Ostrvo pelikana

by Miodrag Majić

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

Genres: Fiction, Serbian Literature, Novels, Mystery Thriller, Thriller

335 pages, Paperback

Published September 14, 2020

About the author

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Predsednik je Upravnog odbora i jedan od osnivača Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu. Roman Deca zlanjegov je prvi roman. Živi sa suprugom, dva sina i šnaucerom u Beogradu.

Reviews

[Bojan Džodan · Rating 5 out of 5]

Na sve optužbe kako sudija Miodrag Majić brani pedofile, sudiji ne samo da nikada nije data prilika da odgovori na nacionalnoj frekvenciji, već on na takve napade nikada nije odgovorio ni na televizijama na kojima je gostovao. Nije odgovorio jer se držao profesionalnog kodeksa i nije želeo da komentariše slučaj u kome je sudio, sve što je imao da kaže rekao je u presudi. Umesto tumačenja površnih napada sudija je odgovorio napisavši priču koja je inspirisana neobičnim slučajem u kome je sudio kao i tabloidnim napadima na njega. Ostrvom pelikana sudija je doneo još jednu snažnu i upečatljivu presudu, ovaj put za sve one koji kaljaju ugled novinarstva i pravosuđa, ali se ona može posmatrati i kao poklon i priznanje onima koji odavno razumeju u kakvom problemu se društvo nalazi. Ova knjiga zbog toga ne predstavlja samo literarno delo već je možemo posmatrati i kao poseban čin iz koga učimo kako se na ispravan način možemo boriti, a ona donosi još jednom i nadu da borba za opšte dobro uvek ima smisla.

[Radmila · Rating 4 out of 5]

Kada pisac roman završi recenicom:
"A, vama citaoče, beskrajno hvala što ste mi još jednom poverovali!" ne preostaje ništa nego da kažem da je uprkos teškoj temi ovaj roman fantastičan i da jedva čekam sledeći. Poverenje zagarantovano.

[Sofija · Rating 5 out of 5]

Drugi put ove godine sudija Majić me ostavlja bez reči. Drugi put ove godine ne uspevam i da ostavim njegove knjige do duboko u noć.

Roman "Ostrvo pelikana" je još jedna krimi/drama knjiga koja je potpuno drugačija od bilo koje knjige tog žanra koju sam pročitala. Knjiga prati sudbinu dvoje mladih Roma koji igrom slučaja završavaju na sudu i doživljavaju presudu koja pokreće niz događaja koje niko ne može ni da zamisli. Sudija je napisao ovu knjigu kroz priče četvoro likova. Međutim kada čitate poglavlja svakog od njih, ona nisu sačinjena samo od dijaloga, već i od razmišljanja i unutrašnjih borbi svakog od njih. Samim tim ulazimo u glave svih likova, stajemo na svačiju stranu u nama se budi razumevanje i podrška za svakog od njih, bez obzira da li su "negativci".

Uz ovu knjigu sam se ježila, plakala i par puta se nasmejala. Teška je, ali životna, pogotovo na našim prostorima, realna i svima lako zamisliva, a opet veoma neočekivana.

Mislim da je sudija Majić ovim romanom samo potvrdio da je fantastičan pisac, pored toga što je verovatno jedan od najboljih i najznačajnih sudija našeg vremena.

[Milica Stojiljkovic · Rating 4 out of 5]

Moram da priznam da nisam bila oduševljena u početku jer sam ušla u čitanje sa prevelikim očekivanjima zbog "Dece zla". Zato sam se manje udubila u priču i uspela da primetim neke sitnice/nelogičnosti/nepotrebne informacije koje su mi zasmetale. Ipak, te sve mane zaista jesu sitnice koje su zanemarljive pored priče koja vam izaziva mučninu i ubeđuje vas da se preispitate šta je zapravo istina, u kakvom to svetu živimo i ima li nade. Prva polovina knjige, ruku na srce, bila je statična, pa sam čekala da se nešto desi i blago se smorila. Ipak, u drugoj polovini zaređalo se toliko nesrećnih detalja, da mi je bilo malo manje uverljivo nego "Deca zla". Sve u svemu, priča sama po sebi možda nije istinita kao takva, ali sve što se dešavalo glavnim likovima, u realnosti se zaista dešava hiljadama ljudi i nikoga za to nije briga, prepušteni su sopstvenoj sudbini i patnji. Sudija Majić svakako nije pisac po profesiji, a meni je stilski sasvim zadovoljavajuća. Mada nekada blago pretera korišćenjem prejakih izraza, opisa i td, na odličan način gradi neizvesnost koja vam fizički ne dozvoljava da ispustite knjigu iz ruku. Ocena malo snižena jer su mi se "Deca zla" ipak više svidela kada presaberem sve utiske. Jedva čekam narednu Majićevu knjigu!

[Isidora · Rating 4 out of 5]

Nije ovo vrsta knjige koju uobičajeno čitam, najviše zbog predrasuda prema javnim ličnostima koje iznenada otkriju u sebi talanat za pisanje krimića ili ljubića (šatro ovo su laki žanrovi). Povod za čitanje je što su u našoj maloj bratskoj dijaspornoj zajednici svi pročitali roman pa da ne bih bila izuzeta iz diskusija počeh i ja. Blagi bogo, što me knjiga namučila, što je teška, dve noći sam loše spavala. Priča je snažna i tužna, a sudija Miša Majić je uhvatio sadašnji trenutak u sudstvu i medijima nemilosrdano tačno. Samo pisanje ima nedostataka, ali ne smeta previše, po mom mišljenju je u celini knjiga sasvim solidna.

[Раде Станишић · Rating 3 out of 5]

3.5

Ово је, првенствено, једна тешка књига. Тема и начин на који је разрађена заиста је поприлично узнемиравајући, али још страшнија је чињеница да реалност није далека од тога.

Главни јунаци су Габриел и Ајша, припадници ромске националности, који су у љубавном односу. Проблем је у томе што Ајша има 13 година док је Габриел пунољетан, па је њихова љубав законски недозвољена. То је и срж заплета овог романа, који је приповједан понајвише у дијалогу који воде судија који је у овом случају судио, и новинарка која је извјештавала о томе. Кроз њихов разговор ми сазнајемо судбину ово двоје људи као и накарадност нашег друштва у цјелини.
Овај роман има и боје аутобиографије јер је његов писац, иначе судија, донио пресуду у сличном случају и због тога био мета разноразних новинарских и социјалних критика и напада. На неки начин, Острво Пеликана може да се протумачи као заиста опширно и продубљено образложење те пресуде. Надаље, овај роман нас учи и о суровости нашег друштва а посебно његове окрутности према припадницима најугроженијих чланова истог. Овај роман нас учи и о огромном јазу између права и правде и поставља многобројна вјечита питања везана за повезаност ова два појма.

Што се тиче самог стила, то је главни разлог мало ниже оцјене, јер иако изврсни зналац материје којом се бави, Миодраг Мајић за мене није довољно убједљив у приповједању и једноставно ми многобројни његови моменти не пријају. Има ту, наравно, и одличних тренутака, понајвише када укључује и елементе филозофије права и када његово описивање постаје заиста живописно и специфично. Међутим, ови моменти су, бар за мене, били изузетак од правила.

Све у свему, књига је дефинитивно и више него вриједна читања, али сигуран сам да ће сваког читаоца бар мало узнемирити, поготово када се има у виду да је стварни животни догађај основа овог романа.

[Ivana Hrček · Rating 5 out of 5]

Priča o Pavlu, Jovani, Gabrijelu i Ajši je priča o dželatima koji postaju žrtve i žrtvama koji postaju dželati sopstvene sudbine.

Izuzetno teška i bolno realna priča o tome kako čak i odluke donešene iz naizgled pravičnih razloga mogu izazvati više tragedije nego što se to na prvu loptu činilo.
Ispod glavne priče koja se ogleda u "sukobu" između kulturnog nasleđa romske zajednice i koncepta pravde, provejava i sva dubina današnjeg podeljenog srpskog društva, ogrezlog u korupciji i konstantnom lešinarenju samo i onda kada to odgovara trenutnom interesu koji uvek dolazi negde "odozgo".

Negde na kraju cele linije nalazi se običan čovek za čiju sudbinu više niko i ne obraća pažnju, ali još gore, okreće i svoju glavu.

[Maja Lukovic · Rating 5 out of 5]

Miodrag Majic pored toga sto je odlican sudija je pokazao da je takodje odlican pisac . Knjigu sam procitala u jednom dahu. Ovo je jedna potresna prica o sudbini dvoje mladih ljudi romske nacionalnosti koji su postale zrtve ovog trulog drustva u koje zivimo .Moj pogled na rome definitivno nece biti isti posle ove knjige . Svaka preporuka !

[Igor Witch · Rating 4 out of 5]

Nakon završetka čitanja ove knjige mnoge teme su se natovarile u mojoj glavi. Mnoga pitanja. Odgovore na mnoga znam, samo me jedno pitanje jako muči.
Sve ono što se u ovoj knjizi nalazi je bolna istina koju mi kao društvo odavno znamo, samo ćutimo. Zašto?

[Aleksandar Šegrt · Rating 5 out of 5]

cenim svaki "promenimo svet knjigom" pokušaj, upravo zbog toga koliko je katastrofalno unapred osuđen na propast. pri tome, sudija piše dobru književnost.

[Milena · Rating 5 out of 5]

Knjiga posle koje ne možeš da ostaneš isti…

U stvari - možeš, ali jedino ako si toliko glup ili slep na nepravdu, na mešanje pojmova prava i pravde i na dominaciju vladajuće većine/rase/nacije…

“Put do pakla, za Ajšu i Gabrijela, bio je popločan dobrim namerama da se devojka spase…” - knjiga koja gadja pravo u metu iskvarenog društvenog mesa zemlje Srbije, gde se licemerje i lični interes nadredjuju svakom osećaju časti, savesti ili makar iole čistog obraza.

Odavno se nisam isplakala nad pročitanom knjigom kao što sam sada nad ovom… Ne bih da zvuči pretenciozno, ali Majić ima moju punu nadu da će biti naš budući Nobelovac… I bilo je vreme da se iznedri ovako kvalitetan pisac (sudija) sa ovih prostora.

[Dragana Zečević · Rating 5 out of 5]

Činjenica da sve što je opisano u knjizi možda nije istinit događaj ali je zasnovano na istinitim elementima i situacijama kojih smo sami svjesni je zapravo ono što je poenta svega. Iako su u fokusu priče Gabriel i Ajša mene je kao čovjeka dotakla istina koja se krije iza Jovanine oštrine,i dobrog srca koje se krije kod gordog sudije.
Mislim da su godine prošle od kako me neka knjiga dotakla kao ova. I sigurno će biti priča kojoj ću se u nekom trenutku vratiti.
I da ponovimo još jednom :
"Kada bi čovjek znao gdje će pasti,on bi sjeo."

[Goleva · Rating 5 out of 5]

Jedna od knjiga koju pročitaš, pa ti bude žao, vežeš se za likove, mesta, priče i njihove tajne. Preporuka

[Jan · Rating 5 out of 5]

Ovi knjigu sam uzela jer sam je videla među knjigama koje govore o ljudskoj surovosti. Raznela me je.
Ne znam šta sam očekivala, ali ovo nisam.
Što bi rekli američki booktuberi ovo se ubraja u 6 stars reads

[Aida AP · Rating 2 out of 5]

Vidim svi su odusevljeni knjigom.Mozda jedino ja nisam.PO mom misljenju knjiga je jako jako mracna i teska.Od scena sta su radili Gabrijelu,pa scena sta je jadna Ajsa propatila....pa novinarka koja mi je nekako mrska od pocetka knjige.....Ne znam,mozda je na mene tako uticala da sam zadnje strane i preskakala jer sam htjela da je sklopim i ostavim daleko od sebe.Jos mi je mucan osjecaj u zelucu od nje

[Nađa Pavlica · Rating 1 out of 5]

I kada bih mogla da sve probleme ovog romana stavim na stranu, ocena bi bila jedan - stil je toliko očajan da mi je bilo neprijatno dok sam čitala.

[Marija Đurđević · Rating 5 out of 5]

Odusevljena sam, knjiga koju cu dugo pamtiti. ❤️

[Anđela · Rating 4 out of 5]

3.5⭐

[Amina Hujdur · Rating 5 out of 5]

Majić ponovo oduševljava. Ovo mi je njegov treći roman i najbolji dosad

[Marijana Lazic · Rating 4 out of 5]

Ostrvo pelikana nam nudi fenomenalnu priču o dvoje Roma sa kojima se sudbina (ljudi, pravosuđe) poigrala na najokrutniji način, a koju samo sudija može da napiše.

Moram priznati da me je u početku nervirao stil pisanja. Ne volim usiljene komparacije, tipa "srce mi je lupalo kao tibetanski gong". Zvuči kao pismeni sastav srednjoškolca koji samo cepa rečenične strukture: [imenica][glagol] kao [nešto egzotično].

Ali to je sve što mogu loše da kazem o knjizi. Kada se priča zahukti, ne obraća se pažnja na to, jer je priča duboka, dinamična i nadasve vrlo teška. Sudbina Ajše i Gabriela samo potvrđuje paradoks našeg društva i ostavlja nas da se pitamo šta je u životu ispravno, pravedno, fer.

Svakako mi je u planu da pročitam i roman Deca zla istog autora. A ako vam se ova knjiga svidela, sigurno će vam se (možda i više) svideti Ciganin, ali najljepši od Kristiana Novaka.

[Selma Šljuka · Rating 2 out of 5]

Ova knjiga i tema kojom se bavi bila bi mnogo bolja da nije bilo prenatrpanih opisa i poredjenja i kilometar dugih recenica. Balkanski žargonski rečnik, drskost i truli sistem, jer bez toga se ne ni u knjizi ne može. Šteta...

[Ibiltarian · Rating 2 out of 5]

Važna tema i ambiciozan pokušaj prikazivanja tragičnih nedostataka i izopačenosti društva, ali napisana dosta jeftinim stilom.

[Miljana · Rating 5 out of 5]

Upravo sam završila čitanje ove knjige i bez teksta sam! Sjajan, težak, psihološki dubok prikaz društva, sklonosti da olako dajemo sudove o drugima, nesvesni koje posledice ti sudovi mogu da imaju. Maestralna knjiga. Plus, mnogo mi se sviđa Majićev stil pisanja, njegove rečenice i opisi.

[Knjigo.holik · Rating 3 out of 5]

Ne mogu da kažem da je knjiga loša, držala mi je pažnju, određeni likovi su dobro izgrađeni, kod nekih drugihi je falilo dosta. Međutim, smatram da je mnogo propušteno u slanju poruke.

[Dubravka · Rating 4 out of 5]

Veliki korak napred u odnosu na prvi Majićev roman, klasičan triler. Vrlo ozbiljna i zanimljiva tema za razmišljanje, različiti načini pripovedanja, odlično građenje likova... Kompleksno, dirljivo, tragično. Za razliku od trilera koji se čita u jednom dahu da bi se što pre došlo do raspleta, ovo je knjiga koja se čita polako... Sudija je postao ozbiljan pisac.

[Đorđe Radusin · Rating 5 out of 5]

Naklon do poda gospodinu Majiću, ovo je fenomenalno.

[Dina Vojnovic · Rating 5 out of 5]

Koliko bola, tuge, lose srece, teske karme... sve u ovoj jednoj knjizi! Zapitamo se kad je zatvorimo zasto ba neke stvari ne mozemo da uto cemo, ili mozemo?!

[Nina · Rating 5 out of 5]

Ljudski duh je večita tajna, Jovana, ali jedno je sigurno. Nikom ne bih poželeo trenutak spoznaje svoje tačke pucanja. Tada se gubi sve i čovek postaje duh.

[Ђорђе Дивјак · Rating 2 out of 5]

tanko je ovo meni ..

[Bojana · Rating 3 out of 5]

Knjigu je izvukao kraj, a do tada mučna.