"Mada sam sklon da delim ljude na ateiste, agnostike i teiste, u osnovi svaki je čovek – sve. U jednom delu svoga života on je ubeđeni ateista , u drugom nekom periodu ovakav ateista počinje, najpre površno, a onda sve dublje da sumnja, a u nekom trećem odseku ličnog života, ukoliko takav čovek ne ostane trajni skeptik, on postaje teista. Ovo moje razdvajanje tri perioda čovekovog života (mladost, srednje doba, starost), ma koliko se činilo logično i prirodno, ne mora tako da bude. Psihološki posmatrajući, čovek može samo u toku jednog dana da promeni sva tri takva životna opredeljenja i da ni sa jednim ne bude zadovoljan. Jer, zar može neko ko je naučio da misli, ne samo razumom, već i umom, da ostane zadovoljan i miran, i to celog života – kao ateista, agnostik ili teista?"
Владета Јеротић, лекар, психијатар, књижевник, академик, рођен је 2. августа 1924. године у Београду где је завршио гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију. Радио је више деценија као шеф Психотерапеутског одељења болнице „Др Драгиша Мишовић“. Од 1985. као професор по позиву предаје Пастирску психологију и медицину на Богословском факултету у Београду. Јеротић је развио обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области религије и психотерапије и филозофије и психијатрије. Такође је одржао предавања из психијатрије, религије и књижевности у готово свим већим градовима Југославије. Од 1984. године Владета Јеротић је члан Удружења књижевника Србије, а редован је члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности.
Prvi deo knjige me prevario da skoro prestanem sa čitanjem ali vredi da se pročita. Ima zanimljivih interpretacija Hamleta, Dok Kihota i Fausta. Taj deo mi se posebno dopao.
Vladeta naravno svuda provlači hrišćanstvao i religiju što meni lič̣no nije smetalo. Mada, očekivao sam više filozofski i psihološki pristup.
Smetao mi je nedostatak argumenata, tj kako dođe do nekog zaključka. Ali vredi pročitati.
Хм. Мој коментар је Исидора Бјелица, али друга тема. Цитирај неколико већих дела али истовремено из поглавља у поглавље о неким темама пише као да претходно није ништа рекао. Теме које му се не свиђају врло штуро помиње. Плитко написано са циљем ширења вере.