What do you think?
Rate this book
La Bouche pleine de terre - La Mort de M. Golouja
Un homme court, seul. Deux chasseurs qui campent par là le voient passer. Surpris de cette intrusion, « comme enivrés par l'âcre odeur de la forêt », ils décident de le rattraper. L'homme repart, les deux chasseurs sur ses talons. S'ensuit une battue farouche, où l'incompréhension se mue en haine.Intrigue dépouillée à l'extrême mais d'une infinie complexité secrète, La Bouche pleine de terre est une oeuvre inclassable qui oscille entre fantastique, absurde et réalisme ; entre allégorie, roman ou conte.Comme dans le texte qui l'accompagne, La Mort de M. Goluža, autre histoire d'un intrus qui bouleverse le monde dans lequel il surgit, Branimir Šcepanovic fait admirer son style saisissant et son imagination débridée. Deux textes inoubliables, tendus par une angoisse croissante, qui contemplent l'existence humaine d'un oeil mi-amusé, mi-résigné.
- GenresFiction
136 pages, Paperback
Published November 19, 2018
About the author
Branimir Šćepanović
18 books41 followersBranimir Šćepanović (Бранимир Шћепановић) was a Serbian and Yugoslav writer. He was born in Podgorica, then Kingdom of Yugoslavia. His father was a teacher and a published author. Young Šćepanović started writing while still being a student in high school.
His famous novel Usta puna zemlje (Mouth full of earth) had 32 editions in Serbia and 23 editions in France. Šćepanović's 1977 novel, Smrt gospodina Goluže (The Death of Mr. Goluzha) was adapted in 1997 by Alan Wade for the film he directed, and was released by Fine Line Features and New Line International.
Branimir Šćepanović won the October award from the city of Belgrade and two Golden Arenas for Best Screenplays: Before the Truth (1968) and The Battle of Sutjeska (1973).
His famous novel Usta puna zemlje (Mouth full of earth) had 32 editions in Serbia and 23 editions in France. Šćepanović's 1977 novel, Smrt gospodina Goluže (The Death of Mr. Goluzha) was adapted in 1997 by Alan Wade for the film he directed, and was released by Fine Line Features and New Line International.
Branimir Šćepanović won the October award from the city of Belgrade and two Golden Arenas for Best Screenplays: Before the Truth (1968) and The Battle of Sutjeska (1973).
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 12 of 12 reviews
May 22, 2019
Ko se još užasava small talk-a, ruke gore. Taj small talk mi je noćna mora oduvek; u odnosu na "Lep dan danas, zar ne?" "Gde ćeš za odmor?", "Šta si jela za ručak" milion puta preferiram da me udave oni dražesno nenormalni, koji odmah počnu sa sopstvenim teorijama zavere ako sednete pored njih.
Lični favoriti:
1. Četrdesetogodišnja narkomanka iz Amsterdama, sa rascopanom gornjom usnom (oborio je neki biciklista) "Da li se slažeš da je Isus bio poslednji dobar muškarac koji je postojao, (kreće da se dere na engleskom zaljubljenim parovima koji plove kanalima) - SVI MUŠKARCI SU SVINJE!"
2. Tridesetogodišnji razroki mladić (Aspergerovac) iz gradskog prevoza "E vidiš onog tamo što sad čačka telefon, ja sam mu upravo poslao poruku na WhatsApp-u svojim umom, da, da, da"
I izbegavala bih ja situacije small talk-a zauvek, ali – ali, uvek postoji to neko "ali" koje egzistencijalno razrešenje devojci kvari, morala sam da nađem zašto, zaboga, small talk postoji?
Odgovor je bio na nekom sajtu, možda Reddit, možda neki nabrzaka sklepan sajt sa Shutterstockovim slikama, nebitno, i glasio je "Da, small talk može delovati potpuno beskorisno, ali ima vrlo bitnu evolutivnu fuknciju". Opa bato!
"Njegova evolutivna funkcija jeste da kad započnemo razgovor sa nepoznatim ljudima, makar to bilo i Lep dan danas, zar ne? mi indirektno proverimo da li je sa njima zaista sve u redu, da im nije loše, da nisu suicidalni. Jer smo evoluirali kao grupa koja zavisi od svojih članova, i o kojima moramo da vodimo računa".
Neočekivano. Možda i nije istina, ali meni (u ovom trenutku) odgovara ta interpretacija.
U ovom romanu, intriga je slična – jedan čovek, samo u šeširu i lakom letnjem odelu, iznenada prepadne dva kampera u crnogorskim brdima. Ne kazavši im ni dobar dan, daje se u trk. Začuđeni njegovom reakcijom (koja ih od čuđenja dovodi do besa), oni počinju da ga gone.
I kako ga kamperi gone, tako sloj po sloj, mi brusimo sve slojeve, dok ne dođemo do same srži ljudskosti i života.
Prevod na francuski je radio fantastični, nedavno preminuli Jean Descat (možda i jedini valjani prevodilac sa srpskohrvatskog na francuski, koga je Kiš od milošte zvao Joca Daska), a ovo izdanje je praćeno drugim delom "Smrt gospodina Goluže", kao revers medalje – kako reagujemo kada unapred znamo, ili mislimo da znamo da neki od naših (usuđujem se da kažem) saplemenika želi da se ubije?
Uglavnom, prava literarna bomba, a ja sam imala i sreću da je čitam odmah pre spavanja i da u snu dođem do još nekih egzistencijalnih odgovora, pa ako ništa – i podsvest će da vam razori.
Lični favoriti:
1. Četrdesetogodišnja narkomanka iz Amsterdama, sa rascopanom gornjom usnom (oborio je neki biciklista) "Da li se slažeš da je Isus bio poslednji dobar muškarac koji je postojao, (kreće da se dere na engleskom zaljubljenim parovima koji plove kanalima) - SVI MUŠKARCI SU SVINJE!"
2. Tridesetogodišnji razroki mladić (Aspergerovac) iz gradskog prevoza "E vidiš onog tamo što sad čačka telefon, ja sam mu upravo poslao poruku na WhatsApp-u svojim umom, da, da, da"
I izbegavala bih ja situacije small talk-a zauvek, ali – ali, uvek postoji to neko "ali" koje egzistencijalno razrešenje devojci kvari, morala sam da nađem zašto, zaboga, small talk postoji?
Odgovor je bio na nekom sajtu, možda Reddit, možda neki nabrzaka sklepan sajt sa Shutterstockovim slikama, nebitno, i glasio je "Da, small talk može delovati potpuno beskorisno, ali ima vrlo bitnu evolutivnu fuknciju". Opa bato!
"Njegova evolutivna funkcija jeste da kad započnemo razgovor sa nepoznatim ljudima, makar to bilo i Lep dan danas, zar ne? mi indirektno proverimo da li je sa njima zaista sve u redu, da im nije loše, da nisu suicidalni. Jer smo evoluirali kao grupa koja zavisi od svojih članova, i o kojima moramo da vodimo računa".
Neočekivano. Možda i nije istina, ali meni (u ovom trenutku) odgovara ta interpretacija.
U ovom romanu, intriga je slična – jedan čovek, samo u šeširu i lakom letnjem odelu, iznenada prepadne dva kampera u crnogorskim brdima. Ne kazavši im ni dobar dan, daje se u trk. Začuđeni njegovom reakcijom (koja ih od čuđenja dovodi do besa), oni počinju da ga gone.
I kako ga kamperi gone, tako sloj po sloj, mi brusimo sve slojeve, dok ne dođemo do same srži ljudskosti i života.
Prevod na francuski je radio fantastični, nedavno preminuli Jean Descat (možda i jedini valjani prevodilac sa srpskohrvatskog na francuski, koga je Kiš od milošte zvao Joca Daska), a ovo izdanje je praćeno drugim delom "Smrt gospodina Goluže", kao revers medalje – kako reagujemo kada unapred znamo, ili mislimo da znamo da neki od naših (usuđujem se da kažem) saplemenika želi da se ubije?
Uglavnom, prava literarna bomba, a ja sam imala i sreću da je čitam odmah pre spavanja i da u snu dođem do još nekih egzistencijalnih odgovora, pa ako ništa – i podsvest će da vam razori.
January 22, 2021
نوفيلا مجنونة،عجيبة وغريبة ،لا تعرف اين تبدأ ولا لماذا انتهت تلك النهاية،كل ما يخطر في بالك هو انك تسابق ،وتطارد الاحداث كالمطاردين فيها
March 5, 2020
J’ai acheté ce livre car le libraire avait mis une note dessus « Chef d’oeuvre » et qu’il avait également mis des notes sur d’autres livres qui m’ont beaucoup plu (Civilizations de Laurent Binet par exemple).
La première nouvelle, sans que je ne sache trop pourquoi, m’a évoqué Le Loup des Steppes d’Hesse.
Elle était belle et puissante, plus que divertissante.
La seconde nouvelle (La mort de M. Golouja) est selon moi exceptionnelle, et finalement vient compléter admirablement la première. Je l’ai lu sans pouvoir m’arrêter...
L’ensemble est une réflexion autour de la mort, de la beauté de la vie, et des mécanismes absurdes de la naissance de la haine. Brillant.
La première nouvelle, sans que je ne sache trop pourquoi, m’a évoqué Le Loup des Steppes d’Hesse.
Elle était belle et puissante, plus que divertissante.
La seconde nouvelle (La mort de M. Golouja) est selon moi exceptionnelle, et finalement vient compléter admirablement la première. Je l’ai lu sans pouvoir m’arrêter...
L’ensemble est une réflexion autour de la mort, de la beauté de la vie, et des mécanismes absurdes de la naissance de la haine. Brillant.
February 5, 2021
يكتب الروائي المونتي-نغري بنفس كافكاوي عن الإنسان الذي يركض في الحياة طلبا للموت ليهرب من آلامه ، من مرضه ، من أيامه القلائل الباقية ... أو لعله الفرد بتميزه يهرب من المجتمع وأعرافه الغير المفهومة الغير القابلة للتفاوض
كتاب ثقيل رغم قصره
كتاب ثقيل رغم قصره
December 11, 2021
أذهلني المعمار السردي في "فم يملؤه التراب"، إذ يستخدم خطين يثملهما أسلوبان مختلفان يتممان معًا مجرى الحكاية، ولا أعتقد أني قرأت بمثل هذا الأسلوب من قبل. أما القصة الملحقة "موت السيد غولوجا" فهي في غاية اللطف.
May 15, 2023
يحتوي الكتاب على قصتيْن. قصة فم يملؤه التراب عظيمة، فور إنهائها سترغب بقراءتها مرة أخرى.
May 6, 2024
Un très étrange petit livre. Qu'est ce que ça veut dire ? Qui sont ces gens ? Pourquoi courent-ils ? Se suicide-t-il ?
February 12, 2021
Avec ce recueil de deux écrits de l'auteur serbe Branimir Šćepanović (qui nous a quitté le 30 Novembre dernier), les éditions Tusitala nous donne à redécouvrir une plume audacieuse. Tout en rebonds, chocs, observations saisissantes, trouées métaphysiques béantes, respirations coupées et rages incontrôlées, "La Bouche Pleine de Terre" est une course-poursuite injustifiée qui est l'occasion de traiter de nombreux thèmes autour de la condition humaine. On n'a pas vraiment envie d'en dévoiler plus tellement ce serait déjà raconter ce récit hautement psychologique.
Le second texte, toujours fasciné par les mouvements de foules (qu'ils soient physiques, ou dans la manière dont le groupe se nourrit lui-même de ses propres conceptions) et l'irruption d'un intrus au centre d'une communauté, place de nouveau un protagoniste en fuite, pris à son propre jeu et son suicide planifié. Sarcastique, étonnant et toujours joueur, Šćepanović est un fin observateur des humains, de leurs superstitions, pulsions, manies et perversité.
Deux grands petits textes à lire et à faire lire !
Le second texte, toujours fasciné par les mouvements de foules (qu'ils soient physiques, ou dans la manière dont le groupe se nourrit lui-même de ses propres conceptions) et l'irruption d'un intrus au centre d'une communauté, place de nouveau un protagoniste en fuite, pris à son propre jeu et son suicide planifié. Sarcastique, étonnant et toujours joueur, Šćepanović est un fin observateur des humains, de leurs superstitions, pulsions, manies et perversité.
Deux grands petits textes à lire et à faire lire !
October 3, 2019
Je n'ai pas pu lâcher le livre. Les deux nouvelles vont certainement rester dans ma tête un bon moment. Je tenais à dire au traducteur Jean Descat Que c'est une très bonne traduction, merci.
October 3, 2024
D’la frappe
Displaying 1 - 12 of 12 reviews