Astragan

by Dragan Velikić

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade

Poslednji jugoslovenski roman

„Kao neki od Le Kareovih junaka, Velikićev Marko Delić gradi svoj novi identitet istovremeno stvarajući sopstvenu novu prošlost i pripremajući se za buduću špijunsku karijeru. Astragan je jedan od prvih romana srpske književnosti koji je pisan iz perspektive poraza jednog ideološkog obrasca.“ Nenad Šaponja, Polja

„Astragan bismo mogli odrediti kao porodičnu sagu (priču o rodoslovlju) i, istovremeno, kriminalistički roman. Knjiga je to o tamnom ogledalu u čoveku. Veoma je teško ovaj roman mozaičke, mrežaste strukture i visoko doterane ’stilističke naravi’ svesti na neki određeni svetonazor. Reč je o čitkom, komunikativnom štivu, koje odmah uspeva da ovlada pažnjom čitaoca.“ Dragan Jovanović Danilov, Duga

„U pozadini Velikićevog Astragana stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sudbine. Čitalac spoznaje da ovim svetom i našim sudbinama ne upravlja nikakvo dobro Proviđenje, niti Ideja koja vodi istoriju ka srećnom kraju već, naprotiv, zle sile i prema ljudskoj sudbini ravnodušni zakoni istorije.
Sugestivnosti Velikićeve priče doprinosi njegovo majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije. Poput alhemičara on nam banalni dokument preobražava u mitski simbol, sublimacijom ga uzdiže do fantastike, a fantastične pojave magijom pera pretvara u svakodnevne, nepobitne činjenice.“ Žarko Trebješanin, Književnost

„Astragan je brza, gotovo filmski dinamična pripovest o političkom koliko i seksualnom obmanjivanju, koja se odvija između Beograda i jadranske obale. Pisac vešto umeće navode i izreke u svoju priču, što donekle upućuje na Kunderin postupak, ali Velikić nije ničiji učenik nego samosvojan pisac originalnog glasa.“ Mark Thompson, The Guardian

232 pages, Paperback

First published January 1, 1992

About the author

Драган Великић српски је књижевник, двоструки добитник Нинове награде.

Одрастао је у Пули. Дипломирао је светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности Радија Б92 „Самиздат Б92“. Писао је колумне за Нин, Време, Данас и Репортер. Двоструки је добитник Нинове награде за роман године.Члан је Српског књижевног друштва. Пише романе, прича, есеје, публикује књиге изабраних интервјуа. Преведен је на петнаест европских језика.

Reviews

[Blazz J · Rating 5 out of 5]

5/5. Preden je književna industrija nekdanje Jugoslavije "prepoznala" smiselnost trženja olepšane in idealizirane nostalgije, je Velikiću, učencu Borgesa in nasledniku Kiša, z Astrahanom uspelo v duhu magičnega realizma predstaviti podzemlje jugoslovanske tajne službe - predstavljene kot botanično društvo za preučevanje plevela. Marko Delić, nič hudega sluteči in literarne snovi iščoči pisatelj beograjskih blokov po spletu okoliščin postane dedič imovine oddaljenega in skrivnostnega strica Josipa iz Pule, zvestega člana omenjenega društva. Bolj kot se pisatelj Marko zanimal za plevel, hitreje se je slednji okoli njega ovijal in Marka razosebljal.

[Jan · Rating 3 out of 5]

Poslední jugoslávský román s rozmáchlou perspektivou několika generací a tajemně se potkávajících identit. V originále se potkává i tehdy srbský a chorvatský dialekt kdysi jednoho jazyka, což jsem si samosebou pro svou neznalost jazyka nevychutnal. Rozdíly, polohy a sousedící znesvářené prvky jedné kultury či spíše místa střetávání jsou však pro celou novelu typické. Co měl společného Lenin na Capri s diamanty u pavilonu tygrů zoologické zahrady v Buenos Aires? Střídání vypravěčských bodů je zpočátku tak propletené, že čtenář je nucen jenom klouzat po stylu a hladit poezii obratů jakoby to byla eponymní kožešina z astrachánu. Obraty se však opakují a ve středu vyklíčí jednotící pohled hlavního hrdiny, který se však po schizofrenně detektivní zápletce sám personálně rozpouští. Trochu Borges, trochu Nabokov, trochu Milorad Pavić. Jadranské moře a erotická dobrodružství, pinot a do nekonečna se pnoucí peripetie nahlížených osudů. Zpověď Balkánu v nečekané perspektivě. Ne zrovna klasické čtení, za to velmi příjemné.