What do you think?
Rate this book
Mačka u koferu
Nagrada „Miroslav Dereta” za 2019.
U ovoj čudnovatoj priči o potrazi za jednim koferom, đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, a autor je u ulozi Boga koji stvara svet ni iz čega. U tom smislu roman se razvija dvojako: kao duhovita priča, ali i kao konstantan razgovor sa književnošću. Teza da se pikarska storija može ostvariti samo u iskustvu putovanja i savlađivanja prostranstva, u ovom romanu dobija sasvim drugačiju konotaciju, jer mesto dešavanja nije geometrijski definisan prostor već se on sublimiše u iskustvu čitanja kroz mnoštvo umreženih citata iz baštine domaće i svetske književnosti od ruskih klasika, preko Kafke, Vajlda i Beketa, do Dušana Kovačevića....
Roman Mačka u koferu zavodljivi je bedeker kroz koji autor gradi ličnu priču po koordinatama književnog nasleđa, ali i po vlastitom putu stvaranja zbirke poezije koju piše kao čin iskupljenja u susretima sa neobičnim i živopisnim putnicima. Voz je istovremeno paradigma i simbol putovanja i piščevog puta ka ličnom i kolektivnom apsolutu.
Harmsova poetika nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti prepoznatljiva je u stilu ovog autora koji svojim majstorstvom preplitanja života i literature gradi izuzetno književno delo.
U ovoj čudnovatoj priči o potrazi za jednim koferom, đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, a autor je u ulozi Boga koji stvara svet ni iz čega. U tom smislu roman se razvija dvojako: kao duhovita priča, ali i kao konstantan razgovor sa književnošću. Teza da se pikarska storija može ostvariti samo u iskustvu putovanja i savlađivanja prostranstva, u ovom romanu dobija sasvim drugačiju konotaciju, jer mesto dešavanja nije geometrijski definisan prostor već se on sublimiše u iskustvu čitanja kroz mnoštvo umreženih citata iz baštine domaće i svetske književnosti od ruskih klasika, preko Kafke, Vajlda i Beketa, do Dušana Kovačevića....
Roman Mačka u koferu zavodljivi je bedeker kroz koji autor gradi ličnu priču po koordinatama književnog nasleđa, ali i po vlastitom putu stvaranja zbirke poezije koju piše kao čin iskupljenja u susretima sa neobičnim i živopisnim putnicima. Voz je istovremeno paradigma i simbol putovanja i piščevog puta ka ličnom i kolektivnom apsolutu.
Harmsova poetika nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti prepoznatljiva je u stilu ovog autora koji svojim majstorstvom preplitanja života i literature gradi izuzetno književno delo.
160 pages, Paperback
Published October 1, 2019
3 people are currently reading
46 people want to read
About the author
Branislav Janković
17 books62 followersBranislav Janković je rođen u zimu 1969. godine u Nišu. Godinama se bavi novinarstvom. U izdanju Lagune objavio je roman O vukovima i senkama (2011). Suze Svetog Nikole je njegov drugi roman.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 7 of 7 reviews
November 5, 2019
Meni se ovo baš dopalo! Podseća na svetsku književnost.
Zanimljivo putovanje kroz život i vreme,
I ta mačka, koju svako od nas vuče u nekom svom koferu.
Velika preporuka!
Zanimljivo putovanje kroz život i vreme,
I ta mačka, koju svako od nas vuče u nekom svom koferu.
Velika preporuka!
December 5, 2019
ok. blago je reći da sam oduševljena. jer, jesam, zaista. ZAISTA! toliko da ne umem da napišem što bi se reklo, ljudski osvrt, pa ću podeliti sa vama svoje misli kroz čuvene "crtice". stvarno ne bih znala drukčije. ubi me utisak. skroz naskroz. po prvi put sam imala potrebu da držim tefter pored sebe i bar pokušam da pribeležim sve reakcije na ove stranice koje mislima još uvek grlim. a nikad to nisam radila. ZAISTA!
- kakve on samo opise ima, ljudi moji!
- isuviše dobra su mu objašnjenja koja je stavljao (metnuo, turio) u zagrade praveći tako digresije (čuj, digresije, ma čitave epizode!) sa namerom da čitaocima približi neki pojam. recimo da je zbog toga to radio.
- kao što čovek koketira sa ženom iz voza, onom koja mirisom kokosa priziva pesme, tako bane koketira sa nama - mudro, zabavno, posve smelo, surovo, realno. i ne znam odakle mu ovakve lude (ili bolje reći, čudne) inspiracije. oni koji budu pročitali ovu knjigu, shvatiće i prethodnu rečenicu. recimo.
- to je, zapravo, neko sazrevanje. ili bi bar tako rekli oni koji se odazivaju na pojam književnog kritičara, što ja svakako nisam, ali da vam ipak kažem: vau kakvo je to sazrevanje! na to književno mislim - VAU!
- ne znam šta se desilo sa jankovićem, ali on je razvalio mačku! (shvatite kako vam volja)
- ponekad pomislim da je opčinjen patuljcima. i, da, koristim tu reč jer je i pisac koristi. sasvim je politički korektno. elem, malo-malo pa iskoči neki patuljak. ali, ok. volim i ja patuljke. ponekad. verovatno. pomalo. skoro nikad.
p.s. u daljem čitanju, koristićemo se rečju čovečuljak. eto političke korektnosti na delu (onima koji nisu naseli na prethodno)
- totalna književna egzibicija, ha!
- i nije knjiga za čitanje "u jednom dahu". evo, udahnem duboko po ko zna koji put jer zastajem da zapišem svoje misli vezane za knjigu (kao i ovu muuudru misao, na primer).
- ponekad mi čak deluje kao da mu je bilo dosadno (što je vrlo verovatno i istina, ali da ne zalazimo u to previše) pa je pisao ono što mu prvo dođe u misli, bez nekog pređašnjeg, detaljnijeg razmišljanja. E, voila, eto romana!
- susretoh se ja i sa irodom i salomom, i silnim sveštenicima, i jovanom ( i, ne, mala slova nisu slučajna, pitajte baneta što je to tako).
- đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, ha!
- izgleda voli i cirkus, tu mač. bane, na njega sam mislila. i znate šta: čitava ova knjiga je jedan veliki cirkus - cirkus misli, emocija, reči. kako to mislite, nije vam jasno? oh, pa razumećete, samo dok stignete do trećeg vagona.
- ovde ima i senki duhova, buba, snova, likova sa slika, đavola. nije svet (a ni ova knjiga) satkan samo od ljudi - poručuje pisac. ili je to pesnik rekao?
ON JE SARKASTIČAN, DUHOVIT, DIRLJIV, IRONIČAN, DETALJISTA I NEDOREČEN, POSVE ZABAVAN, ALI I BRUTALAN, (NE)REALAN I OPUŠTEN. I BOOOLI GA... KOFER, ZA SVE!
JER JE GENIJALAN!
- kakve on samo opise ima, ljudi moji!
- isuviše dobra su mu objašnjenja koja je stavljao (metnuo, turio) u zagrade praveći tako digresije (čuj, digresije, ma čitave epizode!) sa namerom da čitaocima približi neki pojam. recimo da je zbog toga to radio.
- kao što čovek koketira sa ženom iz voza, onom koja mirisom kokosa priziva pesme, tako bane koketira sa nama - mudro, zabavno, posve smelo, surovo, realno. i ne znam odakle mu ovakve lude (ili bolje reći, čudne) inspiracije. oni koji budu pročitali ovu knjigu, shvatiće i prethodnu rečenicu. recimo.
- to je, zapravo, neko sazrevanje. ili bi bar tako rekli oni koji se odazivaju na pojam književnog kritičara, što ja svakako nisam, ali da vam ipak kažem: vau kakvo je to sazrevanje! na to književno mislim - VAU!
- ne znam šta se desilo sa jankovićem, ali on je razvalio mačku! (shvatite kako vam volja)
- ponekad pomislim da je opčinjen patuljcima. i, da, koristim tu reč jer je i pisac koristi. sasvim je politički korektno. elem, malo-malo pa iskoči neki patuljak. ali, ok. volim i ja patuljke. ponekad. verovatno. pomalo. skoro nikad.
p.s. u daljem čitanju, koristićemo se rečju čovečuljak. eto političke korektnosti na delu (onima koji nisu naseli na prethodno)
- totalna književna egzibicija, ha!
- i nije knjiga za čitanje "u jednom dahu". evo, udahnem duboko po ko zna koji put jer zastajem da zapišem svoje misli vezane za knjigu (kao i ovu muuudru misao, na primer).
- ponekad mi čak deluje kao da mu je bilo dosadno (što je vrlo verovatno i istina, ali da ne zalazimo u to previše) pa je pisao ono što mu prvo dođe u misli, bez nekog pređašnjeg, detaljnijeg razmišljanja. E, voila, eto romana!
- susretoh se ja i sa irodom i salomom, i silnim sveštenicima, i jovanom ( i, ne, mala slova nisu slučajna, pitajte baneta što je to tako).
- đavo prodaje dušu ljudima za rakiju, ha!
- izgleda voli i cirkus, tu mač. bane, na njega sam mislila. i znate šta: čitava ova knjiga je jedan veliki cirkus - cirkus misli, emocija, reči. kako to mislite, nije vam jasno? oh, pa razumećete, samo dok stignete do trećeg vagona.
- ovde ima i senki duhova, buba, snova, likova sa slika, đavola. nije svet (a ni ova knjiga) satkan samo od ljudi - poručuje pisac. ili je to pesnik rekao?
ON JE SARKASTIČAN, DUHOVIT, DIRLJIV, IRONIČAN, DETALJISTA I NEDOREČEN, POSVE ZABAVAN, ALI I BRUTALAN, (NE)REALAN I OPUŠTEN. I BOOOLI GA... KOFER, ZA SVE!
JER JE GENIJALAN!
Read
October 31, 2019Zabavan prolazak kroz voz, i svetsku i domaću književnost, i život, i filozofiju, i svašta. Plus mačka koja je možda u koferu, a možda i nije, a možda i kofer na mačjim nogama trčkara kroz voz.
December 31, 2019
Molim za malo pažnje. Hvala lepo.
I ja mačku za kofer imam 😀
Od 108 neobjavljenih rukopisa, koliko ih je pristiglo na istu adresu, jednoglasnom odlukom žirija, proglašen je pobednik. Branislav Janković, glavom i bradom, ovogodišnji je dobitnik nagrade "Miroslav Dereta". Šta nam to govori? Da su ostali rukopisi možda loši? Naravno da neee. Da je jedan izuzetnoooo preepreedobarrrr? Naravno da, daaa!!! Posle čitanja ovog romana (dva puta zaredom, shhh) u to sam se sama uverila i žiriju mogu samo da poručim da su napravili pravi izbor i da je nagrada u pravim rukama!
U jednom intervjuu sa dodele nagrade, pisac je izjavio da je ovu knjigu napisao "kao delo jednog apsurda, jedne psihodelije, jednog experimenta i možda jedne dosade". A onda se postavlja pitanje kako li će tek u budućnosti pisati kada ga "prođe dosada" kada je uspeo da iz čiste dosade i sa takvom lakoćom napiše jedno Remek-delo delo.
Da, dobro ste čuli, Remek-delo!!! 👏
Sebe smatram kao nekog ko vrlo dobro poznaje njegov dosadašnji opus i uživala sam u svakoj njegovoj knjizi. Tako da slobodno mogu reći da je ova knjiga potpuna novina i da se razlikuje po stilu i naraciji od svih, dosada proisteklih iz njegovog pera.
Pazite sad ovamoooo sviiiii !!!! 👇
Meni lično, jedna od retkih knjiga koje sam još među prvim stranicama, poželela da ponovo pročitam, a JEDINA (pisac izvini zbog velikih slova) koju sam pročitala i to dva puta zaredom. Jednostavno je nisam mogla vratiti na policu. I po završetku i prvog i drugog čitanja, mogu samo da kažem, Jankoviću koji si ti car i šta dosada može da napravi od čoveka!!! A sam u romanu reče "Dosada je loša rabota". E pa, tu se ne bih složila. Ova je dosada bila i plodna i rodna. I ako će i ubuduće ovako dobri romani nastajati iz dosade, onda neka svaki dan bude dosadan.
Ovaj roman će možda nekima biti teži za razumevanje, možda će misliti da je priča zagrcnuta, možda... Meni je bila baš raspričana na jedan interesantan i kreativan način i svakim novim redom mi je otvarala nove horizonte.
Ovo je priča u kojoj vreme nije ograničavajuci faktor. Mesto polaska kao i odredište ovog famoznog voza nije bitno za ovu priču. Pisac čak ni imenima nije pridavao previše značaja, pa su sva imena pisana malim slovima. Ako mislite da sve ovo navedeno kvari doživljaj, grdno se varate. Meni je začinilo i učinilo zanimljivijim.
Što se radnje tiče, možda ćete pomisliti da je izuzetno dosadna, s obzirom da se odvija u vozu koji je bez prestanka u pokretu. E i tu se varate. Ovaj roman čine zanimljivim njegovi likovi. Upoznaćete konduktera, koji je inače profesor književnosti, čovečuljka koji je obezbeđenje u vozu, duha koji nekad beše književni kritičar, devojčicu iz pišcevih snova, pijane anđele, devojku koja čita jednu knjigu po stoti put, šankera filozofa. Tu je i Đavo pijanac, koji prodaje dušu ljudima za rakiju. Tu je i Bog lično, u ulozi mašinovođe koji mnogo psuje za jednog Boga, a premalo za mašinovođu. Postoje tu još mnogi likovi koji čine ovaj roman zanimljivim. Zanimljivo je i koketiranje između proze i poezije. Posebno način i razlozi zbog kojih je poezija nastala. Iiiii sada mislim da Vam ništa drugo ne preostaje, osim da pročitate ovo remek-delo i usput se zabavite, možda malo i produhovite pronalaženjem odgovara na sledeća pitanja 👇
"Šta je bolje, podnošljiva tuga ili nepodnošljivo ćutanje?"
"Da li se pravi put bira očima ili srcem?"
"Da li treba čuvati ono što znamo da ćemo izgubiti? Bespotrebno gubiti snagu, vreme i veru?"
Iii ljudi moji, pamet u glavu i dozvolite da Vas autor povede na putovanje ovim vozom bez imena i odredišta, ali sa jasnim ciljem. Da Vas sve zabavi i prošeta stazom književnosti.
I ja mačku za kofer imam 😀
Od 108 neobjavljenih rukopisa, koliko ih je pristiglo na istu adresu, jednoglasnom odlukom žirija, proglašen je pobednik. Branislav Janković, glavom i bradom, ovogodišnji je dobitnik nagrade "Miroslav Dereta". Šta nam to govori? Da su ostali rukopisi možda loši? Naravno da neee. Da je jedan izuzetnoooo preepreedobarrrr? Naravno da, daaa!!! Posle čitanja ovog romana (dva puta zaredom, shhh) u to sam se sama uverila i žiriju mogu samo da poručim da su napravili pravi izbor i da je nagrada u pravim rukama!
U jednom intervjuu sa dodele nagrade, pisac je izjavio da je ovu knjigu napisao "kao delo jednog apsurda, jedne psihodelije, jednog experimenta i možda jedne dosade". A onda se postavlja pitanje kako li će tek u budućnosti pisati kada ga "prođe dosada" kada je uspeo da iz čiste dosade i sa takvom lakoćom napiše jedno Remek-delo delo.
Da, dobro ste čuli, Remek-delo!!! 👏
Sebe smatram kao nekog ko vrlo dobro poznaje njegov dosadašnji opus i uživala sam u svakoj njegovoj knjizi. Tako da slobodno mogu reći da je ova knjiga potpuna novina i da se razlikuje po stilu i naraciji od svih, dosada proisteklih iz njegovog pera.
Pazite sad ovamoooo sviiiii !!!! 👇
Meni lično, jedna od retkih knjiga koje sam još među prvim stranicama, poželela da ponovo pročitam, a JEDINA (pisac izvini zbog velikih slova) koju sam pročitala i to dva puta zaredom. Jednostavno je nisam mogla vratiti na policu. I po završetku i prvog i drugog čitanja, mogu samo da kažem, Jankoviću koji si ti car i šta dosada može da napravi od čoveka!!! A sam u romanu reče "Dosada je loša rabota". E pa, tu se ne bih složila. Ova je dosada bila i plodna i rodna. I ako će i ubuduće ovako dobri romani nastajati iz dosade, onda neka svaki dan bude dosadan.
Ovaj roman će možda nekima biti teži za razumevanje, možda će misliti da je priča zagrcnuta, možda... Meni je bila baš raspričana na jedan interesantan i kreativan način i svakim novim redom mi je otvarala nove horizonte.
Ovo je priča u kojoj vreme nije ograničavajuci faktor. Mesto polaska kao i odredište ovog famoznog voza nije bitno za ovu priču. Pisac čak ni imenima nije pridavao previše značaja, pa su sva imena pisana malim slovima. Ako mislite da sve ovo navedeno kvari doživljaj, grdno se varate. Meni je začinilo i učinilo zanimljivijim.
Što se radnje tiče, možda ćete pomisliti da je izuzetno dosadna, s obzirom da se odvija u vozu koji je bez prestanka u pokretu. E i tu se varate. Ovaj roman čine zanimljivim njegovi likovi. Upoznaćete konduktera, koji je inače profesor književnosti, čovečuljka koji je obezbeđenje u vozu, duha koji nekad beše književni kritičar, devojčicu iz pišcevih snova, pijane anđele, devojku koja čita jednu knjigu po stoti put, šankera filozofa. Tu je i Đavo pijanac, koji prodaje dušu ljudima za rakiju. Tu je i Bog lično, u ulozi mašinovođe koji mnogo psuje za jednog Boga, a premalo za mašinovođu. Postoje tu još mnogi likovi koji čine ovaj roman zanimljivim. Zanimljivo je i koketiranje između proze i poezije. Posebno način i razlozi zbog kojih je poezija nastala. Iiiii sada mislim da Vam ništa drugo ne preostaje, osim da pročitate ovo remek-delo i usput se zabavite, možda malo i produhovite pronalaženjem odgovara na sledeća pitanja 👇
"Šta je bolje, podnošljiva tuga ili nepodnošljivo ćutanje?"
"Da li se pravi put bira očima ili srcem?"
"Da li treba čuvati ono što znamo da ćemo izgubiti? Bespotrebno gubiti snagu, vreme i veru?"
Iii ljudi moji, pamet u glavu i dozvolite da Vas autor povede na putovanje ovim vozom bez imena i odredišta, ali sa jasnim ciljem. Da Vas sve zabavi i prošeta stazom književnosti.
September 10, 2023
"Kako je knjiga dobra stvar! Svako bi trebalo da, gde god i čime putovao, nosi barem jednu knjigu sa sobom. Ne mora da je čita, neka je samo drži ispred nosa i pravi se da čita. Time zaustavlja svako dosađivanje: oni koji ne čitaju neće se usuditi da vas pitaju kakva je knjiga, poraženi i postiđeni svojim neznanjem, a oni koji čitaju, izvadiće svoju knjigu i zabaviti se njome."
🐈⬛🧳 "Policajci u koferu na aerodromu pronašli mačku. I to još živu. Osoblje na aerodromu u Njujorku zbunio je pa potom šokirao sadržaj jednog kofera kada se pojavila slika na rendgenu. Na snimku su se videle flaše, vinske čaše, par japanki i nešto što je sve zbunilo - obris mačke u prirodnoj veličini."
Ovo je vest na koju sam svojevremeno naleteo prilikom posete jednom našem portalu. Zaista, nesvakidašnja priča. Zašto bi iko švercovao mačku u koferu?
🐈⬛🧳 To se nedvosmisleno pitaju i putnici- junaci romana koji tokom svog putovanja vozom sreću pomalo nesvakidašnjeg putnika. Čoveka koji sa sobom nosi veliki kofer, predstavlja se kao pisac, jer kako i sam kaže, teže mu idu stihovi. Naš pesnik-pisac šetajući kroz vagone, susreće ljude različitih karaktera i životnih priča. Dok zapodeva razgovore koji se najviše svode na književnost i filozofiju, usput mora da im piše razne stihove kako bi se iskupio.
🐈⬛🧳 Autor se kroz ovu priču, prepunu duhovitih obrta i iznenađenja, igra ulogama Boga i đavola, stvarajući svet ni iz čega. Jankovićeva veština da povezuje citate iz različitih književnih dela, uključujući ruske klasike, Kafku, Vajlda, Beketa, pa sve do Dušana Kovačevića, dodaje dubinu romanu i postavlja ga u kontekst šire književne baštine. Ovaj roman je svojevrsni bedeker gde čitalac putuje kroz autorovu ličnu priču i književno nasleđe.
"Sine, život je laž, književnost je jedina prava istina, jer se ne trudi da dokazuje svoju istinitost, pa ko veruje u nju- veruje. Ko ne veruje- ko ga jebe. Književnost je kurva koja se ne trudi da dokazuje da je poštena kada počnu da je ogovaraju. Život je druga vrsta kurve- ona koja na sav glas vrišti kako je nevina, a istovremeno deli flajere o svom novom porno-filmu."
🐈⬛🧳 Pored toga, roman istražuje ideju putovanja kao paradigme za pisca i kao simbola za lično i kolektivno iskupljenje. Autorov filigranski stil nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti jasno odražava njegovu poetiku. Izvanredno književno delo koje istražuje odnos između života i književnosti na jedinstven i intrigantan način.
Jednom rečju. Genijalno!
"Ne postojiš druže, kritika ne postoji. Mrtva je, što se vidi iz očiju bez života.
Kritiku ne ubijaju dobri nego loši pisci."
🐈⬛🧳 "Policajci u koferu na aerodromu pronašli mačku. I to još živu. Osoblje na aerodromu u Njujorku zbunio je pa potom šokirao sadržaj jednog kofera kada se pojavila slika na rendgenu. Na snimku su se videle flaše, vinske čaše, par japanki i nešto što je sve zbunilo - obris mačke u prirodnoj veličini."
Ovo je vest na koju sam svojevremeno naleteo prilikom posete jednom našem portalu. Zaista, nesvakidašnja priča. Zašto bi iko švercovao mačku u koferu?
🐈⬛🧳 To se nedvosmisleno pitaju i putnici- junaci romana koji tokom svog putovanja vozom sreću pomalo nesvakidašnjeg putnika. Čoveka koji sa sobom nosi veliki kofer, predstavlja se kao pisac, jer kako i sam kaže, teže mu idu stihovi. Naš pesnik-pisac šetajući kroz vagone, susreće ljude različitih karaktera i životnih priča. Dok zapodeva razgovore koji se najviše svode na književnost i filozofiju, usput mora da im piše razne stihove kako bi se iskupio.
🐈⬛🧳 Autor se kroz ovu priču, prepunu duhovitih obrta i iznenađenja, igra ulogama Boga i đavola, stvarajući svet ni iz čega. Jankovićeva veština da povezuje citate iz različitih književnih dela, uključujući ruske klasike, Kafku, Vajlda, Beketa, pa sve do Dušana Kovačevića, dodaje dubinu romanu i postavlja ga u kontekst šire književne baštine. Ovaj roman je svojevrsni bedeker gde čitalac putuje kroz autorovu ličnu priču i književno nasleđe.
"Sine, život je laž, književnost je jedina prava istina, jer se ne trudi da dokazuje svoju istinitost, pa ko veruje u nju- veruje. Ko ne veruje- ko ga jebe. Književnost je kurva koja se ne trudi da dokazuje da je poštena kada počnu da je ogovaraju. Život je druga vrsta kurve- ona koja na sav glas vrišti kako je nevina, a istovremeno deli flajere o svom novom porno-filmu."
🐈⬛🧳 Pored toga, roman istražuje ideju putovanja kao paradigme za pisca i kao simbola za lično i kolektivno iskupljenje. Autorov filigranski stil nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti jasno odražava njegovu poetiku. Izvanredno književno delo koje istražuje odnos između života i književnosti na jedinstven i intrigantan način.
Jednom rečju. Genijalno!
"Ne postojiš druže, kritika ne postoji. Mrtva je, što se vidi iz očiju bez života.
Kritiku ne ubijaju dobri nego loši pisci."
February 13, 2021
Sranje. Potpuni promašaj
July 24, 2024
#re-read
I još jedna od Branislava Jankovića, o... svemu.
Opire se svakom sumiranju. Kao da je autor odlučio da odbaci sva pravila, i pusti sebi na volju da se igra. Rezultat je maestralan ❤️
Šta bi ovo??
Poezija, digresije, susreti i razgovori koji su kao vrh ledenog brega, glavno je ono što se ne vidi. Svaki susret, i ono što za njim sledi, mala pesma u prozi. Za njom možda i u stihu :)
Polako kroz voz, dok ne prikupimo dovoljno... svega, da mirno stavimo upražnjenu kapu mašinovodje.
Alegorija, naravno.
Samoironija (markes saramago markes saramago... ) :)
Misli za zamisliti se, na svakoj stranici. Da ih sve prepisujem u citate, bilo bi pola knjige.
Žao mi je što nisam književno / filozofski obrazovanija, pa mi je mnoštvo referenci promaklo.
I šta na kraju da mislimo o toj (Šredingerovoj :)) mački??
I još jedna od Branislava Jankovića, o... svemu.
Opire se svakom sumiranju. Kao da je autor odlučio da odbaci sva pravila, i pusti sebi na volju da se igra. Rezultat je maestralan ❤️
Šta bi ovo??
Poezija, digresije, susreti i razgovori koji su kao vrh ledenog brega, glavno je ono što se ne vidi. Svaki susret, i ono što za njim sledi, mala pesma u prozi. Za njom možda i u stihu :)
Polako kroz voz, dok ne prikupimo dovoljno... svega, da mirno stavimo upražnjenu kapu mašinovodje.
Alegorija, naravno.
Samoironija (markes saramago markes saramago... ) :)
Misli za zamisliti se, na svakoj stranici. Da ih sve prepisujem u citate, bilo bi pola knjige.
Žao mi je što nisam književno / filozofski obrazovanija, pa mi je mnoštvo referenci promaklo.
I šta na kraju da mislimo o toj (Šredingerovoj :)) mački??
Displaying 1 - 7 of 7 reviews