina. Deluje mi kao zaluđenost idejama koje jesu okej (bar neke od njih), ali su od realnosti toliko udaljene, da ćete pre stići do zvezde Proksima Kentauri nego do tih ideala (okej, i ja hiperbolišem sad).
Ne bih da ispadne da u ovoj knjizi ništa ne valja, te moram navesti i tri momenta koja su na mene ostavila odličan utisak. Sam početak, gde opisuje scenu gde je prvi put video pilote i stjuardese na aerodromu i u tom momentu „već postao pilot“ je vrlo lepo opisan i daje sjajnu sliku te detinje očaranosti. Takođe kraj je fantastičan, odnosno ne kraj knjige, nego njegova poruka Aji u kojoj na zreo način iznosi svoje stavove. I najjači momenat je definitivno opis prolaska kroz apstinencijalnu krizu u Splitu i tačno sam imao osećaj kao da prolazim kroz to sa Štukanom.
Za moj ukus 2-.
Ta lakoća kojom se ova knjiga čita jeste njen glavni adut, a takođe i (u mom slučaju) načelno slaganje sa stavovima glavnog aktera/pisca kada se radi o religiji i nacionalizmu, samo što u njegovom slučaju, meni to više liči na neki tinejdžerski bunt obojen bespomoćnošću da iskažeš to što misliš i osećaš na adekvatan način (i sam sam prošao kroz sličnu fazu, pa kao što bi Indira i Alen rekli „lopov lopova uvek oseti“). I tu je na neki način cela tragedija ove knjige iako govori o mnogo većim tragedijama poput rata, bolesti zavisnosti, gubitka voljenih osoba i useravanja u sopstveni život.
Sve je nekako hiperbolisano, skoro do imbecilnosti (evo prestajem da citiram domaću pop kulturu), ali bukvalno pisac je „devojka za sve“ (rekao bi Velja Ilić u skupštini Tadiću (a ne mogu, citati se nameštaju sami)), on može da bude pripadnik specijalnih jedinica i diler i narkoman i padobranac i glumac i poštenjačina i prevarant i jebač i prijatelj i đubre i organizator urbanih diverzantskih akcija i demonstracija i sve je to meni jasno, ali iako se ogradio disklejmerom na samom početku, da je priča izmišljena i da je svaka sličnost sa stvarnim itd. ako je ovaj čovek doživeo pola ovoga što je napisao, on je svetsko blago.
Ovo je Alhemičar level pisanja, s tim što kod Koelja, koliko god ga ne gotivio (da ne kažem koliko god mi se sralo od njegovo pisanja (a serem i za ovo jer sam pročitao samo Alhemičara i ne planira da čitam dalje), nisam primetio tendenciju da legit prosipa priču neke teške „intelektualštine“ i nemam utisak da pretenduje da bude najpametniji lik na svetu, a kod Štukana, iako verujem da smo na istoj strani, bar što se tiče nekog orijentira vezanim za životne vrednosti, tu tendenciju primećujem. I jasno je meni da je Feđa sekularan urbani opozicioni batica, ali ova potreba za kvazi-intelektualnim proseravanjem prožeta stalnim hiperbolama (moj utisak) je na neki način slika i prilika svega pogrešnog kada je u pitanju delovanje građanske opozicije u zemljama koje su učestvovale u ovoj nesreći od pre 30 godina. Deluje mi kao zaluđenost idejama koje jesu okej (bar neke od njih), ali su od realnosti toliko udaljene, da ćete pre stići do zvezde Proksima Kentauri nego do tih ideala (okej, i ja hiperbolišem sad).
Ne bih da ispadne da u ovoj knjizi ništa ne valja, te moram navesti i tri momenta koja su na mene ostavila odličan utisak. Sam početak, gde opisuje scenu gde je prvi put video pilote i stjuardese na aerodromu i u tom momentu „već postao pilot“ je vrlo lepo opisan i daje sjajnu sliku te detinje očaranosti. Takođe kraj je fantastičan, odnosno ne kraj knjige, nego njegova poruka Aji u kojoj na zreo način iznosi svoje stavove. I najjači momenat je definitivno opis prolaska kroz apstinencijalnu krizu u Splitu i tačno sam imao osećaj kao da prolazim kroz to sa Štukanom.
Za moj ukus 2-.
November 20, 2024
Ne znam sta bih rekla o ovom djelu… Nisam puno znala o Stukanu kada sam knjigu uzela u ruke, ne sjecam se ni po kojoj preporuci. Nisam imala nikakva ocekivanja, ali me je knjiga mozda najblize receno veoma iznenadila. Nevjerovatna biografija, prosto za nevjerovati da je istinita, a vjerovatno jeste, ovako nesto tesko je i izmisliti.
Kao knjizevno djelo nema neke vrijednosti, pisana je spontano, bez velikih ambicija da to i postane. A opet interesantno, sa masom upecatljivih recenica i misli.
Mislim da je Fedja jednostavno veoma inteligentan covjek, koji bi sve cega bi se prihvatio uradio dobro, pa je tako i ovu knjigu dobro napisao.
Zelim mu da postigne dusevni mir, ljubav i jednostavnost u zivotu, mislim da mu to treba.
Kao knjizevno djelo nema neke vrijednosti, pisana je spontano, bez velikih ambicija da to i postane. A opet interesantno, sa masom upecatljivih recenica i misli.
Mislim da je Fedja jednostavno veoma inteligentan covjek, koji bi sve cega bi se prihvatio uradio dobro, pa je tako i ovu knjigu dobro napisao.
Zelim mu da postigne dusevni mir, ljubav i jednostavnost u zivotu, mislim da mu to treba.
December 10, 2019
Draga Aya,
-kada sam pročitala knjigu BLANK, izašla sam iz ofisa i otišla u pab da naručim tekilu. Imala je ukus baruta, asfalta, krvi i meda. Tvoj stari me iznenadio, znala sam da je lud ali nisam očekivala da će golim rukama otvoriti svoj život i izvaditi sve zgrušane komade iz vremenskih perioda u kojima je bilo nemoguće disati i preživeti. Jebeno dobra knjiga, hvala ti što si reanimirala starog ! Zaslužio te!
-kada sam pročitala knjigu BLANK, izašla sam iz ofisa i otišla u pab da naručim tekilu. Imala je ukus baruta, asfalta, krvi i meda. Tvoj stari me iznenadio, znala sam da je lud ali nisam očekivala da će golim rukama otvoriti svoj život i izvaditi sve zgrušane komade iz vremenskih perioda u kojima je bilo nemoguće disati i preživeti. Jebeno dobra knjiga, hvala ti što si reanimirala starog ! Zaslužio te!
This entire review has been hidden because of spoilers.
May 5, 2022
An incredible life story of Fedja Stukan, a Bosnian actor who survived the siege of Sarajevo and the brutal civil war in Bosnia in early-mid 1990s. Incredibly well written, the author is very anti-nationalist and incredibly critical of politicians of all sides that were involved in the conflict, as well as the religious leaders and clerics who actively instigated mass murder, bloodshed and genocide. If there is one thing you read about the war in Bosnia, this book should be it.
May 18, 2022
Feđa brutalno iskren, priča nam kroz "svoju priču" o našoj svakodnevnici koja se već godinama nije mijenjala. Iskreno sam uživala čitajući Blank, hvala Feđa za ovu knjigu. Od mene, definitivno preporuka, knjiga koja se treba pročitati i iz koje možemo izvući pouku. Predstavljen je problem koji je jako popularan kod nas u BiH i šire, ukoliko zauzmemo stav koji nije popularan u društvu tj. kod većine, bićemo kamenovani sa svih strana.
February 11, 2024
brutalno, dovitljivo i duhovito, dolazi uz jaku socio-političku kritiku, ali u nedostatku ispravnog izražaja neću govoriti zamjerku, mada znam odakle dolazi
"Za njih sam bio neko ko će sigurno postati niko. Zapravo i ja sam o sebi to često mislio, ali nikad u pejorativnom smislu, i to me nije pretjerano uznemiravalo. Prognoze su bile mizerne jer ja jesam htio postati niko. Bez okova društvenih normi i morala. To je bio moj pojam slobode.¨"
"Za njih sam bio neko ko će sigurno postati niko. Zapravo i ja sam o sebi to često mislio, ali nikad u pejorativnom smislu, i to me nije pretjerano uznemiravalo. Prognoze su bile mizerne jer ja jesam htio postati niko. Bez okova društvenih normi i morala. To je bio moj pojam slobode.¨"
February 1, 2020
Ne pronalazim adekvatne riječi. Duboko, iskreno...pročitano u dahu...Duboko poštovanje za Feđu!
May 31, 2025
... nemam (kulturnih) rijeci...
November 29, 2025
Jedinstvena i gotovo neverovatna životna priča, to nije sporno, ali Blank nema neku književnu vrednost.
Brzo i lako se čita, no ne treba očekivati mnogo, a imam utisak da je Štukan pomalo samozaljubljen, pa i to povremeno kvari utisak tokom čitanja.
Pisao je ovo delo motivisan obećanjem o holivudskoj filmskoj adaptaciji svoje hrabre ispovesti, šteta za njega što se to nije i obistinilo, bar za sada.
Brzo i lako se čita, no ne treba očekivati mnogo, a imam utisak da je Štukan pomalo samozaljubljen, pa i to povremeno kvari utisak tokom čitanja.
Pisao je ovo delo motivisan obećanjem o holivudskoj filmskoj adaptaciji svoje hrabre ispovesti, šteta za njega što se to nije i obistinilo, bar za sada.
Displaying 1 - 30 of 316 reviews