Osvajanje zavičaja

by Siniša Kovačević

Porodica Vučić krenula je iz krša Crne Gore u predele mnogoplodne Vojvodine, koju su napustile hiljade ratnogubitničkih nemačkih porodica.

Svu tu veliku dramu seobe porodice Vučić i mnogih drugih porodica i naseljavanje u ravnicu, Siniša Kovačević je u romanu “Osvajanje zavičaja” sažeo, napunio osećanjima, žestinom, inatom, prkosom, neznanjem, znanjem, hrabrošću, partizanštinom, partijnošću, ljubavima, smrtima… Ta silina i širina spisateljske kreativnosti valja sve pred sobom. Vodi čitaoca kroz raskošne dvorane životne plemenitosti i surovosti, kroz zlatno zrnevlje novog života.

Vešt u zapletima, reskim i preciznim dijalozima, vajanju likova, bez ijednog milimetra praznog hoda, Kovačević je oživeo jedno davno vreme, ali koje još nije prošlo. Ni u Crnoj Gori, ni u Vojvodini, ni u celom ovom regionu.

Kovačević snažno i mudro “osvaja zavičaj”, sočnim jezikom, eksplozijama ličnih i porodičnih sukoba. Ali, koliko to izgleda, na prvi pogled onovremeno, ono je i savremeno. Jer, ovde još vladaju ratničke prečice, partijska vernost, poslušnost vođi, izdaje, prevare, rušenja crkava i spomenika, otimačine imanja i kuća… Kao što su oni partizanski oficiri i partijci užadima vezanim za traktor rušili krstove i zvonike sa vojvođanskih crkava i crkve pretvarali u silose za žito, tako i danas silnici ruše sve što je na zemljištu gde su oni ucrtali da grade svoje raskošne vile ili skupocena stambena naselja.

Sva bogata iskustva u pisanju i režiranju pozorišnih komada, filmova i prvog romana “Godine vrana”, Siniša Kovačević je u ovom romanu raskošne imaginacije nadogradio do savršenstva.

263 pages, Paperback

Published January 1, 2019

About the author

Siniša Kovačević (Šuljam, kod Sremske Mitrovice, 30. maj 1954) je srpski dramaturg i profesor Akademije umetnosti.

Reviews

[Aleksandra Ćukić · Rating 5 out of 5]

Sjajno pripovedanje, drži pažnju, verodostojno prenosi porodične i plemenske odnose bez patetike. Prva poglavlja nisu obećavala, ali je kasnije priča postala zanimljiva.

[Danijela Nesic · Rating 5 out of 5]

Siniša Kovačević je moj omiljeni pisac jer ne piše samo pričama – piše dušom. Njegove rečenice su kao uspomene koje nismo znali da imamo, a koje nas podsete ko smo i gde pripadamo. Oduševljena sam i ovom knjigom!

[Bojan Ostojić · Rating 5 out of 5]

Fantastična priča. Stekao sam jedno novo divljenje za Crnogorski narod i njihovu sposobnost da u dve generacije od nepismenih gorštaka iznedre generacije akademika. Siguran sam da ovo nije glavna tema knjige, ali uvek je bolje kad u svemu nađemo nešto hvale vredno na čega možemo usmeriti svoje napore.

[Vladimir Veškovac · Rating 3 out of 5]

"Ruski su ljekari već našli lijek protiv smrti, drug ga je Staljin proba prvi..."

[Nebojsa · Rating 5 out of 5]

Sjajna knjiga, opisuje težak i tragičan život naroda(i naseljavanje novih predela) na teritorijama bivše Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, a najviše podele koje vode u još podela koje junaci knjige slepo prate, po cenu uništenja porodice. Tvrdoglavost, hrabrost, plahovitost, poštenje, neznanje, ljubav, a na kraju tuga koja se provlači svuda, je ono što karakteriše ovo sjajno delo. Priča prati porodicu Vučića koji napuštaju svoj zavičaj u Crnoj Gori i kreću u neku svetlu budućost(kako Partija veli), na tom putu će se porodica prilično osuti i svašta preživeti u skladu sa vremenom u kojem živi. Mislim da mi i dalje pred očima lebdi scena Brankine sahrane i pogibije majke za detetom. Delo je nabijeno izuzetno snažnim emocijama i živopisnim likovima.

[Jelena Cmiljanović · Rating 5 out of 5]

Sjajno napisano. Duboko emotivno. Čita se u jednom dahu.

[Matija · Rating 4 out of 5]

Obzirom da sam knjizi potcijenjivački pristupio i da se čitanje sasvim slučajno poklopilo sa privatnim završetkom rada o upravo ovom vremenskom periodu i raskolu između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, vrlo je moguće da mi je i sam utisak o djelu pretjeran. Ipak, ne mogu se odati utisku da je autor uspio da na sjajan način prikaže svu 'crnogorštinu', koja ni nakon 50 godina ne jenjava a samo se drugačije manifestuje. Način na koji se narativno klupko odmotava je odmjeren, tačno onoliko da ne pređe granicu pojednostavljivanja, a autorovi opisi, koji iako ponekad djeluju prenapuhano, ipak sjajno ukomponuju sliku koju je autor htio stvoriti, pogotovo onog dijela knjige koji se odvija u Crnog Gori. Svakako, knjigu topolo preporučujem ukoliko želite da se vratite u crnogorsku percepciju petogodišnjeg postratnog perioda uz ispreplitane sudbine članova jednog domaćinstva koje, po nepisanom pravilu svih bratskih kuća u Crnoj Gori, nikad život ne može proživjeti s mirom.