Хипократова деца [Hipokratova deca]

by Младен Стевановић

Роман 'Хипократова деца' се кроз две фабуларне линије, пре свега, бави темама потомства и заклетве, али се тематски круг ту не затвара. Роман се бави и питањима корупције, правде, поноса, људске незаситости и недовољности, обраћајући се, између осталог, и ономе што се слободно може назвати митом. Главни јунак, ухваћен у мрежу озбиљних криминалних активности, испитује границе своје професионалне и личне етике, немоћан да се носи са сопственим изборима, али и околностима које га немилосрдно притискају. Лични демони увлаче га у мутну матицу догађаја који ће означити губитак сваке контроле над сопственим животом.

256 pages, Paperback

First published October 17, 2019

Reviews

[Igor Witch · Rating 5 out of 5]

Domaći pisci su nažalost neprimetni u Srbiji, čitaoci ih većinom preskaču i hrle ka svetskim hitovima i bestselerima. Knjiga ovog autora je sasvim slučajno naišla na mene, čitalački instinkt je u meni vrištao - ovo moraš pročitati! Tema romana je jako bolna i potresna. Krađa beba. To se nažalost svuda u svetu događa. Međutim, kada tu temu odradi domaći autor u meni se probudi još veća želja da to delo pročitam. Svestan sam da se u radnji nalazi mnoštvo nepravde, ali, život je prosto takav. Autorev stil pisanja je izvanredan! Lagan za čitanje, rečenice su tako dubokoumne, oštre i mudre. Izvukoh mnoštvo citata i mudrih reči. Da li su doktori zaista naši heroji? Ljudi koji spasavaju živote? Najpravedniji na svetu? Hm, porazmislite. Od mene sve moguće preporuke.

[Gordana · Rating 4 out of 5]

Teško sam dodelila ovoj knjizi ocenu, pre svega jer nije bila u skladu sa mojim očekivanjima koja su proizašla iz čitanja sinopsisa zbog kog sam bila privučena da uzmem ovu knjigu u ruke. Poslednjih godina je posebno aktuelna tema nestalih beba, čiji identiteti su u najvećem broju slučajeva zanavek izgubljeni, dok je roditeljima preostalo da nastave da žive u lažima i dugotrajnim borbama.

Međutim, ponekad je nezahvalno donositi sud o delu prema onome što postoji izvan njega, kao što su naša očekivanja. U ovom slučaju se to pokazalo kao tačno. Iako nije opravdala moju predčitalačku znatiželju knjiga mi se veoma dopala, jer govori o nekom prošlom vremenu koje i nije toliko daleko iza nas, prati priče predaka i naraštaja, prikazuje život u socijalističkom sistemu, a o nestanku beba je najmanje reči ili pak, nije.

Priznajem da nisam očekivala da će mi se stil pisanja dopasti onoliko koliko jeste; pitak je, a u knjizi se nalazi dosta pasusa nad kojima se možete zapitati i preispitati sebe i svoje stavove."Hipokratova deca" je delo kojem ću se bar još jednom vratiti, jer postoje stvari koje zahtevaju ponovno iščitavanje kako bih ih bolje razumela, pretežno zbog brojnih likova i konfuzne naracije koja obuhvata različita vremenska razdoblja.

[Radmila · Rating 4 out of 5]

4+ zbog nepreciznih vremenskih odrednica.
Uprkos tome sjajna priča koja nažalost još uvek traje i čini mi se da joj se teško staje na put.
Krađa i prodaja novorođenčeta i kandže opasnih ljudi.

[Marijana Lazic · Rating 2 out of 5]

Knjiga mi nije legla i nisam uspela da povežem sve likove i dešavanja i vremenske periode. Kraj nisam doživela kao otvoren, a opet sam imala gomilu pitanja. Do pred sam kraj knjige mi nije bilo jasno šta čitam.

[Miljana · Rating 5 out of 5]

Odlična je knjiga. Fali mi malo više povezanosti priče o ljudima iz podjastrebačkih sela i onoga što se desilo u porodilištu, ali svejedno, odlična je knjiga.

[Marina Maric · Rating 3 out of 5]

„Da li su doktori zaista naši heroji?“

Knjiga ima moju veliku preporuku, čita se lako, lepim stilom napisana, iako sam malo teže povezivala prošlost i sadašnjost, odnosno likove i događaje, čak su mi neki delovi pomalo zbunjujući i misli nedovršene. Teška tema se obrađuje u ovoj knjizi, krađa dece.

Glavni lik, dr Počeković, radi kao ginekolog u jednoj bolnici u Kruševcu. S jedne strane kritikuje kolegu što mu je poslao trudnu ženu pred porođajem a da je nije prvo ozbrinuo zbog preloma kuka, da bi kasnije bez imalo savesti uzeo bebu iz porodilišta od druge žene i zapisao u protokol da je beba (inače zdrava) preminula jer se rodila kao „monstrum“...

„Život nije film iako ponekad izgleda kao da ga neko režira.“

[Milica Pavlović Hindler · Rating 5 out of 5]

Због укуса које остаје у устима након овог романа, сматрам га душевно освешћујућим, друштвено корисним и етички моралним. Поред стилистике, дело обилује информативом, биографијом и проткано је упечатљивим мудростима. Због богатства у стилу и (не)једноставних мудрости, овај роман ме је подсетио на сву способност коју има наш језик, када се њиме уме.

[Dina Vojnovic · Rating 4 out of 5]

Jednom rečju: Teško! Teška tema, teška za čitanje, a na momente teška i za razumevanje, naročito kada se vraća u prošlost. Ovo nije knjiga za one koji više vole laganije štivo i opuštenije teme. Mene je dirnula i držala mi je pažnju.

[Bojana · Rating 5 out of 5]

Po 2. put sam je pročitala. I dalje sam pod utiskom dubine ljudske okrutnosti, nerazumevanja i apatije u ovoj priči. Knjiga je kvalitetna na toliko nivoa, a tematika delikatna i bolna. Topla preporuka za čitanje.

[Franceska Fajhner · Rating 2 out of 5]

Veoma intrigantna zamisao i osetljiva tema. Naslov knjige i tekst na zadnjoj strani korica obećavaju duboke i teške spletove sudbina. No, nažalost, kroz knjigu sam prošla sa mukom zbog nedovršenih misli i nedopričanih priča.
Više liči na nacrt romana, ili je to moj, čisto subjektivni osećaj.
Volela bih da sam saznala više o Podbrežanima i njihovoj priči...

[Eržebet · Rating 4 out of 5]

Osvežavajući stil pisanja. Da se usudim i napišem da me podseća na Ćosića sa retrospektivnim načinom pisanja, na Andrića sa opisima. Naš, balkanski stil besedništva. Uživala sam u svakoj rečenici.

[Dajana · Rating 2 out of 5]

Veoma tesko pohvatati sve likove i dogadjaje!

[Jelena Pavic Martinovic · Rating 5 out of 5]

📖 Хипократова деца📖

Већ после другог поглавља и упознавања са Димитријем Радовановићем имала сам потребу да тражим писца и кажем му "Човече, свака част". Хтела сам одмах и препоруке да вам пишем, али нисам имала времена, јер морала сам даље. Вукло ме је да сазнам хоће ли ико упалити светло у мраку.
Мрак је овде присутан иза сваких врата која одшкринете. Назирете га у опису ауто-пута Братство и јединство који се требао звати Страве и ужаса, из болничког протокола са мрљама кафе или хране... иза врата кафане...
" Био краљевић или просјак у социјалистичком рају, исто је".
Највећи мрак је та болна и потресна прича о крађи беба.
Читала сам и друге књиге на ову тему ( и оне су одличне), али Младенову причу нисам схватила само као транзит између наручиоца, жртве, извршиоца... већ причу о једном времену. Ја сам је доживела као причу о мраку комунизма.
И као што у књизи пише "Не постоје две истоветне несреће, две исте туге, две исте боли", тако не постоје две исте књиге о теми крађе беба, али свака је вредна наше пажње
Зато од мене велика препорука❤️.