Како наводи њен приређивач, књига „Новица Тадић, собом самим“, „проговара из првог лица једнине самог Новице Тадића“ и представља „покушај израде једног песничког портрета“, на начин усаглашен са песниковим ставом о његовој поезији као „бесконачној поеми са мноштвом фрагмената“. Тако ни ова књига не представља „коначан текст“, већ позив и надахнуће за даље читање и проучавање овог аутора.