Mulat albino komarac

by Stevo Grabovac

Roman Steve Grabovca "Mulat albino komarac" svjedočanstvo je o jednoj izgubljenoj generaciji. Na samom početku, u djetinjstvu, ta generacija pred sobom kao da ima, bar se tako može činiti onima koji su u to vjerovali, neku budućnost, no umjesto toga, slijedi ratna apokalipsa, upropaštene tinejdžerske godine, a potom, kad dođe nekakav mir, slijedi život bez nade u postapokaliptičnom, postratnom, distopijskom društvu koje danas svi tako dobro poznajemo. "Mulat albino komarac" jedna je od mnogih pripovijesti o prošlosti koju bi najradije svi zaboravili. Radi se o izuzetno čitljivom, ali i tužnom štivu, pisanom iskrenim i jednostavnim jezikom, bez zadrške i bez ikakve naznake politiziranja. Stevo Grabovac napisao je roman koji će se čitati i dugo pamtiti.
— Bekim Sejranović

Genres: Serbian Literature

163 pages, Paperback

First published January 1, 2019

About the author

Stevo Grabovac je rođen u Slavonskom Brodu, a odrastao je i završio srednju školu u bosanskom Brodu. Studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Objavio je zbirku pjesama „Stanica nepostojećih vozova“ 2007. godine. Njegov prvi roman „Mulat albino komarac“ stigao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2019. godinu. Dobitnik je NIN-ove nagrade za svoj drugi roman "Poslije zabave" (2023).
Živi i radi u Banjaluci.

Reviews

[Ninoslav Mitrović · Rating 5 out of 5]

Nakon što sam završio čitanje, buljio sam neko vrijeme u zid, kao što sada buljim u monitor pokušavajući napisati nešto. Teško je naći vlastite riječi kad pronađeš dijelove sebe u tuđim. Dijelove kojih ne želiš da se prisjećaš, a nemaš ni hrabrosti da pišeš o njima.
Dijelove koji su se rasuli u nepovrat, ne krivicom tinejdžera koji su u to vrijeme tek počinjali da žive. Tinejdžera koji su zbog tih godina postali starci prije vremena. Ostarjela djeca koja još uvijek trče za tim izgubljenim godinama, za tim komadićima koje nikada neće uspjeti sakupiti i složiti u sliku života kakav su imali, kakav su htjeli, kakav su sanjali.

Izgubljena generacija.

Svi mi koji u začaranom krugu pakla pokušavamo nadoknaditi vrijeme koje nam je oduzeto, kasneći pritom na sva važna dešavanja u vlastitim životima.

Mulat, albino, komarac se u pjesmi završavaju poricanjem (a denial) koje se ponavlja kao mantra izgubljenih. Krhka ljuska kojom se štitimo od sjećanja, a koja ipak nađu svoj put kroz pukotine.
Stevo Grabovac je srećom ovaj dio izostavio. Treba mnogo hrabrosti da bi se ispisala ovakva priča.

Nadam se da će baš kao što je i Mister No dobio nastavke, i ova priča imati svoje. Ako ne u detektivskoj agenciji u Njujorku ili u kokpitu pajpera koji leti iznad Amazonske prašume, onda u nekom srećnijem danas.

[Nina · Rating 5 out of 5]

Šta napisati o ovoj knjižici? Ponestalo mi je reči, pa ću vam samo reći da je pročitate.

Ovo podneblje će zauvek patiti zbog svoje istorije, ali makar ima neke nade na vidiku. A nada umire poslednja.

[Bezimena knjizevna zadruga · Rating 5 out of 5]

Unutar korica, naizgled ratna priča, ni bolja ni lošija od mora sličnih štampanih prethodnih godina, no uspešno oslobođena ideologije ma koje vrste, fascinira svime više no li ratom samim, koji je tu više kao elementarna nepogoda ubačena da razori obično odrastanje koje je moglo ići u korak sa svetom, čitajući Pisma Milevi i slušajući Alice in Chains, recimo, duvajući dobre trave i blejeći na okolnim zidićima, listajući stripove i neuspešno i smotano se zaljubljujući u devojke koje te ionako nikad neće pogledati.

Rat je precenjena umetnička kategorija, ovaj ga je roman razgolitio i osramotio kao kukavicu i defetistu. Šteta je samo što uvek ima tog keca u rukavu kojim ti razori život, odvodeći najbliže, mladost i energiju u nepovrat.

Mini poglavlja koja napokon imaju naslove, a koji opet imaju poetiku i smisao, prelepa novost u domaćoj proznoj formi. Vapio sam za kvalitetnim podnaslovima još od Horvatovog Saba, koji je isto ostao sakriven u najužem izboru nekog NIN žirija i miljenik velikog broja publike koju poznajem. Kineske lutke kao lični favorit, neistražena višeslojnost u mogućnosti metaforisanja lutkama koja je u uvodnom poglavlju duhovito i dinamično banalizovana. Tražeći smisao u tekstu najvećeg Nirvaninog hita, autor je ipak ovaj sa komarcem izvukao na naslovnicu da krasi korice. A pomislih, mi smo se u društvu decenijama zadovoljavali poluseljačkim štosom da je ceo smisao refrena u lađenju jaja na koje je Kurta nagovorio Novoselić. Šta ti je novo čitanje klasika :)

Unutar sadržaja, detalji i motivi koji su nadražujuće fantastični i koji mi uvek odvoje dobru od odlične knjige, smešteni su uglavnom unutar nekoliko stranica istog poglavlja, ne dajući u tim trenucima zapleta ni daška vazduha, no vas neprestano drže uz konopce i udaraju svom snagom. Igranje stonog tenisa džepnim izdanjima klasika, borbe Gogolja i Mana, sjajno. Zatim, postojanje dilera koji u mračnom stanu valja nasnimljenu dobru muziku, da znate samo kakvu muziku, i to usred tutnjajućeg balkanskog haosa, muzički diler, genijalno i lično proživljeno, kažem. I na kraju, saosećanje sa teškim životom i lakom smrću mrava, a potom i ludilo kojim na najteže od svih pitanja na ovim prostorima-kuda pobeći odavde, neko ispaljuje Čile, ej Čile, iz kog rukava je njega iskopao. Nestvarno dobro.

Iako obojen melanholijom najlepših knjževnih junaka u ulogama autsajdera gubitnika, koji na kraju tonu u potpuni mrak i udaljena beznađa depresivnih tokova svesti i konačnog sloma(vidi po S. Tišma na primer), autor svog naratora na tako divan način, izvlači iz smrznutog zimskog sna napuštene kolibe, i sa prvim zracima proleća otkravljuje mu mišiće kojim će iskoračiti u neku svetlost, dajući mu još jednu šansu. Gotovo potpuno filmski adaptiran i divljenja vredan finalni preokret i završetak.

I tako. Ukoliko ste generacijski datumirani na sedamdeset i neka, ili osamdeset i neka godišta, školovali se na grandž podlozi sa metal elementima, formirali se uz Kiša ili Kafku, i još prošli pakao prekodrinskih sukoba, ne postoji nikakva šansa da vam ovo štivo ne ode direktno na police najdražih. U suprotnom, ma šta u suprotnom, nije me ni briga, uklapam se u sve navedene kategorije. Aplauz.

[Ratko · Rating 3 out of 5]

Овај роман Стеве Грабовца једна је типична ратна и поратна прича изгубљене генерације, уз реминисценције на „добра стара“, предратна времена. Нема овде ничег посебно оригиналног.
Добро, наслов јесте интригантан и оригиналан, тако да је и мени привукао пажњу још од кад га је Теофил Панчић нахвалио у својој књижевној колумни. Због таквих хвалоспева сам и имао велика очекивања; очекивао сам освежење, бар мало другачији наратив, понешто оригиналности. Но добро, има добро написаних делова и није узалуд потрошених пар сати времена.

[Nikola Jankovic · Rating 3 out of 5]

Priča u gubitnicima BH rata. O onima koji ulaze u adolescenciju na početku devedesetih. Grabovac kroz usta 13-godišnjeg dečaka kroz fragmente, ali uverljivo, prenosi atmosferu s početka rata. Nema tu rovova ili fijukanja metaka na bojištu, ali ima straha i gladi. I, najbolje od svega, a ne znam kako bih to opisao... nevidljivosti rata. Rat, strah, smrt, užasi, svi su tu negde, blizu, možda ispod našeg balkona; ne vidimo ih i ne znamo šta se ustvari dešava. Ali jasno nam je da je to nešto mučno i strašno. Sve dok ne zakuca na vrata i potvrdi se kao takvo.

Drugi deo, ispričan paralelno, dešava se X godina kasnije. Naši adolescenti su sad odrasli ljudi. "Imam 26 godina i nikakvu budućnost." Pomalo krivicom okoline, a pomalo i vlastitom otupelošću, našli su se u bezizlaznoj situaciji. Priča o izgubljenoj generaciji je teška za čitanje, ali već čitana. Pomalo stereotipni likovi, događaji koje znaš i šale koje ne iznenađuju.

Jeste ovo kratak roman, čita se u dan-dva, ali isto to dobijamo i u Bazduljevim pričama. Samo što je bolje, još sažetije i ispričano originalnijim glasom. Čarolija je takva zbirka, na primer.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 5 out of 5]

Stevin roman sam pročitala još u rukopisu, nelektorisan, u PDF-u, nakon beskrajnog oduševljenja svih članica D kluba, mora prolivenih suza i komentara da je u pitanju najbolji roman napisan na ovim prostorima u posljednjih 100 godina. Pored svega toga, mnogo volim Stevu kao osobu. Pod takvim bremenom, malo je reći da je teško čitati bilo šta. Pokajala sam se što sam ga pročitala u datim okolnostima i rekla sam sebi da više nikad, apsolutno nikad neću uzeti roman čitati s telefona. Sad dajem vremenu vremena, pa ću sjesti lijepo ponovo i pokušati pročitati bez pritiska prethodnih sugestija kako bih mogla podijeliti koliko-toliko objektivne impresije. I svježe. Ove koje bih sad napisala ne bi bile realne.

Drago mi je da Stevin roman nailazi samo na pozitivne komentare i komplimente, da ga ljudi čitaju, da dopire do šire publike koja se lako i brzo poistovjećuje s njegovim junacima i da ljudi razgovaraju o ovom romanu! Mnogi su već pisali, tako da nema potrebe da se pridružujem hordi superlativa. Radujem se novom čitanju ovog romana i navijam da dobije i neku nagradu. Stavila sam današnji datum više sebi kao podsjetnik da je sazrelo vrijeme da ponovo zaronim u ovo štivo kad već neću u slanu vodu.

[Marijana☕✨ · Rating 5 out of 5]

Sjajan. Ne znam ni šta da kažem, osim da obratite pažnju na ovaj roman. Jednostavan, a prepun emocija, na momente komičan, u srži tragičan. Mnogi pisci sa naših prostora dobijaju neosnovane pohvale, a mislim da Stevo Grabovac još uvek ne dobija dovoljno i da će se tek pričati o ovom romanu. Hvala divnom Imprimaturu na preporuci, ovu knjigu sam inače dobila na poklon jer sam prethodno izabrala dva njihova izdanja i nije moglo bolje.

[Biljana · Rating 4 out of 5]

Za kraj godine ostavila sam knjigu koja mi se dugo nalazila na listi želja, i koju sam na kraju dobila za rođendan od dragih ljudi iz izdavačke kuće ''Imprimatur'', kojoj je Mulat albino komarac i najprodavanija knjiga godine.

Ispričana iz prvog lica, ova teška, melanholična priča, o propadanju cijele generacije zahvaćene ratom u Bosni, kojoj pripada i sam pripovjedač, teleportira nas u vrijeme koje bismo svi da zaboravimo, ali koje neminovno pokazuje svoje pipke izranjajući iz sjećanja.

Tako upoznajemo pripovjedača, koji stanuje sam, u dugovima opterećenom stanu, bez posla, perspektive i volje za životom, prisjećajući se svog djetinjstva u jednoj pograničnoj opštini BiH, sjeća se dana provedenih sa drugarima, roditeljima, dana u kojima je najveći problem bila nabavka novog broja nekog stripa ili kako prići simpatiji.

A onda, jednog dana, djeca su prestala da idu u školu, nestalo je hrane, i taj trinaestogodišnji dječak je zauvijek ostao obilježen strahotama koje su ljudi jedni drugima sa lakoćom činili. Soundtrack njegovih ratnih godina bio je Nirvanin album Nevermind, presnimljen na izlizane kasete, dovoljno za bijeg od okrutne stvarnosti u kojoj se našao.

Grabovac piše pristupačno, iako prilično neizbrušenim, ali uvjerljivim stilom, sveopšte crnilo i beznađe prožeto trenucima crnog humora, vidljivi su na svakoj stranici ovog djela, koje može da posluži kao svjedočanstvo jednog vremena i biografija cijele jedne generacije kojoj je oduzeto djetinjstvo i pravo na neki ljepši život.

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 5 out of 5]

Čita se u jednom dahu jer svaka stranica podseća da jedan dah imamo.

[Petra Jovanović]

Stevo. ❤️

"Osoba ti ne može nedostajati. Nedostaje ti boja njenog glasa, neki smiješan naivan gest koji napravi. Nešto. Nešto tako posebno, tako veliko da to nikad nećeš zaboraviti. Bilo bi lijepo da jednom neko isiše sva sjećanja iz nas. Šta bismo onda bili? Neko novi? Ili niko?"

"Nikad neću razumjeti ljude koji prvo ruše pa onda ponovo grade mostove."

[Marko K. · Rating 5 out of 5]

Mulat albino komarac je roman banjalučkog pisca Steve Grabovca, i u pitanju nije kompletna fikcija, već svojevrsna mešavina biografskih elemenata i druptveno-istorijskih činjenica koje je doneo jedan veliki i užasan rat na ovim prostorima. Iako se romani koji su bazirani na svedočanstvima određenih ljudi i njihovim biografskim epizodama vrlo često pišu na ovim podnebljima (a opet ne klasifikuju kao memoari već kao romani), roman Steve Grabovca je na neki način drugačiji. Smešten je u tri različita vremena, u vreme nedugo pre, u toku i pred kraj/nakon rata u Bosni i Hercegovini. Ono što je bitno znati pre početka čitanja je da ovaj roman nema zaplet kao takav, baziran je na načinu života u ova tri vremena, kao i na tome kako je rat uticao ne samo na zemlju i na njenu ekonomiju, već i na društvene živote ljudi koje je takao. Knjiga prati pripovedača koji je baziran na samom piscu, na manjim a svakodnevnim likovima kao što su njegova tetka koja drži malu prodavnicu koju tačno možemo zamisliti ukoliko smo ikad ušli u neku prodavnicu u Jugoslaviji za to vreme), na njegovim prvim simpatijama i na to kako je rat uticao na njih, i na njegovim najboljim prijateljima sa kojima provodi vreme pušeći marihuanu, pričajući o najbezazlenijim temama, slušajući Nirvanu i druge rok bendove i jednostavno živeći život kakav se živeo za vreme kraja osamdesetih kao tinejdžer.

Međutim ono što rat donosi sa sobom je zaista vrlo teško opisati, a tu je Stevo uradio jako dobar posao. Koristeći se delom sopstvenim životom, oslikava teskobe naroda koji je imao tu nesreću da bude rođen na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Grabovac je svoj roman smestio u neiomenovan grad pokraj Save, što dodatno dočarava tu ratnu atsmoferu. Ovaj grad je upravo bilo koji mali grad koji je osetio sve užase rata, i subjektivni osećaj čitaoca je mnogo jači. Nisu samo veći gradovi patili, već i oni manji, odnosno manje zajednice u kojima su ljudi jednostavno bili bliži.

Šta je ono što Stevo Grabovac nudi u ovom romanu što se ne može pročitati u drugim? Pre svega, činjenica da je ovo jedan kratak roman (od 160 strana) a opet upečatljiv dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Tokom ovih 160 strana Grabovac na jedan odličan način opisuje sazrevanje ovog tinejdžera koji jednostavno mora da odraste zahvaljujući nesrećnom vremenu koje je došlo. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je ovo jedna lična ispovest i zaista jedno svedočanstvo koje može ispričati dosta osoba koje su ovaj rat preživele i proživele (posebno svoje tinejdžerske dane), Mulat albino komarac predstavlja jedno na momente duhovito i inteligentno, a na druge tmurno i teskobno štivo – baš kao što su bila i ta vremena.

Naslov romana je svojevrsna igra na sve ono što se izdešavalo u tom periodu tinejdžerima koji su odrastali. Fraza ”mulat albino komarac” je fraza koja se pominje u pesmi Smells Like Teen Spirit od Nirvane, i zapravo simboliše jednostavnu želju tinejdžera i mladih osoba u tom trenutku da žive jedan lagodan život bez ikakvih problema, koncentrišući se na ono što je popularno u svetu, ne razmišljajući o problemima. Umesto toga, dobili su konstantna bežanja, ubistva, tuge i plač. Na kraju krajeva, ova fraza i jeste ono što simboliše jedinu vrstu ljubavi u ovom romanu – ljubavi prema prijateljima sa kojima je narator slušao ovu muziku kao i ljubavi koju oseća prema muzici i umetnosti.

Mulat albino komarac možda nije roman o kome ste dosta čitali do sada, ali je roman koji neće nikoga ostaviti ravnodušnim. Ukoliko Vas zanima ova tematika, ovo je definitivno štivo koje će Vam iz prve ruke pokazati kako se to tačno sve zbilo, ali ne iz politične perspektive, već iz perspektive jednog individualca koji ne zna šta ga je snašlo. S druge strane, ukoliko ste preživeli ovaj rat, šanse da ga doživite emotivnije su još veće. Ovo je definitivno roman koji je potreban balkanskoj sceni, ne kako bi nas podsetio na horore koji su se dešavali, već da bi ostavio pečat kako bi i naredne generacije mogle da vide, osete i pročitaju kako je rat izgledao iz perspektive jednog mladića. Ovakva književnost se stvara kako bi se stvorila empatija i kako bi možda, samo možda, sprečili da se išta slično dogodi u budućnosti.

[Dragana · Rating 4 out of 5]

Na koricama piše "svedočanstvo o jednoj izgubljenoj generaciji" , "pripovest o prošlosti koju bi svi najradije zaboravili".
Ovo je priča o junaku koji nema ime i koji može biti svako ko je preživeo rat. Nije navedeno ko su "mi" i "oni" i nisu navedena imena. Žrtva je običan čovek. Ovo je priča o životu običnog čoveka posle svega toga. Rat je užasno zlo koje nam oduzima i prošlost i sadašnjost i budućnost, isisava želju, nadu i svaki talenat. Ovo je priča o ekonomskom, fizičkom i moralnom propadanju, o ljudskoj bedi i srušenim snovima. Ali iako je ovo realna priča izgubljene generacije, ovo je i opomena da se ne prepustimo beznađu. Nadu i snove nam ne mogu oduzeti, to možemo samo mi. I zato mislim da ova knjiga ipak ostavlja nadu na kraju. Koliko god da je teško, sami pišemo stranice svog života.

[Draganf · Rating 5 out of 5]

Mulat albino komarac je u najužem izboru za Ninovu nagradu, što me raduje. Uvijek me obraduje uspjeh autsajdera, a u ovom slučaju su to i neafirmisani pisac, i mala izdavačka kuća. Ali, nije to glavni razlog, više me raduje nešto drugo.

Ovo je jedna od najboljih knjiga napisanih na našem prostoru u posljednje vrijeme. I to, prije svega, zbog onog čega u njoj nema, a čime obiluju druge knjige pisane poslije rata, a u kojima rat igra veliku ulogu, otvoreno ili prikriveno.

U njoj nema patetike, potrebe da se predstavlja žrtvom, da se izaziva saosjećanje.
Nema velikih riječi, direktne osude, etiketiranja, imenovanja zločina.
Nema čak ni politizacije, uprkos iskustvima, uprkos ratu.

Čega onda ima? Običnih riječi kojima se kazuju male i obične stvari, a koje u svojoj jednostavnosti, skromnosti i odsustvu ambicije da budu velike i značajne, baš to postaju. Velike i značajne.

[5rovsvet · Rating 4 out of 5]

Pročitao sam nekoliko knjiga sa tematikom rata i budu mi dobre samo ako se govori iz ugla pojedinca ili grupe "običnih" ljudi i njihovog doživljavanja rata i kako oni zapravo tad žive. Ova knjiga govori o jednom mladom životu, a kroz prizmu njega možemo da osetimo i kako je živela cela ta generacija. Teško je staviti se u kožu nekoga ko je proživeo ovakve stvari, ali činjenica je da se mnogo toga može osetiti i razumeti u većoj meri.

Prva dva poglavlja su lagano uvođenje u knjigu, prikaz života pre rata, kada je život i dalje izgledao tako bezazleno. Potom radnja počinje da postaje mračnija. Nema tu velikih preokreta, šokantnih događaja, ovo je samo priča iz prvog lica kako se jedan mlad momak osećao i kako je živeo tokom celog tog perioda.

Knjiga nije dugačka i brzo se čita, napisana je jednostavno i pitko. Ima nekoliko osvrta na odnos pripovedača sa roditeljima, i sa majkom. Neke stvari prihvatimo zdravo za gotovo a kad nam dođe da se zahvalimo već bude kasno.

Zanimljivo je da ne znamo ko je pripovedač. Knjiga je napisana u prvom licu, možda su to sve doživljaji samog autora, možda je u pitanju njegova mašta pomešana sa iskustvima ljudi koje zna. Uglavnom, iako ne znamo ime pripovedaču ipak ga znamo vrlo dobro, on nam se u potpunosti otvara i te nepoznanice ne smetaju, ne predstavljaju barijeru između nas i same priče.

[Snezana · Rating 5 out of 5]

Jedna od onih knjiga koju uzmeš samo da prelistaš i kada je ostaviš shvatiš da ti je ostalo još par strana i cela je pročitana.
Ovo je takav povratak u neko ne tako davno prošlo vreme, sa sve mirisima vlage i kiselog kupusa iz podruma. Sa tipičnom scenogratijom jednog stana u kome su dugačak regal, trose, dvosed, fotelja a ispred zgrade redovi starih garaža obraslih u visoku travu. Vreme leviski, starki, neke dobre muzike a opet neke nesrećne i izgubljene generacije.

[Danilche · Rating 3 out of 5]

Pocetak romana me podsjetio na roman jos jednog pisca iz Broda, "Bumerang" Berislava Blagojevica, cinilo se da tematski idu u slicnom smjeru kao i da dijele slicne traljavosti. Srecom, tu slicnosti vrlo brzo prestaju - dok bi "Bumerang" dobrim romanom ucinilo jedino to da bude iznova napisan, "Mulat albino komarac" u cjelini izlazi kao dobar ili vrlo dobar roman, i mislim da je uz cvrscu urednicku ruku mogao da bude i odlican.

Za razliku od vecine recenzija ovdje, necu se baviti onim sto smatram da je dobro, vec onim sto mi se nije svidjelo.

Veci dio radnje dat je iz perspektive djecaka od 13-15 godina; opet, pojedine misli su ocigledno proizvod odraslog covjeka koji stavlja rijeci u usta tom djecaku, sto dovodi do odredjenog nesklada.

Redundantnost u pripovijedanju - znate ono kad neko isprica vic, pa ga odmah zatim objasni? Ovaj roman ima takvih momenata, na pamet mi pada scena kada djecaci nalaze narodnjacke kasete po rusevinama, "...Himzo Polovina, ovaj, onaj, ni u ludilu to ne bih slusao". Nako postavljene scenografije i likova, apsolutno nam je jasno da glavni lik to ne bi slusao ni u ludilu, te dodatna potvrda samo cini da recenica zvicu traljavo.

Moralisanje - potpomognuto koriscenjem tipskih likova i ustaljenih izraza. Ruzni, zli, debeli tetak profiter, glupava kasirka u supermarketu, praznoglave klinke u nocnom klubu praznih pogleda. Ne volim stav "znam sve o vama, glupi ljudi, slusaci narodnjaka, zivoti su vam isprazni, trcite za ovosvjetskim zadovoljstvima, alavo jedete i podrigujete, ja znam bolje iako sam luzer i otpadnik". Iako sam po stavovima i sentimentu definitivno na strani pisca, ne volim kad se takve stvari eksplicitno deklarisu. Uostalom, pisac je sjajno zauzeo stav ne zauzimajuci stav kad je pisao o ratu - zasto onda ne pisati tako o svakom fenomenu?

Ovi nedostaci su svakako ispravljivi - ne znam da li urednici uopste postoje u izdavackom sistemu naseg govornog podrucja, ali je potreba za njima vidljiva bas kad je rijec o ovakvim sitnicama. A te sitnice su uglavnom ono sto razlikuje klasne pisce profesionalce i amatere (rijec amater u ovom kontekstu ne treba tumaciti negativno).

[Jadranka · Rating 5 out of 5]

Пишем и бришем утиске. Стил писања је скроз јединствен на овим просторима. Заслужено награђивани писац.

[Uroš Martinović · Rating 5 out of 5]

,,Teško razlikujem san od stvarnosti. U snu su tonovi udaljeni. Zvuk je kao na pohabanoj kaseti. Rasipa se. I likovi se nekako tope u magli. Mada i stvarnost ponekad djeluje tako. Možda su jedino tonovi oštriji."

Naslov knjige inspirisan je stihom iz refrena pesme ,,Smells like teen spirit" grupe Nirvana, s albuma Nevermind. (...A mulatto, an albino, a mosquito...)

,,Ima nešto magično u proticanju prostora pored tebe. Tebe kroz prostor."

Mulat albino komarac je svedočanstvo o jednoj nesrećnoj generaciji koja odrasta devedesetih u Bosni i Hercegovini. Rat ih je na neki način uništio, ugasio im svaku nadu za bolje sutra. Iz perspektive mladog čoveka, neimenovanog naratora, gledamo na celu situaciju - kako i šta je rat učinio ekonomiji, međuljudskim odnosima, kulturi, ljubavi. Autor nas stavlja u kožu glavnog junaka, budući da je knjiga ispripovedana u prvom licu jednine.

,,Sudbina ima svoje nevidljive tokove i uvijek vjesto poentira. Voli tako da radi. Učini to na način na koji se najmanje nadaš."

Stevo Grabovac piše izuzetno pitko, iskreno i direktno, na momente tužno.

,,Osoba ti ne može nedostajati. Nedostaju ti ovakve stvari. Nedostaju ti boja njenog glasa, neki smiješan naivan gest koji napravi. Nešto. Nešto tako posebno, tako veliko da to nikad nećeš zaboraviti. Bilo bi lijepo da jednom neko isiše sva sjećanja iz nas. Šta bismo onda bili? Neko novi? Ili niko?"

Ova knjiga mi se veoma, veoma dopala. Pročitao sam je za otprilike 24h, jedna je od onih kroz koje proletite, što zbog prijemčivog stila, što zbog zanimljive radnje. Autor je uspeo da kroz prizmu mlade individue prenese osećanja i razmišljanja čitave jedne generacije koje je rat zahvatio. Reference filmova i muzike su doprinele užitku jer volim da slušam takvu vrstu muzike.

Preporučio bih vam da pročitate. Nećete se pokajati.

,,Na grobljima svijet izgleda kao da ne postoji. Kao da ništa ono tamo, iza ograde koja dijeli žive od mrtvih, više nije ni bitno. Opsjednuti mrtvima, podižemo spomenike u nadi za iskupljenjem nekih davnih grijeha. Ili se možda samo radi o sujeti živih. Čupo je jednom rekao kako je podizanje spomenika samo bacanje para. Mrtvi se preseljavaju u sjećanja, ono što trune su njihova tijela, a njihove duše otišle su na bolja mjesta. Spomenike podižemo truležnim tijelima koja se raspadaju, da zadovoljimo svoju sujetu, što veći spomenik to veći dokaz naše ljubavi."

[Goran · Rating 4 out of 5]

Добро написано, држи пажњу, прочитао за дан.
Тема постратна и ратна, али ни херојска ни патетична како често буду.
Четворка јер:
- неутралност главног лика. Изгледа ми као пресликан политички став аутора из данашњице. Главни лик (спојлер) и његова породица прођу кроз мучења и малтретирања, али главни лик је стоички неутралан и према војницима који га малтретирају и према онима који га ослободе. И после свега, он зна да је "преко Саве непријатељ" само јер му то кажу војници "с једним знаковима", није схватио после логора и малтретирања.
- добар опис осјећаја безнађа и безперспективности, али недовољно улажење у дубину. Мало самодовољног "рокерског" поноса на изгнаништво и отпадништво.
4/5

[Goran Vujinović · Rating 4 out of 5]

4.5 ⭐
Pod uslovom da se ne spojlujete pre čitanja, taj momenat kad shvatite odakle dolazi naslov knjige je neprocenjiv!

Veoma je lako saosećati i poistovetiti se sa naratorom na više nivoa, pogotovo ako pripadate odgovarajućoj generaciji.

Dirljivo i na momente vrlo potresno, sa lepim osvrtima na veru i ljubav prema roditeljima, između ostalog.

Treba čitati Grabovca!

[Lazar Pascanovic · Rating 5 out of 5]

Odlična knjiga, sa uživanjem sam je pročitao u jednom dahu. Iskreno, neposredno, direktno, jasno i moćno, bez prenemaganja, stilskih šljokica i verbalnog nakita. Stil koji seče do kosti. Nadam se da će autor nastaviti da piše.

[Đorđe Simić · Rating 5 out of 5]

Iako uglavnom izbegavam knjige o ratu, potresne su mi i mučno mi je pred očima zamišljati te slike, par dragih ljudi je ovu knjigu čitalo i pohvalilo, te odlučih da joj pružim šansu u nadi da će biti nalik romanu “Petodinarke” koji spada u jednu od meni najdražih knjiga iz 2020. godine.

Ova priča je dosta drugačija i na momente je bilo teško čitati, ali nisam ispuštao iz ruku i nisam želeo da se završi. Kao i sa većinom sjajnih knjiga, malo mi je krivo što je trebalo vremena da je napokon uzmem i pročitam, ali siguran sam da ću o ovom romanu još dugo misliti.

[Olivera · Rating 4 out of 5]

4.5/5 ⭐

Mora još malo da mi slegne, ali istina je da nisam mogla da prestanem sa čitanjem ovog romana od kad sam ga uzela u ruke.

[Nataša · Rating 5 out of 5]

Nemojte rušiti mostove da biste ih ponovo gradili. Krenite drugim putem. Prošlost ne treba da postane sadašnjost, svakodnevica. Gledajte na svet drugim očima. Neka vas svako iskustvo promeni. Živite.

[Ivan · Rating 5 out of 5]

Do prve polovine mi je sve delovalo kao već viđeno. Nikako nisam bio spreman na ono što je usledilo.
Knjiga koju bi apsolutno trebalo uvrstiti u lektiru.

[Biljana Milanović · Rating 5 out of 5]

Lijep moderni roman - nominacija za NIN-ovu nagradu je skroz zaslužena. Pripovjedač pripovjeda jednostavnim jezikom o tome kako je rat devedesetih uticao na jednu generaciju, a tu smo priču doživjeli ili čuli. Čitajući ovaj roman tu priču možemo u potpunosti da osjetimo.

[Tijana Nikolić · Rating 5 out of 5]

Roman koji moraš da zagrliš. Dugo i čvrsto.

[Bobana · Rating 5 out of 5]

❤️
"Osoba ti ne može nedostajati. Nedostaje ti boja njenog glasa, neki smiješan naivan gest koji napravi. Nešto. Nešto tako posebno, tako veliko da to nikad nećeš zaboraviti. Bilo bi lijepo da jednom neko isiše sva sjećanja iz nas. Šta bismo onda bili? Neko novi? Ili niko?"

[Ema · Rating 4 out of 5]

uf

[Ruža · Rating 3 out of 5]

Već viđeno, neujednaceno pripovedanje. O temi ratnog stradanja je mnogo pisano, i pisaće se, to je knjizevna tema od neprocenjivog značaja, ali ne uočavam nikakve inovacije niti naročito autentični glas kada je ovo delo u pitanju. Imala sam veća očekivanja.