Уединенное

by Vasily Rozanov, Василий Розанов

В избранное В.В.Розанова, известного писателя, мыслителя и философа - "русского Ницше", как его нередко называли, - вошли основные труды его жизни, которые наиболее полно выражают миросозерцание автора: "Люди лунного света", "Уединенное", "Опавшие листья", "Черный огонь".

Genres: Philosophy, Russian Literature, Russia, Nonfiction

576 pages, Hardcover

First published January 1, 1985

About the author

Vasily Vasilievich Rozanov (Russian: Васи́лий Васи́льевич Рóзанов) was one of the most controversial Russian writers and philosophers of the pre-revolutionary epoch. His views have been termed the "religion of procreation", as he tried to reconcile Christian teachings with ideas of healthy sex and family life and not, as his adversary Nikolai Berdyaev put it, "to set up sex in opposition to the Word". Because of phallic notions in his writings, Klaus von Beyme called him the Rasputin of the Russian intelligence.

Reviews

[Momčilo Žunić]

Rozanov je objavio "dva koša opalog lišća", što je pronicljiv, duhovit ujedno i njegov naziv za pisanje koje ga zanima i sporadično okupira - piskaram jer mi se dopada, instinktivno, u naponu raznorodnih raspoloženja ili "prebacivanja", bez pretenzije za čitaocem - a što bi danas potpadalo pod žanr sveske:

"Svako duševno stanje propraćeno je kod mene prebacivanjem. I svako prebacivanje hoću da zabeležim. To je instinkt. Nije li se iz takvog instinkta rodila književnost (pisana)?"

"Tako i život u svom kratkom trajanju iznuđuje iz naše duše uzvike, uzdahe, polumisli, poluosećanja... koji predstavljaju zvučne fragmente i njihov smisao je što su potekli pravo iz duše, bez prerade, bez predomišljaja - bez svega što je tuđe..."

Sveukupno "Osamljenosti" upravo i odaju utisak hirovitosti, skokovitosti, nenameštenosti, primamljive uskočivosti u sopstvena usta, trivijalizujuće nehajnosti, odnosno prevashodne važnosti za onog koji (ih) beleži a koji se neće pošto-poto odreći nijednog od unosa, bez obzira na njihovu (ne)prefinjenost, (ne)reljefnost, nadobudnost i sebeljublje.

Zašto da mu se veruje? Jer mu je lakše da se iskaže nego da fabrikuje. Tako je istinoljubivost/iskrenost otkrivena i protumačena kao "negativni patos". Nije moralna, baš zato što je nemarna. [Visi opet pitanje da li se Rozanov ipak ne ustručava do kraja ili se (naknadno) autocenzuriše?]

Zabeleške su o sebi (i kada se beleži o drugima), o protivrečnostima "unutrašnjih kretanja", i, ako je verovati, za sebe:

" Pišem li 'za čitaoca'? Ne, ja pišem za sebe.
- Zašto štampate?
- Daju pare...
Subjektivno se poklopilo sa spoljašnjim okolnostima."

Subjekt je dovoljno važan i zanimljiv da mu se plati. [Da li bi se, međutim, tražila objava bez novčanog impulsa? Verovatno da bi je neko drugi - naslednik? - unovčio. Čemu čekati!]

Subjekt je (dovoljno) imućan i da prođe bez objave -  bar za petinu zapisa stoji da su nastali dok se Vitalij bavio numizmatikom. [Protrljaj paricu!] Otuda i misao o žanru sveske kao klasnoj privilegiji. Otuda, recimo, Danica Vukićević ne objavljuje svesku, nego, štuc-štuc, roman koji je sveska. Rozanovu se fućka. On može da letuje kad god mu se prohte.

Preko svega, preko fućkalice za čitaoca, subjekt je dovoljno zanimljiv da se pročita:

"Čovek ima dve noge: i ako petoro njih, recimo, izuju kaljače - to izgleda užasno mnogo."

"Između 'ja hoću da sednem' i 'ja sam seo' - prošao je jedan minut."

"Da li je cinizam posledica patnje?... Da li ste nekad razmišljali o tome?"

"Smeh ništa ne može da ubije. Smeh može samo da 'prignječi'.
I strpljenje će odoleti svakom smehu."

"Stvar je u tome što su naši talenti nekako povezani s porocima, a vrline - s bezbojnošću. I sad se snađi!"

"Hoću li da utičem na svoj život? Da imam upliv. Ne naročito."

"Ako me neko bude voleo posle smrti, neka o tome ćuti."

"Stvar je u tome što je on veoma koristan, ali on nije zanosan pisac, a u književnosti to je 'sve'."

"Ako mi neko nad otvorenom rakom bude govorio pohvalno slovo, ja ću se izvući iz sanduka i ošamariću ga."

[Will · Rating 5 out of 5]

"When my mother died I merely realized that I could smoke cigarettes openly. And I lighted a cigarette at once. I was thirteen."

[Tatyana Naumova · Rating 4 out of 5]

Надышали тепла, ну хоть так

[Andrew]

This was a difficult one to wrap my head around. Like so many things I love, it consists of a series of fragments that should, in theory, cohere to form a unified vision of a human perspective, a person at a time in a place. But I don’t know if I got that here. I do know that I enjoyed reading this. But I also know that it kind of just passed right through me, and there’s not a lot that sticks out when I think back on the reading process.

[Anka]

There are some interesting thoughts, but overall it was boring and not really worth the time.

[sanja · Rating 4 out of 5]

"О, мои грустные "опыты"... И зачем я захотел все знать. Теперь уже я не умру спокойно, как надеялся..."

quite thought provoking, even though he was too dramatic at some parts

[ga-young · Rating 3 out of 5]

das kapitel mit der seele der sonne und der entelechie der raupe war super

[Ilya Klyuchnikov · Rating 5 out of 5]

«Два ангела сидят у меня на плечах: ангел смеха и ангел слез. И их вечное пререкание – моя жизнь.»

[Alen Lee · Rating 5 out of 5]

всегда в истории есть кто-то, кто поймет вас.

[Elizabeth Hernando · Rating 4 out of 5]

Read my friends translation, prose was an underside of thoughts

[Alisu' · Rating 2 out of 5]

“Fericirea constă în efort” - spune tinereţea.
“Fericirea constă în linişte” - spune moartea.

“Voi birui totul” - spune tinereţea.
“Da, însă totul se va termina” - spune moartea.

[Ann · Rating 4 out of 5]

Scherpzinnig Russisch proza uit 1912 vol verbeelding, filosofie en psychologische diepgang. Zeldzaam kleinoodje.