S ove bande moje gore

Brda od pelina #2

by Jasenka Lalović

Drugi deo trilogije Brda od pelina.

Radnja romana S ove bande moje gore oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. Njihove sudbine osvetljavaju svet koji objedinjuje i onu i ovu stranu iste gore. Identifikujući se s njima, shvatamo da nas sve iste muke muče, da su nam radosti svima zajedničke i da nas verovanja i duboko ukorenjena tradicija neraskidivo povezuju. Ovo delo nas podseća ko smo i u koje vrednosti verujemo.

379 pages, Paperback

Published January 1, 2019

Reviews

[Marko Kovač]

"Može se pasat na bilo koju bandu ovoga svijeta, mogu se naslagat mnoge godine negledanja, al se ne može pobjeć od tog ośećaja đe pripadaš. Taman kad ti se čini da sve to neđe daleko iza tebe, da ga je satrlo vrijeme, opet dođe taj dan kad se sve povrne na staro. Đe god da se bježi, od sebe se ne može uteć."

🪻 Roman predstavlja svojevrsno putovanje kroz vreme, koje nas uvodi u period nakon Drugog svetskog rata i prikazuje izazove sa kojima se suočava nova zemlja i poredak. Ova knjiga oživljava duh obnove i stvaranja, istovremeno osvetljavajući svet kroz priče mudrih junakinja koje su odane svojim porodicama i trude se da osiguraju opstanak.

🪻 Jasenka majstorski iznosi priče ovih heroina i na vrlo dubok način istražuje njihove sudbine. Kroz živopisne opise i emotivne trenutke, čitalac dobija uvid u njihove unutrašnje svetove i kako se nose sa izazovima novog vremena.
Vešto je prikazana njihova hrabrost, snaga i odlučnost da prevaziđu teškoće i grade budućnost.

🪻 Istaknuta je tanana, ali neraskidiva nit ženske istorije i čitave generacije. Njene junakinje su snažne, stamene, dostojanstvene, ali istovremeno i krhke, i nežne. Omeđene kršem sa jedne i sinjim morem sa druge strane. To je svojevrsna oda crnogorskim ženama. Ženama koje obitavaju u svetu koji je nakončan po muškom principu. U istom tom svetu koji je zamotan u kanjone, preprečen stenama, ograđen klisurama.

"Čini mi se da niđe žene, kao ove što su se ođe rodile, nijesu prifatile toliko bremena na svoja pleća, iznijele kuće, pristale da sva hvala pođe muškima i nikad se nijesu zarad toga pobunile. Niđe žene nijesu ovako sabijene ka ođe. Da su se neđe drugo rodile, svaka bi po spomenik dobila. Velika je to nepravda."

[Milena Meja]

5* za mojih 5 heroina: za Veliku, Milicu, Ilinku, Gospavu i Milicu Jokovu. I malo je...fali mi zvjezdica za Tomanu 🤞🤞.

Moja je Velika. Velika Velika. Dušu sam ispustila za njom. I noćas mi neku sičiju bastala na kušin da ne mogu vaskoliku noć oka sklopit a rabote ujutro svekoliko.

Bolje se prati radnja u ovom dijelu trilogije jer je dosta poglavlja zaredom posvećeno jednoj junakinji, nije naizmjenično kao u prvoj.

Jasenka, moje otkrovenje ove zime, ma koliko me čekala na polici. Bravo 🌌👌.

[Sladja]

Никоме послије ове књиге неће бити лако, ни читаоцу, а посебно јунакињама. Свака од описаних жена у романима Јасенке Лаловић има судбину са којом се носи како зна и умије, покушавајући да, ипак, узме онолико колико може, а никад преко оног што јој припада. Неке судбине и не зварше баш срећно, бар не по нашим мјерилима, али опет оне у томе виде неку своју срећу и прихватају оно што им је судбина намијенила. Књига је написана на црногорском нарјечју, чак ни савременим језиком који се сад говори у Црној Гори, већ оним старинским, па је поглед на рјечник неминован и донекле успорава читање. Друга "мањкавост" јесте мношто ликова. Многи без неке посебне улоге, осим што јесу "родбинским" везама везани за главне ликове, али немају функцију у радњи романа, па непотребно оптерећују књигу. Очигледно је ауторица жељела да испише све судбине које могу да задесе једну црногорску жену, било да је мајка, сестра, супруга и да су јој били потребни ликови који ће их повезивати, да би ово био роман, у супротном би књига била само збирка приповиједака.

[Milena]

Sjecate li se one price da je neki covjek platio da se napravi epizoda u kojoj Gagamel konacno hvata Stumfove? E pa, platila bih , samo da se prica izmedju Velike i Stanka drugacije zavrsi😔
Drugi dio trlogije me pocijepao. Doslo mi je da ostavim knjigu. Jedva sam je procitala do kraja.💔

[Mocko]

Trilogiju sam počela da čitam bez ikakvih očekivanja i sa dozom skepticizma, ali ostala sam prijatno iznenađena.

[Jelena Djuric]

,,- Kudiš li na sudbinu?
- Ne kudim više. Umjesto da jadim što sam izgubio, zafaljujem Bogu što me dariva da sam ima što da izgubim. Bilo bi grđe da me nikad su ničim nije podario. Samo što čeljade ne zna što ima dok ne izgubi. Tek tada cijeni. To padne teško, al dođe ka iskušenje. Naučih da na sve ono čime sam bio darivan budem zahvalan. To što sam izgubio samo je znak da mi nije ni pripadalo, samo me zanijelo.”

Jako dirljiva i sirova priča o ljudskoj patnji, ljubavi i žrtvi.
Odmah otvaram treći deo i nastavljam sa pričom- što je dovoljna ocena.❤️‍🩹🇲🇪

[Nina]

"Može se pasat na bilo koju bandu ovoga svijeta, mogu se naslagat mnoge godine negledanja, al se ne može pobjeć od tog osećaja đe pripadaš. Taman kad ti se čini da je sve to neđe daleko iza tebe, da ga je satrlo vrijeme, opet dođe taj dan kad se sve povrne na staro. Đe god da se bježi, od sebe se ne može uteći."

“Ponekad tren zna potrajati predugo. Izjednači se sa trajanjem. Sa cijelim životom. Za treptaj oka prevrti se hiljadu slika, pomiješaju se mirisi svih sjećanja, uzburka se krv da udara talasima lomeći dušu na najsitnije dijelove.”

“Neko dobije preko onoga što mu znači i vazda mu je malo, a neko skoro pa ništa i opet vjeruje da mu je i to potaman, srameći se sebe što ga je takla želja.”

[Svetlana Vukasovic]

Originalna tema i jezik su blago ove knjige.

Za razliku od prvog dela gde sam se gubila ko je ko, jer je mnogo sudbina ženskih likova naizmenično opisivano, ovde je sudbina likova prikazana i dalje kroz poglavlja, jedno nakon drugog u manjoj celini, pa je znatno olakšalo praćenje tokova radnje.

Brzo i lako se čita. Odmorila sam um kroz ovu knjigu.

Ovde gotovo ne morate da brinete za junakinje jer se uvek sve pozitivno završi, odnosno, delimična pravda se još za života dočeka.

Uživala sam u crnogorskom jeziku i opisima prirode i domaćinstava.
Detaljno je opisan porodičan život i sudbina žena koje trpe i podnose.

Iz ugla 21.veka smetalo mi je uzduzanje tog mučeništva/pokornosti, pa mi je omiljeni lik bila svaka žena koja se bunila i pokušala da pobegne od svoje mučne sudbine.

Sjajno što je spisateljica uvela starije žene kao sporedne, a ključne likove. Malo ima knjiga koje opisuju ljude u poznom dobu, a nužno je.

Na kraju, dvoumila sam se za ocenu jer ima vajb Mirjam u smislu romantičnih zapleta, a i Đurović Habjanović.

Ova bajkovitost odnosno, srećan kraj glavnih junakinja ili nada da će biti srećan do kraja, je uticala da ne mogu da dam višu ocenu. Svakako je ovaj deo znatno bolji od prethodnog.
Planiram dalje da čitam i sledeću knjigu Kastigulju.

Verovatno bi to bila i najbolja preporuka.

[Bojana]

Jedna od onih knjiga koju svaka osoba mora da procita.
Isprepletani zivoti, teske sudbine, ali nevjerovatna snaga i hrabrost. A kraj... zakljucak da nam zivot mozda podari stvarno onoliko koliko mozemo da podnesemo i da sreca ne dolazi uvijek, ali da dolazi mir i to u razlicitim oblicima. Svidja mi se sto su prikazane razlicite sudbine i sto imamo i one Crnogorke koje su i tada htjele da se udaju iz ljubavi, da se skoluju, bile su tvrdoglave, borbene...
Preteska, ali zaista predivna knjiga.
Volim sto se koriste autenticni izrazi za CG, jos mi je bilo ljepse dok sam citala.

[Milica Lazarević]

Dušu moju ispuštih. Voljela bih da mogu da zagrlim sve žene iz ove knjige, pogotovo Veliku i Gospavu.

[Nikolina Ćirković]

Predivno…..treba mi bar pet dana da mi se slegnu osjećanja nakon pročitanog prvog i drugog dijela.

[Tatyana]

Nisam sigurna da li je moguće opisati sve, što sam osjetila, čitajući ovu knjigu. Prvi dio trilogije me je već dotakao toliko da se srodnim sa svim tim Crnogorskim junakinjama ali u drugom dijelu smo postale neizmjerno bliske.

Ne mogu se odlučiti koja mi je od njih izazvala najviše emocija:

Sa Velikom sam čekala Stanka da se vrati iz rata, tugovala za njim, nisam htjela prihvatiti da ga nema.. A onda ostala tužna kad se ipak vratio ali ne i ostao zajedno sa njom.

Sa Milicom sam bila svojeglava, nisam htjela da priznam grešku što onomad skočih u jezero a sad vidjah koliko je zapravo Mileta moj čovjek.. A onda bijah srećna što ljubav pobjedi ponos.

Sa Tomanom sam odrastala ostavljena od svih u nadi da me očekiva lijep život sa tetkom u Vojvodini, zajedno smo upoznavale Gospavu i osjetile njenu dobrotu.. A onda ipak se ponadah da je čeka lijepa budućnost koju ova djevojka zaslužuje.

Sa Ilinkom sam se borila protiv Andje, a čak i majke Milke, da dodjem do te pravde koju je zaslužila baba Mara pa čak i ako zaboravim na sebe i svoj život.. A onda sam ipak istjerala svoje i krenula na put za novi život.

Sve ove djevojke, kao i starije žene, kao što su Milica Jokova, Gospava, Milka i one druge, su pokazale koliko je truda, odricanja, zanemarenja sebe trebalo da bi bila ta ugledna žena 50ih godina XX stoljeća i koliko se i tad vrijedilo boriti za ono što ti, a ne okolina, misliš da ti treba.

[Bisera Trifunovic]

Drugi deo trilogije „Brda od pelina” nastavlja priče nekih od likova iz prvog dela. Velika i dalje čeka svog Stanka nakon rata, iako ne zna da li je živ. Milica, koja je rat provela u Beogradu, nakon porodične tragedije vraća se na svoju bandu, gde je dočekuje i jedno sasvim neočekivano poznanstvo. Ilinka i dalje pokušava da istera pravdu za baba Maru, a upoznajemo i nove likove — Tomanu, Katinu, Savku, kao i Gospavu i Milicu Jokovu, čije priče zauzimaju značajan deo romana.

Iako je ovo pre svega priča o ženama, njihovim nedaćama i borbama, ne možemo muškarce jednostavno izdvojiti kao krivce za sve njihove nesreće. Autorka mnogo više govori o zajednici, porodici i odnosima među ljudima.

Posebno mi je ostala misao o zajedništvu koje opstaje samo kada postoji uvažavanje različitosti — jer upravo u tome što smo različiti možemo jedni druge da upotpunimo. Zato ovo za mene nije samo priča o ženama, već pre svega priča o porodici, zajedništvu i ljudima koji opstaju oslanjajući se jedni na druge.

[Milena Mijuskovic]

Ne razumijem zasto je morala Velika dodatno ispastati, bilo bi isto tragicno da zivi sa Stankom koji je ostao bez ruke i koji se nije vratio isti ali bar bi bili zajedno. I da Milica nije posla sa Miletom ispala bi knjiga skroz bez veze. Inace mi se mnogo svidja, ali neki opisi se ponavljaju i to mi je onako malo bez veze.
A sto se tice Ilinke....

[Bojana Orahovac]

Sjajna!

[Foxwiththebooks]

Malo je ovih 5*!!!

[Filip Mihaljević]

Fenomenalna knjiga.

[JaksicV]

Svaka knjiga gospodje Lalovic me je rasplakala.A nisam neka placljivica.Da li je potrebna neka druga preporuka? Bravo

[Jovana Mišković]

otkrila sam jasenku ovog proleća i noćima sam sanjala likove i dijaloge, koliko snage, muke, ponosa i srčanosti u ženama.
zagrlila bih svaku.

[Marija Kovacevic]

Koliko suza, topline i gorcine stane u jednu knjigu. Divno.

[Sanja]

Odlicna.

[Anita]

Bio bi grijeh ne ekranizovati ovakve likove, sudbine, dijaloge. Citalac na kraju knjige mora da se nada da ce ovaj roman neko opisati drugim umjetnickim jezikom i zasta napraviti film od ovog stiva. Ako taj film bude onako stvaran kao sto je Jasenka izmastala knjigu, bice to film dostojan "Oskara". Hvala Jasenka!