Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.
Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечије дом је Његове највеће радости. ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.
Никад човечије срце не може бити празно; оно је вазда испуњено: или адом, или светом, или Богом. Садржина срца зависи од чистоте срца.
Некада је срце човечије било испуњено само Богом; огледало – само за красоту Божју, харфа – само за хвалу Бога. Некада је оно уистини било у руци Божјој, и стајало је ван опасности; но када га је човек по безумљу узео у своје руке, зверови многи напали су на срце човечје, и од тада је настало оно што посматрано изнутра назива се робовањем срца човечјег, и што посматрано споља назива се историјом света.
Немоћан да држи сам своје срце рукама својим, човек га је наслањао на бића и на ствари около себе. Но нашто је год човек наслонио срце своје, од тога се срце човечје упрљало и ранило …
Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički (svetovno Nikola Velimirović; selo Lelić kod Valjeva, Kneževina Srbija, 23. decembar 1880/4. januar 1881 — Libertivil, SAD, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj.
Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. otišao je za Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956.
Одлична књига, топла препорука за читање...православни верници прочитајте и размислите... "Ми се клизамо затворених очију као деца низ леда, и то клизање не чини нам пријатност; но кад се сручимо у бездан, отворимо очи, али- доцкан!". Горко предвиђање, још горче обистињење! У том периоду времена Дучић, негдашњи космополит, почиње се нагло окретати своме народу, и од широког света ка Србији и ка својој драгој Херцеговини."