What do you think?
Rate this book
Албум Николе Калабића и Горске краљевске гарде
Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.
Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.
У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.
Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.
Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…
Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.
Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.
С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.
(Из предговора Милосава Самарџића)
Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.
У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.
Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.
Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…
Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.
Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.
С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.
(Из предговора Милосава Самарџића)
95 pages, Paperback
Published January 1, 2009
About the author
Miloslav Samardžić
58 books5 followersMiloslav Samardžić je rođen 22. novembra 1963. u Aleksandrovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu (novinarski smer). Ekonomski fakultet u Kragujevcu završio je 1989, na sektoru marketing. Kao student završio je novinarsku školu „Večernjih novosti“, u zimu 1983/84. godine, i postao jedan od kragujevačkih dopisnika ovog dnevnika. U „Poglede“, tada list studenata Kragujevačkog univerziteta, dolazi 1984. godine. „Novosti“ napušta 1986, zbog neobjavljenih kritičkih tekstova prema tadašnjem režimu. Krajem 1985. u „Pogledima“ postaje urednik rubrike „Univerzitet“, a dužnost glavnog i odgovornog urednika preuzima 1987. godine, na kojoj s manjim prekidima ostaje do prestanka izlaska lista, 2005. godine.
U uvodniku iz februarskog broja „Pogleda“ 1988. Samardžić je objavio komenatar o višepartijskom sistemu, što je bio prvi članak u kome se višestranačje kod nas pominje u pozitivnom kontekstu od 1944. godine. U uvodniku majskog broja 1989. objavio je „Predlog za ukidanje zakona o zaštiti imena i lika J. B. Tita“ – prvi predlog te vrste u zemlji. U novembarskom broju 1989. godine objavio je prvi afirmativni članak o đeneralu Draži Mihailoviću, a na naslovnoj strani bila je do tada skrivana nemačka poternica za đeneralom na 100.000 rajhsmaraka u zlatu.
Krajem te 1989. godine počinje osnivanje opozicionih stranaka u Srbiji, kojima „Pogledi“ ustupaju prostor i tako postaju prvo opoziciono glasilo.
Maja 1990. godine Samardžić objavljuje prvi intervju prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića srpskim novinama.
Pod njegovim rukovodstvom list postaje vrlo čitan, a u junu 1990. dostiže tiraž od 200.000 primeraka. „Pogledi“ su tada bili najtiražniji i najčitaniji društveno-politički časopis u zemlji. Ujesen 1990. godine „Pogledi“ prvi pokreću temu o ratnim i poratnim zločinima komunista. Zbog ove teme, a i nekih drugih kritičkih članaka, Samardžić se našao na sudu preko 100 puta. Bio je optuživan za verbalni delikt i klevetu putem štampe, ali ni jednom nije osuđen. Od 1986. do 1993. pozivan je na više stotina tzv. informativnih razgovora u tajnu policiju. Policijski dosije, koji je video posle 2000. godine, sastoji se od oko 600 stranica izveštaja o prisluškivanju telefona, praćenju rada i kretanja. U dosijeu se nalaze i transkripti prisluškivanih razgovora sa vojvodom Momčilom Đujićem i drugim istaknutim ličnostima srpske emigracije.
„Pogledi“ su istupili sa univerziteta i postali društveno preduzeće krajem 1990. godine. Naredne godine Samardžić ih otkupljuje, bez imovine, a u zamenu za pravo korišćenja naziva lista preuzima obavezu da finansijski i stručno pomaže štampanje novog studentskog lista, FAKK.
U „Pogledima“, kao i u desetak novina i časopisa u kojima je sarađivao i još sarađuje, objavio je preko 1.000 članaka.
Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta đenerala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu, pre svega njegove Četničke arhive, kao i Nemačke arhive (sa prevodiocem). Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. U tzv. terenskom delu istraživanja, intervjuisao je oko 50 Dražinih četnika, većinom oficira. Zato na polju istorije iskazuje najplodniji rad i danas je jedan od naših najboljih poznavalaca problematike Drugog svetskog rata. Njegovo najveće naučno stvaralaštvo jeste petotoma knjiga o generalu Mihailoviću i četničkom pokretu, koja važi za najobimniju i najdokumentovaniju istoriju Drugog svetskog rata kod nas, sa oko 3000 stranica i oko 8000 fusnota.
Kao urednik izdavačkog sektora „Pogleda“, objavio je u Srbiji petnaestak znamenitih knjiga srpske četničke emigracije.
U međuvremenu, Samardžić pokazuje zanimanje za lingvistiku i književnost: godine 1995. pojavilo se prvo izdanje njegove obimne studije „Tajne 'Vukove reforme'
U uvodniku iz februarskog broja „Pogleda“ 1988. Samardžić je objavio komenatar o višepartijskom sistemu, što je bio prvi članak u kome se višestranačje kod nas pominje u pozitivnom kontekstu od 1944. godine. U uvodniku majskog broja 1989. objavio je „Predlog za ukidanje zakona o zaštiti imena i lika J. B. Tita“ – prvi predlog te vrste u zemlji. U novembarskom broju 1989. godine objavio je prvi afirmativni članak o đeneralu Draži Mihailoviću, a na naslovnoj strani bila je do tada skrivana nemačka poternica za đeneralom na 100.000 rajhsmaraka u zlatu.
Krajem te 1989. godine počinje osnivanje opozicionih stranaka u Srbiji, kojima „Pogledi“ ustupaju prostor i tako postaju prvo opoziciono glasilo.
Maja 1990. godine Samardžić objavljuje prvi intervju prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića srpskim novinama.
Pod njegovim rukovodstvom list postaje vrlo čitan, a u junu 1990. dostiže tiraž od 200.000 primeraka. „Pogledi“ su tada bili najtiražniji i najčitaniji društveno-politički časopis u zemlji. Ujesen 1990. godine „Pogledi“ prvi pokreću temu o ratnim i poratnim zločinima komunista. Zbog ove teme, a i nekih drugih kritičkih članaka, Samardžić se našao na sudu preko 100 puta. Bio je optuživan za verbalni delikt i klevetu putem štampe, ali ni jednom nije osuđen. Od 1986. do 1993. pozivan je na više stotina tzv. informativnih razgovora u tajnu policiju. Policijski dosije, koji je video posle 2000. godine, sastoji se od oko 600 stranica izveštaja o prisluškivanju telefona, praćenju rada i kretanja. U dosijeu se nalaze i transkripti prisluškivanih razgovora sa vojvodom Momčilom Đujićem i drugim istaknutim ličnostima srpske emigracije.
„Pogledi“ su istupili sa univerziteta i postali društveno preduzeće krajem 1990. godine. Naredne godine Samardžić ih otkupljuje, bez imovine, a u zamenu za pravo korišćenja naziva lista preuzima obavezu da finansijski i stručno pomaže štampanje novog studentskog lista, FAKK.
U „Pogledima“, kao i u desetak novina i časopisa u kojima je sarađivao i još sarađuje, objavio je preko 1.000 članaka.
Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta đenerala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu, pre svega njegove Četničke arhive, kao i Nemačke arhive (sa prevodiocem). Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. U tzv. terenskom delu istraživanja, intervjuisao je oko 50 Dražinih četnika, većinom oficira. Zato na polju istorije iskazuje najplodniji rad i danas je jedan od naših najboljih poznavalaca problematike Drugog svetskog rata. Njegovo najveće naučno stvaralaštvo jeste petotoma knjiga o generalu Mihailoviću i četničkom pokretu, koja važi za najobimniju i najdokumentovaniju istoriju Drugog svetskog rata kod nas, sa oko 3000 stranica i oko 8000 fusnota.
Kao urednik izdavačkog sektora „Pogleda“, objavio je u Srbiji petnaestak znamenitih knjiga srpske četničke emigracije.
U međuvremenu, Samardžić pokazuje zanimanje za lingvistiku i književnost: godine 1995. pojavilo se prvo izdanje njegove obimne studije „Tajne 'Vukove reforme'
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
No one has reviewed this book yet.