Поаѓајќи од насловот на оваа стихозбирка, може да се насети кој и што домува во Вечна куќа – оној и она што ги зграбила смртта во вечноста. Главната тема е физичкото напуштање на светот, но асоцијацијата на тоа заминување е неповратноста, конечноста. Циклусите песни (Тоа таму, Секое нешто, Никој ништо...), што ја сочинуваат оваа стихозбирка, се чини како да сакаат да ја одземат силата на смртта неизговарајќи го нејзиното име.
Низ наративни, а лирични слики, песните во Вечна куќа зборуваат за разделбата со покојниот, за верувањето дека може да се случи враќање од невратот, ако лелекот и оплакувањето се доволно истрајни до претерување. За осаменоста на оние што остануваат и за вечните прашања: кога и каде ќе се сретнат животот и смртта и дали ќе го сакавме животот, да не беше смртта?
Петре Мито Андреевски (Слоештица, Демирхисарско, 25 јуни 1934 - Скопје, 25 септември 2006) бил македонски поет, романсиер, раскажувач и драмски автор. Се вбројува меѓу најдаровитите, а воедно и најпопуларните македонски поети и раскажувачи. Неговите приказни се честопати необични и чудно испреплетени, но во особеноста на својата упатеност кон читателот, раскрилуваат еден познат и близок свет, што го препознаваме како ехо на дамнешни, напати, темни кажувања. Основно образование завршил во родното село, гимназија во Битола, а студирал на Филозофскиот (сега Филолошки) факултет во Скопје. Работел во Македонската телевизија. Бил уредник на списанието „Разгледи“. Член на Македонската академија на науките и уметностите. Член на Македонскиот ПЕН центар. Член на Друштвото на писателите на Македонија од 1964 година, a во 1983 година бил и негов претседател. Застапуван е во сите антологии на македонската поезија објавени кај нас и во светот. Негови дела во посебни книги се презентирани на повеќе јазици надвор од Македонија. На 9 октомври 2007, Претседателот на Република Македонија - Бранко Црвенковски, постхумно му доделил Орден за заслуги за Македонија, за исклучителниот придонес во развојот и зацврстувањето на македонскиот дух и националната самобитност.
Творештво: Стихозбирки Јазли (1960) И на небо и на земја (1962) Дениција (1968) Дални наковални (1971) Пофалби и поплаки (1975) Вечна куќа (1987) Лакримариј (1999) Книги со раскази: Седмиот ден (1964) Неверни години (1974) Сите лица на смртта (1994) Боеми (постхумно) Романи: Пиреј (1980) Скакулци (1983) Небеска Тимјановна (1988) Последните селани (1997) Тунел (2003) Бежанци (постхумно)
Книгата драми (1984), во која влегуваат: Време за пеење Богунемили Стихозбирки за деца: Шарам барам Касни порасни
Награди: Добитник е на наградите: „11 Октомври“, „Браќа Миладиновци“ (два пати) „Рациново признание“ и „Стале Попов“ (два пати).
Poet, novelist, short story writer, playwright. Born in 1934 in the village of Sloestica, Demir Hisar. Attended elementary school in his native village, high school in Bitola, studied at the Faculty of Philosophy (now Philology) in Skopje. Worked as an editor with Macedonian Television. He also was an editor with the periodical “Razgledi”. Member of the Macedonian Academy of Sciences and Arts since May 2000. Member of the Macedonian P.E.N. Centre. Member of the Macedonian writers’ Association. Writes poetry, short stories, novels, plays and screenplays. Published the following books of poetry: Knots (1960), Both on Heaven and Earth (1962), Denicija (1968), Dalni nakovalni (1971), Praises and Complaints (1975), Eternal House (1987); Lachrymatory (1999). His books of short stories include: The Seventh Day (1994), Years of Treason (1974), All Faces of Death (1994). Published novels: Weed (1980), Locusts (1983) Nebeska Timjanovna (1988), Last Villagers (1987) and Tunel (2002). The book Plays (1987) includes Time for Singing and Bogunemili. Has also published two books for children: Scribble riddle, Eat and Grow. Several selections of his literary opus have been published. In 1984 his selected works were published in four volumes. He has been included in all anthologies of Macedonian poetry both at home and abroad. His works, in separate books, have been presented in many languages outside Macedonia. Awards include: “11 October”, “Miladinov Brothers” (twice), “Koco Racin” and “Stale Popov” (twice).
Брутално реална, емотивна, генијална стихозбирка. Не верувам дека некого ќе остави рамнодушен, а мене ми зеде дел од душата.
„Осамен човеку мој, прими ја и мојата осаменост како своја, разблажи ме барем во нешто некаде, оти сум сенката твоја што остана, што не знае ни кај оди, ни од кај иде, како и секавицата што не знае кај ѝ е коренот, а каде врвот, крајот на нејзиното смирување. Кажав, о боже, колку изнакажав, но нешто не ти кажав, а не знам што не ти кажав.“
Петре е. Магичен е. Оваа збирка со себе носи и малку потешки и мачни чувства заради самата тематика која се врти околу смртта. Но, стиховите се неверојатни.