Vodič kroz požare

by Ognjenka Lakićević

nekada sam bila pitoma
mislila da drveće
pravi nevreme
i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav
imala sam prozor za savršen dom
ali od odsjaja na staklu
nisam mogla da vidim unutra

nekada sam
imala proleće na obrazima
sklonio si ga nehajno
kao mrvice od keksa

od tada
nema osobe
kojoj se nisam namrštila
vozača kojeg nisam opsovala
mačke koju nisam iz obesti probudila
besnog psa kojeg nisam pomazila
zida koga nisam išarala
vrata koja nisam razvalila
ljubavi koju nisam uništila

Život se ponekad čini kao opustošen i opožaren krajolik. Moramo naučiti kretati se u takvom okruženju kako bismo se barem nadali da ćemo pronaći izlaz. O takvoj potrazi govore pjesme iz nove zbirke Ognjenke Lakićević. To je mala, osobna pobuna protiv pakla koji svi zajedno stvaramo.

Marko Tomaš, urednik

Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, gde i dalje živi. Završila je Filološki fakultet na katedri za anglistiku.
Zbirke poezije: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (2017, Književna radionica Rašić).
Članica alternativne rok grupe Autopark.

Genres: Poetry

117 pages, Paperback

First published October 1, 2019

Reviews

[Marija Milošević · Rating 5 out of 5]

Neka neko dovede ovu ženu u Niš, molim vas. Ne trebaju mi potpisi, želim da je zagrlim i zahvalim joj se za sve ono što je iskazala a što pomaže nama koji tu sposobnost nemamo.

...
ako te iko slomi
to su te povredili
oni koji dišu plitko
čuvaju se za bolje udahe
nemoj nikad da imaš posla
s kukavicama
plašiće ih tvoja glasnoća
tvoja ljutnja
kompleksnost tvoje ljubavi
otvorenost
će doživljavati kao napad
odbijaće ih svako očekivanje
nestalni
neodlučni momci
ne mogu ti ništa
....

[Danijela Lopar · Rating 5 out of 5]

Uplašila sam se koliko sam se pronašla

[Milica Stojiljkovic · Rating 5 out of 5]

"život je muzej posledica
mojih odluka
otvoren 24/7
ljudi razgledaju
oduvek je klizavo"

[Jadranka · Rating 5 out of 5]

Predivna zbirka, ostala sam bez daha, zbog Najmračnije tajne i bez srca 💔
U Ognjenkinim pesmama svako može da se pronađe, samo ako želi.
Što se mene tiče, čista 10!

[Moth · Rating 4 out of 5]

Jednostavno, a tako dobro napisano. Tako je najteže pisati poeziju, a da se pjesnik ne uvali u banalnost. Ognjenka to vrhunski balansira.

(...)
hiljade svitaca spava u mom jastuku
nisi pokušao da ih vidiš
hiljade svitaca spava u mom jastuku
hiljade malih svitaca sprema se na ustanak.

[Andreas S. · Rating 5 out of 5]

Voleo bih da Ognjenka ne mora ništa drugo da radi u životu, nego samo da piše i da nas teši.

[Dunja · Rating 5 out of 5]

"gledam u tvoje teme
nežno rozikasto
potresna osetljivost
ne mogu da izdržim
zatvaram oči"

[Marija Acković · Rating 5 out of 5]

Ovom knjigom uronila sam u ogledalo spostvenih misli i osećanja. Malo me je potreslo i uplašilo, ali naposletku je prevagnuo onaj lepi, topli osećaj - nisam sama u ovome. ❤️

[Ana · Rating 3 out of 5]

Moram priznati da knjiga nije ostavila jak utisak na mene. Iako je bilo par pesama u kojima sam uživala i sa kojima sam mogla da se povežem, većina njih me je ostavila da se pitam koja je ideja iza stihova.

Jako mi je izazovno da knjizi dam fer ocenu jer je moje shvatanje pesama poprilično uticalo na moje mišljenje. Mučila sam se da shvatim značenje mnogih stihova, pokušavajući da ih rastavim u još sitnije delove ne bih li shvatila značenje iza njih, pa mi je samim tim bilo značajno teže da ih cenim. Mislim da je moj pristup značajno omeo uživanje u knjizi. Možda ću je nekada pročitati opet, otvorenijeg uma, fokusirana na celokupno iskustvo umesto na seciranje svakog detalja.

[Pavle · Rating 3 out of 5]

Sviđa mi se kako zbirka prati tok veze - u početku smo i mi sa autorkom zaljubljeni, sve je lagano i vrcavo i veselo, i ništa nas ne spremi za slom veze koji usledi i ostatak zbirke proveden u tugovanju i postepenom ponovnom pronalasku svog mira. U tom smislu praćenja i veze, i kako se sećanja i osećanja o vezi menjaju kroz sledeće mesece, podsetila me je malo na Kejvov The Boatman's Call. Definitivno ne bih u trenutku izdavanja bio u koži čoveka o kojem su pesme.

Ponekad su mi pesme bile malo predugačke. Taman kad sam osećao snagu nekog stiha i vrhunac pesme, ostatak mi je delovao razuđen i razvodnjen na još dve strane. Malo mi je pri sredini bilo i repetitivno - možda bi mi prijala koja pesma o raskidu manje.

Volim kako autorka mrzi zimu (hoće li ikad proći januar?) i voli košarku. Mnogo mi se sviđa pesma Tokio, u kojoj autorka hvata vajfajeve po dalekom gradu kako bi dragom javila utiske sa svoje današnje šetnje.

Ne mogu da procenim da li je ona najmlađa sestra, kako deluje, recimo, u svima prepoznatljivoj sceni iz pesme Nedeljni ručak (ili hajde da se posvađamo / hajde lepo kao uvek / kako smo navikli / jer u finoći ne mogu da jedem), ili najstarija, kao u Pismu svojim sestrama (povremeno se mrštiš na mesec / jer moraš na spavanje / a ne bi nikad da spavaš / mnogo ti se živi ... posmatraj kako umor čini ljude pomirljivim / nemoj da postaneš takva ... i najvažnije / obećaj mi / da nikad nećeš voleti traljavo / nikad s pola srca). Možda srednja?

[Aljoša · Rating 5 out of 5]

4.6

[Ksenija · Rating 4 out of 5]

4 - 4.5 ... Biće drugih i trećih čitanja.
U zbirci ima i opštih mesta i priklanjanja sada tako modernom stilu svaka-reč-u-novi-stih, no hajde.
Pesme su neverovatno intimne, sa 'krastama i svime' što gotovo uvek cenim u poeziji. Savremene su, ali pitke i nimalo isključive. Nekako bih ih opisala kao čiste. Rekla bih da se najbolje čitaju u onoj tišini nakon požara, sa pionirskim vrstama.

[Petar Radjenovic · Rating 5 out of 5]

'Čudno je, imala sam srećno detinjstvo
Ali nekad se tuga zadržava između redova' 🫶

[Little Kolibris · Rating 5 out of 5]

"Pomislila sam kako ti je lepo čelo
Kako imam srece
Neko kao ti me nikad nece izdati
Dodala sam ti borovnice
Da zivis sto duze...." 💔🍀

[Natalija · Rating 5 out of 5]

"i najvažnije
obećaj mi
da nikad nećeš voleti traljavo
nikad s pola srca"

Mislim da sam se vratila gotovo svakoj pesmi, na previše su me stvari setile:)

[Veela · Rating 5 out of 5]

Ognjenka piše i secira ranjive unutrašnje svetove, zamućena sećanja, doživljaje, lične drame i istine i čitajući zamalo da povičem "tako je!", pa da se nasmejem jer neko razume; poželim da je zagrlim 100 puta, i da zaplačem nekoliko puta dok prolazim stranice ove sjajne kao sunce žute knjige što vodi nas kroz požare. 🌻
Draga Ognjenka, divna si. 🖤 Sačuvaj po koju konfetu i za sebe. 🎉

[Julija · Rating 5 out of 5]

"Poezija će spasiti svet." To je jedino što mogu reći o Ognjenki, i ovoj knjizi.

[maša · Rating 5 out of 5]

velika ljubav za ovu zbirku ♡

[Manuela · Rating 5 out of 5]

Zbirka poezije koju sam pročitala bezbroj puta i opet joj se vraćam kako bih iznova oživela neke emocije.

[tea · Rating 4 out of 5]

ma sta znam, četri zvezdice i pola ili tako nešto, ja i ja se stalno svađamo oko ognjenkinih pesama, možda treba još o njima da razmišljam da bih dala sud, ali vratiću se nekad njima ponovo

[Marija · Rating 5 out of 5]

Poezija za uživanje. Moraš da zastaneš na svakom stihu, jer je uspela neverovatno prostim metaforama da opiše najkomplikovanije osećaje. Tako piše da ti je čudno kako se ti ne setiš tih reči prvi, jer apsolutno isto doživljavaš i osećaš.

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Kako znas da sam prezivela?

[Nymeria · Rating 3 out of 5]

Jako dugo zelim da citam ovu knjigu
Jako dugo zelim da odem u Knjizaru Most u Novom Sadu
I kada sam dosla u NS znala sam da je sada pravi trenutak.
Nalazim se u nekom slicnom raspolozenju kao ton ove zbirke, mislila sam da cu se vise pronaci.
Ali, barem je lepo sto sam shvatila da nisam u tolikom problemu. Salu na stranu, lepo je ovo, jako blizu 4*,
“Pismo mojim sestrama” 10 zvezdica!
Nastavicu da te citam Ognjenka, druzicemo se mi jos!

“....Najvise me muci metabolizam prespor za rastanke
I to sto nikada vise necu moci da spustim sake na tvoje teme
Nikada vise necemo ici zajedno kuci...”

[Cancerman · Rating 5 out of 5]

Fin je osećaj čitati jako dela domaćeg pesnika / pesnikinje, te tako ukloniti bojazan da će nešto ostati iza magle prevoda. Podeljena u sedam veznih celina, Ognjenka se odlično nosi sa obavezom da svoje čitatelje, kroz svaku sekciju, upozna i pusti niz ovaj rafting, čiji krug spotiče, ohrabruje i, na kraju, ostavlja prostora da se vraćamo iznova ovoj zbirci pesama.

[Clumsy With Words · Rating 3 out of 5]

Kao neko sa slabim iskustvom ljubavnih patnji, bilo mi je teško da povežem čitanje sa emocijama. Možda je ovo jedna od onih knjiga “it’s not you, it’s me”.
Više od neke cele pesme, uglavnom su mi se sviđali pokoji redovi koji bi odzvonili jače od drugih.
Mislim da zbirka traži specifičnog čitalaca, koji ja nisam.

[Valeria · Rating 5 out of 5]

❤️❤️❤️!

[Jovana · Rating 5 out of 5]

moj pojas za spašavanje

[punoglavac · Rating 5 out of 5]

Omiljena knjiga poezije koju sam pročitala. Predivno!

[Jana · Rating 5 out of 5]

Pismo mojim sestrama♥️

[Jelena Zelenbaba · Rating 5 out of 5]

Jedna od omiljenih knjiga poezije!