What do you think?
Rate this book
Ja nemam svoje ime
Priče obuhvaćene ovom zbirkom nastale su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Ju Hua i ostali postmaoistički avangardisti u svom stvaralaštvu odlaze korak dalje od svojih prethodnika iz prvog talasa kineskog modernizma, jer se ne bune samo protiv maoističke ideologije, već kritikuju i mnoštvo ideala bliskih ranim modernistima.
Ju Hua istražuje intimni svet svojih junaka i preispituje iluzorne granice kojima su omeđeni njihovi emotivni prostori. Retki su savremeni kineski, a i svetski pisci koji tako dosledno i hrabro ukazuju na probleme s kojima se suočavaju ugroženi i marginalizovani slojevi društva.
Poput junaka priče "Ja nemam svoje ime" koji se zbog neljudskog ponašanja okoline odriče sopstvenog imena i pristaje da se odaziva na svako ime koje mu nadenu, Ju Hua u svom stvaralaštvu preuzima imena svih onih potlačenih Kineza koji nemaju mogućnost da progovore o teškom položaju koji im je namenio protivurečni društveni sistem. Jednostavnije rečeno, Ju Hua velikodušno pozajmljuje vlastito ime svima onima koji često nemaju pravo ni na sopstveno ime, podsećajući nas pritom da su, u stvari, istinski bezimeni svi oni koji do sopstvene sreće dolaze gazeći po dostojanstvu drugih, jer ne zaslužuju da se nazovu čovekom.
Ju Hua istražuje intimni svet svojih junaka i preispituje iluzorne granice kojima su omeđeni njihovi emotivni prostori. Retki su savremeni kineski, a i svetski pisci koji tako dosledno i hrabro ukazuju na probleme s kojima se suočavaju ugroženi i marginalizovani slojevi društva.
Poput junaka priče "Ja nemam svoje ime" koji se zbog neljudskog ponašanja okoline odriče sopstvenog imena i pristaje da se odaziva na svako ime koje mu nadenu, Ju Hua u svom stvaralaštvu preuzima imena svih onih potlačenih Kineza koji nemaju mogućnost da progovore o teškom položaju koji im je namenio protivurečni društveni sistem. Jednostavnije rečeno, Ju Hua velikodušno pozajmljuje vlastito ime svima onima koji često nemaju pravo ni na sopstveno ime, podsećajući nas pritom da su, u stvari, istinski bezimeni svi oni koji do sopstvene sreće dolaze gazeći po dostojanstvu drugih, jer ne zaslužuju da se nazovu čovekom.
176 pages, Paperback
First published January 1, 2017
9 people are currently reading
64 people want to read
About the author
Yu Hua
120 books1,253 followersYu Hua (simplified Chinese: 余华; traditional Chinese: 余華; pinyin: Yú Huá) is a Chinese author, born April 3, 1960 in Hangzhou, Zhejiang province. He practiced dentistry for five years and later turned to fiction writing in 1983 because he didn't like "looking into people’s mouths the whole day." Writing allowed him to be more creative and flexible.[citation needed] He grew up during the Cultural Revolution and many of his stories and novels are marked by this experience. One of the distinctive characteristics of his work is his penchant for detailed descriptions of brutal violence.
Yu Hua has written four novels, six collections of stories, and three collections of essays. His most important novels are Chronicle of a Blood Merchant and To Live. The latter novel was adapted for film by Zhang Yimou. Because the film was banned in China, it instantly made the novel a bestseller and Yu Hua a worldwide celebrity. His novels have been translated into English, French, German, Italian, Dutch, Persian, Polish, Spanish, Swedish, Hungarian, Serbian, Hebrew, Japanese, Korean, Malayalam and Turkish.
(from Wikipedia)
https://en.wikipedia.org/wiki/Yu_Hua_...
Yu Hua has written four novels, six collections of stories, and three collections of essays. His most important novels are Chronicle of a Blood Merchant and To Live. The latter novel was adapted for film by Zhang Yimou. Because the film was banned in China, it instantly made the novel a bestseller and Yu Hua a worldwide celebrity. His novels have been translated into English, French, German, Italian, Dutch, Persian, Polish, Spanish, Swedish, Hungarian, Serbian, Hebrew, Japanese, Korean, Malayalam and Turkish.
(from Wikipedia)
https://en.wikipedia.org/wiki/Yu_Hua_...
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 13 of 13 reviews
January 24, 2024
4 stars
I was sure I'd give it 3.5, but I REALLY loved the last few stories. I'm fact I didn't like only a couple of stories from the beginning and that's it. Overall I have nothing smart to say, I love Yu Hua's writing style so much, looking forward to reading more of his works!
I was sure I'd give it 3.5, but I REALLY loved the last few stories. I'm fact I didn't like only a couple of stories from the beginning and that's it. Overall I have nothing smart to say, I love Yu Hua's writing style so much, looking forward to reading more of his works!
February 18, 2024
3.5
Niektóre opowiadania były super, ale zdarzyło się też kilka nudnych. Niemniej, wciąż uważam, że literacko Yu Hua jest top of the top.
Niektóre opowiadania były super, ale zdarzyło się też kilka nudnych. Niemniej, wciąż uważam, że literacko Yu Hua jest top of the top.
September 29, 2024
JA NEMAM SVOJE IME - JU HUA
...
Usput sam sreo mnogo ljudi, ali niko od njih nije znao da mi kaže gde ovaj put tačno vodi
Nema veze što ne putuje u mom pravcu, meni je već sasvim svejedno kojim ću smerom nastaviti
Ne gledaj u mene, rekoh, nije ti put na mom licu
...
Žuan Đinvuovom sinu, Žuan Hajkuou, taj dan je ostao zauvek urezan u pamćenju po krvavom lišću koje je letelo na sve strane
Žuan Đinvuovo beživotno telo ležalo je na hrpi sasušene trave s bespomoćno raširenim udovima. Iz oba oka virile su crne drške noževa, a oko njegove glave letelo je okrvavljeno lišće s ogolele krošnje obližnjeg drveta. Tek ona je primetila da njihov sin Žuan Hajkuo hvata uskovitlano lišće
Ni oči mu nisam videla
Zakoračivši na glavni put, nehotice se osvrnuo. Koliba u daljini rumenela se poput jutarnjeg sunca
Put pres njim je delovao nestvarno pust. Vrlo dobro je znao šta je majka želela da mu poruči samospaljivanjem. U mesecima i godinama koje su ga čekale, više neće imati dom u koji bi mogao da se vrati
Bez trunke borilačkog umeća u sebi, Žuan Hajkuo je s čuvenim Mačem šljivinog cvera o ramenu, pošao u potragu za ubicom svog oca
Svaki put kad bi ušao u neko novo mesto, činilo mu se da je zakoračio u sećanje
Odgovor ju je valjda umirio, jer je odmah spokojno zaspala, za razliku od Žuan Hajkuoa koji je sedeo budan sve dok sveća nije dogorela
Na ulazu u selo, ugledao je mahovinom obrastao bunar i stablo bresta pod kojim je sedeo čovek
Pola godine kasnije, na obali jedne reke prekrivene opasnim lišćem, Žuan Hajkuo je sreo Belu Kolišu
...
I samo jedna od tih staza izmamila mu je blag osmeh
ali, čak i da se setim o kome je reč, pomislio je, preda mnom je samo čestica prašine
Od svih kazni koje postoje, ostalo mi je da isprobam još samo dve. Jedna od njih je namenjana tebi
U njegovim očima, o konopcu nije visio starac, već njegove četiri uspomene
...
Pao sam naglavačke na zemlju, a krv je potekla oko mene u potočićima... Umro sam
...
Nije tačno, rekla je, otkad te poznajem, samo si jednom izgubio glavu
Kad?
Sad
...
Orhideja je ćutke nastavila da pere odeću
Imaš li i ti takve snove?, upitao je
Ne
...
Maru je bilo jasno da se završila, Ali zašto nema muzike?, zapitao se
...
Ja nemam svoje ime
Lajfa, donesi mi čajnik... Lajfa, napunio si pet godina... Lajfa, ovo je tvoja školska torba... Lajfa, otac će ti umreti... Lajfa, ne plači kad umrem, ostaćeš siroče
Rekao je samo da žene rađaju decu s jednom nogom u grobu
Još nije pao sneg, rekao sam im dok su je odnosili
...
Sun Fu je stigao na korak od njega, a dečak je prineo jabuku ustima i zagrizao je
...
Odvojila je ruke i usne od Li Hanlina, nasmešila se i rekla: "Hajdemo kući."
...
U tom trenutku, primetio sam da je nebo okupano rumenilom sutona
...
Usput sam sreo mnogo ljudi, ali niko od njih nije znao da mi kaže gde ovaj put tačno vodi
Nema veze što ne putuje u mom pravcu, meni je već sasvim svejedno kojim ću smerom nastaviti
Ne gledaj u mene, rekoh, nije ti put na mom licu
...
Žuan Đinvuovom sinu, Žuan Hajkuou, taj dan je ostao zauvek urezan u pamćenju po krvavom lišću koje je letelo na sve strane
Žuan Đinvuovo beživotno telo ležalo je na hrpi sasušene trave s bespomoćno raširenim udovima. Iz oba oka virile su crne drške noževa, a oko njegove glave letelo je okrvavljeno lišće s ogolele krošnje obližnjeg drveta. Tek ona je primetila da njihov sin Žuan Hajkuo hvata uskovitlano lišće
Ni oči mu nisam videla
Zakoračivši na glavni put, nehotice se osvrnuo. Koliba u daljini rumenela se poput jutarnjeg sunca
Put pres njim je delovao nestvarno pust. Vrlo dobro je znao šta je majka želela da mu poruči samospaljivanjem. U mesecima i godinama koje su ga čekale, više neće imati dom u koji bi mogao da se vrati
Bez trunke borilačkog umeća u sebi, Žuan Hajkuo je s čuvenim Mačem šljivinog cvera o ramenu, pošao u potragu za ubicom svog oca
Svaki put kad bi ušao u neko novo mesto, činilo mu se da je zakoračio u sećanje
Odgovor ju je valjda umirio, jer je odmah spokojno zaspala, za razliku od Žuan Hajkuoa koji je sedeo budan sve dok sveća nije dogorela
Na ulazu u selo, ugledao je mahovinom obrastao bunar i stablo bresta pod kojim je sedeo čovek
Pola godine kasnije, na obali jedne reke prekrivene opasnim lišćem, Žuan Hajkuo je sreo Belu Kolišu
...
I samo jedna od tih staza izmamila mu je blag osmeh
ali, čak i da se setim o kome je reč, pomislio je, preda mnom je samo čestica prašine
Od svih kazni koje postoje, ostalo mi je da isprobam još samo dve. Jedna od njih je namenjana tebi
U njegovim očima, o konopcu nije visio starac, već njegove četiri uspomene
...
Pao sam naglavačke na zemlju, a krv je potekla oko mene u potočićima... Umro sam
...
Nije tačno, rekla je, otkad te poznajem, samo si jednom izgubio glavu
Kad?
Sad
...
Orhideja je ćutke nastavila da pere odeću
Imaš li i ti takve snove?, upitao je
Ne
...
Maru je bilo jasno da se završila, Ali zašto nema muzike?, zapitao se
...
Ja nemam svoje ime
Lajfa, donesi mi čajnik... Lajfa, napunio si pet godina... Lajfa, ovo je tvoja školska torba... Lajfa, otac će ti umreti... Lajfa, ne plači kad umrem, ostaćeš siroče
Rekao je samo da žene rađaju decu s jednom nogom u grobu
Još nije pao sneg, rekao sam im dok su je odnosili
...
Sun Fu je stigao na korak od njega, a dečak je prineo jabuku ustima i zagrizao je
...
Odvojila je ruke i usne od Li Hanlina, nasmešila se i rekla: "Hajdemo kući."
...
U tom trenutku, primetio sam da je nebo okupano rumenilom sutona
May 2, 2024
Vrlo mi je teško bilo ocijeniti ovu zbirku priča. Neke mi se nisu svidjele, neke čak nisam u potpunosti razumjela, ali kako se knjiga bližila kraju bilo je tako dobrih, onih za koje bih rekla da su za 10. Među njima se izdvaja i priča po kojoj je zbirka dobila ime. U pogovoru poslije nalazim da je prva priča ove zbirke, zapravo prvo što je Yu Hua objavio i onda mi postaje jasno, kako se velikim piscem ipak postaje brušenjem tog talenta, a ovdje je ta gradacija i rast kvalitete baš očigledan.
September 8, 2021
„Пао сам наглавачке на земљу, а крв је потекла око мене у поточићима, налик жилама корења столетног дрвета. Умро сам.“
Уколико сте имали прилике да се сусретнете с неким збиркама прича, песама, есеја, а сигурно јесте, јасно вам је да квалитет није подједнако исти кроз читаво дело. Међутим, мени то није толико сметало, зато што ме је пар приповедака из ове збирке навело на размишљања која нису престала ни током читања других, мање бољих приповедака овог писца. Када кажем мање бољих, дајем себи потпуно право да не само објективно, већ и субјективно процењујем ситуацију. Зар у томе на крају свега није читав смисао?
Цитат са којим сам започела коментар ове књиге ми је био врло занимљив. Приповедач је поистоветио крај приче с крајем живота. Живот и јесте једна дугачка прича, која не стаје све док смо ми живи. Или, барем док нас други памте, како се и каже у једној од прича:
„Без сумње, био је жив, јер његова одећа се сушила на балкону, смешио се са урамљене фотографије на зиду, његови опушци су стајали у пепељари...“
Уколико сте имали прилике да се сусретнете с неким збиркама прича, песама, есеја, а сигурно јесте, јасно вам је да квалитет није подједнако исти кроз читаво дело. Међутим, мени то није толико сметало, зато што ме је пар приповедака из ове збирке навело на размишљања која нису престала ни током читања других, мање бољих приповедака овог писца. Када кажем мање бољих, дајем себи потпуно право да не само објективно, већ и субјективно процењујем ситуацију. Зар у томе на крају свега није читав смисао?
Цитат са којим сам започела коментар ове књиге ми је био врло занимљив. Приповедач је поистоветио крај приче с крајем живота. Живот и јесте једна дугачка прича, која не стаје све док смо ми живи. Или, барем док нас други памте, како се и каже у једној од прича:
„Без сумње, био је жив, јер његова одећа се сушила на балкону, смешио се са урамљене фотографије на зиду, његови опушци су стајали у пепељари...“
November 15, 2020
Svaka od priča u ovoj knjizi sadrži nešto jezivo, tužno, tragično ili komično. U njima spoznate najgore ljudske osobine. Nažalost, 'bezimeni' i beskrupolozni ljudi poput onih koje Ju Hua opisuje postoje i u sadašnjosti.
May 5, 2022
一种玄幻的地面感 好似漂浮地行走的读感
不过文字其实没有特别打动我 可能是我和余华相性不合
不过文字其实没有特别打动我 可能是我和余华相性不合
April 23, 2024
Sve priče su imale svoj čar, i bilo mi je zadoljstvo da pročitam svaku. Jako interesantan uvid u kinesku kulturu društva.
May 13, 2025
Škrtost na opisima, suv dijalog - opor i brutalan. Emotivno uzdržano ali maltene naturalistički. Moderno, ponekad teško za čitanje, ali doista posebno.
April 14, 2024
看不懂，太先锋了
Read
April 24, 2024*read for uni
Displaying 1 - 13 of 13 reviews