What do you think?


Где апельсины зреют
Глафира Семеновна и Николай Иванович Ивановы - уже бывалые путешественники. Не без приключений посетив парижскую выставку, они потянулись в Италию: на папу римскую посмотреть и на огнедышащую гору Везувий подняться (еще не зная, что по дороге их подстерегает казино в Монте-Карло!). На сей раз компанию им составил купец-фруктовщик Иван Кондратьевич, который вообще не понимает, что он за границей делает и где находится в данный момент. Но как всякий русский человек, если что и решит, то выпьет обязательно.
Путешественники с приключениями пересаживаются с поезда на поезд; едят не то, что хотят (боятся, что им подсунут лягушку или черепаху); зевая, осматривают окрестности и постоянно попадают в уморительно смешные ситуации из-за незнания языка и нежелания понимать нравы и обычаи Европы.
Путешественники с приключениями пересаживаются с поезда на поезд; едят не то, что хотят (боятся, что им подсунут лягушку или черепаху); зевая, осматривают окрестности и постоянно попадают в уморительно смешные ситуации из-за незнания языка и нежелания понимать нравы и обычаи Европы.
451 pages, Kindle Edition
Published November 22, 2017
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 3 of 3 reviews
August 19, 2025
,,Где наранџе зру" је књига коју можете пронаћи код нас у издаваштву Отворене књиге. На Гудридсу је погрешно написано име писца у нашој верзији, па ако неко зна то да поправи нек изволи.
Хахнула сам више пута читајући о брачном пару и њиховом другу који путују по Европи и такорећи се једва сналазе где год да оду. Руси као Руси, неће ни сад да се потруде да пропричају нешто на неком другом језику, а камоли у време кад су писали Лејкин и Чехов. И док њих троје пролазе кроз разне пријатне и непријатне догодовштине, као каква деца, Лејкин нам пружа сликовите описе Нице, Монте Карла, Рима, Напуља и Венеције. Симпатична књига за разбибригу, за оне који обожавају, али и за оне који нису љубитељи путовања. Какве год преференције имали, знају путовања да преседну и некад је ,,паметније седети код куће и пити чај, него се као луд мотати по иностранству".
Хахнула сам више пута читајући о брачном пару и њиховом другу који путују по Европи и такорећи се једва сналазе где год да оду. Руси као Руси, неће ни сад да се потруде да пропричају нешто на неком другом језику, а камоли у време кад су писали Лејкин и Чехов. И док њих троје пролазе кроз разне пријатне и непријатне догодовштине, као каква деца, Лејкин нам пружа сликовите описе Нице, Монте Карла, Рима, Напуља и Венеције. Симпатична књига за разбибригу, за оне који обожавају, али и за оне који нису љубитељи путовања. Какве год преференције имали, знају путовања да преседну и некад је ,,паметније седети код куће и пити чај, него се као луд мотати по иностранству".
September 2, 2026
Назойливые проводники, оборванные продавцы, дерущиеся за монету грязные дети, потертые гондольеры, вонючие каналы, ужасная еда (бобы и макароны), обваливающиеся дома - это не Дели, а вполне себе путешествие по Италии 150 лет назад глазами петербуржцев.
February 5, 2025
Купцы продолжают ездить по Европе, на этот раз Ницца-Монте-Карло-Рим-Неаполь-Венеция. Сплошное разочарование, итальянцы даже водки русской к себе не завезли! Местами смешно, местами очень любопытно (особенно про организацию туров на Везувий), но в целом Лейкин уже несколько повторяется.
Displaying 1 - 3 of 3 reviews



