What do you think?
Rate this book
Stopama Hristovim
Isidora Sekulić je u mnogim svojim radovima izražavala tiha književnoumna sazrcanja, inicirana posebnim religioznim nadahnućem. Njena umetničko-teološka tihovanja i molitve za spas ovog sveta i vlastite duše, a na temelju uvida u vrlo dinamični unutrašnji kosmos preširokog čoveka, najeksplicitnije su izražena u esejima i poetsko-proznim zapisima.
Jako individualizovanim senzibilitetom i duhovnim oko ova književnica je odgonetala lične religiozne i stvaralačke nedoumice, uzdignuvši ih na ravan opštih pitanja. Tako je stvorila poseban žanr - religiozni esej. Ona je u književni diskurs odlučno uvela korpus tema koji pripada teološkoj misli. Njena religioznost provejava i u prozi i u lirskim zapisisma i molitvama, a nesvakidašnja bogoslovska otvorenost i lucidnost te zapise čini istinitim i bliskim svačijem iskustu. Kao pisac i mislilac, Isidora je uspela da objektivno i razložno osvelti stvaralački um. U njoj su se integrisali ličnost pesnika, ličnost mislioca i pregnuće mistika. Otuda ona postaje reprezent oduhovljenog umetničkog postulata modernog književnika. - Jana Aleksić
Jako individualizovanim senzibilitetom i duhovnim oko ova književnica je odgonetala lične religiozne i stvaralačke nedoumice, uzdignuvši ih na ravan opštih pitanja. Tako je stvorila poseban žanr - religiozni esej. Ona je u književni diskurs odlučno uvela korpus tema koji pripada teološkoj misli. Njena religioznost provejava i u prozi i u lirskim zapisisma i molitvama, a nesvakidašnja bogoslovska otvorenost i lucidnost te zapise čini istinitim i bliskim svačijem iskustu. Kao pisac i mislilac, Isidora je uspela da objektivno i razložno osvelti stvaralački um. U njoj su se integrisali ličnost pesnika, ličnost mislioca i pregnuće mistika. Otuda ona postaje reprezent oduhovljenog umetničkog postulata modernog književnika. - Jana Aleksić
214 pages, Paperback
Published January 1, 2019
3 people are currently reading
29 people want to read
About the author
Isidora Sekulić
77 books47 followersIsidora Sekulić was a famous Serbian prose writer, novelist, essayist, adventurer, polyglot and art critic. Sekulić's lyrical, meditative, introspective and analytical writings come at the dawn of Serbian prose writing. Sekulić is concerned with the human condition of man in his new, thoroughly modern sensibility. In her main novel, The Chronicle of a Small Town Cemetery (Кроника паланачког гробља), she writes in opposition to the usual chronological development of events. Instead, each part of the book begins in the cemetery, eventually returning to the time of bustling life, with all its joys and tragedies. Characters such as Gospa Nola, are the first strong female characters in Serbian literature, painted in detail in all their courage, pride and determination.
http://ubsm.bg.ac.rs/engleski/zbirka/...
http://ubsm.bg.ac.rs/engleski/zbirka/...
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
December 13, 2023
Не морате бити много упознати с религијским темама уколико желите ово да прочитате, јер Исидора пише тако једноставно, али тако да свака реч, свако слово носи једно мало благо и пуноћу. Кроз своје молитве, сећања на детињство, размишљања о појму сиромаштва, гњева, расејаности, пролазности и кроз своје утиске о посетама нашим дивним манастирима она нам шаље много истина, некад сетних, али углавном позитивних. У својим текстовима нас тера да и ми размислимо о неким својим учмалим навикама и ставовима. Учи нас да посматрамо свет, и овај и онај, на другачији начин. Сигурно ћу се у неким тешким ситуацијама сетити њених умилних и охрабрујућих реченица и биће ми лакше.
Најупечатљивији су, свакако, есеји о Св. Августину, Св. Францискусу и есеј о Томасу из Кемписа. Иако их је званично присвојила католичка црква, ипак сваки од њих у својим делима и мислима садржи и нешто источно, односно нешто што ће нас увек спајати. И не само то, и они су првенствено били људи, баш као и ми, те овако мали али садржајни текстови о њима дају и нама снагу да наставимо да се трудимо и радимо, да није све узалуд и да неко увек то види.
Најупечатљивији су, свакако, есеји о Св. Августину, Св. Францискусу и есеј о Томасу из Кемписа. Иако их је званично присвојила католичка црква, ипак сваки од њих у својим делима и мислима садржи и нешто источно, односно нешто што ће нас увек спајати. И не само то, и они су првенствено били људи, баш као и ми, те овако мали али садржајни текстови о њима дају и нама снагу да наставимо да се трудимо и радимо, да није све узалуд и да неко увек то види.
April 7, 2025
У време када модерни човек непрестано јури за спољашњим испуњењима и признањима, дело Исидоре Секулић "Стопама Христовим" стоји као тихи подсетник на другачији пут – пут унутрашњег богатства и духовног промишљања. Ово је изузетна збирка религиозних есеја и медитативних записа који откривају вишеструке квалитете Исидорине личности - духовну освешћеност, филозофску проницљивост, научну педантност и поетски сензибилитет, између осталих.
У есејима се дотиче разноврсних тема: природе времена и пролазности, поређења уметности и светости, проблема савремене површности и таштине, питања божанске правде, суштине љубави и молитве. Води нас у српске манастире, Жичу и Раковицу али и проводи кроз хришћанску историју у есејима о Светом Августину, Светом Фрањи Асишком и Томи Кемпијском. Исидора је, са својим широким образовањем и дубоким познавањем западне и источне хришћанске традиције, успела да нам приближи најлепше мисли и поуке ових мистика.
Исидора је била далеко испред свог времена, док је истовремено своје вредности црпла из најдубљих и најлепших извора историје света. Њене мисли лебде негде изван граница времена и простора и дотичу на начин који ме подсећа зашто мистици, велики уметници и свеци оставе тако дубок траг у нама — јер нам помажу да осетимо оно вечно у пролазном свету.
4.5/5
„Сваког часа човек као с бичем гони време да прође. Гледа у часовник, очима гура казаљке да што брже иду. Неће да је свестан времена. Спава, да би га прескочио. Чека човек да већ једном буде и збуде се: здравље, иметак, положај, суседова пропаст, мир душе.“
„Пун је ваздух имена и одјека о изнимним личностима, о онима „који пишу“, и који ће кроз своја дела живети, живети, о, страшно дуго живети, увек живети. Да ли, Боже, неко од њих има силу духа и машту да замисли, и види, време после његове смрти, време у којем њега нема, нема.
Само врло малобројнима је дато да пишу за ‘вечност’; што ће рећи за извесну будућност. То су они који, не као изузетне, него као позитивне личности одржавају континуитет духовне егзистенције човечанског рода.“
„Све што имамо, то су они таленти које Бог сваком поособ даје, и које свако поособ има да врати у најшири колектив, у васеленски колектив. А срди се Бог ако неко врати таленте неумножене трудом и напором.“
„Стане ли пред човека потпуно испуњена његова жеља, човек је хладан, и пита је: ко си?“
„Скоро све, можда све у човеку може из воље родити се, и произићи, само љубав не. Ко љубав има, има облик живота, има позив и циљ. Ко љубав нема, као уклет је, ма шта друго имао.“
„Кад је човек испуњен срећом од молитве, и тражи да нешто каже, рећи ће увек, са умилношћу, најпростије ствари: како је одужао дан; како је зелена њива; како је високо потегла она мала птичица, као да се не мисли вратити, као да у ваздуху хоће да спава. Од тог простог говора срећа још безмерно расте.“
У есејима се дотиче разноврсних тема: природе времена и пролазности, поређења уметности и светости, проблема савремене површности и таштине, питања божанске правде, суштине љубави и молитве. Води нас у српске манастире, Жичу и Раковицу али и проводи кроз хришћанску историју у есејима о Светом Августину, Светом Фрањи Асишком и Томи Кемпијском. Исидора је, са својим широким образовањем и дубоким познавањем западне и источне хришћанске традиције, успела да нам приближи најлепше мисли и поуке ових мистика.
Исидора је била далеко испред свог времена, док је истовремено своје вредности црпла из најдубљих и најлепших извора историје света. Њене мисли лебде негде изван граница времена и простора и дотичу на начин који ме подсећа зашто мистици, велики уметници и свеци оставе тако дубок траг у нама — јер нам помажу да осетимо оно вечно у пролазном свету.
4.5/5
„Сваког часа човек као с бичем гони време да прође. Гледа у часовник, очима гура казаљке да што брже иду. Неће да је свестан времена. Спава, да би га прескочио. Чека човек да већ једном буде и збуде се: здравље, иметак, положај, суседова пропаст, мир душе.“
„Пун је ваздух имена и одјека о изнимним личностима, о онима „који пишу“, и који ће кроз своја дела живети, живети, о, страшно дуго живети, увек живети. Да ли, Боже, неко од њих има силу духа и машту да замисли, и види, време после његове смрти, време у којем њега нема, нема.
Само врло малобројнима је дато да пишу за ‘вечност’; што ће рећи за извесну будућност. То су они који, не као изузетне, него као позитивне личности одржавају континуитет духовне егзистенције човечанског рода.“
„Све што имамо, то су они таленти које Бог сваком поособ даје, и које свако поособ има да врати у најшири колектив, у васеленски колектив. А срди се Бог ако неко врати таленте неумножене трудом и напором.“
„Стане ли пред човека потпуно испуњена његова жеља, човек је хладан, и пита је: ко си?“
„Скоро све, можда све у човеку може из воље родити се, и произићи, само љубав не. Ко љубав има, има облик живота, има позив и циљ. Ко љубав нема, као уклет је, ма шта друго имао.“
„Кад је човек испуњен срећом од молитве, и тражи да нешто каже, рећи ће увек, са умилношћу, најпростије ствари: како је одужао дан; како је зелена њива; како је високо потегла она мала птичица, као да се не мисли вратити, као да у ваздуху хоће да спава. Од тог простог говора срећа још безмерно расте.“
March 25, 2023
Хвала рабу божјем Волођи што ми је технологијом аlley-oop-a набацио овај бисер српске књижевности. ”Стопама Христовим” је збирка есеја Исидоре Секулић који имају некакве везе са религиозном духовношћу.
До душе кад је у питању књижевно дело Исидоре Секулић можда је мало редудантно тако нешто изјавити имајући у виду да већина њеног дела највећим делом обитава у тој сфери. Конкретније ово су углавном есеји који се и на нивоу теме баве црквеном тематиком, црквеним веледостојницима или изразито црквеним тематикама.
Ова књига завређује 15 звездица, зато што Исидора победнички демонстрира шта је преостало малом човеку и малој бубици на Балкану. Ништа друго до аутентично сведочење јеванђеља. Снимио сам на телефон једно 3-4 исечка заиста моћне доминације. У тим исечцима Иса контемплира на тему шта нам је чинити (тада половином ХХ века али и данас), како да се снађемо у свету масовне производње свега и још много тога.
Бриљантна су два есеја на тему сиромаштва. Ништа мање генијални нису ни текстови о великим духовницима западне традиције (Августин и Фрањо Асишки). Кроз њих је очигледно да Исидора има потребу да некако направи некакав мостић између њих и нас. Иако би се о тој потреби дало дебатовати, начин на који их она хвали, као да су наши, је за сваку похвалу.
Ово је књига за неколико читања!
До душе кад је у питању књижевно дело Исидоре Секулић можда је мало редудантно тако нешто изјавити имајући у виду да већина њеног дела највећим делом обитава у тој сфери. Конкретније ово су углавном есеји који се и на нивоу теме баве црквеном тематиком, црквеним веледостојницима или изразито црквеним тематикама.
Ова књига завређује 15 звездица, зато што Исидора победнички демонстрира шта је преостало малом човеку и малој бубици на Балкану. Ништа друго до аутентично сведочење јеванђеља. Снимио сам на телефон једно 3-4 исечка заиста моћне доминације. У тим исечцима Иса контемплира на тему шта нам је чинити (тада половином ХХ века али и данас), како да се снађемо у свету масовне производње свега и још много тога.
Бриљантна су два есеја на тему сиромаштва. Ништа мање генијални нису ни текстови о великим духовницима западне традиције (Августин и Фрањо Асишки). Кроз њих је очигледно да Исидора има потребу да некако направи некакав мостић између њих и нас. Иако би се о тој потреби дало дебатовати, начин на који их она хвали, као да су наши, је за сваку похвалу.
Ово је књига за неколико читања!
February 23, 2023
и уведе ме ова збирка религиозних есеја и созерцање отмене Исидоре у велики пост да перушком смртан плот голицам
October 1, 2025
Обожавам како Исидора Секулић пише, питко и храбро. Књига коју ћу радо опет прочитати, јер је пуна блага.
"Сви који желе сина, а то су сви, и сви са „оправданим“ жељама, начинили би покор на земљи и сахранили човечанство. Ма како неправедно изгледало људској правди што један има шест синова а други шест кћери, то је праведно уравнотежено у великом колективу. Божија правда је дакле врло често „неправда“. Али та неправда држи живот материјално и морално. Када би за један тренутак само Бог могао пристати да испуњава правду људима пожeљну, тогa истог тренутка би дошло на једног човека десет смрти, а на другог десет ручкова. Докле год човек нема идеју о божијој правди, његови трагични сукоби с правдом и с Богом настављаће се."
"Сви који желе сина, а то су сви, и сви са „оправданим“ жељама, начинили би покор на земљи и сахранили човечанство. Ма како неправедно изгледало људској правди што један има шест синова а други шест кћери, то је праведно уравнотежено у великом колективу. Божија правда је дакле врло често „неправда“. Али та неправда држи живот материјално и морално. Када би за један тренутак само Бог могао пристати да испуњава правду људима пожeљну, тогa истог тренутка би дошло на једног човека десет смрти, а на другог десет ручкова. Докле год човек нема идеју о божијој правди, његови трагични сукоби с правдом и с Богом настављаће се."
May 16, 2025
Obavezno pročitajte!
Displaying 1 - 6 of 6 reviews