What do you think?
Rate this book
Jutarnja zvezda
Viši inspektor Filip Vujić trči Beogradski maraton. On je mlad i perspektivan policajac koji je završio FBI Nacionalnu akademiju. Na cilju ga čeka patrolno vozilo policije. Dogodilo se brutalno ubistvo. Treće po redu u poslednjih nekoliko meseci. Modus operandi ubice je uvek isti: žene su zadavljene s leđa, odeća im je skinut, a njihova naga tela ostavljena po mračnim i slabo pristupačnim delovima grada. Ubistva se dešavaju isključivo subotom.
Dok se medijska atmosfera usijava usled činjenice da se gradom slobodno šeta serijski ubica, istražiteljska grupa Filipa Vujića je pod sve većim pritiskom od gore. A čovek kojeg love je sablasan i jeziv kao duh.
Čudnim spletom bizarnih okolnisti, jedini trag postaju dva biblijska stiha o Luciferu. U isto vreme, Astronomska opservatorija Beograda očitava čudna merenja vezana za stepen sjaja planete Venere.
“Kombinujući tri veoma aktuelna kriminaliteta-serijska ubistva, takozvani sajber criminal i religijski fanatizam-Vujinović ispisuje roman koji će vas svojom aktuelnošću zastrašiti” - Vladimir Arsenić
“Vujinović je napisao roman o lovu na serijskog ubicu-ovaj podžanr je veoma popularan u anglosaksonskim zemljama i brojni su primeri pisaca koji su svoje ime izgradili pišući romane ovog tipa. Njih u Srbiji nema mnogo, zapravo, rekao bih da je Jutarnja Zvezda jedan od prvih, ako ne i prvi primer te vrste” - Đorđe Bajić
Dok se medijska atmosfera usijava usled činjenice da se gradom slobodno šeta serijski ubica, istražiteljska grupa Filipa Vujića je pod sve većim pritiskom od gore. A čovek kojeg love je sablasan i jeziv kao duh.
Čudnim spletom bizarnih okolnisti, jedini trag postaju dva biblijska stiha o Luciferu. U isto vreme, Astronomska opservatorija Beograda očitava čudna merenja vezana za stepen sjaja planete Venere.
“Kombinujući tri veoma aktuelna kriminaliteta-serijska ubistva, takozvani sajber criminal i religijski fanatizam-Vujinović ispisuje roman koji će vas svojom aktuelnošću zastrašiti” - Vladimir Arsenić
“Vujinović je napisao roman o lovu na serijskog ubicu-ovaj podžanr je veoma popularan u anglosaksonskim zemljama i brojni su primeri pisaca koji su svoje ime izgradili pišući romane ovog tipa. Njih u Srbiji nema mnogo, zapravo, rekao bih da je Jutarnja Zvezda jedan od prvih, ako ne i prvi primer te vrste” - Đorđe Bajić
380 pages, Paperback
First published December 1, 2019
2 people are currently reading
121 people want to read
About the author
Vladimir Vujinović
5 books116 followersVladimir Vujinović je rođen 1976. godine u Somboru. Kao honorarni novinar je pisao književne kritike za časopis Yellow Cab. Vodio je blog posvećen književnosti sledecadobraknjiga.com, a pisao je i za još neke više ili manje znane portale, sajtove i blogove. Kratku prozu i peoziju objavljivao je u nekoliko književnih časopisa i zbornika. Jutarnja zvezda njegov je prvi roman.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 33 reviews
April 26, 2020
U poslednje vreme skoro i da ne čitam trilere. Uvek mi je mlako, već viđeno i ako se na samom početku ne povežem sa likovima i ne počnem da trčkaram za istražiteljima i učestvujem u istrazi, dosađujem se do samog kraja.
„Jutarnja zvezda“ je potpuno nadmašila moja očekivanja. Sjajna priča, odlično razrađeni likovi, u potpunosti parira svetskim popularnim trilerima. Dok čitam knjigu (nebitno kom žanru priprada) ja volim informacije i novitete, emociju koja proizilazi iz svakog bitnog lika. Ne volim knjige koje podsećaju na produžene sastave iz srpskog jezika. Sa druge strane, ne volim previše informacija, da se bavim nebitnim stvarima. Zato ne nailazim često na „taman“ knjigu. E ovo je baš takva knjiga.
„Taman.“
Ima svega, svaki lik je produbljen, svako dešavanje i novo saznanje je propraćeno nizom bitnih informacija. Knjiga od prvih strana budi znatiželju i pažnju i njen kvalitet opstaje tokom cele radnje. Za knjigu koja ima ne tako malo strana, to je prvi pokazatelj kvaliteta. Stalno sam bila i u nedoumici, taman kad pomislim da sam provalila sve, priča me odvede na drugu stranu.
Onaj osećaj kad ostaješ do kasno u noć kako bi pročitao još jedno poglavlje... i tako u nedogled.
Kraj mi je takođe odličan, ne ostavlja otvorena pitanja, a pritom ne davi već drži maksimalnu koncentraciju do poslednje rečenice.
Knjiga koja stvarno zaslužuje vašu pažnju i iskreno se nadam da će se jednog dana plasirati i na inostranom tržištu.
„Jutarnja zvezda“ je potpuno nadmašila moja očekivanja. Sjajna priča, odlično razrađeni likovi, u potpunosti parira svetskim popularnim trilerima. Dok čitam knjigu (nebitno kom žanru priprada) ja volim informacije i novitete, emociju koja proizilazi iz svakog bitnog lika. Ne volim knjige koje podsećaju na produžene sastave iz srpskog jezika. Sa druge strane, ne volim previše informacija, da se bavim nebitnim stvarima. Zato ne nailazim često na „taman“ knjigu. E ovo je baš takva knjiga.
„Taman.“
Ima svega, svaki lik je produbljen, svako dešavanje i novo saznanje je propraćeno nizom bitnih informacija. Knjiga od prvih strana budi znatiželju i pažnju i njen kvalitet opstaje tokom cele radnje. Za knjigu koja ima ne tako malo strana, to je prvi pokazatelj kvaliteta. Stalno sam bila i u nedoumici, taman kad pomislim da sam provalila sve, priča me odvede na drugu stranu.
Onaj osećaj kad ostaješ do kasno u noć kako bi pročitao još jedno poglavlje... i tako u nedogled.
Kraj mi je takođe odličan, ne ostavlja otvorena pitanja, a pritom ne davi već drži maksimalnu koncentraciju do poslednje rečenice.
Knjiga koja stvarno zaslužuje vašu pažnju i iskreno se nadam da će se jednog dana plasirati i na inostranom tržištu.
May 30, 2020
Detektivski trileri koji se bave temom serijskih ubica su verovatno istovremeno najlakši i najteži žanr za pisanje.
Najlakši, jer je formula dobro poznata i relativno jednostavna - prekaljeni pandur se bori da zaustavi čudovišnog ubicu koji radi neverovatno gadne stvari. Okvir teško da može biti jasniji.
Najteži, jer je potrebno napraviti likove koji će taj okvir popuniti na način da čitalac može da se poveže sa njima, ili sa temama koje ti likovi nose i predstavljaju (strast, dužnost, čovekova priroda, nasilje, pravda, etc.).
Vladimir Vujinović je uspeo da stvori autentičan srpski triler čija struktura sadrži sve što bi jedan roman ovog tipa trebalo da ima: tvrdokorne detektive koji žive policijski posao, neuhvatljivog ubicu koji je uvek korak ispred, svet u kome je jasno opisan istražni proces, kao i rasplet koji se ne završava u stilu serije "CSI: Miami". Dakle, umesto da Dejvid Karuzo stavi naočare i odlazi bez gledanja dok ubicu hapse, roman daje uvid u motivaciju iza zločina i pokušava da približi misaoni tok koji čoveka pretvara u zver. "Jutarnja zvezda" kroji svoju atmosferu u Beogradu, sa izletom na još par lokacija od interesa za slučaj koji se istražuje.
Stil je robustan i lak za praćenje, usled čega se roman prilično brzo čita (pohvale za obimnost koju prati i gustina sadržaja - autori u Srbiji donekle zaziru od ovoga, naročito kada su u pitanju prvenci). Likovi su valjano razrađeni, uz nivo detalja koji je prikladan formatu.
S obzirom na to da je fokus na protagonistu, inspektora Filipa Vujića, uobličen tako da od njega pravi višeslojnog lika sa zanimljivom prošlošću, može se očekivati da ovo bude početak dugotrajne avanture poput one koju je sada već čuveni Nesbe uspešno plasirao na globalnom nivou (iako nikako nije prvi - Dojl i Kristi padaju na pamet - izvesno je jedan od trenutno najpoznatijih i sinonim je za uspeh u ovom žanru). Imajući to poređenje u vidu, ukoliko Vladimir zadrži realne i već prilično mudro postavljene okvire u kojima će graditi svoje buduće romane, ne vidim razlog zašto Filip Vujić za par godina ne bi bio popularniji od Harija Hulea.
Preporuka za sve ljubitelje žanra.
4.5/5
Najlakši, jer je formula dobro poznata i relativno jednostavna - prekaljeni pandur se bori da zaustavi čudovišnog ubicu koji radi neverovatno gadne stvari. Okvir teško da može biti jasniji.
Najteži, jer je potrebno napraviti likove koji će taj okvir popuniti na način da čitalac može da se poveže sa njima, ili sa temama koje ti likovi nose i predstavljaju (strast, dužnost, čovekova priroda, nasilje, pravda, etc.).
Vladimir Vujinović je uspeo da stvori autentičan srpski triler čija struktura sadrži sve što bi jedan roman ovog tipa trebalo da ima: tvrdokorne detektive koji žive policijski posao, neuhvatljivog ubicu koji je uvek korak ispred, svet u kome je jasno opisan istražni proces, kao i rasplet koji se ne završava u stilu serije "CSI: Miami". Dakle, umesto da Dejvid Karuzo stavi naočare i odlazi bez gledanja dok ubicu hapse, roman daje uvid u motivaciju iza zločina i pokušava da približi misaoni tok koji čoveka pretvara u zver. "Jutarnja zvezda" kroji svoju atmosferu u Beogradu, sa izletom na još par lokacija od interesa za slučaj koji se istražuje.
Stil je robustan i lak za praćenje, usled čega se roman prilično brzo čita (pohvale za obimnost koju prati i gustina sadržaja - autori u Srbiji donekle zaziru od ovoga, naročito kada su u pitanju prvenci). Likovi su valjano razrađeni, uz nivo detalja koji je prikladan formatu.
S obzirom na to da je fokus na protagonistu, inspektora Filipa Vujića, uobličen tako da od njega pravi višeslojnog lika sa zanimljivom prošlošću, može se očekivati da ovo bude početak dugotrajne avanture poput one koju je sada već čuveni Nesbe uspešno plasirao na globalnom nivou (iako nikako nije prvi - Dojl i Kristi padaju na pamet - izvesno je jedan od trenutno najpoznatijih i sinonim je za uspeh u ovom žanru). Imajući to poređenje u vidu, ukoliko Vladimir zadrži realne i već prilično mudro postavljene okvire u kojima će graditi svoje buduće romane, ne vidim razlog zašto Filip Vujić za par godina ne bi bio popularniji od Harija Hulea.
Preporuka za sve ljubitelje žanra.
4.5/5
May 28, 2020
Zaista sam se oduševila ovom knjigom. Najviše volim da čitam trilere, ali uglavnom samo strane. Prijatno sam se iznenadila da je i jedan domaći autor napisao ovako nešto moćno. Zanimljiv zaplet koji stalno vuče napred, nepredvidljivi obrti, lažni tragovi i ta neka mistika koja provejava čitavom knjigom - držali su mi pažnju od prve do poslednje stranice. A to je najvažnije za jedan triler. Inspektor Vujić je u meni dobio velikog fana. Nadam se da će biti još nastavaka.
Read
March 29, 2020Nije baš sportski da dam ocenu romanu u kom sam učestvovao kao urednik.
U svakom slučaju, ukoliko volite trilere, nećete pogrešiti sa ovim romanom :)
Pročitajte ga što pre pa nećete doći u situaciju da vam neko spojluje roman i otkrije ko je ubica :D
U svakom slučaju, ukoliko volite trilere, nećete pogrešiti sa ovim romanom :)
Pročitajte ga što pre pa nećete doći u situaciju da vam neko spojluje roman i otkrije ko je ubica :D
June 2, 2020
Pre nego što odlučite da pročitate sledeći triler, napišete sopstveni ili možda da nekog ubijete – savetujem vam da najpre pročitate Jutarnju zvezdu Vladimira Vujinovića. U prva dva slučaja dobićete odličnu podlogu i uvid u rad istražnih i pravosudnih organa, u trećem – sigurno ćete se predomislite.
Ovo je roman-udžbenik. Dragoceni zbornik podataka iz mnogih oblasti; zbirka zapanjujuće minucioznih informacija. Znoj koji je autor prolio u istraživačkom radu blista sa svake stranice; trud, volja i napor su očigledni i zadivljujući. Saznaćete mnogo toga – od načina na koji se vrši policijska procedura, obavljaju forenzička istraživanja, biološka veštačenja ili skladište otisci prstiju, preko informatičkih začkoljica, astronomskih zakonitosti, upotrebe teleskopa i izračunavanja magnituda nebeskih tela, do religijskih, mitoloških, filozofskih, pa i književnih nepoznanica. A sve to upakovano u zanimljiv narativ koji se pomalo usporeno, ali uporno probija kroz prašumu preciznih podataka što ovoj priči daje neospornu i neophodnu autentičnost. Roman je pisan ujednačenim, kristalno čistim i do savršenstva izbrušenim stilom. Ne postoji suvišna reč. Svaka je našla svoje mesto i opravdanje. Svaka je dočarala baš ono što je i trebalo dočarati.
Izopačeni serijski ubica provocira mladog inspektora Vujića, a on – besprekoran, čist, sportista bez poroka (ne pije, ne puši, ne juri žene), obrazovan, načitan, nadaren i religiozan; rečju, antipod velikoj većini književnih junaka u ulozi policajaca, inspektora ili detektiva – stavlja u pogon čitav svoj istražni tim i sve raspoložive resurse Trećeg odeljenja UKP kako bi stao na put zločinima koji potresaju čitav grad. Vujinović će povesti Vujića, a zajedno s njim i nas, na mnoštvo slepih puteva; podmetaće nam lažne tragove, voditi u ćorsokake, očaraće nas autentičnim dijalozima, gradeći pritom priču koja počiva na čvrstoj konstrukciji i stabilnom temelju. Osumnjičeni će se smenjivati, a već zamršeno klupko još više se upetljati dok se naposletku, kao što to u trilerima i biva, ne izdvoji samo jedna jedina nit.
S obzirom da sam se pišući roman Crveni ibis i sama okušala u žanru trilera, čula su mi dovoljno izoštrena, pa lako ulazim u um pisca. Na sto devedesetoj stranici pretpostavila sam ko bi moga biti ubica, što se pokazalo tačno, ali mi to nimalo nije pokvarilo zadovoljstvo čitanja. Naprotiv. Jutarnja zvezda je knjiga kojoj ću se rado vraćati i koju ću koristiti kao priručnik u pisanju sledećeg trilera, jer ono što je Vujinović ovde sabrao i pohranio poseduje enciklopedijsku vrednost.
Toliko malo je trilera u nas da svaki zaslužuje pomnu čitalačku pažnju, a ovaj, kao što i sam naslov kaže, svojim visokim standardima izdvaja se kao najblistavija zvezda na književnom nebu.
Vujinoviću, naoštri dobro ta zlatna pera i uposli svoj supermoćni pripovedački dar, i neka ti je Bog u pomoći jer si zadao sebi opasan domaći zadatak. Visinu koju si ovim romanom dosegnuo biće teško premašiti, a ništa manje od toga ne očekujemo.
Ovo je roman-udžbenik. Dragoceni zbornik podataka iz mnogih oblasti; zbirka zapanjujuće minucioznih informacija. Znoj koji je autor prolio u istraživačkom radu blista sa svake stranice; trud, volja i napor su očigledni i zadivljujući. Saznaćete mnogo toga – od načina na koji se vrši policijska procedura, obavljaju forenzička istraživanja, biološka veštačenja ili skladište otisci prstiju, preko informatičkih začkoljica, astronomskih zakonitosti, upotrebe teleskopa i izračunavanja magnituda nebeskih tela, do religijskih, mitoloških, filozofskih, pa i književnih nepoznanica. A sve to upakovano u zanimljiv narativ koji se pomalo usporeno, ali uporno probija kroz prašumu preciznih podataka što ovoj priči daje neospornu i neophodnu autentičnost. Roman je pisan ujednačenim, kristalno čistim i do savršenstva izbrušenim stilom. Ne postoji suvišna reč. Svaka je našla svoje mesto i opravdanje. Svaka je dočarala baš ono što je i trebalo dočarati.
Izopačeni serijski ubica provocira mladog inspektora Vujića, a on – besprekoran, čist, sportista bez poroka (ne pije, ne puši, ne juri žene), obrazovan, načitan, nadaren i religiozan; rečju, antipod velikoj većini književnih junaka u ulozi policajaca, inspektora ili detektiva – stavlja u pogon čitav svoj istražni tim i sve raspoložive resurse Trećeg odeljenja UKP kako bi stao na put zločinima koji potresaju čitav grad. Vujinović će povesti Vujića, a zajedno s njim i nas, na mnoštvo slepih puteva; podmetaće nam lažne tragove, voditi u ćorsokake, očaraće nas autentičnim dijalozima, gradeći pritom priču koja počiva na čvrstoj konstrukciji i stabilnom temelju. Osumnjičeni će se smenjivati, a već zamršeno klupko još više se upetljati dok se naposletku, kao što to u trilerima i biva, ne izdvoji samo jedna jedina nit.
S obzirom da sam se pišući roman Crveni ibis i sama okušala u žanru trilera, čula su mi dovoljno izoštrena, pa lako ulazim u um pisca. Na sto devedesetoj stranici pretpostavila sam ko bi moga biti ubica, što se pokazalo tačno, ali mi to nimalo nije pokvarilo zadovoljstvo čitanja. Naprotiv. Jutarnja zvezda je knjiga kojoj ću se rado vraćati i koju ću koristiti kao priručnik u pisanju sledećeg trilera, jer ono što je Vujinović ovde sabrao i pohranio poseduje enciklopedijsku vrednost.
Toliko malo je trilera u nas da svaki zaslužuje pomnu čitalačku pažnju, a ovaj, kao što i sam naslov kaže, svojim visokim standardima izdvaja se kao najblistavija zvezda na književnom nebu.
Vujinoviću, naoštri dobro ta zlatna pera i uposli svoj supermoćni pripovedački dar, i neka ti je Bog u pomoći jer si zadao sebi opasan domaći zadatak. Visinu koju si ovim romanom dosegnuo biće teško premašiti, a ništa manje od toga ne očekujemo.
February 9, 2020
Veoma mnogo truda i vremena je uloženo u ovu knjigu, to se vidi. Iako je ovo Vladimiru roman prvenac, stiče se utisak da je čovek objavio već na desetine knjiga. Ovo je triler pun pojedinosti , ne samo iz policijske i forenzičke struke, već i iz religije, astronomije i psihologije. Sve je uklopljeno na jedan izuzetan način, tako da se knjiga ne ispušta, jer ste konstantno u iščekivanju sledećeg poteza u nadigravanju Filipa Vujića i „Jutarnje zvezde“. Baš iz tog razloga sam je pročitao veoma brzo, što mi je donekle i žao, ali je ovo definitivno knjiga kojoj ću se vraćati. Vladimir ima potencijal da postane vrhunski pisac trilera, kakvi su u svetu Nesbe, Koben, Paterson itd. Po mom mišljenju, ovo je jedan od najboljih trilera sa ovih prostora.
March 12, 2020
Iako sam malo duže čitala (kriva sam ja, ne knjiga) izuzetno mi se dopala. Raduje me činjenica da je domaći autor napisao nešto o čemu sam do sada čitala samo kod stranih. Nije prepuno napetosti, ali svejedno mi se dopala.
June 2, 2020
Kada sam počela da čitam knjigu „Jutarnja zvezda“ Vladimira Vujinovića, kojem je ovo roman prvenac, pomislila sam – ovo obećava. Toliko sam priča Agate Kristi pročitala o detektivu Herkulu Poarou. A sada čitam o heroju, ali sa našeg područja, iz Beograda.
On je viši inspektor Filip Vujić, policajac koji je znanje stekao i na FBI Nacionalnoj akademiji u Kvantiku. Sada ispred sebe ima ozbiljan i težak slučaj – da otkrije ko se krije iza svirepog ubistva žene koju, po svemu sudeći, niko nije imao motiv da ubije… Do kraja njegovog putešestvija, u kojem ga zbog nekih zaključaka i otkića mogu proglasiti i čudakom, proće će mnogo likova – što dobrih, što loših.
Nije lako govoriti o jednom ovakvom romanu. Uvek postoji bojazan da ćete možda otkriti previše publici. A sama priča je vrlo kompleksna. Govori ne samo o fenomenu serijskog ubice, već i o (ne)prijateljstvu, zavisti i traumama, veri.
Naš „junak“ je uspešan čovek, i iako je sam, on nije nesrećan. Iako se tokom karijere susretao sa raznim slučajevima, ovaj je poseban. U pitanju je serijsko ubistvo. Nekoliko žena ubijeno je na isti način u razmaku od po nekoliko meseci. Problem je u tome što je samo način ubistva ono što ove slučajeve povezuje. Vujinović nas vodi kroz slučaj serijskog ubistva, ali paralelno nas vodi i kroz prošlost Filipa i njegovih bliskih ljudi.
Znate onaj osećaj dok čitate knjigu i uživite se toliko da vam se čini da ste i sami deo romana? Ovo je jedna od takvih knjiga. Vi ste tu tik pored Filipa, bodrite ga, kritikujete ga, savetujete… I pitate se kako biste se osećali da ste u Filipovoj koži kada pročitate i poslednju stranicu romana.
Ono što me je posebno zaintrigiralo kod romana je pripema kada je reč o pisanju. Iako se čita u dahu, ovakva knjiga zahteva vreme. To se i vidi. Tome svedoči način na koji piše o astronomiji i religiji, IT-ju, kao i o glavnoj temi – serijskom ubistvu. Ko je bolji poznavalac Biblije, verovatno će primetiti simbliku u naslovu romana.
„Jutarnja zvezda“ predstavlja Lucifera u religijskom svetu, a u astonomiji – to je jedno od imena za planetu Veneru. Povezanost je, pre nego što uzmete knjigu u šake, nejasna. Međutim, Vujinović na svako vaše pitanje u knjizi ima odgovor. I drži vas u neizvesnosti, i makar malo vam postaje jasno zbog čega neko uopšte odluči da živi na onoj drugoj, lošoj strani.
Na kraju, bila sam u pravu – ovo je roman koji se čita u dahu. Pisac je mislio na svaki detalj. I nije razočarao. Ni zapletom, ni raspletom.
Recenzija obljavljena na sajtu: kulturnikisobran.com/ako-volite-krimi...
On je viši inspektor Filip Vujić, policajac koji je znanje stekao i na FBI Nacionalnoj akademiji u Kvantiku. Sada ispred sebe ima ozbiljan i težak slučaj – da otkrije ko se krije iza svirepog ubistva žene koju, po svemu sudeći, niko nije imao motiv da ubije… Do kraja njegovog putešestvija, u kojem ga zbog nekih zaključaka i otkića mogu proglasiti i čudakom, proće će mnogo likova – što dobrih, što loših.
Nije lako govoriti o jednom ovakvom romanu. Uvek postoji bojazan da ćete možda otkriti previše publici. A sama priča je vrlo kompleksna. Govori ne samo o fenomenu serijskog ubice, već i o (ne)prijateljstvu, zavisti i traumama, veri.
Naš „junak“ je uspešan čovek, i iako je sam, on nije nesrećan. Iako se tokom karijere susretao sa raznim slučajevima, ovaj je poseban. U pitanju je serijsko ubistvo. Nekoliko žena ubijeno je na isti način u razmaku od po nekoliko meseci. Problem je u tome što je samo način ubistva ono što ove slučajeve povezuje. Vujinović nas vodi kroz slučaj serijskog ubistva, ali paralelno nas vodi i kroz prošlost Filipa i njegovih bliskih ljudi.
Znate onaj osećaj dok čitate knjigu i uživite se toliko da vam se čini da ste i sami deo romana? Ovo je jedna od takvih knjiga. Vi ste tu tik pored Filipa, bodrite ga, kritikujete ga, savetujete… I pitate se kako biste se osećali da ste u Filipovoj koži kada pročitate i poslednju stranicu romana.
Ono što me je posebno zaintrigiralo kod romana je pripema kada je reč o pisanju. Iako se čita u dahu, ovakva knjiga zahteva vreme. To se i vidi. Tome svedoči način na koji piše o astronomiji i religiji, IT-ju, kao i o glavnoj temi – serijskom ubistvu. Ko je bolji poznavalac Biblije, verovatno će primetiti simbliku u naslovu romana.
„Jutarnja zvezda“ predstavlja Lucifera u religijskom svetu, a u astonomiji – to je jedno od imena za planetu Veneru. Povezanost je, pre nego što uzmete knjigu u šake, nejasna. Međutim, Vujinović na svako vaše pitanje u knjizi ima odgovor. I drži vas u neizvesnosti, i makar malo vam postaje jasno zbog čega neko uopšte odluči da živi na onoj drugoj, lošoj strani.
Na kraju, bila sam u pravu – ovo je roman koji se čita u dahu. Pisac je mislio na svaki detalj. I nije razočarao. Ni zapletom, ni raspletom.
Recenzija obljavljena na sajtu: kulturnikisobran.com/ako-volite-krimi...
January 30, 2022
Obožavam priče i serije poput "Criminal Minds" u kojima detektivi koriste širok dijapazon istražnih postupaka, laboratorijskih analiza i forenzičkih pregleda kako bi pronikli u um najperfidnijih zlikovaca. Poput njih, Vladimir Vujinović je pronikao u u um ljubitelja ovakvih dela plasirajući nam malo po malo deliće ove opsežne i kompleksne slagalice. Učinio je ovo delo dinamičnim smenjujući akcione sekvence gde se sve odvija brzo, a stranice gutaju jedna za drugom i malo sporije delove, koje želimo da dobro proučimo, gde izgrađuje lik višeg inspektora Filipa Vujića, ali i otkriva jedan bolestan um ubice. Sve ovo smešteno u današnjicu, na mesta kojima svako od nas prolazi, čini imerziju još boljom!
Uzbudljiv, dinamičan i kompleksan roman!
Uzbudljiv, dinamičan i kompleksan roman!
January 1, 2020
Knjiga, uz koju sam zaista uživao.
Za jedan roman prvenac, ovo je maestralno delo.
Od prve do poslednje stranice vas očekuju: akcija,avantura,misterija... Roman krase vrlo interesantni i inteligentni likovi, sa čelom glavnog junaka, višeg inspektora Filipa Vujića. Vladimir je primer da se domaća književnost ne treba potcenjivati, niti ismejavati. Knjiga je bogata poukama koje trebamo primenjivati u životu. Trebamo paziti kome verujemo. Sve preporuke za ovu knjigu!
Za jedan roman prvenac, ovo je maestralno delo.
Od prve do poslednje stranice vas očekuju: akcija,avantura,misterija... Roman krase vrlo interesantni i inteligentni likovi, sa čelom glavnog junaka, višeg inspektora Filipa Vujića. Vladimir je primer da se domaća književnost ne treba potcenjivati, niti ismejavati. Knjiga je bogata poukama koje trebamo primenjivati u životu. Trebamo paziti kome verujemo. Sve preporuke za ovu knjigu!
August 10, 2020
Da li nam je u biti da volimo sve strano i da nam je tuđe uvek slađe? Bode li oči Ić na kraju prezimena? Ili možda lokalitet autora? Zar je nemoguće da neko sa našeg podneblja napiše majstorski dobar triler? Zar je moguće da su na to pretplaćeni samo Skandinavci ili Amerikanci? Opet, ne bih da globalizujem, ali većina ljubitelja trilera se izjašnjava da čita samo strane autore, pa ponesena time, želim da tu nepravdu ispravim.
A zaštooo ne malo Vladimir Vujinović, zaštooo ne njegov Filip Vujić? Ako bih Vam rekla da je baš ON, taj koji je napisao jedan majstorski kompleksan triler koji može da parira svim inostranim piscima trilera, da li biste mi poverovali? Po mom skromnom mišljenju ovo je više od trilera. I tooo mnogo više. Ovo je roman edukativnog karaktera i nimalo pretenciozan, ako ste to pomislili. Roman u kome ćete
naučiti štošta od ovog perspektivnog i svestranog pisca. Pisca koji je tek zakoračio na književnu scenu i već sa svojim prvencem, uspeo da dokaže da je ritual bacanja prvih mačića u vodu samo mit. "Pobio" je i sve predrasude vezane za gore pomenuto poreklo. Jer dragi budući čitaoci, znajte da, iako je prvenac u pitanju, to se ni najmanje ne primećuje. Samo retkima to polazi od ruke, a Vujinović je to dokazao i na delu. Što je ipak velika odgovornost, koju je sam sebi nametnuo, ali se nadam da će i dalje ostati dosledan svom stilu, ukoliko ima u planu da nastavi bavljenje ovim plemenitim pozivom, zvanim pisanje.
Svako ko je imao priliku da pročita ovaj roman, ubeđena sam da je željan da ovo postane serijal i da je gladan za novim slučajevima sa Filipom Vujićem u glavnoj ulozi.
Posle ove mešavine sajber kriminala i religijskog fanatizma, još u sve to umešanost serijskog ubice, verujem da bi svako poželeo još od istog autora.
Primetila sam i da ga po društvenim mrežama nazivaju srpski Nesbe ili Robert Ladlam. To svakako jeste kompliment za svakog pisca trilera. Ali ja se ne bih baš služila tim komparacijom. Neka bude jedan jedini, Vladimir Vujinović i neka se jednog dana naši budući pisci sa njim porede. Jer se on svojim delom, individualnošću i novinama unetim na srpsku triler scenu, visoko popeo na književnu lestvicu i zavredio da se sa njim porede, čak i proslavljeniji pisci od njega.
Što se samog romana tiče, želim još nešto da dodam. Sami zločini i motivi ubistava su podrobno opisani i čine čak trećinu knjige. Ništa Vam nije uskraćeno kada je doživljaj u pitanju. Sve je pisac rečima naslikao, i pomogao u tome da imate osećaj kao da je roman ekranizovan.
Što mu i želim, naravno, ako bude prilike, prva kupujem kartu. A Vama, posebno ljubiteljima trilera, ogromna preporuka, za ovo otkrovenje zvano "Jutarnja zvezda".
5/5 ⭐⭐⭐⭐⭐
A zaštooo ne malo Vladimir Vujinović, zaštooo ne njegov Filip Vujić? Ako bih Vam rekla da je baš ON, taj koji je napisao jedan majstorski kompleksan triler koji može da parira svim inostranim piscima trilera, da li biste mi poverovali? Po mom skromnom mišljenju ovo je više od trilera. I tooo mnogo više. Ovo je roman edukativnog karaktera i nimalo pretenciozan, ako ste to pomislili. Roman u kome ćete
naučiti štošta od ovog perspektivnog i svestranog pisca. Pisca koji je tek zakoračio na književnu scenu i već sa svojim prvencem, uspeo da dokaže da je ritual bacanja prvih mačića u vodu samo mit. "Pobio" je i sve predrasude vezane za gore pomenuto poreklo. Jer dragi budući čitaoci, znajte da, iako je prvenac u pitanju, to se ni najmanje ne primećuje. Samo retkima to polazi od ruke, a Vujinović je to dokazao i na delu. Što je ipak velika odgovornost, koju je sam sebi nametnuo, ali se nadam da će i dalje ostati dosledan svom stilu, ukoliko ima u planu da nastavi bavljenje ovim plemenitim pozivom, zvanim pisanje.
Svako ko je imao priliku da pročita ovaj roman, ubeđena sam da je željan da ovo postane serijal i da je gladan za novim slučajevima sa Filipom Vujićem u glavnoj ulozi.
Posle ove mešavine sajber kriminala i religijskog fanatizma, još u sve to umešanost serijskog ubice, verujem da bi svako poželeo još od istog autora.
Primetila sam i da ga po društvenim mrežama nazivaju srpski Nesbe ili Robert Ladlam. To svakako jeste kompliment za svakog pisca trilera. Ali ja se ne bih baš služila tim komparacijom. Neka bude jedan jedini, Vladimir Vujinović i neka se jednog dana naši budući pisci sa njim porede. Jer se on svojim delom, individualnošću i novinama unetim na srpsku triler scenu, visoko popeo na književnu lestvicu i zavredio da se sa njim porede, čak i proslavljeniji pisci od njega.
Što se samog romana tiče, želim još nešto da dodam. Sami zločini i motivi ubistava su podrobno opisani i čine čak trećinu knjige. Ništa Vam nije uskraćeno kada je doživljaj u pitanju. Sve je pisac rečima naslikao, i pomogao u tome da imate osećaj kao da je roman ekranizovan.
Što mu i želim, naravno, ako bude prilike, prva kupujem kartu. A Vama, posebno ljubiteljima trilera, ogromna preporuka, za ovo otkrovenje zvano "Jutarnja zvezda".
5/5 ⭐⭐⭐⭐⭐
February 9, 2020
Jutarnja zvezda domaćeg autora Vladimira Vujinovića predstavlja jedno pravo osveženje na domaćoj književnoj sceni, s obzirom da otvara vrata krimi romanima o serijskim ubicama koji su, po mojim saznanjima (ispravite me ako grešim) u domaćoj savremenoj književnosti deficitarni, a potrebni.
Vladimirov prvenac me je izuzetno pozitivno iznenadio i najiskrenije se nadam da u svojim narednim romanima neće preći na drugi žanr (jer ovim fenomenalno vlada) i da neće napustiti odličnog protagonistu Filipa Vujića o čijim policijskim slučajevima bih sa zadovoljstvom uživao. Očekujem da je ovo samo početak serijala o Filipu Vujiću.
Roman odlikuje perfektno koncipirana priča, odlično formirani i glavni i sporedni likovi (meni najdraži Bokan, Filip i Bojana), psihopatologija serijskog ubice je do tančima razrađena i utemeljena, vrlo ubedljiva. Ono što mi je posebno drago je što je dinamika bez mane! Napeto od početka, pa do samog kraja. Iako sam na polovini naslutio ko je ubica, to nije pokvarilo doživljaj jer se tenzija održava do poslednje strane u iščekivanju ishoda: Da li će pravda biti zadovoljena?
Očekuje vas puno motiva iz forenzike, psihopatologije, pa čak i iz sajber kriminala.
Ne mogu poreći da knjiga nema mana. Primera radi, Vesnin lik mi je malkice klimav i neubedljiv, kao i njen odnos sa Filipom. Takođe, zameram i par postupaka likova koji su nepromišljeni i neprihvatljivi za njihovu struku (neću spojlovati) ali nije to ništa strašno. Sve u svemu, te zamerke nisu uticale na konačnu ocenu i siguran sam da će Vladimir to ispraviti u narednom romanu.
Naslovnica je odlična, vrlo efektna.
Sve u svemu, jedna petica za Vladimirov štampani prvenac, i veeelika podrška da nastavi da nam stvara ovako dobre i kvalitetne krimi romane, u rangu svetskih krimi bestselera.
Vladimirov prvenac me je izuzetno pozitivno iznenadio i najiskrenije se nadam da u svojim narednim romanima neće preći na drugi žanr (jer ovim fenomenalno vlada) i da neće napustiti odličnog protagonistu Filipa Vujića o čijim policijskim slučajevima bih sa zadovoljstvom uživao. Očekujem da je ovo samo početak serijala o Filipu Vujiću.
Roman odlikuje perfektno koncipirana priča, odlično formirani i glavni i sporedni likovi (meni najdraži Bokan, Filip i Bojana), psihopatologija serijskog ubice je do tančima razrađena i utemeljena, vrlo ubedljiva. Ono što mi je posebno drago je što je dinamika bez mane! Napeto od početka, pa do samog kraja. Iako sam na polovini naslutio ko je ubica, to nije pokvarilo doživljaj jer se tenzija održava do poslednje strane u iščekivanju ishoda: Da li će pravda biti zadovoljena?
Očekuje vas puno motiva iz forenzike, psihopatologije, pa čak i iz sajber kriminala.
Ne mogu poreći da knjiga nema mana. Primera radi, Vesnin lik mi je malkice klimav i neubedljiv, kao i njen odnos sa Filipom. Takođe, zameram i par postupaka likova koji su nepromišljeni i neprihvatljivi za njihovu struku (neću spojlovati) ali nije to ništa strašno. Sve u svemu, te zamerke nisu uticale na konačnu ocenu i siguran sam da će Vladimir to ispraviti u narednom romanu.
Naslovnica je odlična, vrlo efektna.
Sve u svemu, jedna petica za Vladimirov štampani prvenac, i veeelika podrška da nastavi da nam stvara ovako dobre i kvalitetne krimi romane, u rangu svetskih krimi bestselera.
July 16, 2020
Svi govore o ovoj knjizi! I svi predočavaju koliko je to dobar triler - što je naravno neosporno. Ali ja moram napomenuti da je Jutarnja zvezda fantastična i u svakom drugom pogledu. Ja uopšte nisam fan trilera, a ova knjiga mi se baš svidela. Dok ne rade na rešavanju slučajeva ubistava, Filip Vujić i ekipa vode duboke dijaloge koji se tiču života, Boga, smisla postojanja. Baš kao i junaci, recimo Dostojevskog, na kojeg je očigledno da se autor mnogo ugledao. Vujinoviću je taj triler šablon samo paravan, ispod kojeg nam on protura mnogo dublje nivoe priče. Ovo je roman koji preispituje mnoga filozofska i religijska pitanja. I po tome mi je recimo mnogo sličniji Imenu ruže od Eka, nego Nesbeu ili Kariziju, sa kojima vidim da Vujinovića stalno porede. Jutarnja zvezda je zaista jedna duboka i misaona knjiga.
August 13, 2020
Ovde se radi o jednom odličnom trileru koji se ni po čemu ne razlikuje od svetski poznatih. Oduševljena sam koliko je zapravo autor istraživao i detaljno opisao mnoge pojave koje se pominju u knjizi. Detaljno, ali ne dosadno. Već sa taman toliko opisa da nam pruži sve potrebne informacije i da ubedljivost priči. Tako imamo opise vrste serijskih ubica, svetski poznatih primera iz američke prakse, njihovu patologiju, informacije o sajber kriminalu, hakerima, astronomiji, biblijskim aspektima i zaista mnogim drugim pojavama koje su važne za priču. Po ovome, naročito kad se radi o objašnjavanju kriminoloških pojava, podsetio me je na Karizijev stil pisanja. Patologiju zločinaca i najviše volim da čitam u trilerima jer sam ubeđenja da se niko ne rađa kao dobar ili loš, već da to pod određenim okolnostima postaje. Likovi su dobro razrađeni i utemeljeni, naročito Filip Vujić kao glavni inspektor. Ali ne manje i sporedni kao što su žrtve serijskog ubice, novinari, drugi istražitelji itd. Zato sam se vezala za likove i volela bih da dobijemo serijal u kome će Filip biti glavni istražitelj. Priča ima taman dovoljno dinamike da nas tera da čitamo dalje i otkrijemo šta se iza svega krije, da nas zaintrigira i održi nam pažnju. Na kraju postoji poglavlje u kome je sve lepo objašnjenjo o razlozima bolesnog uma i okidaču serijskog ubice koji se predstavlja fantomskim imenom Jutarnja zvezda. Tako da je priča lepo zaokružena i završena. Od svega mi se najmanje dopalo to povezivanje sa biblijskim motivima. Ne zbog toga što nije dobro uklopljeno u priču ili objašnjeno, jer zapravo jeste i to odlično. Već je više stvar ličnih preferencija i stavova. Roman je svakako jedan od boljih trilera sa naših prostora, ako ne i najbolji. Bar od onih koje sam ja imala prilike da pročitam. Volela bih da vidim i filmsku adaptaciju romana, i nadam se da će nekada doći do toga.
December 25, 2019
Serijsko ubistvo nije nešto što je tipično za naše područje pa su tako i knjige o tome retke , da ne kažem da ne postoje. Ova knjiga je u rangu najboljih svtskih romana.
November 15, 2020
Započnimo ovaj osvrt malim zabavnim i krvavim trivijalnostima. Znate tko je Robert Ressler? On je druga polovica istražiteljskog dvojca koji su u 70-ima ispitivali gomilu serijskih ubojica i stvorili ono što se danas popularno zove „psihološko profiliranje“. Ressler je FBI agent koji je i stvorio termin „serijski ubojica“. Malo ljudi to zna jer je John Douglas uglavnom pokupio svu slavu i vodi se kao „tata“ psihološkog profiliranja, ali Ressler je onaj koji je imao priliku sjesti za stol za nekim rock-zvijezdama serijskih ubojstava, kao što su bili Ted Bundy i Jeffrey Dalhmer. Znate tko je Gary Ridgway? „Ubojica sa zelene rijeke“, kako su ga zvali, bio je jedan od najvećih serijskih ubojica američke povijesti, njegov potvrđeni broj jeste 50 žrtava, ali policija i FBI sumnjaju da broj ide i do 100. Uglavnom, Ted Bundy je pomagao FBI-ju u lovu na njega. To niste očekivali, zar ne? Ressler i Bundy su imali razgovore i Bundy je nudio svoje mišljenje. Nije pogodio baš puno, trebalo je proći još skoro 20 godina da uhvate Ridgwaya, ali pogodio je neke stvari, tipa da je Ridgway običan radnik, pa mu vrijeme ubijanja ovisi o radnom vremenu. Znate tko je u to vrijeme volio popiti kavu s Resslerom i pratiti rad BAU jedinice? Thomas Harris. Da, onaj Thomas Harris, pisac koji je stvorio Hannibala Lectera. Harris je tako iskoristio neke detalje iz Resslerovog rada, ali ljudi pogrešno mis-le da je ta scena između Clarice Starling i Hannibala u „Kada jaganjci utihnu“ ona se odnosi na Willa Grahama i Lectera u „Crvenom zmaju“. Autentičnost, dragi moji čitatelji, je ono što daje određenu dozu gravitasa romanima koji za likove imaju serijske ubojice i zato je Harrisov „Crveni zmaj“ alfa i omega tog pod-žanra kriminalističkih romana.
Imam vašu pažnju? Sjajno, idemo dalje. Roman o serijskim ubojicama možete napisati na dva načina. Prvi je tko-je-to-učinio pristup. Pratimo istragu i kako policija pokušava spojiti sve točke u jednu cjelinu. Ili po-jedinac, nije toliko bitno. Znam dva romana koji su to uspjeli izvesti. Svaka mrtva stvar od Johna Connolyja i Tiha vjera u anđele od R.J. Ellroyja. Onda je tu kako-uhvatiti-ubojicu pristup. Ubojica je čitatelju poznat, prate se napori onih koji ga traže do konačnog zaključka. Opet, na pamet mi padaju dva romana koji su to izveli kako treba. Spomenuti Crveni zmaj i Struna u krvi od Val McDermid. Jutarnja zvezda ide u prvu grupaciju i bez zadrške mogu reći da je ovo odlično napisan roman. Ima određenih neravnina na putu, svaki roman ih ima i budu bile spomenute, ali ovo je rad koji bez muke može stajati uz bok romanima Jo Nesboa ili radovima Michaela Connolyja jer napisan je baš kako treba biti napisan dobar triler o lovu na serijskog ubojicu; napeto, s dobrim likovima, dovoljno sumnjivaca da ne bude uočljivo tko je krivac i zgodnom dozom realnosti zbog koje na trenutke zagazi u mračnije vode od onih trilerskih. Zabavna sporedna sitnica, imam ga na oku već neko vrijeme. Slučajno sam vidio negdje najavu i prvo sam preokrenuo očima jer naši domaći, balkanski, što bi se reklo narodski, trileri o serijskim ubojicama su... idemo reći loši, da budem politički korektan i ne kažem čisto gubljenje vremena. Ali, stavio sam ga na listu za čitanje jer pratim domaću kriminalističku scenu, čitam sve čega se mogu dohvatiti i volim biti u toku o tome što moji supatnici po kriminalističkom spisateljskom peru pišu. Ovo je kratak sadržaj za prepričati; serijski ubojica hara Beogradom i policijski tim, pod vodstvom mladog inspektora Filipa Vujića, ga pokušava pronaći i zaustaviti. Početak i kraj sadržaja, ne treba komplicirati.
Da bi proceduralni krimić funkcionirao kako treba, on treba pratiti proceduru – to je sva mudrost. Ako ne poznajete proceduru i nemate pojma kako se radi policijski posao – pišite o privatnim detektivima, njima za rukom prolaze razna sranja. Jutarnja zvezda ima dovoljno procedure da sve što likovi naprave drži vodu, to je rijetka stvar za pronaći u modernim domaćim trilerima i, iako to nije uvijek najuzbudljivija stvar za čitati, to je ono što, kako rekoh, romanu daje na autentičnosti. Postoji jedna mala scena u radnji koja mi se posebno svidjela iz više razloga. Prvo jer se autor nije sramio staviti zgodnu malu posvetu kultnom filmu „Se7en“ i odmah u istom potezu napraviti scenu svojom, ali tu dobro dočarava stvarnost jer svaka akcija ima svoju reakciju. Lik je ispalio nekoliko hitaca u javnosti dok je lovio ubojicu. Sljedeće što se događa jeste to da odmah ide pred istražnu komisiju koja mora odlučiti da li je pucnjava bila opravdana jer ako nije, značka i pištolj mogu odmah na stol, a on u suspenziju jer policajci u stvarnom svijetu ne smiju samo tako puškarati i da to kaubojsko sranje prođe bez posljedica. Stvarno je zgodno vidjeti takvo što u romanu, iako je scena mala i gotovo beznačajna, stvara dobru sliku o razini uvjerljivosti kojoj je autor težio. Ono što je bitno naglasiti jeste da je ovaj ubojica lišen bilo kakve filmske teatralnosti. Trileri ovog kalibra običnu zapadnu u loše krvave scene, gdje ubojica stvara gnjusni urnebes samo da bi bio izražen i za-pažen. Toga ovdje nema. Njegov modus operandi je davljenje. To je to. On je gotovo Albert DeSalvo, Bostonski davitelj i ne baca tijela uokolo kao lišće u jesen, ima svega 4-5 ubojstava kroz nekoliko mjeseci. Pri-stup manje-je-efektnije ima svojih prednosti, ubojica ne mora biti Freddy Krueger da bi lov na njega bio zanimljiv i napet. To je povezano s time da će mediji svejedno od njega napraviti senzaciju i radnja se bez pardona obrušava na lešinarsko ponašanje novinara koji će napraviti bilo što samo da prodaju priču. Još je-dan zgodan detalj koji potpomaže da priča bude aktualna i u duhu modernih vremena. I naš junak je posebna priča; mlad, u kondiciji, ne pije, ne puši, razumije se u dosta toga, počevši od religije, pa da psihologije kriminalaca, nema demona na duši, nije mu potrebna čaša viskija da pokrene dan i nema trauma koje treba izliječiti. Postoji određena mana svih likova u ovakvim romanima, koja nije prava mana već više kao zgodna slučajnost, a to je da likovi imaju baš potrebni set vještina da se dohvate s onim što istražuju. To je prokletstvo pisanja trilera i krimića, nikada nisam mogao ozbiljno shvatiti dokone kućanice koje rješavaju opasne zločine jer im je, jebiga, dosadno. Da bi ulovio negativca, moraš imati barem nešto malo negativnog u sebi ili poznavati mračnu stranu bolje od prosjeka, što Vujića čini pravim čovjekom za posao...iako će se vjerojatno pronaći netko tko će reći da mu je svo školovanje u policiji i FBI-ju dobro došlo baš specijalno za ovaj slučaj.
Neravnine na putu, spomenuh ih. Ovdje nisu velike, srećom, ali recimo da mi je malo škripalo to što su likovi znali napraviti čvrste zaključke na osnovu gotovo ničega, to je bilo malo više očito na početku roma-na, ali kasnije je stavljeno pod kontrolu. Iako mediji od ubojice naprave određenu senzaciju, moglo je proći i bez toga da on postane svjetska senzacija, radnja nije dobila ništa time, a već je bilo jako dobro uspostav-ljeno da je grad u strahu od njega i posljednje... Okej, ovo nije toliko neravnina koliko nespretnost zbog same konstrukcije romana. Da bi kraj bio efektan, ubojica mora biti netko koga smo već vidjeli ili ga barem maglovito poznajemo iz radnje – ovo je ono što osobno zovem „filmski pristup“ i ovdje je taj pristup jako dobro izbalansiran, ALI, ako ste dobri u čitanju skrivenih naznaka, shvatit ćete tko je ubojica puno prije kraja. To je nešto što se jednostavno ne može izbjeći, kao i to da će se ubojica okrenuti prema junaku koji ga pokušava uloviti, čak ni Crveni zmaj nije cijepljen od toga, i ovdje je to izbjegnuto tako što u radnji ima poprilično pod radnji o dosta toga što je povezano s ubojicom i njegovom mogućom motivacijom, pa kada malo i zgazi u teritorij onoga što se zove klišej, nije toliko očito i naglašeno. Da skratim ionako dugačku priču; meni je ovo sjelo baš kako treba. Dobro napisano, jako malo toga što ne funkcionira, likovi koji ima-ju nešto izgrađenog karaktera i koji se još mogu razvijati, slučaj koji ima dovoljno krivina da ne bude previše jednostavan i solidno izgrađena motivacija i psihologija svih uključenih. Vraški dobar početak mogućeg serijala.
Imam vašu pažnju? Sjajno, idemo dalje. Roman o serijskim ubojicama možete napisati na dva načina. Prvi je tko-je-to-učinio pristup. Pratimo istragu i kako policija pokušava spojiti sve točke u jednu cjelinu. Ili po-jedinac, nije toliko bitno. Znam dva romana koji su to uspjeli izvesti. Svaka mrtva stvar od Johna Connolyja i Tiha vjera u anđele od R.J. Ellroyja. Onda je tu kako-uhvatiti-ubojicu pristup. Ubojica je čitatelju poznat, prate se napori onih koji ga traže do konačnog zaključka. Opet, na pamet mi padaju dva romana koji su to izveli kako treba. Spomenuti Crveni zmaj i Struna u krvi od Val McDermid. Jutarnja zvezda ide u prvu grupaciju i bez zadrške mogu reći da je ovo odlično napisan roman. Ima određenih neravnina na putu, svaki roman ih ima i budu bile spomenute, ali ovo je rad koji bez muke može stajati uz bok romanima Jo Nesboa ili radovima Michaela Connolyja jer napisan je baš kako treba biti napisan dobar triler o lovu na serijskog ubojicu; napeto, s dobrim likovima, dovoljno sumnjivaca da ne bude uočljivo tko je krivac i zgodnom dozom realnosti zbog koje na trenutke zagazi u mračnije vode od onih trilerskih. Zabavna sporedna sitnica, imam ga na oku već neko vrijeme. Slučajno sam vidio negdje najavu i prvo sam preokrenuo očima jer naši domaći, balkanski, što bi se reklo narodski, trileri o serijskim ubojicama su... idemo reći loši, da budem politički korektan i ne kažem čisto gubljenje vremena. Ali, stavio sam ga na listu za čitanje jer pratim domaću kriminalističku scenu, čitam sve čega se mogu dohvatiti i volim biti u toku o tome što moji supatnici po kriminalističkom spisateljskom peru pišu. Ovo je kratak sadržaj za prepričati; serijski ubojica hara Beogradom i policijski tim, pod vodstvom mladog inspektora Filipa Vujića, ga pokušava pronaći i zaustaviti. Početak i kraj sadržaja, ne treba komplicirati.
Da bi proceduralni krimić funkcionirao kako treba, on treba pratiti proceduru – to je sva mudrost. Ako ne poznajete proceduru i nemate pojma kako se radi policijski posao – pišite o privatnim detektivima, njima za rukom prolaze razna sranja. Jutarnja zvezda ima dovoljno procedure da sve što likovi naprave drži vodu, to je rijetka stvar za pronaći u modernim domaćim trilerima i, iako to nije uvijek najuzbudljivija stvar za čitati, to je ono što, kako rekoh, romanu daje na autentičnosti. Postoji jedna mala scena u radnji koja mi se posebno svidjela iz više razloga. Prvo jer se autor nije sramio staviti zgodnu malu posvetu kultnom filmu „Se7en“ i odmah u istom potezu napraviti scenu svojom, ali tu dobro dočarava stvarnost jer svaka akcija ima svoju reakciju. Lik je ispalio nekoliko hitaca u javnosti dok je lovio ubojicu. Sljedeće što se događa jeste to da odmah ide pred istražnu komisiju koja mora odlučiti da li je pucnjava bila opravdana jer ako nije, značka i pištolj mogu odmah na stol, a on u suspenziju jer policajci u stvarnom svijetu ne smiju samo tako puškarati i da to kaubojsko sranje prođe bez posljedica. Stvarno je zgodno vidjeti takvo što u romanu, iako je scena mala i gotovo beznačajna, stvara dobru sliku o razini uvjerljivosti kojoj je autor težio. Ono što je bitno naglasiti jeste da je ovaj ubojica lišen bilo kakve filmske teatralnosti. Trileri ovog kalibra običnu zapadnu u loše krvave scene, gdje ubojica stvara gnjusni urnebes samo da bi bio izražen i za-pažen. Toga ovdje nema. Njegov modus operandi je davljenje. To je to. On je gotovo Albert DeSalvo, Bostonski davitelj i ne baca tijela uokolo kao lišće u jesen, ima svega 4-5 ubojstava kroz nekoliko mjeseci. Pri-stup manje-je-efektnije ima svojih prednosti, ubojica ne mora biti Freddy Krueger da bi lov na njega bio zanimljiv i napet. To je povezano s time da će mediji svejedno od njega napraviti senzaciju i radnja se bez pardona obrušava na lešinarsko ponašanje novinara koji će napraviti bilo što samo da prodaju priču. Još je-dan zgodan detalj koji potpomaže da priča bude aktualna i u duhu modernih vremena. I naš junak je posebna priča; mlad, u kondiciji, ne pije, ne puši, razumije se u dosta toga, počevši od religije, pa da psihologije kriminalaca, nema demona na duši, nije mu potrebna čaša viskija da pokrene dan i nema trauma koje treba izliječiti. Postoji određena mana svih likova u ovakvim romanima, koja nije prava mana već više kao zgodna slučajnost, a to je da likovi imaju baš potrebni set vještina da se dohvate s onim što istražuju. To je prokletstvo pisanja trilera i krimića, nikada nisam mogao ozbiljno shvatiti dokone kućanice koje rješavaju opasne zločine jer im je, jebiga, dosadno. Da bi ulovio negativca, moraš imati barem nešto malo negativnog u sebi ili poznavati mračnu stranu bolje od prosjeka, što Vujića čini pravim čovjekom za posao...iako će se vjerojatno pronaći netko tko će reći da mu je svo školovanje u policiji i FBI-ju dobro došlo baš specijalno za ovaj slučaj.
Neravnine na putu, spomenuh ih. Ovdje nisu velike, srećom, ali recimo da mi je malo škripalo to što su likovi znali napraviti čvrste zaključke na osnovu gotovo ničega, to je bilo malo više očito na početku roma-na, ali kasnije je stavljeno pod kontrolu. Iako mediji od ubojice naprave određenu senzaciju, moglo je proći i bez toga da on postane svjetska senzacija, radnja nije dobila ništa time, a već je bilo jako dobro uspostav-ljeno da je grad u strahu od njega i posljednje... Okej, ovo nije toliko neravnina koliko nespretnost zbog same konstrukcije romana. Da bi kraj bio efektan, ubojica mora biti netko koga smo već vidjeli ili ga barem maglovito poznajemo iz radnje – ovo je ono što osobno zovem „filmski pristup“ i ovdje je taj pristup jako dobro izbalansiran, ALI, ako ste dobri u čitanju skrivenih naznaka, shvatit ćete tko je ubojica puno prije kraja. To je nešto što se jednostavno ne može izbjeći, kao i to da će se ubojica okrenuti prema junaku koji ga pokušava uloviti, čak ni Crveni zmaj nije cijepljen od toga, i ovdje je to izbjegnuto tako što u radnji ima poprilično pod radnji o dosta toga što je povezano s ubojicom i njegovom mogućom motivacijom, pa kada malo i zgazi u teritorij onoga što se zove klišej, nije toliko očito i naglašeno. Da skratim ionako dugačku priču; meni je ovo sjelo baš kako treba. Dobro napisano, jako malo toga što ne funkcionira, likovi koji ima-ju nešto izgrađenog karaktera i koji se još mogu razvijati, slučaj koji ima dovoljno krivina da ne bude previše jednostavan i solidno izgrađena motivacija i psihologija svih uključenih. Vraški dobar početak mogućeg serijala.
November 3, 2020
3,5/5 ⭐
"Jutarnja zvezda", Vladimir Vujinović
Motiv jutarnje zvezde – Venere, koja najpre kao vesnik promene obasjava mrak da bi potom pala sa nebesa u ponor simboiličke tame pojavljuje se kao osnovni motiv u mitu o Luciferu, palom anđelu.
Arhanđel Lucifer, sin jutarnje zvezde, zore, koji nosi svetlost je u Bibliji opisan kao miljenik boga,njegov najlepši i najsjajniji anđeo. Bio je toliko impresioniran vlastitom lepotom, inteligencijom, moći i položajem da je počeo da za sebe želi čast i slavu koja pripada samom Bogu. Greh koji je iskvaro Lucifera je samostvoreni ponos.
Upravo motiv jutarnje zvezde odnosno njen "pad" u tamu je motiv istoimenog romana Vladimira Vujića, jer kako kaže knjiga proroka Isaije "Kako pade s neba, zvijezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?". Suštinski motiv ovog romana je upravo pitanje da li se neko rađa zao ili ga klupko sudbine učini takvim. Čitajući roman pratimo razvojni put jednog čudovišta iz komšiluka, običnog čoveka koji sticajem okolnosti postaje monstrum koji hara ulicama Beograda daveći žene. Hmm... Pera Mitić? Beogradski davitelj? Ne, nema ovde karanfila, ali ima muškatli. Čitajući ovu knjigu imala sam utisak da gledam epizodu serije "Criminal minds". Glavni junak Filip Vujić je inspektor, profajler, psiholog, policajac vanserijskog kalibra. Klaris Starling u muškom rodu. Iskreno, malo je iritantan u toj svojoj savršenosti. Krimalistika, psihologija isprepletana religijom i bihejvioralnom forenzikom čine da se ovaj roman brzo čita i da drži pažnju. Ipak, i pored toga nakon čitanja sam ostala blago razočarana. Očekivala sam više. Iskreno, ja nisam neko ko uspe da pogodi ko je ubica, a u ovom slučaju sam već na početku znala, toliko je očigledno. I moram priznati iritiralo me je što sam tako lako pogodila. Takođe, stalo ponavljanje imena i prezimena glavnog junaka - Filip Vujić - mi je iskreno išlo na živce.
U suštini knjiga jeste zanimljiva, vredi je pročitati, ali nije toliko fenomenalno i nikad viđeno kako se predstavlja. Momenat sa astronomijom i tumačenjem zvezda je najsvetlija tačka ovog romana koja mi je bila veoma zanimljiva.
"Jutarnja zvezda", Vladimir Vujinović
Motiv jutarnje zvezde – Venere, koja najpre kao vesnik promene obasjava mrak da bi potom pala sa nebesa u ponor simboiličke tame pojavljuje se kao osnovni motiv u mitu o Luciferu, palom anđelu.
Arhanđel Lucifer, sin jutarnje zvezde, zore, koji nosi svetlost je u Bibliji opisan kao miljenik boga,njegov najlepši i najsjajniji anđeo. Bio je toliko impresioniran vlastitom lepotom, inteligencijom, moći i položajem da je počeo da za sebe želi čast i slavu koja pripada samom Bogu. Greh koji je iskvaro Lucifera je samostvoreni ponos.
Upravo motiv jutarnje zvezde odnosno njen "pad" u tamu je motiv istoimenog romana Vladimira Vujića, jer kako kaže knjiga proroka Isaije "Kako pade s neba, zvijezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode?". Suštinski motiv ovog romana je upravo pitanje da li se neko rađa zao ili ga klupko sudbine učini takvim. Čitajući roman pratimo razvojni put jednog čudovišta iz komšiluka, običnog čoveka koji sticajem okolnosti postaje monstrum koji hara ulicama Beograda daveći žene. Hmm... Pera Mitić? Beogradski davitelj? Ne, nema ovde karanfila, ali ima muškatli. Čitajući ovu knjigu imala sam utisak da gledam epizodu serije "Criminal minds". Glavni junak Filip Vujić je inspektor, profajler, psiholog, policajac vanserijskog kalibra. Klaris Starling u muškom rodu. Iskreno, malo je iritantan u toj svojoj savršenosti. Krimalistika, psihologija isprepletana religijom i bihejvioralnom forenzikom čine da se ovaj roman brzo čita i da drži pažnju. Ipak, i pored toga nakon čitanja sam ostala blago razočarana. Očekivala sam više. Iskreno, ja nisam neko ko uspe da pogodi ko je ubica, a u ovom slučaju sam već na početku znala, toliko je očigledno. I moram priznati iritiralo me je što sam tako lako pogodila. Takođe, stalo ponavljanje imena i prezimena glavnog junaka - Filip Vujić - mi je iskreno išlo na živce.
U suštini knjiga jeste zanimljiva, vredi je pročitati, ali nije toliko fenomenalno i nikad viđeno kako se predstavlja. Momenat sa astronomijom i tumačenjem zvezda je najsvetlija tačka ovog romana koja mi je bila veoma zanimljiva.
November 22, 2020
I triler i policijski roman i taman u pravoj meri rasprava o filozofskim, moralnim i religioznim pitanjima; drži pažnju, pročitala sam je u dahu.
Svašta naučih - da Jutarnja zvezda / zvezda Danica ima i simboliku koja je vezana za djavola, pa o astronomiji i istoriji astronomije u Srbiji, o policijskim metodama i tehnikama... Promiču izazovne teme i navode na razmišljanje i introspekciju. I, naravno, igra žmurke sa beogradskim serijskim ubicom! Zamerka - lepo bode oči ko je ubica maltene od početka (sve vreme sam očekivala da će to da ispadne zavaravanje traga sa preokretom na kraju, ali ipak ne bi tog preokreta).
Svašta naučih - da Jutarnja zvezda / zvezda Danica ima i simboliku koja je vezana za djavola, pa o astronomiji i istoriji astronomije u Srbiji, o policijskim metodama i tehnikama... Promiču izazovne teme i navode na razmišljanje i introspekciju. I, naravno, igra žmurke sa beogradskim serijskim ubicom! Zamerka - lepo bode oči ko je ubica maltene od početka (sve vreme sam očekivala da će to da ispadne zavaravanje traga sa preokretom na kraju, ali ipak ne bi tog preokreta).
November 17, 2024
Ovo je jedna od knjiga za koju sebi kažem da me je držala u jako dobrom raspoloženju, da sam jedva čekao slobodan momenat da nastavim čitanje. Podsetila me na čitanje romana Nismo stigli da se oprostimo Linvuda Barklija, koji sam progutao za nekoliko dana. Kad je tako, da li je ispunila svoj cilj? Svakako da jeste.
E sad, da li je spora, da li je mogla da bude uzbudljivija, što vidim da neki pominju, to je stvar piščevog stila. Meni nije bila spora, ovakva priča se ne piše na malo stranica.
Pohvalio bih naslov, ideju, atmosferu, svu kompleksnost zapleta. Mislim i da se autor rukovodio dobrom logikom u raspletu.
Roman ima standardnu formu krimi romana, ubistva, otkrivanje tragova, od kojih su neki uvek lažni, napredovaje istrage gde se situacija obrće, i pred kraj postaje jasno ko stoji iza svega.
Kao i svaki triler, i Jutarnja zvezda se čita zbog detalja, jer nije tajna da će glavni lik na kraju izaći kao pobednik.
A koliko vidim Filip će tek imati šta da kaže u romanu Slamar.
E sad, da li je spora, da li je mogla da bude uzbudljivija, što vidim da neki pominju, to je stvar piščevog stila. Meni nije bila spora, ovakva priča se ne piše na malo stranica.
Pohvalio bih naslov, ideju, atmosferu, svu kompleksnost zapleta. Mislim i da se autor rukovodio dobrom logikom u raspletu.
Roman ima standardnu formu krimi romana, ubistva, otkrivanje tragova, od kojih su neki uvek lažni, napredovaje istrage gde se situacija obrće, i pred kraj postaje jasno ko stoji iza svega.
Kao i svaki triler, i Jutarnja zvezda se čita zbog detalja, jer nije tajna da će glavni lik na kraju izaći kao pobednik.
A koliko vidim Filip će tek imati šta da kaže u romanu Slamar.
July 6, 2021
Samo se nadam da ce Filip Vujić postati neko kao recimo Hari Hule...
Prosto bi bilo šteta da se sve završi na ovom jednom romanu...
❤
Prosto bi bilo šteta da se sve završi na ovom jednom romanu...
❤
November 12, 2022
Пре неких годину дана фејсбук књишке групе су биле усијане од осврта на Владимиров роман Јутарња звезда. Ја сам му одолевала и кад је већ осамдесет посто читалаца прошло све ове странице решила сам да упловим у ту авантуру са Филипом Вујићем.
И зато нема потребе да вам причам о њему, па Филипа већ сви познајемо, а ни о радњи романа, јер и она је пуно пута испричана. Само ћу вам рећи да ја најређе читам трилере, али овај роман ми се јако допао, а Vladimir Vujinovic је добио верног читаоца за свако своје будуће писање.
Неизвесност је битан фактор сваког трилера, а овде је на свакој страници. И не смањује се чак ни оног момента кад нас Владимир наведе на траг убици. И он је мудар попут његовог лика кад мислимо да смо ми повезали све конце он нас изненади колико ће нам још муке требати да расветлимо и неке друге ствари. И тад постоји стрепња да ли ће полицијска истрага успети, да ли ће се баш све одмрсити... И тако се вера да ће добро победити смењује са стрепњом... А све време ме је држало осећање исчекивања и напетости. То и јесте главна одлика доброг трилера.
А опет и друге теме којима се писац овде бави су дивна и богата позадина једне узбудљиве радње. Овај роман је сложен у погледу опсега дешавања, дотиче се многих проблема данашњице, од планетарних до оних наших у земљи Србији. Обилује информацијама из области религије, астрономије, књижевности, топографије, информатичке, психологије... Видимо каква је Србија кроз све њене институције и друштво које је чини,па поглед на социјално питање, дотиче се и љубави, међуљудских односа, поверења... И све ово кроз изузетно оживљене ликове. Придружујем се и ја оној групи читалаца који би волели да на филмском платну гледају Филипа Вујића.
И зато од мене препорука ❤️
И зато нема потребе да вам причам о њему, па Филипа већ сви познајемо, а ни о радњи романа, јер и она је пуно пута испричана. Само ћу вам рећи да ја најређе читам трилере, али овај роман ми се јако допао, а Vladimir Vujinovic је добио верног читаоца за свако своје будуће писање.
Неизвесност је битан фактор сваког трилера, а овде је на свакој страници. И не смањује се чак ни оног момента кад нас Владимир наведе на траг убици. И он је мудар попут његовог лика кад мислимо да смо ми повезали све конце он нас изненади колико ће нам још муке требати да расветлимо и неке друге ствари. И тад постоји стрепња да ли ће полицијска истрага успети, да ли ће се баш све одмрсити... И тако се вера да ће добро победити смењује са стрепњом... А све време ме је држало осећање исчекивања и напетости. То и јесте главна одлика доброг трилера.
А опет и друге теме којима се писац овде бави су дивна и богата позадина једне узбудљиве радње. Овај роман је сложен у погледу опсега дешавања, дотиче се многих проблема данашњице, од планетарних до оних наших у земљи Србији. Обилује информацијама из области религије, астрономије, књижевности, топографије, информатичке, психологије... Видимо каква је Србија кроз све њене институције и друштво које је чини,па поглед на социјално питање, дотиче се и љубави, међуљудских односа, поверења... И све ово кроз изузетно оживљене ликове. Придружујем се и ја оној групи читалаца који би волели да на филмском платну гледају Филипа Вујића.
И зато од мене препорука ❤️
May 28, 2022
Sasvim solidan triler.. Malo sporiji nego što volim, ali napisan vrlo vešto i precizno...
November 15, 2020
Još kada sam pročitala naslov knjige, pretpostavila sam o čemu je reč jer sam upoznala u nekoj meri sa Biblijom (a i gledala sam seriju Lucifer 😂) i ranije istraživala i diskutovala sa prijateljima o većini religijskih tema koje su se našle u knjizi. Knjiga je u stilu skandinavskog trilera, što mi se jako dopalo. Mada, postoje odudaranja koja su dobar Vladin lični pečat. Prvo je to što Filip Vujić, čiji mi se lik jako dopao, nije klasičan tip skandi Inspektora koji su skloni samodestrukciji. Pitala sam se da li će se pojaviti neki vrhunski istražitelj koji će razbiti ovaj stereotip-i eto nama Filipa Vujića. Drugo je motiv religijskog fanatizma sa kojim se ne možemo susresti u skandi krimićima jer je 70% Skandinavaca sklono ateizmu i generalno nisu isuviše upućeni u ovu tematiku, niti ih zanima toliko. Dakle, skandi, a naše.
Nakon čitanja knjige uopšte ne bih znala da je ovo Vladin prvi roman da nisam upućena. Već nakon par poglavlja nam je pružio razloge da mu verujemo i dopustimo mu da nas oduševi. Dopali su mi se i sajber motivi, o kom sam takođe mnogo istraživala pa mi je bilo jako zanimljivo dok sam čitala i bez problema sam pratila radnju. Ono što mi se posebno dopalo je zalaženje u domen astronomije sa kojom nisam imala prilike da se bliže susretnem sve do sada. To je na mene ostavilo nekako najupečatljivij utisak.
Stil pisanja je lagan, pa ni ne primetimo koliko stranica zapravo okrenemo. Opisi su jako lepi i umereni. Ni premalo, ni previše. Sama priča je jako zanimljiva i upečatljiva. Zadovoljna sam sobom jer sam 243. strani zaključila ko je i ubica i bila sam u pravu 😁 Dok sam se na 330. stranici naježila 🤐
Summa summarum: Oduševljena. Jedva čekam Vladinu iduću knjigu.
Nakon čitanja knjige uopšte ne bih znala da je ovo Vladin prvi roman da nisam upućena. Već nakon par poglavlja nam je pružio razloge da mu verujemo i dopustimo mu da nas oduševi. Dopali su mi se i sajber motivi, o kom sam takođe mnogo istraživala pa mi je bilo jako zanimljivo dok sam čitala i bez problema sam pratila radnju. Ono što mi se posebno dopalo je zalaženje u domen astronomije sa kojom nisam imala prilike da se bliže susretnem sve do sada. To je na mene ostavilo nekako najupečatljivij utisak.
Stil pisanja je lagan, pa ni ne primetimo koliko stranica zapravo okrenemo. Opisi su jako lepi i umereni. Ni premalo, ni previše. Sama priča je jako zanimljiva i upečatljiva. Zadovoljna sam sobom jer sam 243. strani zaključila ko je i ubica i bila sam u pravu 😁 Dok sam se na 330. stranici naježila 🤐
Summa summarum: Oduševljena. Jedva čekam Vladinu iduću knjigu.
March 7, 2021
☘️”Gordost ili oholost je prvi greh, to je greh nad grehovima i greh svih grehova.”
“Gordost stoji u početku svakog greha, iz gordosti svaki drugi greh proizlazi. Zato je gordost danas najra sprostranjenija i najpogubnija bolest čovečje duše, otrov od kojeg potiče svako zlo u čoveku. „Gordost je krajnja beda duše koja u svom pomračenju misli da je bogata.”
„Ljudska egzistencija je apsurd za onoga ko ne veruje u večnost.”
“Postoje granice koje se moraju srušiti da bi čovek bio svestan svojih mogućnosti.”
„U životu baš najčešće ne bude onako kako mi to očekujemo. Ne možeš ni da zamisliš koliko je mali korak koji nas deli od pada. Naš život je, u stvari, stalan hod po ivici provalije."☘️
“Gordost stoji u početku svakog greha, iz gordosti svaki drugi greh proizlazi. Zato je gordost danas najra sprostranjenija i najpogubnija bolest čovečje duše, otrov od kojeg potiče svako zlo u čoveku. „Gordost je krajnja beda duše koja u svom pomračenju misli da je bogata.”
„Ljudska egzistencija je apsurd za onoga ko ne veruje u večnost.”
“Postoje granice koje se moraju srušiti da bi čovek bio svestan svojih mogućnosti.”
„U životu baš najčešće ne bude onako kako mi to očekujemo. Ne možeš ni da zamisliš koliko je mali korak koji nas deli od pada. Naš život je, u stvari, stalan hod po ivici provalije."☘️
August 15, 2020
Sjajna knjiga! Nespecifičan triler baš zbog mnogobrojnih stručnih oblasti kroz koje autor prolazi gradeći svoju misteriju... Astronomija, religija, psihologija, filozofija, književnost, forenzika, patologija, pravo. Kao velikog zaljubljenika u zvezdano nebo, naročito me je oduševila astronomija kojom autor savršeno vlada, i koju je savršeno inkorportirao u priču. Opisi Opservatorije na Zvezdari i Vidojevice su odlični i autentični.
April 15, 2022
Iako izbegavam citanje romana,i uvek budem skeptican prema domacim autorima ,ovaj roman me je sto se kaze zargonski "oduvao",talenat autora je jednostavno vanserijski,na kakav maestralan nacin je iskomponovao zaplet u Jutarnjoj Zvezdi.Knjiga koja zalazi u mracnu stranu psihologije duse ,koja ima dubinu ,devijantnost serijskog ubice,i genij kao sto je Filip Vujic.Ovo je knjiga koju uz Slamara ,Vladimira Vujinovica ,uvrstavam u najbolje romane koje sam ikada procitao.
November 9, 2021
Cijenim marljive pisce, one kojima nije jedini cilj napisati i objaviti knjigu, nego u tom procesu dati najbolje od sebe. Ovaj roman pravi je primjer kako piše netko tko poštuje čitatelja, znajući da će se samo iznimnim trudom uloženim u svoje djelo i sam izboriti za poštovanje. Jer ono je dvosmjerna ulica.
Tijekom čitanja više puta sam se zapitala: otkud mu sve to znanje?
E, pa, ni jedan pisac ne poznaje svu materiju o kojoj piše, zato postoji nešto što se zove istraživanje, a Vladimir je tu odradio lavovski posao i time zadobio moje povjerenje.
Jednostavno sam se prepustila i vjerovala mu.
Zahvaljujući tome, mogla sam nesmetano, bez suvišnih pitanja i preispitivanja, zanemarujući pokoji prigovor koji bih imala putem, uživati u ovoj zanimljivoj, uzbudljivoj knjizi koja od mene ima veliku preporuku.
Tijekom čitanja više puta sam se zapitala: otkud mu sve to znanje?
E, pa, ni jedan pisac ne poznaje svu materiju o kojoj piše, zato postoji nešto što se zove istraživanje, a Vladimir je tu odradio lavovski posao i time zadobio moje povjerenje.
Jednostavno sam se prepustila i vjerovala mu.
Zahvaljujući tome, mogla sam nesmetano, bez suvišnih pitanja i preispitivanja, zanemarujući pokoji prigovor koji bih imala putem, uživati u ovoj zanimljivoj, uzbudljivoj knjizi koja od mene ima veliku preporuku.
October 5, 2020
Одличан...
January 9, 2021
Fantastično krimi štivo koje se lako čita. Pisac je s veoma zanimljivih detalja dočarao dešavanja u istrazi koja je opisana u Jutarnjoj zvezdi. Drži pažnju čitaoca, svaka čast!
August 14, 2021
religiozna simbolika u romanu mi je najbolja.
Displaying 1 - 30 of 33 reviews