Krila u mermeru

by Snežana M. Veljković

Šta se krije u čovekovom umu kad zatvori oči: demoni, vragovi, nesreće, jad i čemer.

Istinita priča o neobičnoj ženi čiji se život odvija u senci četiri muškarca: oca pravoslavnog sveštenika, lekara-profesora u čijoj ustanovi radi, ljubavnika emigranta i mladog studenta vajara. Svodeći životne račune, prva žena dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, obnavlja njegove najslikovitije prizore koji prate stvarna istorijska, politička i društvena zbivanja u Srbiji i Beogradu tog doba, ali i svoj intimni život, koji je duboko proživljavala i uspešno skrivala.

Tri muškarca, tri različite ljubavi: strasna i putena s jednim neobičnim svedokom istorije, bezmalo duhovna sa čovekom koji joj je dugo bio neprikosnoveni autoritet i platonska veza s mladim umetnikom. Obrazovana i uzdržana, nepotkupljiva i neosetljiva na ljudske slabosti, ona je u očima svoje porodice, ali i saradnika, samoživa usedelica, koja vešto upravlja ustanovama i ljudima, međutim – kako će se pokazati – Natalija ima i drugu, nesebičnu stranu.”

662 pages, Paperback

About the author

Snežana Veljković je rođena u Nišu, živela i školovala se u Beogradu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i odmah po diplomiranju počela da radi na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta.Specijalizirala je sudsku medicinu i ubrzo uzela učešća u nastavi kao stručni saradnik, a potom asistent, pa docent.Nastavnu godinu 1979/80. provela je na stručnom usavršavanju u Office of Chief Medical Examiner, The City of New York, USA. Doktorsku disertaciju odbranila je 1980. Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta izabrana je 1994.Ceo radni vek posvetila je nastavi i naučnoistraživačkom radu iz oblasti sudske medicine. Posebno je izučavala probleme naprasne prirodne smrti, nasilne asfiktične smrti, iznenadne smrti novorođenčeta i odojčeta, narkomanije, krivične i stručne odgovornosti lekara. Objavljivala je stručne radove u domaćim i stranim časopisima, autor je monografije Nasilne asfiktične smrti, CIBID, Medicinski fakultet u Beogradu, 1999, a kao koautor učestvovala je u pisanju udžbenika Forensic medicine – textbook for medical students, Beograd, 2002. i Sudska medicina, udžbenik za studente medicine, CIBID, Medicinski fakultet u Beogradu, Beograd, 2010.Kada je u arhivi i biblioteci Instituta za sudsku medicinu otkrila autentičnu i originalnu dokumentaciju, počela je da se bavi istorijom medicine. Objavila je dve veoma uspešne monografije: Hronika sudske medicine u Beogradu, CIBID, Medicinski fakultet u Beogradu, 2009, i Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920-2010), CIBID, Medicinski fakultet u Beogradu, 2010. Ova druga knjiga nagrađena je 2011. nagradom „Veselin Lučić“, koju dodeljuje Rektorat Univerziteta u Beogradu.Veoma je angažovana u istraživanjima istorije srpske medicine u XIX veku, za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, u okviru Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva. Redovno učestvuje na skupovima 800 godina srpske medicine, a radove iz pomenutih oblasti objavljuje u zbornicima sa skupova i u elektronskoj biblioteci www.rastko.net/medicina.Godine 2014. učestvovala je na Naučnom skupu Dr Aćim Medović (1815-1893), život i delo, koju je organizovalo Odeljenje medicinskih nauka SANU.

Reviews

[Nataša · Rating 3 out of 5]

Knjiga prati život glavnog lika, od samog početka do kraja. Stil pisanja je vrlo jasan, u pogledu toga je vrlo laka za čitanje, međutim mnogi delovi su preopsirno opisani, čak se može reći i nepotrebni, toliko da se na trenutke gubi interesovanje za citanje

[Danijela · Rating 5 out of 5]

~ Ljubav istinska, iskrena, nema ograde. Ona traje i posle smrti. I kad ne vidiš onog koga voliš. ~ otac Teofil

~ Pun život je život pun smisla, a to je zaborav smrti. Profesor

~ Nikad nisam požalila što nisam bila majka. Nisam nikada osetila ni želju za majčinstvom. Kao što nisam želela da imam lepe plave oči ili da se bavim atletikom. Imala sam utisak da bi me to odvajalo od... posla, zavoda, ljudi kojima sam bila potrebna. Znala sam, poznavala nekoliko majki... sve su one bile mučenice. ~ Natalija

~ Bila sam ubeđena da sam dvaput umrla. Zbog dva čoveka koja sam volela, a koja su imala svoje pune živote. Ja sam bila samo mali deo njih. Dva puta sam se oporavila, jer su postojali ljudi oko mene kojima sam bila potrebna. A on je bio tako mlad, pun snage. Neumoran. Maštovit. Želeo je samo da leti, a krila mu nisu izrasla. Ja sam i ovog puta preostala. Zašto? ~ Natalija

~Kažu da su šezdesete bile godine kad je počela da se oseća sve veća borba za žensku emancipaciju. Možda i jeste. Bilo je jasno da žene sve više pokazuju telo, puštaju kosu, nose kratke suknje, haljine živih boja i upadljivog dezena. Imala sam utisak, ne zbog sebe, već da se što više istaknu i dopadnu muškarcima. U prirodi je drugačije, mužjaci se više trude da pridobiju ženke. Emancipacija je stanje duha, samosvest, a iza toga je znanje i obrazovanje. Pouzdanje. Pokušala sam to da objasnim studentkinjama. Gledale su me... podsmešljivo. ~ Natalija