Ovo telo je hotel

by Martina Kuzmanović

Genres: Poetry

61 pages

Published January 1, 2020

About the author

MARTINA KUZMANOVIĆ rođena je u Beogradu, 31.8.1990. godine. Diplomirala je na Građevinskom fakultetu.

Pesme su joj publikovane u zborniku Rukopisi 43 i 44, književnim časopisima Dometi, Enklava, Gradina, Libartes, Beogradski književni časopis kao i na portalima Čovjek-časopis, Astronaut.ba, Strane.ba, Bludni stih i Vavilonska biblioteka.

U okviru izdavačke kuće Enklava, objavila je zbirke pesama Ovo telo je hotel (Beograd, 2020, urednik Zvonko Karanović) i Van sezone (Beograd, 2022, urednici Marko Đorđević i Zvonko Karanović).

Trenutno živi u Varšavi i redovno se vraća u Beograd.

Reviews

[Dunja · Rating 5 out of 5]

"ovo je priča o ženi
koja pije kafu u krevetu
traži ljubav
na pogrešnim mestima
godinama bežeći
sada pliva u okeanu, miriše so
spokojna, u miru sa sobom"

[Uroš Đurković · Rating 2 out of 5]

Tela jesu hoteli. U ljudskom telu ima više mikroorganizama nego ljudskih ćelija! Bez njih nema života. Mi smo hodajuće simbioze, osuđenici suživota. To je slika ogromnog potencijala. Za ep! Ipak, ovde je ta šansa gotovo sasvim neiskorišćena. Telo kao tekst, telo i tekst, telo teksta i sve ostale varijacije teme, ne samo što nisu nepoznanica istorije književnosti i teorije, nego predstavljaju obilje na koje je šteta ne osloniti se. I ne mislim ovde samo na Pitera Bruksa, Džudit Batler, Pola Ostera ili, što da ne, Merlo-Pontija i Epštejna, nego i na jednu studiju Kimberli Koks, za koju sam nedavno saznao, koja govori o koži i istoriji dodira u britanskoj književnosti. O dodirima se pisalo i u našoj sredini – o haptici kod Crnjanskog, a koga zanima, može baciti pogled na to što je pisao Stevan Bradić u odnosu na Ransijerove režime čulnosti.

Ali, ali – ovo ništa ne mora da znači. Jeste, svakoj temi može da se podigne teorijska fontana koja isporučuje vodu koju usisava i još ako fonatna svira i svetli, od toga se pravi fešta. Pesnici nisu u obavezi da su obavešteni, niti da bilo koga slušaju i prate, kako one dobronamerne, tako i one druge. Pesnici, takođe, nisu u obavezi da slušaju svoje učitelje, ali ni to nije na odmet, zarad napretka – osvojimo neku stepenicu, shvatimo gde su moguće zablude i zakoračimo dalje, više.

Moj preovlađujući utisak u odnosu na ovu poeziju je da je upravo ova poetika reprezentativna za sadašnji trenutak, raspoloženja i gajene naklonosti. Instagram je tako izmenio područja tela i tekstualnog da je pažnja skraćena do te mere da, u traganju za stalnim nadražajima, želimo da dođemo do brze poente, instant prepoznatljivog utiska, gde su i višesmislenosti sračunate tako da ne budu opasne ili nekontrolisane. To je problem poezije Martine Kuzmanović, ali ona tu nije ni jedina niti najgora, samo služi kao primer za nešto mnogo veće i šire. Ali nije ni medij sam po sebi kriv! U redu, kaže Mekluan, a ja mu verujem – medij je poruka – odnosno, način komunikacije ugrađen je u sadržaj – ali, neko ko poznaje kodove i oseća prostor zajedništva, može plasirati nešto što prevazilazi nametnuti okvir. 

Martina Kuzmanović ne čini iskorak, njena poetika je u sferi ispovednog, životnog, prepoznatljivog i jasnog. Sa tim se mnogi čitaoci mogu poistovetiti – sa stihovima koji su pre isečci namenjeni društvenim mrežama, nego igri reči, zvuka, značenja, ideja, sklopa. I tu nema ozbiljnih, potpunih iskliznuća, ali nema ni osvajanja vrhova, što je u neskladu sa time da iza stihova postoje prave, iznurujuće psihičke bure: priče o ostavljenosti, krhkosti, odvažnosti, života u inostranstvu, želji da se nastavi, želji da se ponovo uspostavi, vrati kontrola nad životom. Međutim, ne određuje proživljenost uspeh dela, nego jezičko-umetnička realizacija. Dakle, ne o čemu pišemo, nego kako pišemo. 

S obzirom na to, kao i na prethodnu priču o teorijskoj (samo)svesti, treba razlikovati ličnu empatiju prema životnoj situaciji sa onim što se pokazuje u stihovima. Naklonosti su lične, a veština pisanja nadilazi sferu ličnog. Talenat se vidi u dobrom oku, osećaju za detalj, a toga ponegde i ima ovde: kao kada se nečiji doživljaj Pariza poistovećuje sa tri flaše vina spakovanih u torbu za trening (18). Ipak, sve je to, nažalost, u domenu emotivnog, ali letimičnog oka i srca koje se pretvara da nema aritmije. 

Cenim trud i sumnjam da bi ovakva zbirka mogla da nastane bez radioničarskog rada, ali se i pitam da li bi uopšte mogla da funkconiše van te sfere? Šta god da je odgovor, nije loše steći uvid u nešto da bi se prevazišlo. A da li za to uopšte postoji volja i namera, ne znam, niti je, u krajnjoj liniji, to moja stvar. U ovom sam prostoru, a i u ostalim prostorima, kao jedan od zainteresovanih pratilaca; tu je ponuda, ako hoćete, izvolite, ako nećete, ima još mnogo adresa.

[Marija Marković · Rating 5 out of 5]

“A želim kućicu na moru
i mog čoveka koji peca
dok ja berem breskve
i sadim cveće

kaži, Virdžinija,
šta je moja istina?”

Napuštanje, telesno i duhovno, traganje i težnja za svakodnevnim i običnim ali sigurnim i stalnim radostima, samo su neki od motiva kojima se pesnikinja bavi u ovoj zbirci. Dopao mi se ton ispovedničke poezije i žive slike svakodnevnice u kontrastu sa unutrašnjom borbom.

[Đorđe Simić · Rating 5 out of 5]

“ovo telo je hotel
i ponekad imam sreće
pa uspem
da zagospodarim
njegovim prostorom”

[tea · Rating 5 out of 5]

dugo nisam pisala ovde šta čitam i šta imam da kažem o tome šta čitam, kad se sklonite malo sa neke mreže to je divan trenutak da se drugi zapitaju, a i vi sami, da li sam vam zaista toliko hitno potrebna i tako dalje da ne dužim sad o tome, skroz je druga tema. ali nisam htela da pišem jer mi ide na živce sad goodreads od kako su ukinuli opciju da sami dodajemo knjige koje čitamo, ona procedura me smara a ja volim da čitam stvari koje nisu toliko poznate jer sam kako kaže moja koleginica stela prava art kuja možda tu preteruje. u svakom slučaju, martina nije toliko nepoznata a ja sam je dobila od svoje sestre bliznakinje, drugarice, kraljice moje najveće podrške kao poklon za otvaranje izložbe koju sam kustosirala, dođite nekad i do galerije da vidite. i u pravo vreme sam dobila knjigu, i to sa najdivnijom posvetom na celom svetu. razvalila me, i knjiga i posveta, ma martina žena devica, sve ti saspe u oči, DIREKTNO. malo sam i plakala, ali to u poslednje vreme nije neka novost za mene, ma i naslov me je razvalio.

naravno, uhvatila sam se za jednu pesmu, po običaju, vrtim je u glavi danima
(nada)

duguješ mi dan
i izvinjenje
i šetnju
i razgovor zbog
kog se smejem
psa koji liči na mog
pare, piće i večeru

ne spavam
imam napade panike
nagla gušenja
ne radim i ne kupujem

dođeš mi i cveće
možda poljubac

jedem cigarete
i pijem kafu

ne živim

(damjane,,,, - ja dodajem)

(ma ne duguje mi niko ništa, ali je divna)

[Nemanja · Rating 5 out of 5]

sa tobom
koračanje bez osvrtanja
izbegavanje glavnih cesti
držanje za ruke krišom
ovlaš dodirivanje prstima

sa tobom
ubrzano disanje
prećutkivanje problema
fragmenti radosti
mala iznenađenja

sa tobom
gledanje u oči
prilikom vođenja ljubavi
priča o našoj nerođenoj deci

vidim tvoju ikonicu na mesindžeru
svetli zeleni kružić
aktivan si

umri

4,5✨

Zbirka pesama Martine Kuzmanović se čita u hodu. To je činjenica.
Slikovito, vremenski period neophodan za čitanja bih mogao sasvim lako da izrazim kroz period dovoljan da tri cigare polako izgore u piksli. Neodređeno, ali svakako odaje utisak da je to veoma kratak period. Zato što se te motane cigare sporije otvaraju i gore. Tako i ova zbirka, jednostavno se sama otvara, prebacujući nas na narednu stranicu, možda zbog činjenice što se u Martininim stihovima prepoznajemo, ili zato što su njeni stihovi tako fino uklopljeni da ih je nemoguće ispustiti iz ruku.

Kako to da telo može biti hotel?
Sasvim valjano pitanje, kako? Hotel prima goste, sa raznih strana koji u njemu provode neko vreme i na kraju odlaze. Ostavljajući iza sebe ili haos ili nekakav manji nered, neretko čak ponesu delić njega, za uspomenu, ostavljajući malenu prazninu. Tako je i sa ljudima koji ulaze u vaš život, vaše srce, pluća, kožu, glavu. Projure, ostavljajući nešto za sobom, a pritom vam neretko oduzimaju deo vas i nose ga sa sobom kao deo nekakvog ratnog plena. A u vama ostaje praznina.

Martinine pesme su često nevesele, poseduju tu neku tugu i gorčinu. Neku hladnu Poljsku zimu, ali na tren i nekakvo Beogradskog proleće. Imaju tu ozbiljnost, ali i toplinu. Prolazeći kroz prostor i vreme kroz Martine pesme postajemo svedoci njenih nedaća, momenata tuge, patnje i bola. Postajemo nemi svedoci nečeg tako ličnog, tako intimnog, a opet konstruisanog na tako nenametljiv način, da se lako u njenim stihovima možemo prepoznati.

U svom prvencu, pesnikinja Martina Kuzmanović se bavi životnim temama, onim sitnim, neka beznačajnim, ali prirodnim temama koje doživljava svako koje koračao ovom planetom. Ona ih primećuje i beleži, trudeći se da ih time sačuva od zaborava. Trudeći se da ih iznese na svoj, poetičan, slatko-gorak način.

Mada je ovo pesnički prvenac, mislim da je ovo samo jedan novi i divan početak poezije koju Martina tako nonšalantno stvara, ispisujući ih sa takvom lakoćom. Zbog toga se iskreno nadam da ćemo biti svedoci još divnih zbirki iz pera ove mlade autorke, jer bila bi velika žal da se sve završi tako brzo na samo jednoj zbirci pesama.

[maša · Rating 5 out of 5]

"ovo je priča o ženi
iza koje se prostiru ravnice, reke i planine
ogleda se u prozoru
na licu joj se ocrtavaju odluke
koje je sama donela"

[nadja · Rating 4 out of 5]

4.25/5 🤍

„ovo je priča o ženi
koja pije kafu u krevetu
traži ljubav
na pogrešnim mestima
u pogrešnim ljudima
godinama bežeći
sada pliva u okeanu,
miriše so spokojna, u miru sa sobom“


„ti obuvaš japanke za hodanje po kući
ja šetam bosa kada su pljuskovi“


„poljubi me nekad između
grudi reši svoje probleme
oni su stvarni
pojedi jabuku
za ostalo ćemo lako“


„Ljudi su gradovi

imam samo
devedeset dinara u novčaniku
kupujem poslednji buket cveća
od starice u prolazu
ostajem joj dužna još deset

makar jedna od nas dve
može da se vrati kući“


„ipak, oni su plesali u tami
i ljubili jedni drugima vratove“


„imao je iste tužne oči
kao tvoje
plave i tople
iza kojih se prostire praznina

naučila sam ponešto usput
svi dolaze da bi otišli jer
svi odlaze

ipak, kada bi znao
kako ponekad zaplačem
u podzemnom prolazu
sličnom onome
gde smo jednog jutra
kupili biljku u braon saksiji

i briga me da li iko gleda“


„Tako nastaju zbirke

kasno uveče vratila sam se u stan
napunila kadu toplom vodom
legla i potopila glavu
osećajući neprirodan mir

gledala sam u svetiljku na plafonu
uživala u kosi
koja se razlivala u vodi
pokušavajući da te sperem sa sebe

tako nastaju zbirke
misli, niti, mreža,
kuglica, kockica
i povremeno napisanih
nekoliko reči“


„slana tirkizna voda blago talasa
galebovi se oglašavaju u daljini
pakujem dva kamena sa plaže
u kožnu torbu

pronalazim sve što mi je potrebno“


„dok su se roditelji svađali
ona bi preko fiksnog telefona
slušala bajke“


„Ponekad poželim
da me neko poljubi pre doručka

moji koraci ne vode nikuda
doputujem svuda vetrom
ne znam šta je dom
moje telo jedina domovina“


„nazvali su me po brodiću
koji je plovio Jadranskim morem
tamnoplavim slovima naziralo
se moje ime između talasa u Podaci“
-
i dok su mi oprezno i nežno
pridržavali glavu
pri izlasku iz kola
ja sam već bila tuđa“

[Lidija · Rating 5 out of 5]

4.5

[Božana Mitrović · Rating 4 out of 5]

ovo je priča o ženi  
koja pije kafu u krevetu 
traži ljubav na pogrešnim mestima 
u pogrešnim ljudima 
godinama bežeći sada pliva u okeanu,
miriše so spokojna, u miru sa sobom
*
bežim od tebe
i onda te prepoznam
u svakom od svojih muškaraca
*
izvini, 
ali ponekad je bilo  
tako teško voleti te

[Milica Dobrojević · Rating 4 out of 5]

Iskreno i samosvesno o napuštanju, ljubavi, gubitku i traganju.

Ono što me je kupilo kod ove zbirke je autorkina spremnost i sposobnost da iskaže osećaje i misli koje je pre svega sebi teško dopustiti da osetiš, a onda još teže da ogoliš pred drugim.

Čitaće se ponovo.

4/5💫

[Katarina · Rating 5 out of 5]

'ovo je priča o ženi
koja pije kafu u krevetu
traži ljubav
na pogrešnim mestima
u pogrešnim ljudima
godinama bežeći
sada pliva u okeanu, miriše so
spokojna, u miru sa sobom'

[Izzy · Rating 3 out of 5]

I'm going to attempt both a review in English and Serbian. Read both if you want, they will hit the same points, but because they are translations, they are inherently slightly different. the poem fragments in English are also translated by myself, they may not be perfect.

English:

Kuzmanović has true moments of brilliance when forming images at some points in this collection. They are not long-winded or overly explained and portray very everyday imagery in an incredibly beautiful way.

"I remember the morning
I stole
your green socks
and happily wandered the city"
- Dragi (Dearest)

At her best, she connects a few images this way to create a narrative and it's wonderful. It's a style that thrives on the simplicity in conveying the everyday, in seeing the beauty that is stored in our routines. If this was the entire collection, it would easily be 4 stars, if not 5 depending on the gravity given to every word chosen and the architecture of the images.

Unfortunately, this is not the entirety of this collection. Much of the poetry also contains heavy handed explanations of exactly what the speaker is feeling that has already been portrayed in an image. At worst, there won't even be powerful images that construct a narrativized poem broken apart by these explanations, there will just be abstract explanations failing to convey any sort of experience to the reader.

For example, the poem Slobodna (Free), after giving some very nice images of a woman freed from a not so amazing relationship, where it is implied the speaker faced adversity and is now thriving in this freedom, the poem ends with the lines.

"I destroyed you
I won

So what if it hurt"

This may be fine for you, and you may enjoy a piece that so blatantly addresses the emotions felt by the speaker. if you like that, this book will certainly be a great read for you. I am simply a reader who does not quite enjoy when an author creates a speaker that does that because I often feel the greatest truths and emotions writers achieve in poetry are through the dissections of environment and imagery that reveal things living within a poem we would otherwise not find through the direct explanation of feeling. So it is lines like those that bring me to rate this collection to three stars.

Because I do love Kuzmanović's use of language and choice of imagery, I would love to try and read more of her recent work and where she has decided to take her creative vision. I hope to be able to review more of her work in the future and would love to speak with her about bringing some of her best works into the English speaking poetry circles.

Српски:

Извињавам у напред за грешке у граматику. Ја сам Србин рођен и одгајен у Америци. Ако имате питање, молим вас слобоно питајте. Ако знате енглески, можете да упоредите обе критике.

Кузмановић имa прави геније када ствара слике у њену поезију. Нису превише дугачке или претенциозан и врло лепо приказују свакодневне догађаји.

"сећам се јутра
када сам украла
твоје зелене чарапе
и ходала градом срећан"
- Драги

У свом најбољем издању, она ствара наратив повезујући неколико ових свакодневне слике. Та стил поезије је милина читати. Та стил напредује гледајући лепота и једноставност свакодневне рутине. Да би свака песма у овој збирци била таква, ја би дао 4 звездице, можда и 5.

Међутим, није. Највећи број редова су тешке објашњења о тачно шта говорник осећа одмах након редова лепе слике кој већ у њима приказују те осећања. У најгорем издању, она ни не ствара слике у поезију, него само су редове апстрактне објашњења осећања које не успевају да пренесу неку личну искуство према читаоцу.

На пример, у песма Слободна, после неколико слике жени која се ослободила се од неки несрећан веза, где се то може подразумевати да је пошла невоља и сада се напредује у овој новој слободи, песма завршава овако:

"уништила сам вас
победила

па шта ако је болео"
- Слободна

Можда је ово у реду за вас, можда вам се прија када говорник отворено обраћа њихове осећања. Ако вам се то свиђа, ово је књига за вас. Као читалац, ово ми не прија зато што ја верујем да највећи истине и осећања се нађе кроз поезију која анализира личног околина и искуство кроз слике које откривају ствари у песму које не би нашли са отвореним изражавања осећања. Редови овакви је разлог што мој оцена је 3 звездице.

Иако је то мој оцена, баш ми се свиђа како Кузмановић користи језик и њен избор слике. Хтео би да читам њена нај новија поезија да види где је однела своју креативну визију. Нада се да у будућност мога да дам још критике њене радове и да би могла да њеном да радим као преводилац да би преводио њене најбоље песме на енглеском.

[Бранко · Rating 4 out of 5]

Прво што ме је уболо овдје у око су били уводни стихови Милене Марковић који су ме довољно добро припремили да не очекујем много како ми се већ "Деца" од дотичне нису свидјела и стихови Ен Секстон из "You, doctor Martin" којима фали пола слова код ријечи краљица. Заправо ово и јесу највеће 'замјерке' које имам. Пјесме су лијепе, свидљиве и занимљиве, сем оних код којих се колегиница превише угледала на Милену Марковић и изгледају као набрајање онога што смо радили или списак за продавницу, срећом има таквих само пар.


Не знам да ли због ниских очекивања која су ми се јавила одмах на првој страни али ми се свидјела. Вјероватно ћу је још читати због искрености и исказивања свих тих емоција од којих углавном бјежимо.

Једна (4) четворкица.

[sof · Rating 5 out of 5]

preselila sam se u novi grad. sunčana popodneva provodim sama uvek u istom kafiću, uvek pijem hladni makijato i pušim slim cigarete. ovog sunčanog popodneva, pored makijata i cigareta, družila sam se i sa ovom zbirkom pesama.

i sa par suza koje su mi milovale obraze dok sam čitala.

hvala, martina, što umeš da napišeš ono što osećam.

[Svetlana Perovic · Rating 5 out of 5]

Pesme lagane a teske.

[Ivan · Rating 3 out of 5]

3.5 ⭐️

[Marica Svetozareva · Rating 5 out of 5]

Sjajna!

[Iskra Profil nije aktivan u ovo vreme. · Rating 5 out of 5]

4,5/5🌟

Odluke koje je sama donela

[Helena · Rating 4 out of 5]

izvini,
ali ponekad je bilo
tako teško
voleti te