Fraktura

by Nenad Teofilović

Roman Fraktura Nenada Teofilovića predstavlјa, pre svega, dva sveta – jedan je opiplјiv i materijalni, dok je drugi skriven i čoveku teško dokučiv. U tački gde se ti svetovi sudaraju smešten je i protagonista Nikola Tomić, koji, uprkos uspešnoj karijeri arhitekte i lјubavnoj vezi u inostranstvu, doživlјava neočekivani sudbinski prevrat i spoznaje da je samo urušavanje večno. U neprestanoj dilemi pred osnovnim lјudskim pitanjima, poput kule od karata oko njega se urušavaju dragi lјudi, lјubavi, prijatelјstva, spokoj, snovi i strahovi...

Na ovim stranicama život je opisan poetikom paradoksa – arhitekta, ophrvan urušavanjem, promišlјajući o spolјašnjem svetu, čiji je svedok i žrtva, dolazi tako do sebe i svojih unutrašnjih svetova.

Uzbudlјivo visokoknjiževno štivo, koje nas navodi na preispitivanje u okolnostima koje život donosi.

221 pages, Paperback

Published January 1, 2020

Reviews

[Jelena Stamatović · Rating 5 out of 5]

Knjiga za ljude 35+, mlađi je možda ipak neće razumeti.

[Daniela · Rating 2 out of 5]

Citajuci opis ocekivala sam sadrzajniju razradu fabule i  lika, te kompleksnot tog njegovog sveta koji se naprasno  " urusava" u odredjenim godinama i sa odredjenim iskutvom. Tema moze da otvori mnoga pitanja i bar nagovesti  kreativne i raznolike dimenzije. Iako me je knjiga drzala u odredjenim segmendtima, ( prvim delom uglavnom ), nije potrajalo. Pregrst nabacnih nekoherentnih  misli pisca o besmislu danasanjice. Previse potegnutih  pitanja da bismo  na kraju, kao zakljucak , i kao jedinu nadu- dobili staro, poznato, izlizano  i odvec beznadezno  " na mladima SVE(t) ostaje"   ....  Mislim da bi bilo bolje  da se pisac uhvatio jedne teme... pa je temeljno obradio,da je  kroz neku konkretnu radnju ili jacu osobenost lika, prikazao taj kriticki stav, besmisao drustevnih sistema danas, demotivaciju pojedinca i demoralisanist drustva... umesto sto se u vidu praznjenja rasplionuo na previse strana bez organizacije kroz (meni) bledi lik za koga je tesko bilo sta osetiti. U istom dahu pominje " ubijanje drveca,dominaciju tehnologije, besmislenost  nostalgije,zivotne ambimicije, matematickih proracuna....". Prenatrpano, suvoprano, da  se i mnoge  zanimljive misli i pitanja dave i svode na pojednicane recenice.Cak ni u segmentu emigracije   ( a emgrant sam) nisam prepoznala nista do vrcave povrsinske  linije. ( a primer u kome je deo cina junakove  "hrabre odluke o  napustanju sistema" -  povratk u rodnju grudu  sa " toliko novaca sa kojim  dozivotno ne mora ista da  radi", tj  taj "odvazni korak ",  ne zelim ni da komentarsiem. Tema mi se dopala, razrada nije. Ocekivala sam mnogo vise.