This book was a 3 star read that slowly but surely progressed to a 5 star read. I feel bad that it took me so long to actually appreciate it in its full glory, but I guess that’s just how it is with some books. They take time to sink in. Now, since I like to think I’m actually cool because I read the same book twice in two different languages, here is what I like most from the English translation;
**Disclaimer; This is not a review of the book per se but rather quotes I really liked. Not all of them require context but for some, the context is important so if they look like random passages – that is the reason behind it.
**Warning; Spoilers ahead.
Flight to Arras – Antoine De Saint-Exupéry
Chapter XII, page 60; “I have aged so much that all that was is left behind me.”
Chapter XIII, page 79; “What could the men who governed us know of the war?”
Chapter XV, page 88; “Life always bursts the boundaries of formulas. Defeat may prove to have been the only path to resurrection, despite its ugliness. I take it for granted that to create a tree I condemn a seed to rot.”
Chapter XVI, page 89; “After all, it is we ourselves who call this a funny war. Why not? I should image that no one would deny us the right to call it that if we please, since it is we who are sacrificing ourselves, not those who think our epithet immoral. Surely I have the right to joke about my death if joking about it gives me pleasure.”
Chapter XVII; Throughout the whole chapter he talks to Paula, bouncing between his internal monologue directed at her and the current happenings as they fly to Arras. The whole chapter breaks my heart every time I read it. It is both absolutely beautiful and sickeningly saddening. Masterfully crafted and I believe that this was one of the more influential things in the book that made me change my mind about my initial rating.
Chapter XXIII, page 135; “The kind of truth advanced in verbal bickerings can no longer satisfy me.”
Chapter XXIII, page 151; “When I took off for Arras I asked before giving. My demand was in vain. We must give before we can receive, and build before we may inhabit. By my gift of blood over Arras I created the love that I feel for my kind as the mother creates the breast by the gift of her milk. Therein resides the mystery. To create love, we must begin by sacrifice. Afterwards, love will demand further sacrifices and ensure us every victory. But it is we who must take the first step. We must be born before we can exist.”
Ах, да, мојот чатал нема граници. Ова се белешките и цитатите што ми оставија впечаток од македонската верзија. Искрено, преводот беше ТОЛКУ добар што мислам да можев цела книга ќе ја цитирав. Затоа уствари имам толку повеќе напишано тука.
**Предупредување; И тука има spoilers.
Воен Пилот – Антоан Де Сент Егзипери
** Го отелотворува концептот на занесот при војна, како чувства се нешто за кое нема време од сета лавина од проблеми а и воедно од самиот тој “занес“ се менува и концептот на нештата. Во смисла на, толку си вдаден во размислувањата за воени стратегии и обврски што човечкиот дел од себе се замаглува. Не се веќе луѓе туку збир од нешта. Едно нешто што во суштина си го разложил на повеќе нешта прави полесно да е “справувањето“ со него и што и да му се случи. Го отуѓуваш од чувствата и од комплексноста што ја има. Не е човечко и чувствително туку предметно.
„Во општата збрканост на поставените проблеми, во општото пропаѓање, ние сме и самите поделени на парчиња. Оној глас. Оној нос. Онаа навика. А парчињата не возбудуваат.“ (страна 21)
Признавајќи дека и тој мисли само на детали а не на големата слика – прави токму совршена транзиција на реченицата. Во пасус во кој детално се објаснува за тоа како сè е хаос ама никој не го гледа, објективната анализа на сериозниот проблем е прекината од прашањето ‘каде се неговите проклети ракавици?’
**Го има доловено моментот кога телото/мозокот си бара shut down од премногу анксиозност и исчекување. Фантазира за полесно заминување – како на пример да се расипе нешто во авионот за поскоро да умрат. Буквално си бара излез од агонијата на неизвесноста.
Страна 38, 39; „Треба... треба... би сакал сепак да ми се исплати навреме. Би сакал да имам право на љубовта. Би сакал да знам за кого умирам...“ Ако ова не те прави да се осеќаш понизно и како твоите проблеми и опкружувања да се благи и подносливи – не знам што.
Страна 48; „Се фрлаа онака, на среќа, мостови преку бездна, како што би постапиле кога би сакале да навлеземе во мракот на глувонем слепец на кој би сакале да му помогнеме.“
Страна 54; „Недостапни како некоја убава жена, ние ја следиме својата судбина влечејќи го полека нашиот фустан чијшто опаш е исткаен од ледени ѕвездички.“
Страна 54; „Еве ја стварноста. Но јас се враќам кон мојата евтина поезија. Овој вираж ќе предизвика вираж на цело едно небо од несреќни љубовници.“
Цела глава XI. Цела. „Телото е твое ама не е.“ (страна 56, 57, 58, 59)
Страна 64; „Срцето е многу нежна работа. А треба да служи долго време. Бесмислено е да го изложуваме на опасност поради вакви груби работи. Тоа е како да сакаме да запалиме дијаманти за да свариме еден компир.“
Страна 77; „Колку вредиме ние кога ќе станеме еднаш неподвижни?“
Страна 93; „Ви давам седум букви. Тоа се седум букви од Библијата. Составете ја со нив повторно Библијата.“
Страна 101; „Што има срамно во тоа да се има земја која дава повеќе жито одошто машини? Зошто срамот да падне врз нас а не врз сиот свет?“
Страна 109; „Чудно е како животот одеднаш се собрал. Го стокмив мојот багаж од спомени. Никогаш тој нема да служи за нешто. Ниту пак за некој.“
Страните 110, 111, 112 и 113 цели. Кога ѝ збори на Паула. Никогаш нема да прекине да ми биде тажно.
Цела глава XXII.
Страна 142; „Ноќта ги лулка во вечноста. Кога иде времето за вечера, групата ги брои своите мртви. Оние што исчезнале стануваат поубави во сеќевањето. Нив секогаш ги облекуваме во нивната насветла насмевка.“
Страна 142; „Некогаш многу малку ги ценев возрасните. Грешев. Човек никогаш не старее.“
Страна 146; „Единствената победа во која не можам да се сомневам е победата што се крие во силата на зрното. Фрлете го зрното ширум црната земја и тоа ќе стане победник. Но треба да измине прилично време за да го видиме неговиот триумф во зрелото жито.“
**Зборови што ми напраија кејф; адути=доблести, окно, жедувам = to thirst for, клатно = pendulum, безредие, „не се беспокојам“, самољубие, оживотворува, овенчан = со венец на глава.
Цела книга во два збора; Sad and humbling.