Koncipirajući roman XXI, Osmanli je želeo da se priča odvija kao da se, na pragu nove ere, vreme saplelo u hodu, a potom je nastavilo nepravilno da teče. Taj paradoksalni tok radnje događa se širom sveta, počev od Makedonije pa sve do Amerike, onda ponovo u ovim krajevima, odmah zatim u Avganistanu, te u tajanstvenim podzemnim tunelima koji se od ohridskog starog grada prostiru ka bolјem mestu za život, u pariskim lagumima, u Paramaribu, neobičnoj prestonici države Surinam na atlantskoj obali Južne Amerike, u derviškim tekijama Makedonije, u Skoplјu tokom ratnog sukoba s početka ovog veka i u Nјujorku za vreme terorističkog napada, septembra 2001. Podjednako i istovremeno na Istoku i na Zapadu, u zbilјi i u fikciji, u sadašnjosti i u različito oživlјenoj prošlosti, u ratu i u miru koji nalikuje na rat... i konačno, u uzaludnoj, premda ne i beznadežnoj potrazi za nekim vremenima, dobrim za sve nas, zbijenim u sam početak novog, XXI veka.
U taj i takav narativni tok ovog romana upletene su 33 književne ličnosti, 33 fiktivna i istorijska lika, koji bi da predstavlјaju žive ali i seni, uskomešane dinamičnom i nadasve uzbudlјivom pričom koja otkriva neobični, apsurdni, fiktivni, neizvesni profil vremena u kom živimo.
Томислав Османли (Битола, 1956) е писател, колумнист, есеист, драматург и теоретичар на медиуми. Диломирал право на Правниот факултет во Скопје, четири децении работи како новинар, уредник во доменот на културата и уметностa, а уште подолго време се занимава со уметничко творештво.
Автор е на дваесет и четири книги: проза, теорија, публицистика, драмски текстови, сценарија. Неговата студија „Филмот и политичкото” (1981) е првата македонска теоретска книга посветена на Седмата уметност, a „Стрип, запис со човечки лик” (1987, 2002) првата македонска теоретска книга посветена на Деветтата уметност. Неговата прва збирка раскази, „Пеперутката на детството“ излезе во 1993 год., во издание на Мисла. Книгата јудео-балкански раскази и новели „Светилка за Ханука“ (2008) стана лауреат на наградата „Прозни мајстори“. Романот „Дваесет и првиот“ беше прогласен за Роман на годината за 2009, а потоа и избран за македонски претставник во книжевниот натпревар за наградата „Балканика“.
Играниот филм „Ангели на отпад” (Angels of the Dumps, 1995) работен според неговото оригинално сценарио, беше прикажуван на меѓународните фестивали во Каиро, Сан Диего, Белград, Пула, Подгорица, Рим; а, посебно, на специјална, дводневна програма на Американскиот филмски институт (AFI) во Националната кино сала на Кенеди центарот во Вашингтон, САД.
Неговата пиеса „Двајца во Еден“ (Тwo in Eden) 1998 беше поставена на сцената на театарот Јоhn W. Gainse во Њупорт, Вирџинија, а потоа селектирана и прикажана на театарскиот Blue Ridge Festival во Ричмонд, Вирџинија, САД.
Со книгата драмски текстови „Ѕвездите над Скопје” (The Stars over Skopje), заедно со 12 други балкански книжевници, беше воведен во Литературниот годишник на „Encyclopaedia Britannica“ за 2001. година.
Прозните текстoви му се објавувани во книги и списанија во странство, на англиски, француски, српски, руски, грчки, хрватски, полски, Ладино (јудео-шпански), Иврит (хебрејски), арапски, рoмaнски, бугарски…
Бил члан на редакциите на списанијата: „Ideje“ (Белград), „Погледи“, „Разгледи“, „Teatarski glasnik“, „Културен живот“, како и на ПЕН списанието „Macedоnian review“. Литературни, како и текстови од теоријата на филмот, стрипот и театарот, објавувал во речиси сите македонски и повеќе поранешни југословенски списанија.
Добитник на бројни награди во сите домени со кои се занимава.
Член е на Друштвото на писателите на Македонија.
Член на македонскиот ПЕН клуб, повеќе пати избиран во неговата Управа.
لم اكمل قراءة هذه الرواية بالرغم انها بدأت بداية قوية وكانت تجذبني الاحداث لكن توقفت بعد ان قرأت ثلث الرواية ولا حظت ان هناك تداخل وتشابك بالاحداث والكثير من الاشياء التي لا افهمها وبالرغم انني لم اكمل قراءتها كاملة الا انني قيمتها بثلاثة نجوم
كلما تعمقت أكثر في قراءة الروايات كلما وجدت التشابه العالي جدا بين الوقائع بالرغم من اختلاف الثقافات نفس المشاكل بنفس الطريقه الغبيه في التعامل المآسي تتكرر والجامع الواحد بين البشر هو الالم رواية جيده
من أعمق الروايات التي قرأتها، لدرجة أنني وصلت للصفحة ٢٥٠ ثم بدأت بقرأها من البداية تحتاج تركييييز كبييييير جدا، مستواها عالي ليست لقارئ مبتدئ.
عدد الشخصيات في الرواية كبير وفعلا لا يوجد بطل كل شخصية كانت عبارة عن قصة منفصلة ولكن الكاتب ابدع جدا مابين الخيال والواقع في ربط كل هذه الشخصيات وقصصها معا لتنتج اللوحة النهائية للقصة والتي تحمل فكرة الوطن وقدسيته رغم كل الظروف السيئة التي قد تمر عليه. مابين مقدونيا إلى أمريكا مرورا بأحداث أوروبا التاريخية، البوسنة والهرسك، نهاية بأفغانستان تدور أحداث الرواية التي كانت في بداية القرن الواحد والعشرون. مابين أفكار الشباب المثقل بواقعة والذي يرغب بالهرب من الوطن، إلى كبار السن الذين مازالوا يحلمون بعودته إلى الماضي الجميل المليئ بالخير والإنسانية ويحاولون إيجاد حل لمعضلة الوطن.....
الروائي والكاتب المسرحي توميسلاف عثمانلي وقد كانت تجربتي الأولى مع كتابه الأول في الوطن العربي الذي ترجم من المقدونية إلى العربية (ترجمة هند عادل لها كل التقدير) ولن تكون الأخيرة.