Ecosemiotics

by Timo Maran

This Element provides an accessible introduction to ecosemiotics and demonstrates its pertinence for the study of today's unstable culture-nature relations. Ecosemiotics can be defined as the study of sign processes responsible for ecological phenomena. The arguments in this Element are developed in three steps that take inspiration from both humanities and biological 1) Showing the diversity, reach and effects of sign-mediated relations in the natural environment from the level of a single individual up the functioning of the ecosystem. 2) Demonstrating numerous ways in which prelinguistic semiotic relations are part of culture and identifying detrimental environmental effects that self-contained and purely symbol-based sign systems, texts and discourses bring along. 3) Demonstrating how ecosemiotic analysis centred on models and modelling can effectively map relations between texts and the natural environment, or the lack thereof, and how this methodology can be used artistically to initiate environmentally friendly cultural forms and practices.

80 pages, Paperback

Published December 10, 2020

Reviews

[Osore Misanthrope · Rating 3 out of 5]

Књига јесте биолошки прецизна, будући да њен аутор има BSc из зоологије и бави се био/зоосемиотиком, али у њој нема експлицитног помена фитосемиотике. Екосемиотика, тачније екосемиоза налази се у сусрету срединских одлика и Umweltа бића. Тимо Маран уводи анализу еколошког репертоара и еколошке кодове (преферентне интерпретативне обрасце као последицу регуларности срединских структура које делују на више врста), Маран и Клајснер семиотичко кооптирање (спремност облика или форми да преузму значење у зависности од претходних семиотичких односа), Џаспер Хофмајер семетичке интеракције (обрасце, облике и навике живих бића као изворе интерпретације), Алмо Фарина екопоља (простор и (а)биотичке факторе које врста перцепира када је функционално активна), Сорен Нилсен семиотип (информациону мрежу у екосистему, по аналогији са генотипом и фенотипом) Роналд Поснер семиотичко загађење (екосистема људским (светлосним, звучним и др.) знаковима), Кадри Тир биопревод (између врста)… Закључак је да хегемонија људских симбола води у семиоцид и да полазећи од полупропусне границе између природе и културе као Лотмановог аналога биомембрани, морамо да освестимо уземљеност наших културних творевина (у духу новог материјализма, додајем).

⚠ Приговори Осора Мизантропа:
• nomen est omen или проблем номинализма: граница између (интенционалног) означавања и пуких (а)биотичких односа; семиоза је инхерентна природи или последица нашег схватања природних процеса?
• антропоцентричност: неке нељудске врсте и биолошке структуре (биомолекули, органеле, ћелије, ткива, итд.) комуницирају, а неке “комуницирају” – није сваки (а)биотички однос интенционална семиоза;
• проширивање семиозе на акције, реакције и коакције проблематизује њену универзалност – да ли у ширини губи објашњавалачку моћ?
• редундантност: да ли екосемиотика само описује већ постојеће биокултурне процесе новом терминологијом или је ипак важно истраживачко оруђе, нпр. екокритичарима?
• биодиверзитет јесте предност, али у одређеном контексту може бити и мана (отежава инвазивној врсти да се успостави, али ако успе, последице су пропорционалне биоразноликости датог екосистема). Hu, J., Barbier, M., Bunin, G., & Gore, J. (2025). Collective dynamical regimes predict invasion success and impacts in microbial communities. Nature Ecology & Evolution, 1-11.

[Mohamad Faazeli · Rating 4 out of 5]

My review of "Ecosemiotics: The Study of Signs in Changing Ecologies" by Timo Maran

This book is a valuable contribution to the details of our way of empathy and care for the non-human world, which we see, fortunately, in large companies like BBC News these days that cover the non-human world news.

It is crucial to understand the semiotic pollutions we make for the non-human world (and even the human world), systems, and technologies that are incompatible with our animal bodies. This results in the enormous destruction of our habitats, and it is essential to know that habitats have this invaluable semiotic importance for every organism. This semiotic value is existential and profound.

Finally, we now reached a point to consider the non-human world in our plans and projects, which is EIA (Environmental Impact Assessment) instead of just SIA (Social Impact Assessment). I believe a complete EIA would include SIA too, so there is no need to mention SIA separately, at least in many cases. For this aim, we should have a dialogue with the non-human terrain and understand their needs as semiotic beings.

For this noble purpose, art can play a significant role in changing our culture to embrace non-human creatures and ecosystems. It can create a bond between nature and culture and transform our somehow separate cultural and ritual concepts into embodied and animate ones.

So what is ecosemitoics role? Its role is to make us familiar with the sweet dynamics of the alive world surrounding us and different kinds of signs, like symbols, indexes, texts, oracy, etc. So we can have more rich sign systems which can embrace nature technically and poetically (techne and poiesis). I think Abram and Weber's work about the relationship between our language and the natural world or life itself can help in showing us useful directions.