What do you think?
Rate this book
Ispod majice
Glavni junaci knjige se bave savremenim zanimanjima, putuju po svetu, izlaze po prijemima i ekskluzivnim žurkama. Znaju se iz detinjstva, škole, s letovanja, rejva ili s interneta, jedni drugima su sve, i poznanici, i prijatelji, i ljubavnici/ljubavnice, a zapravo nisu ništa od toga. Dobro im ide, a nisu dobro.
Neprijatan i mučan razgovor između dve bivše devojke istog momka, Luke Kralja, kome su prethodili meseci međusobnog praćenja i špijuniranja po društvenim mrežama, pretvara se u veliku priču o nadolazećoj generaciji, generaciji koja je uronjena u neurozu sadašnjice, neurozu odnosa između virtuelnog i stvarnog, između fikcije i realnosti.
Ovaj roman nas dijahronijski vodi kroz detinjstvo, ljubavi, bolest, seksualnost, nesporazume, PTSP i tugu. Svojim ogoljenim stilom, kroz oštru prizmu feminizma, Ispod majice igra emancipatorsku ulogu, upoznajući nas sa životom koji se nalazi ispod površine.
Ispod majice je prvi roman Marije Ratković, roman kojim probija glavom kroz zid. Bol, uzbuđenje i želja za životom protkani su kroz taj udarac, prvi, uvek najteži. Marija piše jezikom koji govori, pa će onaj ko je poznaje čuti njen glas. Roman koji ljuti, izaziva, nadahnjuje i preispituje život onda kada mislimo da treba da prestane ili kada nikome nije do njega. Marija bezobrazno želi da živi onako kako ona želi, i iako smo imali prilike da je čitamo kroz mnogobrojne tekstove, taj bezobrazluk je ona sirova iskra genijalnog života koju ćete osetiti u ovom romanu.
Magda Janjić, novinarka i urednica
U svom prvom romanu Marija Ratković uspeva da dekonstruiše čuveni bad girl arhetip, a da ne poklekne poznatim klišeima. Rezultat je smeo, ponekad surov roman koji otkriva istine koje svaku ženu tište ispod površine, a za koje mi, kao čitaoci, možda nismo dovoljno hrabri da nađemo reči. Srećom, dovoljno smo radoznali da ih čitamo.
Anja Paspalj, urednica kulture magazina Elle
Najtalentovanija spisateljica u Srbiji najzad se upisala među književnice! Nakon što smo se godinama smejali i plakali na njene kolumne, novinske tekstove, scenarija, tvitove i delili ih kao pesme koje govore nešto što bismo hteli i mi, kad bismo imali hrabrosti, Marija Ratković od sebe pravi fikciju, kako bi rekla istinu o svetu i generaciji kojoj pripada. Tako nastaje uzbudljivo štivo, knjiga zbog koje se treperi, sanja, ne spava, o kojoj se razmišlja. Knjiga u koju je moguće zaljubiti se... i zaboraviti svet, da bismo ga bolje razumeli, nakon čitanja. Emotivna, čulna, zabavna i bolna, ovo je literarna žestina koja se čita na eks i od koje vam se vrti u glavi.
Minja Bogavac, dramaturškinja i pozorišna rediteljka
Neprijatan i mučan razgovor između dve bivše devojke istog momka, Luke Kralja, kome su prethodili meseci međusobnog praćenja i špijuniranja po društvenim mrežama, pretvara se u veliku priču o nadolazećoj generaciji, generaciji koja je uronjena u neurozu sadašnjice, neurozu odnosa između virtuelnog i stvarnog, između fikcije i realnosti.
Ovaj roman nas dijahronijski vodi kroz detinjstvo, ljubavi, bolest, seksualnost, nesporazume, PTSP i tugu. Svojim ogoljenim stilom, kroz oštru prizmu feminizma, Ispod majice igra emancipatorsku ulogu, upoznajući nas sa životom koji se nalazi ispod površine.
Ispod majice je prvi roman Marije Ratković, roman kojim probija glavom kroz zid. Bol, uzbuđenje i želja za životom protkani su kroz taj udarac, prvi, uvek najteži. Marija piše jezikom koji govori, pa će onaj ko je poznaje čuti njen glas. Roman koji ljuti, izaziva, nadahnjuje i preispituje život onda kada mislimo da treba da prestane ili kada nikome nije do njega. Marija bezobrazno želi da živi onako kako ona želi, i iako smo imali prilike da je čitamo kroz mnogobrojne tekstove, taj bezobrazluk je ona sirova iskra genijalnog života koju ćete osetiti u ovom romanu.
Magda Janjić, novinarka i urednica
U svom prvom romanu Marija Ratković uspeva da dekonstruiše čuveni bad girl arhetip, a da ne poklekne poznatim klišeima. Rezultat je smeo, ponekad surov roman koji otkriva istine koje svaku ženu tište ispod površine, a za koje mi, kao čitaoci, možda nismo dovoljno hrabri da nađemo reči. Srećom, dovoljno smo radoznali da ih čitamo.
Anja Paspalj, urednica kulture magazina Elle
Najtalentovanija spisateljica u Srbiji najzad se upisala među književnice! Nakon što smo se godinama smejali i plakali na njene kolumne, novinske tekstove, scenarija, tvitove i delili ih kao pesme koje govore nešto što bismo hteli i mi, kad bismo imali hrabrosti, Marija Ratković od sebe pravi fikciju, kako bi rekla istinu o svetu i generaciji kojoj pripada. Tako nastaje uzbudljivo štivo, knjiga zbog koje se treperi, sanja, ne spava, o kojoj se razmišlja. Knjiga u koju je moguće zaljubiti se... i zaboraviti svet, da bismo ga bolje razumeli, nakon čitanja. Emotivna, čulna, zabavna i bolna, ovo je literarna žestina koja se čita na eks i od koje vam se vrti u glavi.
Minja Bogavac, dramaturškinja i pozorišna rediteljka
- GenresLiterature
358 pages, Paperback
Published January 1, 2020
17 people are currently reading
131 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 25 of 25 reviews
Read
January 6, 2021Upozorenje: Ovo će biti manje review, više moje opservacije na različite teme povezane malo s ovom knjigom, malo s mojim trenutnim stanjem svesti i (ne)čitanja.
Od oktobra prošle godine počela sam da radim posao koji avaj nema baš mnogo veze s književnošću. Pošto je to istovremeno i moj prvi „pravi” posao, period prilagođavanja bio je dug i mukotrpan, a bojim se da i dalje traje. Posledica toga je čitalački razočaravajući kraj godine to jest moja nedoraslost tome da imam i posao i slobodno vreme koje neću provoditi spavajući.
S željom da mi nova godina donese više energije i vremena za beletristiku, izabrala sam da Ispod majice bude moj čitalački prvenac u 2021. Očekivala sam da će knjiga biti pitka i da ću je pročitati brzo i lako, a ta očekivanja sam temeljila na tome što već godinama pratim autorkin rad. Nisam se prevarila, pa mi je za roman od 350 strana, uprkos drugim dnevnim aktivnostima i obavezama bio dovoljan dan i po, što je ohrabrujuće za mene, ali ne znam da li i za samo delo.
Ono što se ne može osporiti je da je Marija Ratković talentovana i da ume da piše. Bez obzira na žanr. Pohvalila bih i vrlo uspešno odabran naslov koji navodi na pravi trag u vezi s tim kakvo štivo treba da očekujete. Iskustvo čitanja ovog romana za mene je iskustvo zavirivanja pod nečiju suknju (ili majicu), zato što vam se može i zato što nećete biti kažnjeni. Privlačno je, ali je i neprijatno i posle vas možda bude i pomalo sramota.
Osećaj da čitate nešto što ne bi trebalo verovatno je smišljeno izazvan. I dalje, međutim, ne mislim da je to bilo najbolje moguće rešenje. Autorkina istoimena dvojnica/pripovedačica jeste MarijaRatković, a ipak nije Marija Ratković. Glupo je tvrditi da nešto ne valja zato što je autofikcija, ali kao neko ko neguje love/hate relationship s domaćom književnošću, ne mogu a da se ne zapitam DOKAT. Sa stranica pršti i ambicija i ego i neka vrsta megalomanije, potreba da se sve kaže, da se šokira, da se pokaže (ne samo autorska) hrabrost da se pripovedačica kao (polu)fiktivni alterego predstavi ogoljeno, bez ulepšavanja, surovo.
Tematski, stilski, motivski, roman sadrži makar dva romana, od kojih bi makar jedan bio uspeliji od ovog hibridnog. Pojedini delovi su blistavi, pojedini pak potpuno nepotrebni, ali moj dominantan utisak ostaje to da ja sa ovom pričom nisam mogla da se identifikujem na gotovo nijednom nivou. (OK, moj problem.) Malobrojni komentari i blurb sugerišu da bi ovo trebalo da bude (i) generacijska priča, ali kako je autorka junakinju „podmladila” za nekih desetak godina u odnosu na sebe, to u lokalnom kontekstu ni nije ista generacija. Zato sam se još više osećala kao da se Ratković ovom knjigom obraća samo sebi i svom krugu prijatelja i da ja uopšte nemam šta tu da tražim.
Bilo je moguće, pretpostavljam, pratiti ideju o junakinji koja ne ume da uspostavi međuljudske odnose i „oseća” bez određene vrste asistencije. Ta je ideja, međutim, razvodnjena drugim pripovednim tokovima koji su autorki nesumnjivo bili jednako važni i koji svakako jesu povezani, logički, ali to na žalost ne znači da su povezani i u tekstu.
Na samom kraju, roman se donekle iskupljuje za doslednu vrednosnu problematičnost, i kad to kažem ne mislim puritanski na drogiranje i seks, koliko na degradirajući i destruktivni „ljubavni” odnos u kome je junakinja, i sve što uz to ide, ali koji se na koncu eksplicitno imenuje kao nasilan i patološki. Zasmetala su mi i pojedina jezička rešenja i poređenja, koja doduše služe svrsi, ali me opet nešto malo žacne kad pročitam „glupa kurva” ili „neki ružni ljudi, stajali su kao da se deli hleb ili tako nešto”, u kom god kontekstu.
Čestitke za prvenac i više fokusa u narednom izvlačenju.
Od oktobra prošle godine počela sam da radim posao koji avaj nema baš mnogo veze s književnošću. Pošto je to istovremeno i moj prvi „pravi” posao, period prilagođavanja bio je dug i mukotrpan, a bojim se da i dalje traje. Posledica toga je čitalački razočaravajući kraj godine to jest moja nedoraslost tome da imam i posao i slobodno vreme koje neću provoditi spavajući.
S željom da mi nova godina donese više energije i vremena za beletristiku, izabrala sam da Ispod majice bude moj čitalački prvenac u 2021. Očekivala sam da će knjiga biti pitka i da ću je pročitati brzo i lako, a ta očekivanja sam temeljila na tome što već godinama pratim autorkin rad. Nisam se prevarila, pa mi je za roman od 350 strana, uprkos drugim dnevnim aktivnostima i obavezama bio dovoljan dan i po, što je ohrabrujuće za mene, ali ne znam da li i za samo delo.
Ono što se ne može osporiti je da je Marija Ratković talentovana i da ume da piše. Bez obzira na žanr. Pohvalila bih i vrlo uspešno odabran naslov koji navodi na pravi trag u vezi s tim kakvo štivo treba da očekujete. Iskustvo čitanja ovog romana za mene je iskustvo zavirivanja pod nečiju suknju (ili majicu), zato što vam se može i zato što nećete biti kažnjeni. Privlačno je, ali je i neprijatno i posle vas možda bude i pomalo sramota.
Osećaj da čitate nešto što ne bi trebalo verovatno je smišljeno izazvan. I dalje, međutim, ne mislim da je to bilo najbolje moguće rešenje. Autorkina istoimena dvojnica/pripovedačica jeste MarijaRatković, a ipak nije Marija Ratković. Glupo je tvrditi da nešto ne valja zato što je autofikcija, ali kao neko ko neguje love/hate relationship s domaćom književnošću, ne mogu a da se ne zapitam DOKAT. Sa stranica pršti i ambicija i ego i neka vrsta megalomanije, potreba da se sve kaže, da se šokira, da se pokaže (ne samo autorska) hrabrost da se pripovedačica kao (polu)fiktivni alterego predstavi ogoljeno, bez ulepšavanja, surovo.
Tematski, stilski, motivski, roman sadrži makar dva romana, od kojih bi makar jedan bio uspeliji od ovog hibridnog. Pojedini delovi su blistavi, pojedini pak potpuno nepotrebni, ali moj dominantan utisak ostaje to da ja sa ovom pričom nisam mogla da se identifikujem na gotovo nijednom nivou. (OK, moj problem.) Malobrojni komentari i blurb sugerišu da bi ovo trebalo da bude (i) generacijska priča, ali kako je autorka junakinju „podmladila” za nekih desetak godina u odnosu na sebe, to u lokalnom kontekstu ni nije ista generacija. Zato sam se još više osećala kao da se Ratković ovom knjigom obraća samo sebi i svom krugu prijatelja i da ja uopšte nemam šta tu da tražim.
Bilo je moguće, pretpostavljam, pratiti ideju o junakinji koja ne ume da uspostavi međuljudske odnose i „oseća” bez određene vrste asistencije. Ta je ideja, međutim, razvodnjena drugim pripovednim tokovima koji su autorki nesumnjivo bili jednako važni i koji svakako jesu povezani, logički, ali to na žalost ne znači da su povezani i u tekstu.
Na samom kraju, roman se donekle iskupljuje za doslednu vrednosnu problematičnost, i kad to kažem ne mislim puritanski na drogiranje i seks, koliko na degradirajući i destruktivni „ljubavni” odnos u kome je junakinja, i sve što uz to ide, ali koji se na koncu eksplicitno imenuje kao nasilan i patološki. Zasmetala su mi i pojedina jezička rešenja i poređenja, koja doduše služe svrsi, ali me opet nešto malo žacne kad pročitam „glupa kurva” ili „neki ružni ljudi, stajali su kao da se deli hleb ili tako nešto”, u kom god kontekstu.
Čestitke za prvenac i više fokusa u narednom izvlačenju.
April 20, 2021
Čitam ovaj roman Marije Ratković koji su ljudi preporučivali po tviteru i sad ne znam dal sam debil ja koja sam uzela da čitam ovo govno ili vi ljudi inače ne čitate ništa pa vam je ovo strava, ali neko ovde nije naš i molim vas prekinite da se pravite kako svi umete da pišete.
"Najtalentovanija spisateljica u Srbiji najzad se upisala među književnice", bukvalno nije ništa od navedenog, u toj rečenici je jedino Srbija ispravna reč.
I kako sad ovo da ocenim, jel ima nešto tipa -1, ovo nije ni za nulu?
"Najtalentovanija spisateljica u Srbiji najzad se upisala među književnice", bukvalno nije ništa od navedenog, u toj rečenici je jedino Srbija ispravna reč.
I kako sad ovo da ocenim, jel ima nešto tipa -1, ovo nije ni za nulu?
February 27, 2021
dala sam ocjenu više uzimajući u obzir da je prvi roman i jer navijam za drugarice i drugove koji pišu i jer je ocjena negde izmedju : marija je beskrajno talentirana, uvuče te, piše sa lakoćom i zanimljivo, i to je najdragocjeniji kvalitet : erotski pasaži su mi omiljeni : ipak, mislim da je puno toga trebalo izbaciti, prosto je suvišno, koliko god da se iz tih viškova vidi kako ona divno piše jednostavno fali nit priče, malo bolje osmišljen sadržaj radnje itsl : trebalo je još to dotjerivati i brusiti, čini mi se da je tu i urednički posao zakazao : prijatno sam bila iznenađena što je bolest zapravo u drugom planu iako izbija i bode oči, taj postupak je majstorski : politički mi je najpipavije, dosta elitizma, klasnih i orodnjenih stereotipa, sljepila privilegija : a opet ima dijelova koji su neverovatno prelijepi, doslovno me rasplakali : dakle, jedva čekam slijedeće marijino štivo i očekujem napredak <3
November 15, 2021
▪️Viđala sam ovaj roman na više strana i sa tih istih strana na sva usta hvaljen, i sam naslov mi je govorio kako verovatno autorka ovde donosi nekakvu ogoljenu priču, na brutalan način. Sinopsis nikada nisam ni pročitala, tek kad sam završila sa čitanjem.
▪️Da, ovde jeste u pitanju ogoljena priča, na momente veoma neprijatna i uznemirujuća, sa veoma toksičnim i negativnim likovima, tokom celog čitanja stvarala mi je neko depresivno osećanje. Po mom mišljenju ceo roman je prazna priča. Imate utisak kao da činite nešto bezobrazno, kao da čitate nečiji dnevnik i zavirujete u nečiju intimu, posteljinu i ispod nečije majice. Atmosfera u romanu takva kao da vas nešto steže i ne možete da dišete. Autorka se na toliko tema razgranala, da se nijednoj nije maksimalno posvetila. Red seksa, red droge, red raka, red psovki. Da nije u pogovoru napisala da je u ovoj priči akcenat stavljen na antisocijalni poremećaj nedostatka straha, ali i empatije. Kad smo kod toga, ja u knjizi kroz glavnu junakinju taj nedostatak nisam uočila. Uočila sam njen inat i prkos da se suprotstavi svemu i svakome, da u mnogim situacijama postupi onako kako niko drugi ne očekuje i da je u nekim trenucima stvarno ogavne stvari radila. Teme romana su mi kulturnija verzija Simonide Milojković, a stil pisanja blaži par nijansi od Vedrane Rudan. Tamo gde je trebalo da se nešto naglasi, autorka se tada služila kočijaškim rečnikom, a smatram da je moglo i bez toga da se dramatizuje situacija. Takođe, moglo je i bez strofa iz pesama Seke Aleksić, i bez citata Miljane Kulić, jer roman po tome ne dobija težinu, samo biva jeftin. Stilski nije toliko loše, vidi se da autorka ume da piše, pitko je i lako se čita.
Takođe mi se i dopala ideja što je autorka svoju ličnost i identitet dala junakinji iz romana. Bolje bi bilo da je baš stavljen akcenat na temu raka grlića materice i da je samo ta tema u fokusu, jer bi dovoljno pomoglo mladima da shvate da je najlepši seks - siguran seks i da je kontracepcija važna.
▪️Od mene nemate preporuku za ovaj roman, i nije mi jasno šta se ljudima koji su ovo čitali i hvalili dopalo, ali valjda smo svi različiti. Ovo je samo moj subjektivni utisak jer ja ne pišem recenzije, niti sam kritičar, samo čitalac sa svojim utiscima. Ne želim nikoga da odvratim od ove knjige, ali od mene ovaj put #antipreporuka.
▪️Da, ovde jeste u pitanju ogoljena priča, na momente veoma neprijatna i uznemirujuća, sa veoma toksičnim i negativnim likovima, tokom celog čitanja stvarala mi je neko depresivno osećanje. Po mom mišljenju ceo roman je prazna priča. Imate utisak kao da činite nešto bezobrazno, kao da čitate nečiji dnevnik i zavirujete u nečiju intimu, posteljinu i ispod nečije majice. Atmosfera u romanu takva kao da vas nešto steže i ne možete da dišete. Autorka se na toliko tema razgranala, da se nijednoj nije maksimalno posvetila. Red seksa, red droge, red raka, red psovki. Da nije u pogovoru napisala da je u ovoj priči akcenat stavljen na antisocijalni poremećaj nedostatka straha, ali i empatije. Kad smo kod toga, ja u knjizi kroz glavnu junakinju taj nedostatak nisam uočila. Uočila sam njen inat i prkos da se suprotstavi svemu i svakome, da u mnogim situacijama postupi onako kako niko drugi ne očekuje i da je u nekim trenucima stvarno ogavne stvari radila. Teme romana su mi kulturnija verzija Simonide Milojković, a stil pisanja blaži par nijansi od Vedrane Rudan. Tamo gde je trebalo da se nešto naglasi, autorka se tada služila kočijaškim rečnikom, a smatram da je moglo i bez toga da se dramatizuje situacija. Takođe, moglo je i bez strofa iz pesama Seke Aleksić, i bez citata Miljane Kulić, jer roman po tome ne dobija težinu, samo biva jeftin. Stilski nije toliko loše, vidi se da autorka ume da piše, pitko je i lako se čita.
Takođe mi se i dopala ideja što je autorka svoju ličnost i identitet dala junakinji iz romana. Bolje bi bilo da je baš stavljen akcenat na temu raka grlića materice i da je samo ta tema u fokusu, jer bi dovoljno pomoglo mladima da shvate da je najlepši seks - siguran seks i da je kontracepcija važna.
▪️Od mene nemate preporuku za ovaj roman, i nije mi jasno šta se ljudima koji su ovo čitali i hvalili dopalo, ali valjda smo svi različiti. Ovo je samo moj subjektivni utisak jer ja ne pišem recenzije, niti sam kritičar, samo čitalac sa svojim utiscima. Ne želim nikoga da odvratim od ove knjige, ali od mene ovaj put #antipreporuka.
This entire review has been hidden because of spoilers.
March 16, 2021
Marija Retkovic je napisala sjajan roman. Neujednacen u stilu, neurotican, na momente briljantan, na momente nedovoljno urdjen,a opet - sve to zajedno funkcionise. Glavna junakinja nije napisana da je sazaljevamo, ni da je razumemo, a prica je opet topla, i ogoljena, i iskrena. Bas davno sam na srpskom procitala roman ove jacine i unapred se radujem svemu sto ce Marija dalje napisati. Mnogo te tema zapoceto, mnogo je velikih zivotnih pitanja pokrenuto, a opet, i zivot je takav, nekada se sve stopi u jednoj tacki. Nekoliko poglavlja je ziatsa fantasticno, poglavlje o dedi, o Lukinim pilecim grudima, o detinjstvu sa Ninom. Opisi seksa su fenomenalni. Na momente dijalozi deluju malo pretenciozno, neke scene takodje (scena sa gubljenjem nevinosti mi je totalno neuverljiva), ali je opet sve dobro napisano. Sve u svemu, velika preporuka, mislim da nema zene koja se u Ispod majice nece pronaci.
August 2, 2021
Knjiga ima odličnih delova, izuzetno emotivnih i veoma lepo opisanih, međutim mnogi delovi mi nisu bili baš najjasniji, a neki su mi bili pomalo preterani. Bez obzira na neke nedostatke, slažem se sa većinom recenzija i smatram da definitivno vredi pročitati ovo književno ostvarenje jer ne ostavlja ravnodušnim, bavi se mnogim aktuelnim problemima i sigurna sam da ćete se u mnogim rečenicama pronaći.
November 18, 2025
Pitka, neposredna intimistička proza. Tekst je razvučen, rasplinut, prelazeći iz romana u dnevnik. Ipak se kao glavna tema kristališe sadomazohistička ljubavna veza naratorke sa Lukom, a kao sporedna tema naratorkin rak grlića materice. Naratorkina ispovest je zasićena njenom specifičnom psihologijom. Ima upečatljivih stranica, ima i humora, ali i usiljenosti i pretvaranja čitaoca u voajera.
February 25, 2021
Ogoljeno. Bez dlake na jeziku. Na momente neprijatno. Glavna junakinja natprosečno inteligenta, van svoje generacije. A ustvari samo žena koju nosi život. Droga, seks, rak, posao i ljubav.
August 5, 2025
Celu knjigu se divim kako Marija moze pisati ovako sirovo, i onda na kraju knjige u Zahvalnicama saznam da su svi likovi i događaji izmišljeni, a taman sam hteo da klasifikujem knjigu kao autobiografiju. Svejedno, neke stvari znam da su tačne i sva ta sirovost i emocije dolaze od negde, tako da sam svakako odušeljen njenim načinom pisanja.
February 23, 2021
Brzo se čita (očigledno), i tema koju obrađuje je vrlo interesantna.
Stil pisanja je interesantan, ali u celokupnoj priči ima dosta rupa i glavni lik je površno obrađen i protivrečan. Pretpostavljam da je ideja da i ta protivrečnost i haotičnost u pripovedanju jesu deo njenog karaktera... Nažalost, nisam uspela da je doživim do kraja - stekla sam utisak da se spisateljica više fokusirala na to da šokira javnost opisivanjem eksplicitnih seksualnih scena i načina razmišljanja koji nije opšteprihvaćen.
Nisam pronašla odgovore na neka ključna pitanja koja se postavljaju u knjizi, kao da nije kompletno smislila kako da je završi.
Sve u svemu, savremeno pa samim tim i pomalo plitko.
Stil pisanja je interesantan, ali u celokupnoj priči ima dosta rupa i glavni lik je površno obrađen i protivrečan. Pretpostavljam da je ideja da i ta protivrečnost i haotičnost u pripovedanju jesu deo njenog karaktera... Nažalost, nisam uspela da je doživim do kraja - stekla sam utisak da se spisateljica više fokusirala na to da šokira javnost opisivanjem eksplicitnih seksualnih scena i načina razmišljanja koji nije opšteprihvaćen.
Nisam pronašla odgovore na neka ključna pitanja koja se postavljaju u knjizi, kao da nije kompletno smislila kako da je završi.
Sve u svemu, savremeno pa samim tim i pomalo plitko.
April 6, 2023
Iskreno najbolje od svega u knjizi je bio citat Miljane Kulić - da, toliko je loše. Pretenciozno i usiljeno. Ne pišem nikad komentare, ali ova knjiga me je tooooliko nervirala, da sam prosto morala.
January 31, 2023
Stil pisanja "ispod majice", koji je na mnoge ostavio utisak, nestandardno mnogo pornografije, erotizovanih scena, netipično iznošenje intime, koje ostaljvalju utisak, nisu mi zasmetale.
Na mnogo vulgarnosti i seksa u samom romanu gledam kao na možda komercijalnu odluku, jer "seks prodaje". Ni to mi nije zasmetalo, pa bih knjigu preporučila svima.
Za mene je ova knjiga mnogo više od intimističke proze. Ovo je direktna politička i biopolitička, prava pravcata aktivistička proza. Proza društvenog aktivizma. (Biopolitički kontekst je upravo situacija bez HPV vakcine koja je godinama unazad dovela do toga da su starije generacije ugroženije u odnosu na današnje tinejdžere kada je ista svima dostupna. Intimna ispovest glavne junakinje, u svakom slučaju doprinosi razumevanju bezizlaznosti, kao i razumevanju zbog čega je HPV ili bilo koje drugo dostignuće nauke značajno. Volela bih da je neko od pisaca imao inspiraciju da napiše možda intimnu ispovest Latifa Mumdžića ili Dušice Spasić (preminulih 1972.za vreme epidemije Variole) ili nekih drugih žrtava, koji nisu imali adekvatnu medicinsku zaštitu, i iz tog razloga nisu uspeli da sačuvaju život).
Na mnogo vulgarnosti i seksa u samom romanu gledam kao na možda komercijalnu odluku, jer "seks prodaje". Ni to mi nije zasmetalo, pa bih knjigu preporučila svima.
Za mene je ova knjiga mnogo više od intimističke proze. Ovo je direktna politička i biopolitička, prava pravcata aktivistička proza. Proza društvenog aktivizma. (Biopolitički kontekst je upravo situacija bez HPV vakcine koja je godinama unazad dovela do toga da su starije generacije ugroženije u odnosu na današnje tinejdžere kada je ista svima dostupna. Intimna ispovest glavne junakinje, u svakom slučaju doprinosi razumevanju bezizlaznosti, kao i razumevanju zbog čega je HPV ili bilo koje drugo dostignuće nauke značajno. Volela bih da je neko od pisaca imao inspiraciju da napiše možda intimnu ispovest Latifa Mumdžića ili Dušice Spasić (preminulih 1972.za vreme epidemije Variole) ili nekih drugih žrtava, koji nisu imali adekvatnu medicinsku zaštitu, i iz tog razloga nisu uspeli da sačuvaju život).
July 20, 2021
Gotovo sam sigurna da sam dala višu ocenu jer me je knjiga pogodila u pravom trenutku. Što je sama autorka rekla za intervju za buro247.rs, "žudim za rečima koje me dotiču" - a ako je nešto znak da me je knjiga dotakla, to je količina "ušiju" koju sam u njoj napravila :)
July 30, 2023
Jako mučna knjiga, pročitala sam nekako pola i stala. Pokušaj provokacije, dočaravanja depresije, droge, ne znam. Probudila je jako teskoban osećaj u meni a istovremeno nisam videla nikakav kvalitet niti poentu.
April 5, 2021
Amaterski napisano.
August 4, 2021
Ovaj roman je bio i zasluena šamarčina i prijateljski zagrljaj, pre svega ženski glas savremenice za koji nisam ni znala kliko mi fali.
October 3, 2021
Meni je ova knjiga baš legla.
Došla je u neko pravo vreme dok se i sama preispitujem sa sobom, i osetila sam se blisko sa glavnom junakinjom.
Čitala sam je prvo polako, međutim opčinila me je, pričala sam o njoj, mislila o slobodnom vremenu da uletim u ćebe i nastavim, i drugu polovinu pročitala sam u jednom dahu.
Volim ove romane, podsećaju me na nečiji dnevnik, nečiju ispovest, volim da vidim da nisam luda i da još neko tamo negde deli moje misli, da svako ima svoje bubice i da je sve to okej.
Bolest koja je opisana surovo realno, toksični odnosi, strah, ljubav, smeh, smenjuje se i ne postoji jedna glava u kojoj nisam podvukla neku misao, nešto jako lepo rečeno.
Realno i poetično u isto vreme.
Jedva čekam sve naredne još neispisane romane.
Da ne pišem poeziju, da sam ikad pokušala sa romanom - ovo bi bio moj "How to".
Vratiću mu se opet u budućnosti, sigurna sam. ❤️
Došla je u neko pravo vreme dok se i sama preispitujem sa sobom, i osetila sam se blisko sa glavnom junakinjom.
Čitala sam je prvo polako, međutim opčinila me je, pričala sam o njoj, mislila o slobodnom vremenu da uletim u ćebe i nastavim, i drugu polovinu pročitala sam u jednom dahu.
Volim ove romane, podsećaju me na nečiji dnevnik, nečiju ispovest, volim da vidim da nisam luda i da još neko tamo negde deli moje misli, da svako ima svoje bubice i da je sve to okej.
Bolest koja je opisana surovo realno, toksični odnosi, strah, ljubav, smeh, smenjuje se i ne postoji jedna glava u kojoj nisam podvukla neku misao, nešto jako lepo rečeno.
Realno i poetično u isto vreme.
Jedva čekam sve naredne još neispisane romane.
Da ne pišem poeziju, da sam ikad pokušala sa romanom - ovo bi bio moj "How to".
Vratiću mu se opet u budućnosti, sigurna sam. ❤️
March 10, 2022
Preko stranica knjige prošao sam kroz neke pasaže sopstvene istorije, a delimično i aktuelnih bliskih zbivanja. Nimalo mi nije strano to što je Marija ispisala, i lako sam sve pročitao. Ipak ne polažem previše u poruku na kraju jer me iskustvo navelo na zaključak da slučajevi opisani i personifikovani vode u ambis onog ko im se posveti ukoliko granicu ne podvuče.
Slažem se da je sve moglo stati i na manje stranica. Ipak smatram ovo delo kao dobar podsetnik i belešku.
Slažem se da je sve moglo stati i na manje stranica. Ipak smatram ovo delo kao dobar podsetnik i belešku.
August 2, 2024
Ovo mi se mnogo više dopalo nego što sam očekivala, s obzirom da su mi Marijine kolumne, ma koliko nekad bile pametne i dirljive, često pomalo naporne i logoreične. Roman donekle pati od sličnih problema na nekim mestima, ali u celini sam ga pročitala sa uživanjem (ne toliko u zapletu koga baš i nema, već u stilu pisanja i uvidima autorke). Iako ovo nije knjiga kojoj mislim da bih se vraćala u budućnosti, radujem se sledećem romanu Marije Ratković.
June 24, 2022
Iako autorka kaže da su svi likovi izmišljeni, verujem da ovde ima dosta i lične priče. Trebalo je mnogo hrabrosti da se napiše ovakva knjiga, da se pronikne u odnose sa drugim ljudima kada otkriješ da imaš rak, da se život nastavi i da se ostane "normalan" onda kada je sve nenormalno i kada svi oko tebe hodaju na prstima i ne znaju kako da se ponašaju.
This entire review has been hidden because of spoilers.
February 20, 2025
Wow, what a compelling exploration of identity and self-discovery. Similar to Marija's columns, this book makes you wonder what is real and what is fiction, leaving you questioning which Marija she is talking about at any particular moment. Embrace for impact!
July 17, 2022
I really enjoyed this raw story that should be close to every woman/s heart.
August 23, 2025
„Sa mnom je mogla da bude ono što jeste, sopstvena konceptualna umetnost.“
February 10, 2021
Na mene je ova knjiga bas ostavila utisak.
https://www.pinkfictionclub.com/2021/...
https://www.pinkfictionclub.com/2021/...
June 8, 2024
3.5 zvjezdice jer je prva polovica knjige 2 a druga 4. ⭐️
Intenzivna knjiga od koje sam par puta skoro odustala a na kraju nisam. Sviđa mi se putovanje kroz mračnije teme i sirovost jezika.
Međutim, glavna ličnost (naratorka) mi se u momentima činila previše jednodimenzionalna.
Svidjelo mi se to što sam par puta propitivala funkciju umjetnosti kroz ovu knjigu.
Intenzivna knjiga od koje sam par puta skoro odustala a na kraju nisam. Sviđa mi se putovanje kroz mračnije teme i sirovost jezika.
Međutim, glavna ličnost (naratorka) mi se u momentima činila previše jednodimenzionalna.
Svidjelo mi se to što sam par puta propitivala funkciju umjetnosti kroz ovu knjigu.
Displaying 1 - 25 of 25 reviews