Ivkova Slava

by Stevan Sremac

U pripoveci "Ivkova slava" Stevan Sremac je docarao atmosferu Nisa krajem 19. veka. Svojevrsnim humorom i izvrsnim poznavanjem Nisa, njegovih ljudi i obicaja, dao je upecatljivu sliku palanacke sredine i nekoliko tipova iz esnafskog sloja.

Genres: Classics, Serbian Literature

174 pages, Paperback

First published January 1, 1895

About the author

Рођен је у Сенти, у Бачкој, 11. новембра 1855. године, у занатлијској породици, где је провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар, доводи га 1868. године у Београд на даље школовање. Ту завршава гимназију (1875) и опредељује се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Као добровољац учествовао је у ратовима 1876. и 1877 — 1878. године. Умро је 12. августа 1906. године у Сокобањи.
Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које ће се појавити као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Реалистичку прозу почиње да пише тек после доласка у Београд. Дугогодишњи живот у Нишу био је период стваралачке инкубације. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе „Ивкова слава“ (1895), „Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ (1896), „Поп Ћира и поп Спира“ (1898), један о најбољих хумористичких романа у нашој књижевности и „Зона Замфирова“ (1906) најбоље компоновано Сремчево дело. Иначе Сремац је био познат као „писац са бележницом“. Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност. Такође битно је да су његова дела везана за три релације: Београд-Ниш-Војводина.

Reviews

[Margarita Nikolajevna · Rating 4 out of 5]

4,5/5
KUJ NEJE PIJA KAFU

[Sara G · Rating 3 out of 5]

Da li gubim pravo da se zovem knjigoljupcem ako kažem da je film bio mnogo interesantniji? Sremac i ja očigledno nismo par. Iako je napisao jednu od meni omiljenih domaćih knjiga (Zonu Zamfirovu), ništa drugo njegovo što sam čitala mi nije leglo. Ivkova slava mi je, kao Pop Ćira i Pop Spira, samo bila dosadna. Selimović je uspeo nekako, hvaleći Sremca, da me ubedi da mu opet dam šansu ali, eh, nije to za mene.

[Maja · Rating 3 out of 5]

"Pisac samo htede ovom pripovetkom da očuva jednu sliku iz veselih i bezbrižnih dana staroga Niša; jednu sliku starih i dobrih Nišlija, onih dana koje je mutna Nišava šumom svojim odnela u Moravu, Morava u Dunav, a Dunav bestraga negde; iščezlu sliku onih dana koji se nikada više neće vratiti kao ni mladost naša."

Jedna od najlepših i najtužnijih rečenica koje sam ikada pročitala. Drago mi je što je i napisana, i ekranizovana.

[Božidarka · Rating 3 out of 5]

Knjigu sam čitala nakon filma, što mi je znatno olakšalo razumijevanje, posebno zbog starinskog i dijalektalnog jezika. Da nisam ranije gledala film, teško bih pohvatala sve likove i situacije. Unatoč zahtjevnijem jeziku, priča je duhovita i daje zanimljiv prikaz tadašnjih običaja i mentaliteta.

[Milica Stojiljkovic · Rating 4 out of 5]

Mozda i jednako dobra kao film

[Rikki Chadwick · Rating 5 out of 5]

Fantastican prikaz Nisa u vreme vladavine kralja Milana...:)

[Natasha]

Very good, but not excelent.I'm probably not surprised with this book,because it's not really my cup of tea-but it's still good to read it.