Книгата включва 14 къси разказа – напрегнати, драматични, меланхолични и иронични. Те са потопени в атмосферата на очарователния малък град, който постепенно обезлюдява. През последните години Струга, родният град на автора, и Охридското езеро, са претърпели катастрофални промени и са загубили предишния си автентичен вид. На фона на тревожни градски пейзажи са поставени проблемите за остаряването, любовта и тъгата.
Стилът на Ненад Йолдески е поетичен, красив и докосващ.
Книгата е спечелила Наградата за литература на Европейския съюз за 2016 г. Ненад Йолдески (р. 1986 г. в Струга, Северна Македония) има икономическо образование и е завършил магистратура по общо и сравнително литературознание. Първата му книга – „Тишината на Енхалон“, е наградена в конкурса НОВИТЕ (2009). С втората ¬– „Всеки със своето езеро“, получава Наградата за литература на Европейския съюз (2016). „Плуване срещу течението“ (2018) е номинирана за най-престижната литературна награда в Македония – „Роман на годината“.
Not sure if this is truly a bundle of stories or just a setup to something that should be further developed. Leaning to the latter interpretation. The magical realistic touches are nice enough, but there is almost no internal cohesion which gave the book a distinct unfinished feel for me.
A short book with reflections on a lake, river and city in North-Macedonia. History and the war play a part in the book, as do familial relations, but how these two themes should interrelate, and what the commentary on modern day corruption (involving a bridge and a musician who literally rebuilds it through music) does in the mix, remains unclear. Would have enjoyed the book so much more if some of the ideas were further developed and the metafictional approach (now this book feels nearly as the rushed notes of one of the author/main character who struggles in crafting his historical fiction) was a bit more toned down. Interesting concepts enough, unfortunately unmatched by execution.
Gelezen: Ieder zijn eigen meer van de Macedonische schrijver Nenad Joldeski. (in het Nederlands weliswaar.) Joldeski werd geboren in Struga, een stad die een belangrijke rol speelt in deze verhalenbundel.
Wat een bijzonder, ontregelend boekje. Ontregelend omdat het boek het vaste idee dat je van een verhaal hebt, overhoop knalt. Er zijn verhalen, er zijn droomwerelden en -gedachten die lijken te versmelten met de realiteit. Het meer van Ohrid en de rivier de Zwarte Drin staan centraal. Het gaat over een vader, over het schrijven zelf. Er zijn fragmenten uit andere boeken en verhalen, en daar dan weer commentaar op. Er is een trompettist die een brug kan bouwen door aan de oever van de rivier op zijn trompet te blazen. De verhalen in Ieder zijn eigen meer zijn soms dromerig en sprookjesachtig, vaak melancholisch en altijd poëtisch; soms kreeg ik er kop noch staart aan. Is dit wel een verhalenbundel?
Одлична книга за меланхоличари како мене. Талентот се гледа од секој ред, неверојатно убав стил на пишување, описи, развој, оригиналност. „Патувања“ и „Кај најде баш сливата, Господи!“ се неверојатни раскази, особено „Патувања“ кој го доживеав некако лично. Прекрасно напишан расказ.
Секој со своето езеро, бесконечно течиме, бесконечно се брануваме. Оваа книга потврдува дека кога сме беспомошни, можеме да се впуштиме во длабочините на езерото, чиј крај немо го гледаме во бесконечноста, ни изгледа преблиску но и предалеку. Ќе ни требаат години да го испливаме. Потврдува дека не треба да уништиме нешто што дава плод, да се поддржиме во најтешките моменти, да не заборавиме кои сме, ако сме потонале во ништожноста на животот. Веќе дознаваме дека сме се престорувале во метафора. Прекрасна перспектива на Ненад.
Прекрасна проза, многу, многу убави реченици, поголемиот дел од расказите се за чиста петка. Уживав додека ја читав, и си го замислував бисерното езеро кое ги поврзува.
Секој со своето езеро = секој со своето бреме, својата тага, својата судбина... Си ја купив книгава од локалпатриотски побуди, со интенција дека мора да ми се допадне. Со длабочината на мислите и начинот на изразување не беше тешко да ме освои комплетно. Кратки раскази во меланхоличен тон, кои на почетокот ми делуваа препоетично за мој вкус, но како што навлегував понатаму се поврзував со идеите и меѓу редовите пронаоѓав делови од своето минато, своите корени, што всушност е и основниот предуслов делото да го освои читателот - да пронајде дел од себе во него. Инспиративни приказни со неоспорна уметничка и книжевна вредност.
Ik vertoefde weer even aan de oevers van het meer van Ohrid. De pepers, de yellow mellow, de Struga Poetry Evenings. Doldwaze toestanden. Net als dit boekje.