What do you think?
Rate this book
Otpadnici - slučaj prvi
Mesto dešavanja, Srbija. Vreme, današnjica. Radnja romana „Otpadnici – Slučaj prvi“ gradi se oko delatnosti specijalnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala beogradskog MUP-a, a koji čine inspektor Uroš i njegov tim: Andrej, Vera i kompjuterski stručnjak Peđa. U komplikovanoj trci za istinom i rešavanjem zločina, oni se suočavaju sa podmetanjima, smicalicama i spoticanjem sopstvenih kolega, nadređenih i moćnika iz vrha vlasti. Slučajevi koji im dopadaju šaka kreću se od otkrivanja i istraživanja vršnjačkog nasilja do trgovine ljudima, dečje pornografije i svirepih, krajnje sadističkih mučenja i ubistava.
300 pages, Paperback
Published January 1, 2018
2 people are currently reading
8 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 6 of 6 reviews
January 18, 2020
odlično štivo, za preporuku. sa nestrpljenjem čekam nastavak.
January 20, 2020
Fast, furious, nail biting.
Hope it will become movie or TV drama soon.
Hope it will become movie or TV drama soon.
June 14, 2020
Odličan triler, od mene topla preporuka! Čeka se drugi deo!
June 15, 2020
Odličan, zanimjivo za čitanje, "vuče" vas da što pre pročitate, sve pohvale.
February 8, 2023
Roman OTPADNICI - SLUČAJ PRVI deluje kao jedan od onih rukopisa provincijskih rokera po stilu a kao prepričavanje neke serije koju je neki od njih intoksikovan gledao po sadržaju, pa onda je usput pomešao sa nekom drugom.
Roman je formatiran kao jedna neprekidna hrpetina teksta, metaforički rečeno - bez tačke i zapete, u kojoj se nižu likovi i situacije, mnoge među njima bez ikakve funkcije ili smisla.
Funkcija i smisao su poseban problem ovog romana jer je stil zapravo vrlo oskudan i mnogo više dramski nego prozni, u stvari jedino što u njemu podseća na literaturu je krajnje banalna, manje od svakodnevne retorike koja ne bi mogla proći u didaskaliji dramskog teksta koji ipak iziskuje određeni službeni ton. Ovde tog službenog tona nema, to je jedan veoma sveden svakodnevni govor i to u glasu pripovedača, a dijalozi su prirodno još “sniženiji” u odnosu na to, i tu se smenjuju neke banalne replike o nevažnim stvarima, sa nategnutim i neuverljivim izrekama čim junaci treba da iskažu nešto složenije.
Ako možda OTPADNICI jesu hendikepirani scenario koji čeka da se pretvori u službeni govor dramaturgije, onda to nije dobar scenario jer se iscrpljuje u viškovima koje dramska forma ne trpi, a bogami ni roman.
Posebnu ironiju u svemu tome predstavlja mučno formatiranje gde su toj hrpi teksta situacije razdvajaju naglašavanjem KOLIKO JE SATI, a onda se unutar te smešno precizne hronologije, gde se upisuje koliko je sati do u minut, dešavaju prozaične stvari koje apsolutno ni na koji način nisu uslovljene vremenom.
Naravno, moramo imati u vidu hroničan problem uređivanja srpskih romana gde naprosto nikada ne možemo za sve neočekivane gluposti u tekstu okrivljivati pisce jer realno ne znamo šta su svojim izdavačima i urednicima predavali slavni pisci kada su izdavali remek-dela.
No, sa velikom sigurnošću se može reći da se u ovom tekstu nije krilo remek-delo. To pokazuju klišei kojima autorka pokušava da nam predoči kako se dešava nešto opasno i jako, jako kontroverzno, i na kraju se svedu na to da junaci jedni drugima pričaju međusobno koliko su “zajebani”, dok rešavaju slučaj prepun istinski inventivnih tema kao što su internet pornografija, pedofilija među moćnim ljudima, nerazumevanje za ljude koje je traumatizovao rat i njihove teškoće u miru itd.
Roman je neoriginalan u tolikoj meri da je pomalo neverovatno da je ovoliko loš jer bi barem neko elementarno prepoznavanje gradiva iz sadržaja koji su kanibalizovani radi njegovog nastanka moralo rezultati nečim pismenijim. Najtužnije od svega što sve napabirčeno iz drugih, superiornih dela u mnogim aspektima nije čak ni shvaćeno a nekmoli vešto prekopirano.
Sve u svemu, ovaj rukopis je počev od formata težak za praćenje i utoliko mučan, a iz samog teksta to ne proističe. Štaviše, njegov najveći odmak od žanra je neurednost i odsustvo razložne naracije koja karakteriše žanr. Ipak, ovo svakako nije umetnost, odmah da se zna.
Ovakva hrpetina teksta u pseudo-kriminalističkoj formi kasnije se pojavila u televizijskoj seriji MOČVARA, koja sa ovim romanom deli taj spoj neoriginalnosti i nepismenosti, ali sa jednim posebnim dodatkom patološke vulgarnosti koji je ovde srećom izostao.
Izdavač prvog romana je Ammonite, kasnije je preštampan u izdanju Čarobne knjige, u spoju sa Drugim slučajem ove iste grupe Otpadnika.
Roman je formatiran kao jedna neprekidna hrpetina teksta, metaforički rečeno - bez tačke i zapete, u kojoj se nižu likovi i situacije, mnoge među njima bez ikakve funkcije ili smisla.
Funkcija i smisao su poseban problem ovog romana jer je stil zapravo vrlo oskudan i mnogo više dramski nego prozni, u stvari jedino što u njemu podseća na literaturu je krajnje banalna, manje od svakodnevne retorike koja ne bi mogla proći u didaskaliji dramskog teksta koji ipak iziskuje određeni službeni ton. Ovde tog službenog tona nema, to je jedan veoma sveden svakodnevni govor i to u glasu pripovedača, a dijalozi su prirodno još “sniženiji” u odnosu na to, i tu se smenjuju neke banalne replike o nevažnim stvarima, sa nategnutim i neuverljivim izrekama čim junaci treba da iskažu nešto složenije.
Ako možda OTPADNICI jesu hendikepirani scenario koji čeka da se pretvori u službeni govor dramaturgije, onda to nije dobar scenario jer se iscrpljuje u viškovima koje dramska forma ne trpi, a bogami ni roman.
Posebnu ironiju u svemu tome predstavlja mučno formatiranje gde su toj hrpi teksta situacije razdvajaju naglašavanjem KOLIKO JE SATI, a onda se unutar te smešno precizne hronologije, gde se upisuje koliko je sati do u minut, dešavaju prozaične stvari koje apsolutno ni na koji način nisu uslovljene vremenom.
Naravno, moramo imati u vidu hroničan problem uređivanja srpskih romana gde naprosto nikada ne možemo za sve neočekivane gluposti u tekstu okrivljivati pisce jer realno ne znamo šta su svojim izdavačima i urednicima predavali slavni pisci kada su izdavali remek-dela.
No, sa velikom sigurnošću se može reći da se u ovom tekstu nije krilo remek-delo. To pokazuju klišei kojima autorka pokušava da nam predoči kako se dešava nešto opasno i jako, jako kontroverzno, i na kraju se svedu na to da junaci jedni drugima pričaju međusobno koliko su “zajebani”, dok rešavaju slučaj prepun istinski inventivnih tema kao što su internet pornografija, pedofilija među moćnim ljudima, nerazumevanje za ljude koje je traumatizovao rat i njihove teškoće u miru itd.
Roman je neoriginalan u tolikoj meri da je pomalo neverovatno da je ovoliko loš jer bi barem neko elementarno prepoznavanje gradiva iz sadržaja koji su kanibalizovani radi njegovog nastanka moralo rezultati nečim pismenijim. Najtužnije od svega što sve napabirčeno iz drugih, superiornih dela u mnogim aspektima nije čak ni shvaćeno a nekmoli vešto prekopirano.
Sve u svemu, ovaj rukopis je počev od formata težak za praćenje i utoliko mučan, a iz samog teksta to ne proističe. Štaviše, njegov najveći odmak od žanra je neurednost i odsustvo razložne naracije koja karakteriše žanr. Ipak, ovo svakako nije umetnost, odmah da se zna.
Ovakva hrpetina teksta u pseudo-kriminalističkoj formi kasnije se pojavila u televizijskoj seriji MOČVARA, koja sa ovim romanom deli taj spoj neoriginalnosti i nepismenosti, ali sa jednim posebnim dodatkom patološke vulgarnosti koji je ovde srećom izostao.
Izdavač prvog romana je Ammonite, kasnije je preštampan u izdanju Čarobne knjige, u spoju sa Drugim slučajem ove iste grupe Otpadnika.
August 25, 2022
Uzalud data šansa, loše koncipirano, ispod proseka, protraćeno vreme, upitan sleng, radnja ne drži pažnju…
Devojka je bila razočarana knjigom, ipak ne treba osporavati lošu preporuku.
Devojka je bila razočarana knjigom, ipak ne treba osporavati lošu preporuku.
Displaying 1 - 6 of 6 reviews