64 dana: Dnevnik samoubice

by Slavica Erdeljanović Curk

Главни јунак непрестано анализира стварност, покушавајући да пронађе у прошлости и садашњости бар једну искру која ће осветлити његову будућност. Није случајно што главни јунак нема име – он је умножио себе тако што је излио свој унутарњи свет, откривајући његове тонове и нијансе, па их свако од нас врло лако може препознати у себи. Албер Ками је записао да је човек једино биће које одбија да буде оно што јесте, а наш јунак каже да сваки човек који држи до себе има маску за сваку прилику. Трагање за истином навешће многе читаоце на преиспитивање…

216 pages, Unknown Binding

Published January 1, 2019

Reviews

[Aleksa · Rating 5 out of 5]

Prvi put se susrećem sa temom samoubistva u domaćoj literaturi. Nisam se do sada susreo sa ovo autorkom, niti video njenu knjigu među knjiškom zajednicom na Instagramu, Jutjubu, Gudridsu, Fejsbuku... Da nisam bio u gostima i da mi naziv nije privukao pažnju, zasigurno nikad ne bih čuo za nju. Čini mi se da svi nekako pre više sežemo za stranim piscima, nego za domaćim. Knjiga odiše setom, melanholijom, depresijom, usamljenošću, prazninom... Verovatno nije za svakoga i da je za nju potrebno posebno raspoloženje. Autorka nam prikazuje junaka (namerno neimenovanog jer može da predstavlja svakog čitaoca, svakog od nas, nekog iz naše okoline...), potencijalnog samoubicu, koji svoju tugu nosi još iz detinjstva jer je "neželjeno dete", koja je ostala u njemu i kada je odrastao i koja raste. On analizira svoj život, emocije, uzroke i posledice zbog kojih je u tom stanju u kome se nalazi i zbog kojih bi mogao da izvrši suicid. Mnogo je onih misli glavnog junaka u kojima sam se pronašao (nikad do sad nisam ovoliko fotografisao stranice neke knjige, sa kojih ću citate prepisati/prekucati negde).

[Biljana · Rating 5 out of 5]

Molim vas, šta je sa nama i NEčitanjem domaćih autora?? Ja ovu knjigu nigde u životu nisam zapazila osim u knjižari, a i tamo zauzima neki jadni, zabačeni kutak u koji zalaze samo radnici. Neizreciva šteta, ova autorka je genije. Kakvu ona atomosferu stvara rečima i kakve emocije me je naterala da iskusim... Malo sam i ljuta na nju!
Ovo je definitivno najtužnija knjiga u mom životu, a nisam je doživela ni kao dramatičnu ni dosadnu ni patetičnu, što je obično slučaj kad čitam drame (pa ih zato i izbegavam). Puna je neke mračne melanholije i zato zahteva posebno raspoloženje, ali verovatno i nije za svakoga. Podsetila me je na Stranca (zato sam i poželela da ga ponovo čitam), zbog ličnosti protagoniste koji dosta vuče na nihilistu. A ono što mi se posebno svidelo je autorkin humor, mračan i grub. Nema nikakvu radnju, predstavlja (baš kao što se i vidi po naslovu) dnevnik, kao skup misli, razmišljanja i osećanja o životu, prolaznosti, gubicima...
Zanimljivo je što do kraja knjige protagonista ostaje neimenovan, a i ne stičemo neki konkretan opis njegovih životnih događaja u sadašnjosti; protagonista je zarobljen u prošlosti i iznova je proživljava. Ova knjiga prikazuje kako izgleda kad si sam sebi najveći neprijatelj.
Ovde sam nailazila na neopisivo dobre opise odnosa sa drugim ljudima iz ugla jednog emocionalnog invalida. Bolno je za čitanje.
Može se reći da se odnosi (bilo kakve vrste: prijateljski, porodični, partnerski; i to svi do jednog propali) nalaze u središtu njegovih razmišljanja, kao i njegov osećaj neshvaćenosti i nepripadanja koji ga konstantno proganja.
Najsimpatičnije u vezi sa knjigom, a ovo moram da kažem, iako na neki način predstavlja neku vrstu spojlera, tako da ovo pišem za 0,001% ljudi koji su pročitali ovu knjigu i za 0,00001% onih koji i ne planiraju da je čitaju *snažno kolutanje očima* To što protagonista samoubistvo uvek odlaže za sutra; tačnije, za sutra odlaže samo RAZMIŠLJANJE o tome. Čak se i knjiga naglo završava na taj način da i ne znamo da li se na kraju ubio, ali se može pretpostaviti da je još jednom odložio.

[Sara Lazarevic · Rating 2 out of 5]

2.25⭐️
Djelo liči na knjigu "Stranac" Albera Kamija. U njemu se može naći mnogo zanimljivih psiholoških misli glavnog lika, te naravno upoznati kako izgleda smrt ličnosti prije samoubistva.
Lično me nije zainteresovalo jer je previše sumorna atmosfera, te imam utisak da sam veoma sporo pročitala ovih 200 strana.

[Milina · Rating 3 out of 5]

It was not what I expected. I didn't really feel this work even though it had many sentences and thoughts that I liked and related to.