Лов на стенице садржи девет приповједака-сјећење на вријеме незапамћених страдања у политичким логорима из педесетих година. Ова причања су и свједочанства, она су посвећена стварним лицима, било џелата, било жртава, са свим нијансама приказа суноврата у злочин и зверство, или спасавања и уздизања душе у трпљењу. Михајловић је са неупоредивом вјештином оживио и полицајце и страдалнике. Њихова аутентична искушења, њихови страшни и горки послови и дани, дио су једне слике у којој ће људска патња битистални и основни мотив. Драматично и потресно осликан је начин на који је једна политика, кроз политички злочин, настојала да сатре политичке наистомишљенике. У овом смислу средишње је откриће, с једне стране, наизмјерност звјерског у човјеку, с друге стране, несагледивост посљедица једног политичког злочина.
"Човек треба да живи само док верује да нешто такво као Голи оток не може да постоји. А ако се деси да то баш доживи, треба да нестане. Толики пораз овај живот не заслужује." - одломак из приче "Шарл Азнавур и његова публика". Не треба тражити друге рецензије и осврте на ову књигу мимо ове реченице.
Као што и на самој књизи пише у питању су аутобиографске приповетке. Узимајући то у обзир сигурно није књига за свакога. Пре свега књигу препоручујем људима који би боље да се упознају са ликом и делом писца, шта је све проживео, како је шта од дела настајало. А уз то и неко историјско упознавање са тим временом, политичким и друштвеним уређењем. Ко воли такве ствари, сигурно ће уживати. :)
Gubio sam se u početku nije mi se baš svideo, ali od sredine pa do kraja knjiga je fantastična. Posebno bih izdvojio delove Šarl Aznavur (zbog kog sam i kupio knjigu) i Kako da to napišem, druže?