What do you think?
Rate this book
Himerina krv - Roman o Dučiću
Roman o Dučiću
Godine 1943. Jovan Dučić, veliki pesnik i diplomata, nalazi se u Americi. U kući na obali jezera Mičigen on u sećanje priziva scene iz teškog detinjstva, hapšenja i progone koje je doživeo od austrougarskih vlasti zbog patriotskog rada. Zdravlje mu je narušeno, naročito nakon vesti o Jasenovcu, ali ga to ne sprečava da piše svoje poslednje redove i proglase. Ljut i besan, razočaran u jugoslovenstvo, svom sekretaru započinje priču o uzbudljivom životu, priseća se mostarskih dana, druženja sa Aleksom Šantićem, ali i Bijeljine i prve velike ljubavi. Govori o svojim susretima sa Pašićem, Apisom, kafanskim danima sa Nušićem i Tankosićem, ali i o prvim ljubavnim aferama u srpskim novinama, čiji je učesnik bio. Dane u Rimu smatra najuspešnijim, gde se kao diplomata „rvao i poštovao“ sa Musolinijem i potajno se nadao da će mu Duče izručiti Pavelića, jer je želeo lično da mu stavi omču na vrat. Sve vreme ga kroz rimske dane prati i misteriozna A., kraljeva rođaka, udata žena upola mlađa od njega, sa kojom je u strasnoj vezi.
„Jovan Dučić je sumnjao da Francuzi mogu razumeti Dostojevskog. Po njihovom mišljenju život je sam po sebi previše komplikovan. Uloga našeg duha je da ga pojednostavljuje i sređuje, a ne da ga dodatno komplikuje. U svom novom romanu o Dučiću, Slaviša Pavlović pokazuje da je zapravo kompleksnost izvor trajnog interesovanja za pesnika i njegovo delo.“ Vladimir Pištalo
„Malo je onih koji nisu čuli za Jovana Dučića. Nije malo ni onih koji ne znaju ništa o njegovoj biografiji. Slaviša Pavlović je svojim novim romanom, na način dostojan onog što je vredno u srpskoj književnoj tradiciji, uspeo da osvetli jedan aspekt ličnosti najvećeg ljubavnika među srpskim pesnicima i najvećeg pesnika među srpskim ljubavnicima.“ Vladimir Kecmanović
Godine 1943. Jovan Dučić, veliki pesnik i diplomata, nalazi se u Americi. U kući na obali jezera Mičigen on u sećanje priziva scene iz teškog detinjstva, hapšenja i progone koje je doživeo od austrougarskih vlasti zbog patriotskog rada. Zdravlje mu je narušeno, naročito nakon vesti o Jasenovcu, ali ga to ne sprečava da piše svoje poslednje redove i proglase. Ljut i besan, razočaran u jugoslovenstvo, svom sekretaru započinje priču o uzbudljivom životu, priseća se mostarskih dana, druženja sa Aleksom Šantićem, ali i Bijeljine i prve velike ljubavi. Govori o svojim susretima sa Pašićem, Apisom, kafanskim danima sa Nušićem i Tankosićem, ali i o prvim ljubavnim aferama u srpskim novinama, čiji je učesnik bio. Dane u Rimu smatra najuspešnijim, gde se kao diplomata „rvao i poštovao“ sa Musolinijem i potajno se nadao da će mu Duče izručiti Pavelića, jer je želeo lično da mu stavi omču na vrat. Sve vreme ga kroz rimske dane prati i misteriozna A., kraljeva rođaka, udata žena upola mlađa od njega, sa kojom je u strasnoj vezi.
„Jovan Dučić je sumnjao da Francuzi mogu razumeti Dostojevskog. Po njihovom mišljenju život je sam po sebi previše komplikovan. Uloga našeg duha je da ga pojednostavljuje i sređuje, a ne da ga dodatno komplikuje. U svom novom romanu o Dučiću, Slaviša Pavlović pokazuje da je zapravo kompleksnost izvor trajnog interesovanja za pesnika i njegovo delo.“ Vladimir Pištalo
„Malo je onih koji nisu čuli za Jovana Dučića. Nije malo ni onih koji ne znaju ništa o njegovoj biografiji. Slaviša Pavlović je svojim novim romanom, na način dostojan onog što je vredno u srpskoj književnoj tradiciji, uspeo da osvetli jedan aspekt ličnosti najvećeg ljubavnika među srpskim pesnicima i najvećeg pesnika među srpskim ljubavnicima.“ Vladimir Kecmanović
269 pages, Paperback
Published August 24, 2020
1 person is currently reading
48 people want to read
About the author
Slaviša Pavlović
10 books23 followersPisac, pesnik i novinar.
Pesme i priče su mu objavljivane u mnogim zbornicima i antologijama savremene srpske književnosti.
Objavio je romane Zavet, Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2017), Himerina krv:roman o Dučiću (2020), kao i zbirku poezije Osvit večnosti (2014), i istorijsko dokumentarnu knjigu "Ratnici Crne ruke" (RTS i Prometej).
Prevođen je na ruski jezik. Njegov roman Zavet heroja odabrali su predstavnici Odbora za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata Ruske Federacije kao knjigu kojom se obeležava stogodišnjica Velikog rata u Rusiji.
Na poziv Ruskog istorijskog društva i asocijacije Francusko-ruski dijalog, učesnik je više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu.
Bavi se novinarstvom.
Živi u Beogradu.
Objavljene knjige:
Zavet - Književna omladina Srbije, 2010.
Nema šanse da ne uspem - Smart studio, 2012.
Zavet (Sećanje na zaboravljene ljude i trenutke) - Smart studio, 2013.
Osvit večnosti - Smart studio, 2014.
Zavet heroja - Laguna, 2014.
Apisov apostol - Laguna 2016.
Ratnici Crne ruke - RTS i Prometej 2017.
Himerina krv:roman o Dučiću - Laguna 2020.
Pesme i priče su mu objavljivane u mnogim zbornicima i antologijama savremene srpske književnosti.
Objavio je romane Zavet, Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2017), Himerina krv:roman o Dučiću (2020), kao i zbirku poezije Osvit večnosti (2014), i istorijsko dokumentarnu knjigu "Ratnici Crne ruke" (RTS i Prometej).
Prevođen je na ruski jezik. Njegov roman Zavet heroja odabrali su predstavnici Odbora za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata Ruske Federacije kao knjigu kojom se obeležava stogodišnjica Velikog rata u Rusiji.
Na poziv Ruskog istorijskog društva i asocijacije Francusko-ruski dijalog, učesnik je više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu.
Bavi se novinarstvom.
Živi u Beogradu.
Objavljene knjige:
Zavet - Književna omladina Srbije, 2010.
Nema šanse da ne uspem - Smart studio, 2012.
Zavet (Sećanje na zaboravljene ljude i trenutke) - Smart studio, 2013.
Osvit večnosti - Smart studio, 2014.
Zavet heroja - Laguna, 2014.
Apisov apostol - Laguna 2016.
Ratnici Crne ruke - RTS i Prometej 2017.
Himerina krv:roman o Dučiću - Laguna 2020.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 13 of 13 reviews
August 30, 2020
Rešila sam da isprobam novu „Eden books" aplikaciju, pa mi je, listajući ponuđene knjige, pažnju privukla „Himerina krv - roman o Dučiću". Zbog Dučića. Autor Slaviša Pavlović za mene je bio potpuna nepoznanica. Radoznalost, a i komentar Kecmanivića - „Malo je onih koji nisu čuli za Jovana Dučića. Nije malo onih koji ne znaju ništa o njegovoj biografiji." - naveli su me da, eto, priznam sebi da malo znam i pročitam knjigu kako bih svoje znanje dopunila.
Pročitah je za dva dana... Pisana je jednostavnim, pitkim, razumljivim jezikom koji pomalo nalikuje na jezik modernista s početka XX veka. Ispripovedana je u trećem licu, a povremeno se glas daje Dučiću, mada sam sve vreme imala utisak da priču pripoveda sam Dučić. Možda to autoru jeste bio cilj, jer zapravo, to i jesu memoari Jovana Dučića koje pred svoju smrt 1943. godine kazuje Petru Arežini, dok dane provodi u SAD, na jezeru Mičigen.
S Dučićem se srećemo 1894. godine u Bijeljini, gde radi kao učitelj, voli jednu Magu, čija porodica ga ne prihvata, a zbog pesama „Otadžbina" i „Oj Bosno" biva hapšen, a zatim mu austrougarske vlasti zabranjuju da radi. Već na samom početku jasno nam je da je Dučić zadojen mlekom rodoljublja, da će mu ljubavni život biti komplikovan, i da će postati veliki pesnik.
Dalje nas autor upoznaje sa svim važnim događajima u Dučićevom životu. Od Mostara, preko manastira Žitomislića otići će Dučić na studije u Ženevu, pa u Pariz. Zatim će raditi u Beogradu, pa kao diplomata boraviti u Rimu, Egiptu, Sofiji... Upoznaćemo i njegov ljubavni život i saznati o njegovim ljubavnim aferama. Otkrićemo misteriju njegovog datuma rođenja, pa kako je dobio sina Jovicu. Saznaćemo i šta je sve kao diplomata uradio za Srbiju, a i kako je dobijao inspiraciju za stvaranje svojih dela.
Intrigantan, uzbudljiv i zanimljiv život vodio je Dučić. Posebno je zanimljivo bilo čitati o njegovom prijateljstvu s Šantićem, Skerlićem, Ćorovićem, Rakićem i mnogim drugim velikanima. Zanimljiv je i njegov susret s Apisom, prijateljstvo s Tankosićem, zatim susreti s Musolinijem.
Moram da kažem da mi se knjiga nije potpuno dopala od samog početka. Bilo mi je gotovo nezamislivo da pisac pominje Trebinje, Mostar, Pariz, Rim, a da nam ih nimalo ne opiše, ne približi. Falilo mi je da čujem žubor Arve u Ženevi, da čujem zvuke železničke stanice u Parizu, vrevu na ulicama Rima, da osetim atmosferu „Skadarlije" , „Ruskog cara"...
Toliko divnih dama bile su inspiracija Dučićevim pesmama, pa je trebalo da budu podrobnije opisane, njihove frizure, haljine, izgled. I preko drugih likova autor kao da je samo preleteo. Ni o jednom liku nisam uspela da stvorim sliku.
Verujem da mnogim čitaocima to neće smetati, ali moje skromno mišljenje je da je taj izostanak oslikavanja ambijenta i uopšte duha vremena u kome je Dučić živeo dosta umanjio kvalitet ovog dela. U jednom trenutku mi se činilo da čitam samo malo opširniju i za nijansu deskriptivniju biografiju od one na Vikipediji.
Ipak, kad sam knjigu privela kraju nije mi bilo žao što sam potrošila vreme na njeno čitanje i bez obzira na sve navedeno što mi je nedostajalo, knjigu moram da vam preporučim. A evo i zašto.
Prvo, bravo za ideju da se napiše roman o Dučićevom životu! Drugo, možda su drugi likovi površno prikazani, ali se Dučić upozna, kao da ste proveli život s njim. I njegova borba, pa i samoljublje, i snaga i želja za uspehom izbijaju iz redova. Treće, mislim da je autor pažljivo odradio istraživački posao i da ništa bitno iz Dučićevog života nije izostavljeno, a priznajem i da je ipak temeljniji i zanimljiviji od Vikipedije. ☺️. I najvažnije - nama, Srbima, ovakvi romani su POTREBNI.
U čemu se ogleda ta potreba?
Miodrag Popović, istoričar književnosti, smatrao je da u srpskoj književnosti postoje dva tipa romantizma, a jedan od njih nazvao je patrijahalno-herojskim. Ako bih ovaj roman morala bilo kako da nazovem, iskoristila bih taj naziv i nazvala ga patrijahalno-herojskim romanom. Jer iz ovog romana pršti ljubav prema Srbiji! Njenim herojima. Prema porodici, rodnoj grudi. Ovi redovi pucaju od patriotizma. Ne samo Dučićevog, već i patriotizma Slaviše Pavlovića. I baš kao što najbolje rodoljubive pesme naših pesnika u nama izazivaju ono posebno osećanje ponosa što smo Srbi, kao što Dučićeve pesme u nama bude rodoljublje, isto takva osećanja budi i „Himerina krv".
„Nemoj klonuti duhom. Veruj. Ja verujem u Boga. I u srpstvo."
Zbog toga, i zbog suze koju mi je knjiga izmamila na samom kraju, mirna srca mogu da napišem - PREPORUKA.
Pročitah je za dva dana... Pisana je jednostavnim, pitkim, razumljivim jezikom koji pomalo nalikuje na jezik modernista s početka XX veka. Ispripovedana je u trećem licu, a povremeno se glas daje Dučiću, mada sam sve vreme imala utisak da priču pripoveda sam Dučić. Možda to autoru jeste bio cilj, jer zapravo, to i jesu memoari Jovana Dučića koje pred svoju smrt 1943. godine kazuje Petru Arežini, dok dane provodi u SAD, na jezeru Mičigen.
S Dučićem se srećemo 1894. godine u Bijeljini, gde radi kao učitelj, voli jednu Magu, čija porodica ga ne prihvata, a zbog pesama „Otadžbina" i „Oj Bosno" biva hapšen, a zatim mu austrougarske vlasti zabranjuju da radi. Već na samom početku jasno nam je da je Dučić zadojen mlekom rodoljublja, da će mu ljubavni život biti komplikovan, i da će postati veliki pesnik.
Dalje nas autor upoznaje sa svim važnim događajima u Dučićevom životu. Od Mostara, preko manastira Žitomislića otići će Dučić na studije u Ženevu, pa u Pariz. Zatim će raditi u Beogradu, pa kao diplomata boraviti u Rimu, Egiptu, Sofiji... Upoznaćemo i njegov ljubavni život i saznati o njegovim ljubavnim aferama. Otkrićemo misteriju njegovog datuma rođenja, pa kako je dobio sina Jovicu. Saznaćemo i šta je sve kao diplomata uradio za Srbiju, a i kako je dobijao inspiraciju za stvaranje svojih dela.
Intrigantan, uzbudljiv i zanimljiv život vodio je Dučić. Posebno je zanimljivo bilo čitati o njegovom prijateljstvu s Šantićem, Skerlićem, Ćorovićem, Rakićem i mnogim drugim velikanima. Zanimljiv je i njegov susret s Apisom, prijateljstvo s Tankosićem, zatim susreti s Musolinijem.
Moram da kažem da mi se knjiga nije potpuno dopala od samog početka. Bilo mi je gotovo nezamislivo da pisac pominje Trebinje, Mostar, Pariz, Rim, a da nam ih nimalo ne opiše, ne približi. Falilo mi je da čujem žubor Arve u Ženevi, da čujem zvuke železničke stanice u Parizu, vrevu na ulicama Rima, da osetim atmosferu „Skadarlije" , „Ruskog cara"...
Toliko divnih dama bile su inspiracija Dučićevim pesmama, pa je trebalo da budu podrobnije opisane, njihove frizure, haljine, izgled. I preko drugih likova autor kao da je samo preleteo. Ni o jednom liku nisam uspela da stvorim sliku.
Verujem da mnogim čitaocima to neće smetati, ali moje skromno mišljenje je da je taj izostanak oslikavanja ambijenta i uopšte duha vremena u kome je Dučić živeo dosta umanjio kvalitet ovog dela. U jednom trenutku mi se činilo da čitam samo malo opširniju i za nijansu deskriptivniju biografiju od one na Vikipediji.
Ipak, kad sam knjigu privela kraju nije mi bilo žao što sam potrošila vreme na njeno čitanje i bez obzira na sve navedeno što mi je nedostajalo, knjigu moram da vam preporučim. A evo i zašto.
Prvo, bravo za ideju da se napiše roman o Dučićevom životu! Drugo, možda su drugi likovi površno prikazani, ali se Dučić upozna, kao da ste proveli život s njim. I njegova borba, pa i samoljublje, i snaga i želja za uspehom izbijaju iz redova. Treće, mislim da je autor pažljivo odradio istraživački posao i da ništa bitno iz Dučićevog života nije izostavljeno, a priznajem i da je ipak temeljniji i zanimljiviji od Vikipedije. ☺️. I najvažnije - nama, Srbima, ovakvi romani su POTREBNI.
U čemu se ogleda ta potreba?
Miodrag Popović, istoričar književnosti, smatrao je da u srpskoj književnosti postoje dva tipa romantizma, a jedan od njih nazvao je patrijahalno-herojskim. Ako bih ovaj roman morala bilo kako da nazovem, iskoristila bih taj naziv i nazvala ga patrijahalno-herojskim romanom. Jer iz ovog romana pršti ljubav prema Srbiji! Njenim herojima. Prema porodici, rodnoj grudi. Ovi redovi pucaju od patriotizma. Ne samo Dučićevog, već i patriotizma Slaviše Pavlovića. I baš kao što najbolje rodoljubive pesme naših pesnika u nama izazivaju ono posebno osećanje ponosa što smo Srbi, kao što Dučićeve pesme u nama bude rodoljublje, isto takva osećanja budi i „Himerina krv".
„Nemoj klonuti duhom. Veruj. Ja verujem u Boga. I u srpstvo."
Zbog toga, i zbog suze koju mi je knjiga izmamila na samom kraju, mirna srca mogu da napišem - PREPORUKA.
September 21, 2020
"Mene pritom nije bilo briga za posledice, već za čast. Znali su da ću podići veliku galamu u novinama. Penzionisali su me. Naterao sam ih na to. Bio je to bedni politički kompromis. Bolelo ih je što sam javno govorio kako zakoni otadžbine ne mogu biti poštovani sve dok se ne poštuju zakoni savesti. I časti. Morala. Opšte kulture. Nažalost, mi smo ulaskom u novu državu svoju kulturu unizili. Pomešali smo pobednike i gubitnike. Pravednike i krvoloke. Lažove i bestidnike postavili smo pored istinoljubaca. Kao kad čistu vodu pomešaš sa vodom punom bakterija. A u Jugoslaviji su se bakterije umnožavale sa svih strana..."
Početak XX veka sa sobom nosi zlatni period srpske književnosti koji beše osvetljen stvaralaštvom i likom jednog zanesenjaka realnog razmišljanja, jednog obrazovanog mangupa, diplomate britkog jezika. Pesnik i filozof, naš prvi ambasador, ličnost koja u svakom pogledu zaslužuje punu pažnju - veliki Jovan Dučić. Njegove reči prožima veoma snažna osećajnost koja, moglo bi se reći, proističe iz njegovog teškog detinjstva. Iako je u svojoj poeziji patio za rodnim Trebinjem, retko se u njega vraćao. Nakon završene osnovne škole, seli se u Mostar kako bi nastavio sa daljim obrazovanjem. Postaje učitelj i predaje po raznim mestima u Bosni, ali tokom boravka u Bijeljini biva proteran od strane austro-ugarske vlasti zbog svoje rodoljubive pesme "Otadžbina".
I to ne beše prvi i poslednji put da će biti proteran zbog velikog patriotizma kojim se već sa prvim jutarnjim zracima ogrtao. Upravo takve situacije će ga odvoditi na "daleke pute" na kojima će se ime Jovana Dučića graditi do impozantnosti. Ženeva, Carigrad, Sofija, Rim, Atina, Madrid, Kairo - samo su neka od mesta na kojima je Dučić svojim diplomatskim šarmom plenio. O, kako je samo plenio! Nije to isključivo bila diplomatija, mislim, ona "politička", veliki on "govornik" beše i u ljubavi. I govornik i "praktičar". Tome svedoče i ljubavne priče sa Ziziemom, Magom, Magdom, Bertom, Katrin, Jovankom, Anđelom...
"Za polovinu je mlađa od njega. Njeno ime u dnevniku nikad ne spominje. Napiše samo veliko A. Da je zaštiti. Sve što on nema, ona ima: najveće ime, najveće bogatstvo, najveću popustljivost prema životu. Ona njemu zavidi na imenu koje je lično stvorio, kao pesnik i diplomata, na položaju koji mu pruža bogat provod, na nepopustljivosti i tvrdoglavosti u borbi sa životom. Na tome što nikad ne veruje nesreći koja dolazi od ljudi, kao ni takvoj sreći. Na tome što nema osećaj straha od čoveka. Divi se njegovoj vedrini i veri u sebe, veri koja dolazi od njegovog saznanja da su drugi ljudi najčešće bedni i uplašeni."
Sve ovo i zaista mnogo više, nalazi se upravo u Pavlovićevoj knjizi. I, nije ovako suvoparno predočeno kao gorenapisano, verujte mi na reč. Fascinantno je sa kakvim žarom Pavlović piše o srpskom seljaku, srpskoj zemlji, srpskoj časti. Svaka rečenica "varniči" patriotizmom, vešto prikrivenim Dučićevim likom. Ako me sećanje ne vara, Pavloviću je po senzibilitetu i načinu pripovedanja, najomiljeniji među pesnicima upravo Dučić, te me stoga, i ne čudi činjenica da je ovakvom emocijom obojen roman o njemu. Jednostavne, sasvim razumljive, "pitke" rečenice će doprineti tome da ovu knjigu pročitate veoma brzo, a da isto tako, i uživate u svakoj od njih. Eto, ja jesam, jer - jedan je Dučić!
"Protiv mene se bore zato što im je istina mrska. Ja razobličavam njihove podlosti, pokazujem njihove mane, a oni... Oni, dragi Petre, unižavaju moje vrline. Za njih, ja sam samo običan preljubnik, erotski poeta i bogati diplomata. A nema tužnijeg čoveka od mene..."
Početak XX veka sa sobom nosi zlatni period srpske književnosti koji beše osvetljen stvaralaštvom i likom jednog zanesenjaka realnog razmišljanja, jednog obrazovanog mangupa, diplomate britkog jezika. Pesnik i filozof, naš prvi ambasador, ličnost koja u svakom pogledu zaslužuje punu pažnju - veliki Jovan Dučić. Njegove reči prožima veoma snažna osećajnost koja, moglo bi se reći, proističe iz njegovog teškog detinjstva. Iako je u svojoj poeziji patio za rodnim Trebinjem, retko se u njega vraćao. Nakon završene osnovne škole, seli se u Mostar kako bi nastavio sa daljim obrazovanjem. Postaje učitelj i predaje po raznim mestima u Bosni, ali tokom boravka u Bijeljini biva proteran od strane austro-ugarske vlasti zbog svoje rodoljubive pesme "Otadžbina".
I to ne beše prvi i poslednji put da će biti proteran zbog velikog patriotizma kojim se već sa prvim jutarnjim zracima ogrtao. Upravo takve situacije će ga odvoditi na "daleke pute" na kojima će se ime Jovana Dučića graditi do impozantnosti. Ženeva, Carigrad, Sofija, Rim, Atina, Madrid, Kairo - samo su neka od mesta na kojima je Dučić svojim diplomatskim šarmom plenio. O, kako je samo plenio! Nije to isključivo bila diplomatija, mislim, ona "politička", veliki on "govornik" beše i u ljubavi. I govornik i "praktičar". Tome svedoče i ljubavne priče sa Ziziemom, Magom, Magdom, Bertom, Katrin, Jovankom, Anđelom...
"Za polovinu je mlađa od njega. Njeno ime u dnevniku nikad ne spominje. Napiše samo veliko A. Da je zaštiti. Sve što on nema, ona ima: najveće ime, najveće bogatstvo, najveću popustljivost prema životu. Ona njemu zavidi na imenu koje je lično stvorio, kao pesnik i diplomata, na položaju koji mu pruža bogat provod, na nepopustljivosti i tvrdoglavosti u borbi sa životom. Na tome što nikad ne veruje nesreći koja dolazi od ljudi, kao ni takvoj sreći. Na tome što nema osećaj straha od čoveka. Divi se njegovoj vedrini i veri u sebe, veri koja dolazi od njegovog saznanja da su drugi ljudi najčešće bedni i uplašeni."
Sve ovo i zaista mnogo više, nalazi se upravo u Pavlovićevoj knjizi. I, nije ovako suvoparno predočeno kao gorenapisano, verujte mi na reč. Fascinantno je sa kakvim žarom Pavlović piše o srpskom seljaku, srpskoj zemlji, srpskoj časti. Svaka rečenica "varniči" patriotizmom, vešto prikrivenim Dučićevim likom. Ako me sećanje ne vara, Pavloviću je po senzibilitetu i načinu pripovedanja, najomiljeniji među pesnicima upravo Dučić, te me stoga, i ne čudi činjenica da je ovakvom emocijom obojen roman o njemu. Jednostavne, sasvim razumljive, "pitke" rečenice će doprineti tome da ovu knjigu pročitate veoma brzo, a da isto tako, i uživate u svakoj od njih. Eto, ja jesam, jer - jedan je Dučić!
"Protiv mene se bore zato što im je istina mrska. Ja razobličavam njihove podlosti, pokazujem njihove mane, a oni... Oni, dragi Petre, unižavaju moje vrline. Za njih, ja sam samo običan preljubnik, erotski poeta i bogati diplomata. A nema tužnijeg čoveka od mene..."
November 2, 2020
Честитке аутору на овом делу, потребна је велика храброст и напоран истраживачки рад да би се оваква идеја спровела у дело. Писати роман, који је на неки начин биографија, и то о животу и раду Јована Дучића је заиста храбар подвиг. Међутим, утисак је да господин Павловић није случајно изабрао баш Јована Дучића за тему свог новог романа јер су они по свему судећи на истој таласној дужини бар што се тиче патриотизма и љубави према својој земљи и нацији.
Колико је један такав писац био потребан свом народу у злом времену у коме је живео и стварао толико су са друге стране нама данас потребни писци и романи попут овог.
Да нас подсете, опомену, да нам врате наду!
Колико је један такав писац био потребан свом народу у злом времену у коме је живео и стварао толико су са друге стране нама данас потребни писци и романи попут овог.
Да нас подсете, опомену, да нам врате наду!
September 24, 2020
Verovatno najgore napisana knjiga koju sam ikada procitala.
Ne znam da li mi je neprijatnije to što je pisac predstavio Dučića kao ekstremnog nacionalistu (da ne kažem nešto gore) ili to što ga opisuje kao razmaženo derište kome je svaka druga rečenica kako će se osvetiti (za bilo koju banalnu sitnicu), kako će ga ‘zapamtiti’ i ‘pokazaće on njima’.
Ponavljanje iste sintagme ‘jedan Dučić’ po 3 puta na jednoj stranici je očigledan pokazatelj stilske zaostalosti pisca i u jednom momentu sam došla u iskušenje da prebrojim koliko puta je upotrebljena. Taj poduhvat me je doveo na ivicu nervnog rastrojstva, i odustala sam kada sam došla do broja 37. Ako neko bude imao živaca da to završi, neka me obavesti o konačnom broju. Detaljisanje o Dučićevim aferama i uključivanje scena seksa je očigledno jeftin pokušaj da se privuče dodatna pažnja čitalaca. Bezuspešno.
Volela bih da postoji opcija da se knjiga oceni nulom pošto to sumira vrednost ovog dela.
Ne znam da li mi je neprijatnije to što je pisac predstavio Dučića kao ekstremnog nacionalistu (da ne kažem nešto gore) ili to što ga opisuje kao razmaženo derište kome je svaka druga rečenica kako će se osvetiti (za bilo koju banalnu sitnicu), kako će ga ‘zapamtiti’ i ‘pokazaće on njima’.
Ponavljanje iste sintagme ‘jedan Dučić’ po 3 puta na jednoj stranici je očigledan pokazatelj stilske zaostalosti pisca i u jednom momentu sam došla u iskušenje da prebrojim koliko puta je upotrebljena. Taj poduhvat me je doveo na ivicu nervnog rastrojstva, i odustala sam kada sam došla do broja 37. Ako neko bude imao živaca da to završi, neka me obavesti o konačnom broju. Detaljisanje o Dučićevim aferama i uključivanje scena seksa je očigledno jeftin pokušaj da se privuče dodatna pažnja čitalaca. Bezuspešno.
Volela bih da postoji opcija da se knjiga oceni nulom pošto to sumira vrednost ovog dela.
March 24, 2021
Knjiga mi je bila zanimljiva i vrlo pitka za čitanje.
Romansirana biografija Jovana Dučića daje prikaz njegove umešnosti pisanja, ali i stvaranja (ne)prijateljstava i ljubavi. Vrsni diplomata, pisac, veliki rodoljub, odlučni borac za sopstvena dela i ugled, šarmer i predmet kritika i pohvala. Sve je to bio Dučić, a Slaviša Pavlović je odradio dobar posao u prikazu našeg slavnog Duke, kako su ga od milošte zvali prijatelji.
Romansirana biografija Jovana Dučića daje prikaz njegove umešnosti pisanja, ali i stvaranja (ne)prijateljstava i ljubavi. Vrsni diplomata, pisac, veliki rodoljub, odlučni borac za sopstvena dela i ugled, šarmer i predmet kritika i pohvala. Sve je to bio Dučić, a Slaviša Pavlović je odradio dobar posao u prikazu našeg slavnog Duke, kako su ga od milošte zvali prijatelji.
September 28, 2020
Sve preporuke. Odlična. Ko imalo poznaje Dučića i njegov rad, biće oduševljen.
Malo je biografija koje su pitke i brze kao što je ova knjiga.
Malo je biografija koje su pitke i brze kao što je ova knjiga.
January 19, 2022
Koliko znate o Jovanu Dučiću?!?
Ako je vaše znanje samo ono što se uči u školi, onda je "Himerina krv" sjajnog Slaviše Pavlovića pravi izbor za vas. Roman za koji se pisac dugo pripremao i spremao.
Ja sam uživala. U svakoj reči, u svakoj borbi, smejala se, putovala, ratovala, stajala mi je knedla u grlu.... A kako i može drugačije kada se čita o našem velikanu kakav je bio Jovan Dučić. Veliki Srbin do svog poslednjeg daha, diplomata, pesnik, borac, rodoljub. Kroz roman pored ljubavnih avantura i afera, opisuju se i gradovi u kojima se Dučić školovao i boravio i vodio večitu borbu protiv izdajnika srpskog roda......od rodnog Trebinja, koje nikada nije zaboravio i bio ponosan na njega, preko Beograda, Rima, Pariza i drugih gradova Evrope, pa do Amerike.
Stvorićete sliku, bar sam ja imala takav utisak čitajući, da baš vi sedite pored Dučića na obali jezera Mičigen i slušate njegovu priču, njegovo sećanje, na detinjstvo, školovanje, priču o njegovim ljubavima, ali i večitoj borbi protiv jugoslovenstva, o borbi za Srbe i srpstvo.
💙 💙 💙
" Nemoj klonuti duhom. Veruj. Ja verujem u Boga. I u srpstvo."
💙 💙 💙
Od mene velika preporuka za ovu knjigu, ali i ostale Slavišine, na stranu to što mi je jedan od omiljenih pisaca, najbolji od najboljih.
I nada, da će još neki pisac, napisati roman o nekom drugom našem velikanu.
Da se čuje, da se zna, da se ponosimo naše prošlosti i o njoj pričamo našoj deci.
💙 💙 💙
"Nisam mogao da ćutim.
Ušao sam u otvoren rat sa većinom članova srpske Vlade. I sa knezom Pavlom.
Nemam poštovanja za izdajnike sopstvenog naroda. Stvarali su privid sreće - i poklonili svaku kapljicu srpske krvi."
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Ako je vaše znanje samo ono što se uči u školi, onda je "Himerina krv" sjajnog Slaviše Pavlovića pravi izbor za vas. Roman za koji se pisac dugo pripremao i spremao.
Ja sam uživala. U svakoj reči, u svakoj borbi, smejala se, putovala, ratovala, stajala mi je knedla u grlu.... A kako i može drugačije kada se čita o našem velikanu kakav je bio Jovan Dučić. Veliki Srbin do svog poslednjeg daha, diplomata, pesnik, borac, rodoljub. Kroz roman pored ljubavnih avantura i afera, opisuju se i gradovi u kojima se Dučić školovao i boravio i vodio večitu borbu protiv izdajnika srpskog roda......od rodnog Trebinja, koje nikada nije zaboravio i bio ponosan na njega, preko Beograda, Rima, Pariza i drugih gradova Evrope, pa do Amerike.
Stvorićete sliku, bar sam ja imala takav utisak čitajući, da baš vi sedite pored Dučića na obali jezera Mičigen i slušate njegovu priču, njegovo sećanje, na detinjstvo, školovanje, priču o njegovim ljubavima, ali i večitoj borbi protiv jugoslovenstva, o borbi za Srbe i srpstvo.
💙 💙 💙
" Nemoj klonuti duhom. Veruj. Ja verujem u Boga. I u srpstvo."
💙 💙 💙
Od mene velika preporuka za ovu knjigu, ali i ostale Slavišine, na stranu to što mi je jedan od omiljenih pisaca, najbolji od najboljih.
I nada, da će još neki pisac, napisati roman o nekom drugom našem velikanu.
Da se čuje, da se zna, da se ponosimo naše prošlosti i o njoj pričamo našoj deci.
💙 💙 💙
"Nisam mogao da ćutim.
Ušao sam u otvoren rat sa većinom članova srpske Vlade. I sa knezom Pavlom.
Nemam poštovanja za izdajnike sopstvenog naroda. Stvarali su privid sreće - i poklonili svaku kapljicu srpske krvi."
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Read
March 26, 2021Pročitao sam „Himerinu krv“, roman iz prošle godine koji donosi romaneskno viđenje života čuvenog pesnika Jovana Dučića (otuda i podnaslov - „Roman o Dučiću“). Pavlovićev stil mi se dopada i vidi se da je detaljno istraživao svog junaka. To je za svaku pohvalu. Naravno, teško je jedan takav život sabiti u 250 stranica, ali je dosta toga ključnog obuhvaćeno.
Čitajući ranije o Dučiću, a i sudeći po njegovoj poeziji, imao sam utisak da je u pitanju bio talentovan i tašt čovek, sjajan pesnik pun sebe, što ovaj roman večim delom i pokazuje. Doduše, nisam znao da je Duka bio baš toliki erotoman, ali verujem Pavloviću na reč. Žene i devojke se ovde ređaju kao na pokretnoj traci a Dučić pokušava da ih sve stigne i... celiva.
Roman se zaista lako čita, dobro je napisan i krcat zanimljivostima u vezi sa našim poznatim piscima, Dučićevim savremenicima (Šantić, Rakić, Andrić, Crnjanski, Domanović, Nušić...). Ako se izuzme deo koji opisuje Dučićevu vezu sa jednom udatom damom, romanu nedostaje zapleta mada verujem da po tom pitanju nije moglo mnogo da se uradi a da se previše ne domaštava i dopunjuje. Nije da Dučić nije imao zanimljiv život, daleko od toga, ali životi pisaca su često manje uzbudljivi od njihovih dela. To je prosto tako.
Čitajući ranije o Dučiću, a i sudeći po njegovoj poeziji, imao sam utisak da je u pitanju bio talentovan i tašt čovek, sjajan pesnik pun sebe, što ovaj roman večim delom i pokazuje. Doduše, nisam znao da je Duka bio baš toliki erotoman, ali verujem Pavloviću na reč. Žene i devojke se ovde ređaju kao na pokretnoj traci a Dučić pokušava da ih sve stigne i... celiva.
Roman se zaista lako čita, dobro je napisan i krcat zanimljivostima u vezi sa našim poznatim piscima, Dučićevim savremenicima (Šantić, Rakić, Andrić, Crnjanski, Domanović, Nušić...). Ako se izuzme deo koji opisuje Dučićevu vezu sa jednom udatom damom, romanu nedostaje zapleta mada verujem da po tom pitanju nije moglo mnogo da se uradi a da se previše ne domaštava i dopunjuje. Nije da Dučić nije imao zanimljiv život, daleko od toga, ali životi pisaca su često manje uzbudljivi od njihovih dela. To je prosto tako.
October 6, 2020
Baš sam uživala dok sam je čitala. Podsetila sam je koliko smo voleli rodoljubivu poziju, koliko je Dučić jedan sjajan pesnik. Meni je ovo bio jedan vremeplom-u moju mladost i u Dučićevo vreme.
Jako lepa analiza koja mi je promenila pogled na svet.
Preporučujem je.Od srca. Ja ću posle elektrosnke knjige ipak da kupim i papirnu. malo kad dajem 5 zvezdica za delo. Ovde ću dati bez razmišljanja. Najviše za drugačije razmišljanje koje treba svako da razmotri.
Jako lepa analiza koja mi je promenila pogled na svet.
Preporučujem je.Od srca. Ja ću posle elektrosnke knjige ipak da kupim i papirnu. malo kad dajem 5 zvezdica za delo. Ovde ću dati bez razmišljanja. Najviše za drugačije razmišljanje koje treba svako da razmotri.
September 1, 2020
Preporuka!
June 24, 2024
Књига је вриједна читања.
Најважнија ствар коју сам схватио током читања ове књиге: Дучићев живот је спојио непоновљиви златни вијек српског културног стваралаштва. "Све" их је лично познавао, од Јове Змаја до Андрића -- и све између њих (Нушић, Домановић, Бора Станковић, Шантић, Матавуљ, Црњански, Слободан Јовановић, итд.) Какве три генерације је Дучић спојио својим животом! А историјско раздобље: Његов отац је погинуо у Херцеговачком устанку против Турска, да би онда њега Аустро-Угарска хапсила, и бива свједок два балканска и два свјетска рата. Проживио је 100 живота у једном!
У почетку књиге доводио сам у питање вјеродостојност приказа Дучића у овој књизи. Гордост и претјерана самоувјереност ми је била антипатична, као и честе недоличне и изнад свега непотребне "авантуре". Затим сам схватио, да је у првом дијелу књиге Дучић један младић а не одрастао човјек који ће послије постати. До краја књиге, постао ми је драг и почео сам да цијеним његову "отвореност". Човјек из генерације каква се неће поновити ни у стваралачком ни у историјском смислу.
Најважнија ствар коју сам схватио током читања ове књиге: Дучићев живот је спојио непоновљиви златни вијек српског културног стваралаштва. "Све" их је лично познавао, од Јове Змаја до Андрића -- и све између њих (Нушић, Домановић, Бора Станковић, Шантић, Матавуљ, Црњански, Слободан Јовановић, итд.) Какве три генерације је Дучић спојио својим животом! А историјско раздобље: Његов отац је погинуо у Херцеговачком устанку против Турска, да би онда њега Аустро-Угарска хапсила, и бива свједок два балканска и два свјетска рата. Проживио је 100 живота у једном!
У почетку књиге доводио сам у питање вјеродостојност приказа Дучића у овој књизи. Гордост и претјерана самоувјереност ми је била антипатична, као и честе недоличне и изнад свега непотребне "авантуре". Затим сам схватио, да је у првом дијелу књиге Дучић један младић а не одрастао човјек који ће послије постати. До краја књиге, постао ми је драг и почео сам да цијеним његову "отвореност". Човјек из генерације каква се неће поновити ни у стваралачком ни у историјском смислу.
September 8, 2023
Књига коју сваки заљубљеник у српску историју треба да прочита. Од Славише ми се ипак највише допада књига ,,Ратници Црне руке".
September 5, 2024
Zanimljiva knjiga o zivotu jednog od najvecih pesnika Srbije. Zanimljivo je pratiti njegove diplomatke poslove i ljubavne borbe
Displaying 1 - 13 of 13 reviews