Српско издање својеврсне немачке студије теза и надритеза аустралијског историчара Кристофера Кларка о (не)постојању искључиве немачке кривице за први светски рат, излази из штампе у правом тренутку. С јесени 2018. године, док се свет припрема да обележи стогодишњицу примирја у Првом светском рату, а расправе о неопходности ревизије историје тог периода достижу врхунац. Приступа се „брисању“ ратне кривице и већ познатој, накарадној дефиницији ратних догађаја, без именовања победника или побеђених – зарад неке волшебне, нове европске слоге. Аутори овог дела, Винфред Волф и Клаус Гитингер, минуциозно су анализирали и показали како је Кларк, с наумом, приказао историјске чињенице у погрешном контексту, како је прећутао злочиначке намере Централних сила, посебно Немачке. У склопу припрема за обележавање стогодишњице Првог светског рата појавила се политичка потреба да се у име европског јединства коначно раскрсти са старим (истинитим) тумачењима ратне кривице и да се она прерасподели на све учеснице великог рата, а одговорност припише, пре свега, Русији и Србији. У времену када се преиначавање историјских чињеница паралелно одвија са напорима Србије да постане чланица ЕУ, требало би имати све ово на уму, проучити аргументе аутора ове књиге: да не бисмо, уз прилагођавање стандардима ЕУ, прилагодили и сопствену историју потребама ЕУ – прогласили сами себе кривцима за Први светски рат.
Klaus Gietinger is a German screenwriter, film director and historian based in Frankfurt am Main. He has published several books on German fascism, the Communist movement, and a history of car crashes.
Iako bestseler, pisan finim i nesuvoparnim stilom, Mesečari su jedno od najperfidnije napisanih knjiga vezano za bilo koju temu iz istorije. Kristofer Klark, inače profesor na Kembridžu, ovom knjigom je odlučio da sebe diskredituje kao naučnika zarad verovatno sjajne materijalne koristi, te je ova knjiga oštra kritika Klarkovog (ne)dela. Iako sam mnoge stvari iz ove knjige već od ranije znao, neke stvari su mi bile i nepoznate. Na primer, Klark je pri citiranju izvora svesno kratio citate, samim tim menjao je kontekst, neke stvari je svesno preuzimao i citirao iako je opšte poznato da su neki od tih dokumenata falsifikovani. Na kraju iako je ova knjiga do detalja raskinkala sve Klarkove argumente, čini se da Klark ne mari mnogo za to, jer je Klark pisao knjigu za široke mase koje baš i nemaju neke predstave o 1914. godini.