Амок је омладински роман (или, што би се модерно рекло - YA) који се бави темом малолетничке делинквенције, а заправо говори о њиховој потреби за разумевања.
Петнаестогодишњак, који живи без оца, са мајком проститутком централна је фигура. Док проводи време у „тајм-ауту“ тј. некој врсти допунске наставе за проблематичне ученике, заљубиће се у тринаестогодишњакињу, такође из дисфункционалне породице, чија је мајка умрла од предозирања хероином. Ти млади људи, још увек суштински деца, таворећи на друштвеној маргини на којој су се нашли не својом вољом, буне се против такве неправде. Побуна се огледа у (ауто)деструкцији, понашању којим желе да „казне“ друштво за све што им се у животу дешава. Осим ситнијих прекршаја, експериментисања са алкохолом и дрогама и проституције, спирала пропасти биће све дубља и дубља. Покушаји да им се помогне, оличени у виду школског и социјалног луксембуршког система, који савршено функционише на папиру, ипак неће имати много ефекта.
Амок је кратак роман који може да се прочита за један дан. Пун је сленга, псовки, кратких, испрекиданих реченица, којим Форђарини покушава да дочара језик улице и тих младих, бесперпективних људи, као и збрку која влада у њиховим главама. Углавном је све то уверљиво, с обзиром да и сам аутор ради као социјални радник који се бави адолесцентима. Сама тема и начин приповедања донекле подсећају на исповест Кристијане Ф. Ми деца са станице Зоо. Свакако, битно је да се о оваквим стварима говори и пише, а Амок је идеално штиво за тинејџере у критичним годинама, чак и за оне који и нису баш фамилијарни са књигама.