11:12 Pikova dama

Marina #3

by Tamara Kučan

ISKUSAN UBICA ZNA, NE SMEŠ OSTAVITI ŽIVE SVEDOKE ZLOČINA.
Strela Blaj, nekada napušteno dete ostavljeno pored kontejnera, a danas čuvena književnica, kreće u potragu za svojim roditeljima ne sluteći da će se uplesti u prljave i krvave poslove jednog od najozloglašenijeg kriminalnih klanova u zemlji. Kada o tome odluči da napiše knjigu i raskrinka zločine, počinje njena borba za opstanak.

Marina Aksentijević, jedan od najboljih profajlera u Srbiji, radosno pakuje kofere za godišnji odmor posle teškog slučaja. Umesto na odmoru, završiće u kancelariji direktora koji joj saopštava: STRELA BLAJ JE NESTALA.

Marina je na pravom tragu ali ne sluti – istina je strašnija nego što je mislila.

Od autorke romana Profajler, Indigo, Bivirgata.

,,Triler koji ćete voleti i ljubavna priča od koje će vam se oznojiti dlanovi.“
Aleksandar Đuričić Ash

Genres: Thriller

535 pages, Paperback

First published October 11, 2019

About the author

Tamara Kucan is one of the youngest prose writers in Serbia. She started writing at the age of 16. In 2007, at the age of 17, her first novel Beogradjanka (Girl from Belgrade) was published by the publishing company ArsLibri. The first print run of the novel was sold out and the second edition was published by another publishing company, Urban Art. In 2008 another novel Made in Beograd (Made in Belgrade) was published. Belgrade, teenagers, night life, love and sex are some of the issues dealt with in this novel. The novel is a continuation of Tamara’s first novel and it can also be considered as a novel for itself. According to the readers, this is Tamara’s finest novel. The novel has had four print runs.
In 2010, Tamara Kucan becomes the youngest member ever being admitted to the Association of Writers of Serbia . The same year, her third novel Kocka was published. Considerably different than the previous two novels, Kocka is the the most mature novel of all Tamara’s novels. The novel is full of those every day topics and issues we hardly know about or even refuse to know about. Tamara’s recognizable style of writing- short sentences, without superfluous description is what makes this novel a powerful page-turner. Kocka (The Dice) is a novel that deals with the lives of four characters of different sexual orientation, it toys with the question of how much one would risk in order to succeed, it talks about the dreams of the young generations moving to Belgrade, and love without boundaries and judgment.
In 2012, upon readers ‘insistence, Tamara publishes one more novel Zauvek (Forever) , the continuation of the novels Made in Beograd and Beogradjanka. The ending of the Belgrade trilogy and also another story for itself, a compelling tale of two young people deeply in love. At the same year, Tamara published second part of novel Kocka, named Kocka 2 (The Dice 2).
In 2013, Tamara publishes novel Pescani sat (Hourglass), the story about high prostitution and elit in Balkan.

Tamara Kucan’s style of writing is often being compared to Charles Bukowski’s style of writing and her novel mirrors sociological aspects of life in Balkan.

Reviews

[Anja Karenjina · Rating 5 out of 5]

Iskreno kada sam počela sa čitanjem nisam znala šta da mislim. Uplašio me je Tamarin stil pisanja jer na njega nisam navikla, a s obzirom da čitam uglavnom strane knjige, znajući da ovo nije samo prevod knjige, nisam sasvim mogla da se naviknem na taj način pisanja. Medjutim, tako je brzo ušla u priču da me je terala da gutam stranice. Radnja je predobra, zapanjujuća, očaravajuća i prestrašna. Tako je fenomenalno napravila likove da sam ja njih i sanjala. Bez zezanja, sanjala sam ih.
I dalje imam osećaj kao da su mi bliski. Kao da ću sresti Ognjena ako prošetam Dorćolom, kao da su zli ljudi svuda oko nas, kao da ja moram da budem obazriva kome da verujem jer je Strela bila toliko puta povredjena. Zaista, zaista sjajan posao je odradjen sa pisanjem ove knjige. A da, što se stila pisanja tiče, ono što me je kupilo jeste način na koji je prelazila iz jednog poglavlja u drugo. Kako se jedno završi, tako drugo počne, ali sa dubokim smislom. Vrlo je verovatno da ne razumete šta želim da kažem ali pročitajte😀.
Nevidjeno sam se rastužila zbog nekih likova, kao i zbog ljubavnog aspekta ove priče. Svakom stranicom saznajete nešto novo i čini se da radnji nema kraja. Nažalost ima ga. Ali na sreću, tu je još mnogo Tamarinih knjiga koje ću ja, posle ove, sigurno pročitati.

[⁺₊✧ MYRA ✧₊⁺ · Rating 5 out of 5]

"Neki ljudi osuđeni su na to da se nemaju, ali da se nikad ne zaborave. Neki ljudi osuđeni su na to da, čim se probude, jedno na drugo pomisle. Imali se ili ne."

[Milica Stojiljkovic · Rating 3 out of 5]

Žao mi je da ovoj knjizi snižavam prosek, jer vidim da je prilično visok, ali osećam dužnost da budem iskrena prema svima koji čitaju i prate, iako sam ovu knjigu dobila, na čemu sam zahvalna. Ova ocena nije loša - daleko od toga - idem po onom goodreads-ovom sistemu da je 3 zvezdice - i liked it, 4 - i really liked it. Pet zvezdica nisam mogla da dam zbog stila pisanja, kao i ostalim knjigama, jer mi se od drame zaista vrti u glavi. Da sam dala 4, ne bi bilo fer prema "Profajleru" i "Bivirgati" koji su mi u početku ostavljali mnogo bolji utisak. Evo u čemu je stvar: u ovoj knjizi nestaje Strela Blaj, poznata književnica koja se provlači i kroz prethodni roman. Smenjuju se poglavlja u kojima Marina pokušava da je nađe i poglavlja u kojima Strela prepričava događaje iz svog života, počevši od detinjstva, ka svom nestanku i razlozima iza toga. Sve što bih dalje rekla - bilo bi spojlovanje. Dopala mi se radnja. Dopao mi se zaplet. Ideja je fenomenalna i originalna, kao i u drugim romanima i divim se Tamari na originalnosti, kao i na tome što je sve savršeno uklopljeno sa prethodnim romanima, pa dobijamo jasnu sliku o celom svetu i svim junacima. Ono što mi je zasmetalo i zbog čega, uprkos sjajnoj ideji, nisam mogla da dam višu ocenu jeste: u početku je radnja prilično spora, dobar deo romana bio mi je poznat iz prethodnih knjiga - što je malo ublažilo moje oduševljenje i utiske, a možda ima i veze s tim što sam u 20 dana pročitala oko 1200 strana Tamarinog dela, te je možda samo bilo previše odjednom. Previše u smislu da vam se bukvalno vrti u glavi dok čitate i da sanjate likove i radnju. Sve u svemu - pročitala bih je opet, apsolutno i radujem se potencijalnom nastavku u budućnosti, jer me zanima kako će se dalje odvijati životi glavnih junaka. Smatram da bi ovo bio fenomenalan triler, rame uz rame svih najboljih svetskih romana, što se mene tiče, samo ukoliko bi bilo malo manje drame, bilo bi čisto 5/5. Zaista nikada nisam imala ovako pomešane emocije oko neke knjige i nije mi bilo teže da ocenim nijednu do sada.

[Sanja Milojević · Rating 5 out of 5]

Obožavam knjige u kojima akcija krece jos od prve rečenice! Toliko dobra prica, da kad krenem ne znam da se zaustavim! Jedino mi se ne svidja sto je kraj malo razvučen. Plakala sam na kraju! Moj omiljeni lik je ubijen negde pred kraj knjige i iskreno sam se nadala da ce se na kraju obrnuti situacija i da je ziv, ali nažalost ne! Ko nije citao ovu knjigu predlažem da prvo procita Profajler, Bivirgatu pa onda 11:12. Inace sve Tamarine knjige su odlične! Svaka sledeća je bolja od prethodne!

[Marko Jovanović · Rating 5 out of 5]

Kratki utisci i ocena do obimnije recenzije na blogu.
Mislio sam da neće biti autorkine knjige koja će me više oduševiti od Profajlera. Pikova dama me je u to razuverila.
Nekoliko je razloga zašto smatram da je 11:12 trenutno najkompleksniji Tamarin roman (bar za sada, dok nas ne iznenadi nečim još kompleksnijim).
Dve priče pisane iz Marininog i Strelinog ugla su tako vešto paralelno pripovedane, do perfekcije ukomponove tako da se dinamika na visokom nivou održava do samog kraja.
Ovo je roman sa do sada najkompleksnijim likovima, kako glavnim tako i sporednim. Tamara mi je obećala puno psihijatrije i psihologije, dobio sam veliki izazov za analizu.
Još jedan maestralan ukras u romanu su Tamarine alegorije. Fascinantno je koliko se vešto igra njima, kako ih tečno uklopi u priču, kako svemu nađe adekvatnu simboliku.

Neću vam sve otkrivati, pisaću detaljno u recenziji... ovo remek-delo zaslužuje detaljnu analizu. Hvala Tamara, hvala u ime svih knjigoljubaca na ovoj pravoj knjizi za dušu.

[Marija Mladenović · Rating 5 out of 5]

Razum je kralj, a srce sluga.

Rekla sam da ću posle svake pročitane knjige, ovde zapisati svoje utiske, da imam negde zabeleženo. Ali posle čitanja ove knjige ja zaista ne znam šta da kažem. Nisam bila stigla ni na pola knjige, a meni je mozak već bio pretvoren u kašu. Nisam znala kome da verujem, šta je zapravo istina. Želela sam da dođem do kraja knjige, a sada mi je i žao jer više nema čitanja iste. Volela bih nastavak o Streli, o njoj bih mogla još da čitam. A što se tiče Marine, volela bih da ostane na ovome.. Ne želim da spojlujem, ali zaista mi je žao zbog jednog od omiljenih likova, a opet da se desilo nešto drugačije ne bi bilo realno.
Nekako imam osećaj da mi je ovo najbolji i najomiljeniji roman Tamare Kučan koji sam čitala.

[Jelena Antic · Rating 5 out of 5]

Vise su mi se dopala Strelina podglavlja 🤯

[Ajsa Spahic · Rating 4 out of 5]

Tamara je jedna od onih spisateljica čija vam se svaka knjiga duboko ureže u pamćenje i nauči nečemu vrijednom. Nemam običaj da podvlačim citate ali da imam, više od pola knjige bi bilo podvučeno. Njen stil pisanja je jako lijep, prepoznatljiv i upečetljiv.

Ovom romanu sam dala 4* iz razloga što ima malo previše drame za moj ukus, i mogao je biti i kraći. Ali svakako jedno odlično djelo koje rado preporučujem.

[Mihajlo Vasiljević · Rating 5 out of 5]

Genijalno. Emotivno. Srceparajuce.
Samo Tamara moze da te natera da cupas sebi kosu i da se sazivis toliko sa likovima. Poverujes da su stvarni. Pozelis da ih upoznas. Da im olaksas njihovu bol. Da se veselis kad su i oni veseli.
https://media1.tenor.com/images/5903b...

[Suzana Mihajlovic · Rating 5 out of 5]

Da ovde stoje 10 zvezde dala bi svih 10z
Oduvala i sjebala na duze staze !
“Ne mozes na slilu ni voleti ni preboleti.”
“Zivot.Jebiga . “
💜

[tijaninana · Rating 5 out of 5]

Plakala, plakala, plakala...
" Tajne unistavaju vec unistene zivote.."

[Majda Kovač · Rating 5 out of 5]

♠️ Uživala sam u svakoj stranici knjige. Po meni je ovo najbolja knjiga iz serijala sajber odeljenja gde je Marinin lik dominantan. Izvrsna knjiga, a kada vam to kaže osoba koja nije ljubitelj trilera, to samo znači da je izuzetna.

♠️ Posle romana Bivirgata koji je dosta obiman i koji me je poprilično iscrpeo, ova knjiga mi je došla kao dobra terapija. Inače prethodna i ova knjiga trebale su da budu objedinjene u jednu, daleko obimniju knjigu od 1300 stranica. To bi zaista bila prava književna bomba.

♠️ Glavni lik, nosilac priče u ovom romanu je Strela Blaj, književnica koju život nije mazio. Da, to je ista ona Strela iz knjige Bivirgata, ali samo na prvi pogled. U dubini duše ona je jedna tužna devojčica koja samo želi da bude voljena žena. Otrgnuta od roditelja pri rođenju, ostavljena pored kontejnera, odrasla u sirotištu, kreće na neizvestan i opasan put. Put koji će joj doneti bolna saznanja, ali i isceliti njene rane.

♠️ Saosećaćete se s njom, plakaćete, smejaćete se, volećete sve što ona voli. Njena snaga, volja i odlučnost koju poseduje vratiće vam veru da je sve u životu moguće. Ona je pobedila, može svako.

♠️ Skoro svi u životu poznajemo barem jednu Strelu. Ostavljenu, lišenu ljubavi i topline biološke porodice. Sudbina napuštene dece je upravo u tome da u svakome traže svoje biološke roditelje i činjenica da bukvalno svako može da bude njihov potencijalni roditelj nešto je što ih muči i prati kroz ceo život.
Nikada ne odbacujte ranjene duše. Sve što oni žele je topla reč, iskren osmeh, ruka prijateljstva. Iskrena nada da će jednom moći da stvore funkcionalnu porodicu je jedino što im treba.

[Barbara Vukić · Rating 2 out of 5]

"Razmišljala sam o tome kako rane nastaju, šta je to što čoveka najčešće ranjava. Rane koje godinama krvare često imaju ime i prezime. Da bi nastale, nekad je dovoljan sekund. Da bi nestale, potrebne su godine, nekad i večnost.
Čovek je čoveku rana. Ovaj roman posvećujem...ranama i sekundama. Sekundama koje nikad nisu došle. Ranama koje nikad nisu prošle."

S obzirom da sam ovu knjigu pročitala nakon Tamarine knjige "Nadir" koja me je zaista oduševila, ova knjiga je na mene ostavila dosta slabiji utisak.

[Ivana · Rating 5 out of 5]

Sve Tamarine knjige su cista 5!

[Ema]

Za razliku od Bivirgate ova knjiga nema duuugačak uvod i odmah vas uhvati i nema šanse da je ispustite iz ruku dok ne završite
Premašila očekivanja, nadam se da nam Tamara sprema neku Komoru 💫

[Selma KDC · Rating 2 out of 5]

Ovo je zadnja Tamarina knjiga koju sam procitala.. katastrofa.. i boliwood bi joj pozavidio.. blagi uzas..

[Tijana Branković · Rating 2 out of 5]

Mnogo ljudi mi je preporučilo ovu knjigu, tako da rizikujem da sa ovim utiskom izazovem ljutnju ali šta ću….

Knjiga je banalna. Trebalo mi je vremena da nađem pravu reč i to bi bila ova.

Ovo je zapravo Paulo Koeljo na neki blaži krimi-ljubavni način. Mogu da razumem da se dopada devojčicama od po 15ak godina. Svakome iole starijem ova knjiga je banalna. Sama autorka se više puta poziva na Danijelu Stil, e pa slažem se sa njom, to je taj nivo “književnosti”. Ovde se ređa floskula za floskulom, način pisanja mi jako ne prija, kao da čitam delove tuđeg dnevnika koji je pisala srednjoškolka slomljenog srca, pusti pesmu Malena od Sandija Cenova pa krene da ređa žalopojke i patetiku. Na momente odaje utisak da nije mogla da se odluči u kom licu i formatu će da piše, pa tako imamo početak gde Strela piše pismo, i onda tu imamo dosta tog “dnevnik” utiska što je okej, ima skroz smisla, ali kasnije tu se pojavljuju i događaji opisani iz trećeg lica, dijalozi, pa više ni ne znam da li čitam pismo ili priču.

Od svih likova u knjizi mislim da je Strela najviše razrađena i kompletna ali isto tako, mislim da je to zato što je autorka opisivala sebe, odnosno mislim da je zamislila Strelu kao svoj alter ego pa otud i najbolje razrađen lik, ostali i ne baš. Recimo: Ognjen je kroz Strelina poglavlja opisan kao šmeker dok je kroz Marinina poglavlja opisan kao totalni šmokljan. Marina je sve vreme na ivici nervnog sloma što me jednostavno nije ubedilo jer zašto? Nisi poznavala Strelu, i dalje ne znaš šta se desilo, zašto si odlepila već na drugoj strani? Sve vreme je histerična, pogubljena, kao da radi to prvi put (i naravno ima 16 godina) a opisana je kao vrhunski forenzički psiholog i profajler, a riba kroz celu knjigu ne shvata ništa, ljude ponajmanje.

I svi ostali likovi su Šekspir, svi zvuče isto (patetično) - primer 1: Ognjen devojci koja ga je prevarila na pitanje da li mi opraštaš:

“Ne ide ma koliko se trudim. Kako se mogu voleti oluja i brod? I ko je tu lud? Oluja koja besom mazi ili brod koji veruje da plovi dok sve dublje tone na dno?”

Stvarno?? Zaista?? Rekao je tačno niko nikada, a ponajmanje lik ribi koja ga je prevarila - sa drugom!

Primer 2: starija žena, crnogorka, devojci koju je videla prvi put u životu i koju zna ukupno 10 dana:

“Ideš mi. Nedostajaće mi tvoje tišine.”

Ma da, šal od svile, Rundek ti ste?

Ali ajde, da ne budem totalni seronja, samo zbog ljudi koji su mi preporučili i koji su oduševljeni ovom knjigom, reći ću da je priča okej, u smislu dopada mi se kako je opisana Strela, svako ko je imao život kao ona će vrlo verovatno da pravi greške kao ona, uverljivo je, ali to je to. Ukupna ocena je da je ova knjiga na nivou zrelosti nekoga između 15 i 20 godina, i priča i stil pisanja i rezonovanje, događaji sve. Neka ostane da se meni ne sviđa jer pripadam ovoj starijoj publici koja nema živaca da čita ljubavne romane i gleda španske serije prepune patetike.

1.5 ⭐️

[Sandra Vuković · Rating 5 out of 5]

Čuda se ne dešavaju, sam život je čudesan. Pruža nam mala čuda svaki dan za koja često nismo ni svesni da su to jer nisu grandiozna kako ih očekujemo. Strela je svako od nas. Ne sa istom pričom ali sa sličnim osećanjima. Svako od nas nosi rane koje imaju ime i prezime samo je pitanje da li ćemo biti dovoljno hrabri da im damo to ime. Jer kada to uradimo iluzija prestaje, magija se završava. Phihvatamo sebe i razumemo bolje sebe. Povređeni ljudi su čudo, koliko god patili, koliko god bili odranih kolena i dalje žele da pomognu. Jer znaju kako je to, svoje rane zaceljujemo kroz borbu da drugi ne prođu isto. Nekad posustanemo na putu punom trnja i vidimo prečicu. Deluje lakše, trnje se ne zabada u naša stopala. Ali taj put je maglovit stvara optičku iluziju da nam se posrećilo. Ništa u životu što se stekne brzo ili nepošteno nema dug rok trajanja a pad je uglavnom smrtonosan. Zato ovo je knjiga za sve povređene duše, željne bliskih daljina. Za sve koji svoje rane nose dok ponosno koračaju životom preživljavajući. Za sve one koji veruju da će sreća doći bez obzira na vremenski period. Idemo ka tome polako sa naše dve noge. Za sve nas koji su dobili trenutak posle trenutka. Svaka odluka nosi posledicu stoga svaka odluka koju donesemo treba da bude pravedna koliko to može biti. Mašta je sastavni deo realnosti koliko god delovali slabo. Mašta nam daje nadu da svet može bolje. A Strela je naučila da je jedina prepreka naše slobode zapravo naš sopstveni um. Kako je Oskar Vajld rekao biti učenik čitavog života je teško ali je ono što nas drži na svežem vazduhu. Zato sam odlučila mene će more mirisati na slobodu.

[Isidora · Rating 5 out of 5]

Knjiga 11:12 je za razliku od Profajlera i Bivirgate nekako manje psihološki orjentisana. Više ima akcionih uzbuđenja i iščekivanja. Dok su se prethodne dve knjige više bavile psihološkim profilima, teškim sadistima i psihopata ova knjiga se bavi sa nečim sto nas donekle okružuje ali nas ne dotiče ako nismo deo tog sveta. Svako od nas zna za kriminal i njegovo postojanje pa su knjige o njemu predvidive. Ova knjiga jednostavno samo pokazuje da su ljudi prosta stvorenja koja žude za ljubavlju i pripadanjem bilo gde. A najviše pokazuje koliko je naša sloboda i mogućnost odlucivanja sve sto nas živima. Strela i njena težnja za boljim životom kreće od malog zaboravljenog deteta,devojke želje ljubavi i prihvatanja, pa sve do zarobljene i prevarene književnice , dolazi do devojke koja je konačno slobodna da radi male stvari koje su bezazlene ali nam pokazuju da smo sposobni za život i nekako nas čini ponosnima.

[Tijana · Rating 5 out of 5]

Dok sam citala knjigu bila sam prilicno zbunjena. Nekako citajuci trilere, uvek sam imala svoje teorije, pretpostavke. Sada prvi put stvarno nisam znala sta da mislim.
I sada posle citanja, ne znam sta da mislim. Posle kraja.
Tamara ne pise bajke. Pise zivot. I zaista posle tolikog gazenja jednog zivota, posle toliko udaraca, ocekujes kako ce sve biti onaj bas tipicno srecan kraj, kao iz bajke.
Ali opet Tamara pise zivot. I na kraju je kraj srecan. Neko je pronasao sebe, slobodu. To je coveku najvaznije. Pronasao je ljubav. Ljubav je uzvracena. A srodne duse kada se jednom pronadju. Njihove duse zajedno ostaju zauvek. Uopste nije vazno sto se duse fizicki ne srecu.

Divno…

[Jovana Djordjevic · Rating 5 out of 5]

Možda neću moći recima da izrazim sve ono sto sam proživela čitajući knjigu ali su moje suze sam dokaz. Naravno, iste svi vi koji citate ovo ne možete videti ali verujte mi na reč, Tamara je uspela da sve ono sto nosim u sebi istera napolje! Dopala mi se cela priča i sam način kako nas je vodila kroz istu. Dopalo mi se i to sto nas je Tamara vraćala u delove iz “Bivirgate” ali samo da bi nam cela slika bila jasna i da bi Strelu upoznali onako kako treba. Na samom kraju sam bila rasturena emotivno i svaku reč sam proživela kao svoju jer sam kroz Strelu videla sebe! Ovde možemo dati pet zvezdica ali od mene jedna cista desetka! 👌✨👏👏

[Neva · Rating 5 out of 5]

Iako sam ovu knjigu citala skoro mesec dana, secam se svakog dela i svake reci kao da sam je u danu procitala. Gradjenje likova i radnje tokom koje ne znamo kome i da li uopste nekom da verujemo. Od ljubavi do mrznje jer sve je to zivot. I onda kraj u kojem ostajemo sami iako smo ceo život tragali za nekim ko ce da nas voli. Ponovo ucimo da zivimo, da pronadjemo i zavolimo, ali najpre sebe.
Jedva cekam da procitam sve od Tamare i da iznova uzivam u njenoj genijalnosti. Zena je dokaz da knjige mogu biti i zanimljive i prepune zivotnih vrednosti koje samo neko sa iskustvom moze da napise.
Nista manje od 5✨ nije zasluzila.
Mozda Strela ima svoju Danijelu, ali mi imamo nasu Tamaru.❤️

[Mirka Popov · Rating 5 out of 5]

𝑷𝒓𝒂𝒗𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 𝒑𝒓𝒐𝒎𝒆𝒏𝒆 𝒄𝒐𝒗𝒆𝒌𝒂.
𝑷𝒓𝒗𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 𝒏𝒂𝒖𝒄𝒆 𝒄𝒐𝒗𝒆𝒌𝒂.

𝑲𝒓𝒗 𝒎𝒐𝒛𝒆 𝒅𝒂 𝒅𝒐𝒅𝒊𝒓𝒏𝒆 𝒌𝒓𝒗, 𝒂𝒍𝒊 𝒌𝒂𝒅 𝒅𝒖𝒔𝒂 𝒏𝒆 𝒅𝒐𝒅𝒊𝒓𝒏𝒆 𝒅𝒖𝒔𝒖 - 𝒛𝒆𝒍𝒋𝒆, 𝒏𝒂𝒎𝒆𝒓𝒆 𝒊 𝒍𝒋𝒖𝒅𝒊 𝒔𝒆 𝒓𝒂𝒔𝒕𝒂𝒋𝒖.

Predivna knjiga sa ne tako predivnim krajem, ali 🖤🖤🖤!!! Sve mi se svidelo, likovi, priča, ideja, originalnost! Tamara, hvala ti, tvoje knjige me svaki put ostave raspamećenu! Hvala ti što si pored Vlade stvorila i Kartaša.

𝑵𝒆𝒌𝒊 𝒍𝒋𝒖𝒅𝒊 𝒐𝒔𝒖𝒅𝒋𝒆𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒏𝒂 𝒕𝒐 𝒅𝒂 𝒔𝒆 𝒏𝒆𝒎𝒂𝒋𝒖, 𝒂𝒍𝒊 𝒅𝒂 𝒔𝒆 𝒏𝒊𝒌𝒂𝒅𝒂 𝒏𝒆 𝒛𝒂𝒃𝒐𝒓𝒂𝒗𝒆. 𝑵𝒆𝒌𝒊 𝒍𝒋𝒖𝒅𝒊 𝒐𝒔𝒖𝒅𝒋𝒆𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒏𝒂 𝒕𝒐 𝒅𝒂, 𝒄𝒊𝒎 𝒔𝒆 𝒑𝒓𝒐𝒃𝒖𝒅𝒆, 𝒋𝒆𝒅𝒏𝒐 𝒏𝒂 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒐 𝒑𝒐𝒎𝒊𝒔𝒍𝒆. 𝑰𝒎𝒂𝒍𝒊 𝒔𝒆 𝒊𝒍𝒊 𝒏𝒆.

♠️💻💿🏹🖤

5/5⭐️

[Jelena · Rating 5 out of 5]

Ova knjiga... Dušu mi je razorila.. Tamara je jedna od retkih autora kojima se stalno vraćam. Njeni romani su tako napisani, da imam osećaj kao da se radnja romana dešava ispred mojih očiju. Svaki njen roman koji sam pročitala do sada mi je ostao doboko urezan u pamćenje. Ali neke njene rečenice koje budu u romanima se posle pretvore u stvarne citate koje pre nego što izgovorimo moramo dobro da razmislimo! Ovaj roman zaslužuje više od 5⭐️!

[Milica · Rating 5 out of 5]

Možda mi je trebalo dugo vremena da pročitam ovu knjigu, ali to ne znači da je ona loša već da je jedna od onih knjiga kojima moraš da se posvetiš, a ponekad nisam imala želju da čitam ovako tešku knjigu i zato se to odužilo, ali sam zato u poslednja dva dana pročitala pola knjige. Poslednjih nekoliko strana knjige me je rasplakalo da sam jedva uspela da je završim i to valjda govori o tome koliko mi se svidela ova knjiga. Sigurno ću uskoro uzeti da čitam još neku Tamarinu knjigu.

[Amra 🦋 · Rating 5 out of 5]

“Ne vredi da zaustavljaš satove niti da ih navijaš na satnicu koju želiš. Možeš samo da se pomiriš s tim da svaki čovek ima taj trenutak. Trenutak posle trenutka. Novi minut koji dolazi. Minut posle magije, minut posle pobede kojoj se ne raduješ. Minut u kome shvatiš - moglo je drugačije, moglo je bolje, ali moglo je i mnogo, mnogo gore.”

“Neki ljudi osuđeni su na to da se nemaju, ali da se nikad ne zaborave. Neki ljudi osuđeni su na to da, čim se probude, jedno na drugo pomisle. Imali se ili ne.”

[Jovana · Rating 4 out of 5]

𝑴𝒐𝒛𝒆𝒔 𝒔𝒂𝒎𝒐 𝒅𝒂 𝒔𝒆 𝒑𝒐𝒎𝒊𝒓𝒊𝒔 𝒔 𝒕𝒊𝒎 𝒅𝒂 𝒔𝒗𝒂𝒌𝒊 𝒄𝒐𝒗𝒆𝒌 𝒊𝒎𝒂 𝒕𝒂𝒋 𝒕𝒓𝒆𝒏𝒖𝒕𝒂𝒌.
𝑻𝒓𝒆𝒏𝒖𝒕��𝒌 𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆 𝒕𝒓𝒆𝒏𝒖𝒕𝒌𝒂. 𝑵𝒐𝒗𝒊 𝒎𝒊𝒏𝒖𝒕 𝒌𝒐𝒋𝒊 𝒅𝒐𝒍𝒂𝒛𝒊. 𝑴𝒊𝒏𝒖𝒕 𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆 𝒎𝒂𝒈𝒊𝒋𝒆, 𝒎𝒊𝒏𝒖𝒕 𝒑𝒐𝒔𝒍𝒆 𝒑𝒐𝒃𝒆𝒅𝒆 𝒌𝒐𝒋𝒐𝒋 𝒔𝒆 𝒏𝒆 𝒓𝒂𝒅𝒖𝒋𝒆𝒔. 𝑴𝒊𝒏𝒖𝒕 𝒖 𝒌𝒐𝒎𝒆 𝒔𝒉𝒗𝒂𝒕𝒊𝒔- 𝒎𝒐𝒈𝒍𝒐 𝒋𝒆 𝒅𝒓𝒖𝒈𝒂𝒄𝒊𝒋𝒆, 𝒎𝒐𝒈𝒍𝒐 𝒋𝒆 𝒃𝒐𝒍𝒋𝒆, 𝒂𝒍𝒊 𝒎𝒐𝒈𝒍𝒐 𝒋𝒆 𝒊 𝒎𝒏𝒐𝒈𝒐, 𝒎𝒏𝒐𝒈𝒐 𝒈𝒐𝒓𝒆. 𝑶𝒗𝒂𝒌𝒐, 𝒌𝒂𝒌𝒐 𝒋𝒆𝒔𝒕𝒆, 𝒊 𝒏𝒊𝒋𝒆 𝒕𝒐𝒍𝒊𝒌𝒐 𝒍𝒐𝒔𝒆, 𝒅𝒐𝒃𝒓𝒐 𝒋𝒆. 𝑶𝒗𝒂𝒌𝒐 𝒌𝒂𝒌𝒐 𝒋𝒆𝒔𝒕𝒆, 𝒋𝒆𝒅𝒊𝒏𝒐 𝒋𝒆 𝒎𝒐𝒈𝒖𝒄𝒆

[Marko · Rating 4 out of 5]

Vrhunski triler i misterija dostojna knjigama Lise Jewell :) Raduje me što postoji mogućnost za nastavak, ali i ta originalnost koja se jasno može izraziti i preko filmskog platna.
Jedna zvezdica manje, jer minje pocetak nekako tmor, spor... A i trebalo bi je jedno pedesetak stranica da se naviknem na stil pisanja.

[Ана Андонов · Rating 5 out of 5]

Tamara uvek nađe način da me "pomeri". Ne poremeti, baš pomeri. Sjajno!

[Kojo Pavic · Rating 5 out of 5]

dobra prica, ali mi se ne svidja kraj