What do you think?
Rate this book
Ništa lakše od umiranja
Priča o zločinu, krivici i praštanju.
Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
„Nezirović piše o švedskom zločincu koji ubija ako može, a uvek hoće. Dokumentarno i ledeno, pisac okuplja glasove onih koji su povezani sa njim samim, sa zločincem, sa svedocima.“ Svetlana Slapšak
„Ispisujući biografiju Džonija Akera, švedskog plaćenika i ratnog zločinca u vojsci HVO, Elvedin Nezirović istražuje gde su koreni, priroda i granice zla. Elvedin potvrđuje svoj pripovedački talenat već dokazan njegovim prethodnim romanom Boja zemlje.“ Filip David
Crnčuga, crnačko kopile, berač pamuka – samo su neka od pogrdnih imena kojima su ga oslovljavala deca u malom selu na severu Švedske. Po prirodi svadljiv i ratoboran, odgovarao im je pesnicama, a kada je shvatio da je fizički superiorniji, počeo je i sam da izaziva tuče. Još kao tinejdžer zainteresovao se za knjige s ratnom tematikom i prvi put se susreo s nacističkom ideologijom, koju će kasnije u potpunosti prihvatiti i slediti, uprkos svom afričkom poreklu i boji kože. Njegova opsesija odvešće ga krajem 1992. u Hercegovinu, gde će se priključiti jedinici HVO. Tu započinje njegova ratna priča, koja će dovesti do desetina mučenih i ubijenih mahom bošnjačkih, ali i srpskih civila. Nakon presude Višeg suda u Mostaru, 1995. godine, na trinaest godina zatvora, Džoni Aker je ubrzo izručen Švedskoj, gde je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
„Nezirović piše o švedskom zločincu koji ubija ako može, a uvek hoće. Dokumentarno i ledeno, pisac okuplja glasove onih koji su povezani sa njim samim, sa zločincem, sa svedocima.“ Svetlana Slapšak
„Ispisujući biografiju Džonija Akera, švedskog plaćenika i ratnog zločinca u vojsci HVO, Elvedin Nezirović istražuje gde su koreni, priroda i granice zla. Elvedin potvrđuje svoj pripovedački talenat već dokazan njegovim prethodnim romanom Boja zemlje.“ Filip David
240 pages, Paperback
Published April 13, 2019
3 people are currently reading
22 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
July 25, 2019
Johnny Aaker, ratni zločinac oko kog se gradi roman NIŠTA LAKŠE OD UMIRANJA Elvedina Nezirovića ne izlazi na Google pretragama osim kao protagonista knjige. Međutim, Johnny je postojao, samo se drugačije prezivao. Zločinac nije izmišljen, kao što je u Bosni umelo da se desi.
Kao Šveđanin, Johnny je adekvatno odgovarao tek kada je počinio ubistvo u Švedskoj. Osuđen je na doživotnu robiju za težak zločin ubistva dva švedska policajca dočim je za mnogo veći broj ubistava i zverstava u Bosni kao pripadnik HVO, pred bošnjačkim sudom osuđen na manje, prvo trinaest a posle osam godina. A onda je isporučen u Švedsku gde je pušten sa odsluženja kazne.
Ova priča otvara čitav niz potentnih tema o stanju savremenog sveta, Evrope koja se brine nad zločinima u Bosni ali ipak poštuje prava svojih građana čak i kada su zveri, psihopatama koji traže ratna žarišta da bi se ispoljili i uvoze krajnje ličan vid zlokobnosti u tuđe etničke sukobe. Nabrojao sam samo dve koje su dosta ekskluzivne u ovom slučaju.
No, Nezirovićev roman se bavi svim i svačim, i na kraju postaje parodija onoga što je želeo da postane. Simulirajući dokumentarnost, gradeći unutrašnji život junaka ne bi li nekako kroz razne učesnike i svedoke celog procesa prodro do suštine onoga što se dešavalo, na kraju postaje jedna salata proznih deonica u kojima svi likovi kao da su svesni da su deo romana. Svak ko se pojavi na strancima a ovog romana kao da je obavezan da kaže nešto sažeto i mudro, i kao da mora imati sudbinu koja će delovati kao metafora nečega.
Da je ovo veštije urađeno, mogao bih da pohvalim funkcionalističke atribute Nezirovićevog rukopisa, ali naprosto ovakvi zahvati samo dodatno degradiraju sadržaj i dovode do toga da na kraju pisac naprosto ispusti temu, i da ovo postane roman "o mnogim stvarima" i to najpogrešniji mogući način, prepun opštih mesta, nevešto smeštenih u usta i unutrašnje opservacije junaka.
Kao Šveđanin, Johnny je adekvatno odgovarao tek kada je počinio ubistvo u Švedskoj. Osuđen je na doživotnu robiju za težak zločin ubistva dva švedska policajca dočim je za mnogo veći broj ubistava i zverstava u Bosni kao pripadnik HVO, pred bošnjačkim sudom osuđen na manje, prvo trinaest a posle osam godina. A onda je isporučen u Švedsku gde je pušten sa odsluženja kazne.
Ova priča otvara čitav niz potentnih tema o stanju savremenog sveta, Evrope koja se brine nad zločinima u Bosni ali ipak poštuje prava svojih građana čak i kada su zveri, psihopatama koji traže ratna žarišta da bi se ispoljili i uvoze krajnje ličan vid zlokobnosti u tuđe etničke sukobe. Nabrojao sam samo dve koje su dosta ekskluzivne u ovom slučaju.
No, Nezirovićev roman se bavi svim i svačim, i na kraju postaje parodija onoga što je želeo da postane. Simulirajući dokumentarnost, gradeći unutrašnji život junaka ne bi li nekako kroz razne učesnike i svedoke celog procesa prodro do suštine onoga što se dešavalo, na kraju postaje jedna salata proznih deonica u kojima svi likovi kao da su svesni da su deo romana. Svak ko se pojavi na strancima a ovog romana kao da je obavezan da kaže nešto sažeto i mudro, i kao da mora imati sudbinu koja će delovati kao metafora nečega.
Da je ovo veštije urađeno, mogao bih da pohvalim funkcionalističke atribute Nezirovićevog rukopisa, ali naprosto ovakvi zahvati samo dodatno degradiraju sadržaj i dovode do toga da na kraju pisac naprosto ispusti temu, i da ovo postane roman "o mnogim stvarima" i to najpogrešniji mogući način, prepun opštih mesta, nevešto smeštenih u usta i unutrašnje opservacije junaka.
August 21, 2019
Kada se započinje ratni sukob, uvek se ima neki "viši" cilj kao zvezda vodilja. Ali rat uvek sa sobom vodi svoju pratnju - smrt, očaj, tugu, razaranje, svirepost... Kada se čovek nađe u vrtlogu rata, teško je različiti šta je moralno, a šta ne. Ubiti nekoga nikada nije lako. Ljudi sa svešću, koji su učestvovali u ratovima i bili u situaciji ubij ili budi ubijen, nakon sukoba bore se sa svojim demonima i osećajem krivice. Progone ih dela koja su počinili. Ali nije uvek tako. Neretko se među njima nađe psihopata, sociopata, sadista. Vrlo često sve tri ličnosti objedinjene u jednoj osobi. Takav je upravo i glavni junak knjige "Ništa lakše od umiranja" - Džoni Aker.
Džoni Aker je crnac, švedski državljanin, pripadnik Legije stranaca, nacista, kriminalac, ratni zločinac, pripadnik vojne jedinice HVO, sadista, silovatelj, psihopata, sociopata, čovek bez savesti i morala. Sve najgore što čovek može da bude, Džoni jeste. I gore od toga.
Celokupan utisak je na blogu ➡️➡️➡️ https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...
Džoni Aker je crnac, švedski državljanin, pripadnik Legije stranaca, nacista, kriminalac, ratni zločinac, pripadnik vojne jedinice HVO, sadista, silovatelj, psihopata, sociopata, čovek bez savesti i morala. Sve najgore što čovek može da bude, Džoni jeste. I gore od toga.
Celokupan utisak je na blogu ➡️➡️➡️ https://kaleidoskopmisli.blogspot.com...
May 28, 2020
Roman Elvedina Nezirovića nikako nije roman koji se čita „na dah“, kao što sam ga ja pročitao. Suviše je dragoceno štivo da bi se prema njemu odnosili potrošački. To sam shvatio nekih mesec dana po čitanju. Osećao sam se čudno. Nisam ispoštovao vrhunskog autora. Nisam „kucao“ svako slovo pojedinačno, nego sam proleteo kroz roman. Greška. Ponovo sam ga pročitao i mirne duše mogu da vam saopštim da je Elvedin književno raščlanio zlo na sitne atome. Zastrašujuća je struktura ličnosti zle osobe. Isto tako, ne manje, čovek se zapita od čega je sazdano dobro.
Naravno da mi ne pada na pamet da vam prepričavam radnju romana. Samo želim da podsetim da su se potresne zle priče odvijale stotinak kilometara od naše bezbedne, ušuškane, prepotentne teritorije glavnog grada Srbije. Nazirali smo, prepoznavali, saučestvovali u bolu običnog čoveka, ali insajderske priče nismo znali. Elvedin nas vodi direktno na gubilište, uvodi nas u klanicu, navlači nam moru na vrat, tera nas da se plašimo i stidimo što smo dvonožni.
Da li je autor pisao ličnu, preživljenu priču ili je sve majstorski sklopio u svojoj glavi koristeći se iskustvom očevidaca? Pitanje je možda izlišno. Svi ljudi koji pretenduju da se bave književnošću moraju da upoznaju svoje likove. Elvedin je čuo glasove zveri, napunio nozdrve mirisom krvi. Unutrašnji doživljaj autor vešto prebacuje na čitaoca. Osećaj krivice s kojim živi glavni junak usvaja svako od nas. Onda gonjeni željom da saznamo da li smo u pravu što bi se na nebiblijski način obračunali sa zlikovcem, jurcamo kroz tekst da odgonetnemo šta nam je autor doneo u svojoj presudi. Olakšanje ili razočaranje? E, to nisam na prvu loptu u svojoj nestrpljivosti razrešio. Posvađao sam se sa autorom koga ne poznajem lično. Kada sam ga ponovo čitao shvatio sam koliko herojstvo je potrebno pobediti licemerje i zlo. Zapitao sam se da li su ljudi, sinonim mirotvoraca i političke korektnosti, veći gadovi od egzekutora? Elvedin Nezirović me je naterao da se nanovo postidim zločina koji su gadovi u moje ime bez pitanja uradili i imputirali mi grbu koje bih da se oslobodim. Roman „Ništa lakše od umiranja“ je, iskreno se nadam, oslobodio autora golemog tereta. Ispričao je priču za koju bih voleo da je plod mašte autora. Na žalost nije, isuviše je stvarna i lična. Nabada glavom direktno!
Bravo, dečko.
Naravno da mi ne pada na pamet da vam prepričavam radnju romana. Samo želim da podsetim da su se potresne zle priče odvijale stotinak kilometara od naše bezbedne, ušuškane, prepotentne teritorije glavnog grada Srbije. Nazirali smo, prepoznavali, saučestvovali u bolu običnog čoveka, ali insajderske priče nismo znali. Elvedin nas vodi direktno na gubilište, uvodi nas u klanicu, navlači nam moru na vrat, tera nas da se plašimo i stidimo što smo dvonožni.
Da li je autor pisao ličnu, preživljenu priču ili je sve majstorski sklopio u svojoj glavi koristeći se iskustvom očevidaca? Pitanje je možda izlišno. Svi ljudi koji pretenduju da se bave književnošću moraju da upoznaju svoje likove. Elvedin je čuo glasove zveri, napunio nozdrve mirisom krvi. Unutrašnji doživljaj autor vešto prebacuje na čitaoca. Osećaj krivice s kojim živi glavni junak usvaja svako od nas. Onda gonjeni željom da saznamo da li smo u pravu što bi se na nebiblijski način obračunali sa zlikovcem, jurcamo kroz tekst da odgonetnemo šta nam je autor doneo u svojoj presudi. Olakšanje ili razočaranje? E, to nisam na prvu loptu u svojoj nestrpljivosti razrešio. Posvađao sam se sa autorom koga ne poznajem lično. Kada sam ga ponovo čitao shvatio sam koliko herojstvo je potrebno pobediti licemerje i zlo. Zapitao sam se da li su ljudi, sinonim mirotvoraca i političke korektnosti, veći gadovi od egzekutora? Elvedin Nezirović me je naterao da se nanovo postidim zločina koji su gadovi u moje ime bez pitanja uradili i imputirali mi grbu koje bih da se oslobodim. Roman „Ništa lakše od umiranja“ je, iskreno se nadam, oslobodio autora golemog tereta. Ispričao je priču za koju bih voleo da je plod mašte autora. Na žalost nije, isuviše je stvarna i lična. Nabada glavom direktno!
Bravo, dečko.
March 12, 2023
Četiri godine kasnije, kada su dvojica policajaca iz Mjelbija, u Švedskoj, obavešteni da se u gradu udaljenom nekih stotinu kilometara dogodila pljačka, odlučili su da krenu u poteru, i ne sluteći da je jedan od begunaca Aker.
Kao što možete vidjeti u zaglavlju ove poruke, moje ime je Thomas Pettersson, osoba o kojoj ste se cijelo vrijeme raspitivali i čiju ste pomoć prevashodno tražili. U nekoliko navrata spomenuli ste da pišete knjigu o Johnnyu Aakeru, njihovom ubici, plaćeniku koji je tokom rata u Vašoj zemlji počinio mnoge zločine zbog kojih je, s dobrih desetak godina zakašnjenja, osuđen i ovdje. I ja sam baš kao i vi prilično razočaran načinom na koji je reagovala Vlada moje zemlje u njegovom slučaju, pogotovo u vrijeme kada nam je izručen, dakle 1995. godine. Da su tužioci tada uradili svoj posao kako treba, Johan i Niklas bi danas bili živi. To je ono što meni kao Šveđaninu i njihovom prijatelju posebno teško pada. No, neke se stvari ne mogu promijeniti, ma koliko mi željeli drugačije.
Kao što možete vidjeti u zaglavlju ove poruke, moje ime je Thomas Pettersson, osoba o kojoj ste se cijelo vrijeme raspitivali i čiju ste pomoć prevashodno tražili. U nekoliko navrata spomenuli ste da pišete knjigu o Johnnyu Aakeru, njihovom ubici, plaćeniku koji je tokom rata u Vašoj zemlji počinio mnoge zločine zbog kojih je, s dobrih desetak godina zakašnjenja, osuđen i ovdje. I ja sam baš kao i vi prilično razočaran načinom na koji je reagovala Vlada moje zemlje u njegovom slučaju, pogotovo u vrijeme kada nam je izručen, dakle 1995. godine. Da su tužioci tada uradili svoj posao kako treba, Johan i Niklas bi danas bili živi. To je ono što meni kao Šveđaninu i njihovom prijatelju posebno teško pada. No, neke se stvari ne mogu promijeniti, ma koliko mi željeli drugačije.
April 25, 2021
Ne bih ni imao potrebu da napišem nešto o ovom romanu da nije dobio nagradu "Stevan Sremac".
Jedina vredna stvar u ovom romanu jeste priča koja bi mogla da zadovolji svakog prosečnog čitaoca koji se dvoumi između čitanja ili gledanja holivudskog blokbastera. Međutim, pošto je ovaj roman, kao što je pomenuto, ovenčan jednom književnom nagradom, trebalo bi da krenemo u potragu i za nekim književnoumetničkim kvalitetom.
Takvog kvaliteta u ovom romanu, jednostavno, nema. Likovi su veoma siromašni, sve vrvi od holivudskog klišea i patetike.
Ne bih imao šta da dodam, osim: "Dame i gospodo, članovi žirija, uozbiljite se, molim vas!"
Jedina vredna stvar u ovom romanu jeste priča koja bi mogla da zadovolji svakog prosečnog čitaoca koji se dvoumi između čitanja ili gledanja holivudskog blokbastera. Međutim, pošto je ovaj roman, kao što je pomenuto, ovenčan jednom književnom nagradom, trebalo bi da krenemo u potragu i za nekim književnoumetničkim kvalitetom.
Takvog kvaliteta u ovom romanu, jednostavno, nema. Likovi su veoma siromašni, sve vrvi od holivudskog klišea i patetike.
Ne bih imao šta da dodam, osim: "Dame i gospodo, članovi žirija, uozbiljite se, molim vas!"
Displaying 1 - 6 of 6 reviews