What do you think?
Rate this book
Tavanice
Žensko odeljenje praške psihijatrijske bolnice s oljuštenim zidovima i kaiševima obmotanim oko tela koja zalepljena za lica kreveta zure u tavanice, mesto je odvijanja romana. Tu će se sresti različite osobe sa snažnim unutrašnjim uraganima koji raznose doživljene i proživljene elemente stvarnosti. Tu će se, baš na tim tavanicama – kao na bioskopskom platnu ili na neprobojnom graničniku – takođe sretati i tuga i uspomena na umrlu radost, detinjstvo i zrelost koja sebe nekad ne prepoznaje, slabost i spokoj, nesanica i strah, ono što želimo i ono što od te želje ne možemo. Ako ste ikad osetili da je ovaj svet premali ili preveliki za vas, ako vam ljubav koju želite liči na privlačnu stoglavu aždaju, a ona koja vam se daje na običan jastuk u koji uvek možete da se isplačete, onda ste na dobrom mestu, jer ovde, u ovoj knjizi, postoji velika mogućnost da se sretnete s nekom svojom olujom, s nekom svojom tavanicom.
„Snažna priča prefinjene strukture, koja opisuje stvarnost i atmosferu mentalne bolnice i maštovito istražuje granice ljudske prirode.“
Literari hab
„Roman Zuzane Brapcove je književni fenomen, delo koje se kreće po ivici, izvanredno zbog zgusnutog I poetičnog stila. Književni događaj godine.“
Respekt
„Snažna priča prefinjene strukture, koja opisuje stvarnost i atmosferu mentalne bolnice i maštovito istražuje granice ljudske prirode.“
Literari hab
„Roman Zuzane Brapcove je književni fenomen, delo koje se kreće po ivici, izvanredno zbog zgusnutog I poetičnog stila. Književni događaj godine.“
Respekt
- GenresCzech LiteratureFiction
246 pages, Paperback
First published January 1, 2012
9 people are currently reading
198 people want to read
About the author
Zuzana Brabcová
5 books9 followersThe daughter of Jiří Brabec and Zina Trochová, both literary historians, she was born in Prague. After completing her schooling, she worked in the University Library in Prague, in a hospital and as a cleaner. She later became an editor, working for several publishing houses.
Her first novel Daleko od stromu (Far from the tree) was first published in a Samizdat edition in 1984 and then in Prague in 1991. It received the Jiří Orten Award in 1997. This was followed by the novel Zlodějina (Thievery) in 1996.In 2000, she published her third novel Rok perel (Year of pearls), the first Czech novel to deal with lesbian love.
Brabcová was awarded the Magnesia Litera for fiction in 2013 for her novel Stropy.
Her first novel Daleko od stromu (Far from the tree) was first published in a Samizdat edition in 1984 and then in Prague in 1991. It received the Jiří Orten Award in 1997. This was followed by the novel Zlodějina (Thievery) in 1996.In 2000, she published her third novel Rok perel (Year of pearls), the first Czech novel to deal with lesbian love.
Brabcová was awarded the Magnesia Litera for fiction in 2013 for her novel Stropy.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 27 of 27 reviews
July 7, 2025
It took me a month to read this dream-filled account of one woman's transit through rehab, not because it was difficult, but because I did not want it to end. It kept me sane during a stressful month. Ema is a 50 year-old drug addict, presumably with concurrent mental health concerns (the author draws on her own experiences) who engages with an eccentric cast of fellow patients, and spends much of her time lost in dreams that reach back into her past: her parents, her failed marriage, her daughter and her lesbian partner—and her "brother" an alternate identity who knows he is not real. The narrative shifts from first to third person, sometimes even second, with both Ema and her alter ego Ash taking the reigns. Reality, like gender is fluid. But within the text a world is created that is fully realized, if surreal, and continually cross referencing itself. Brabcová was rightfully compared to Leonora Carrington and Unica Zurn (whose artwork graces the cover).
Longer review can be found here: https://roughghosts.com/2025/07/07/dr...
Longer review can be found here: https://roughghosts.com/2025/07/07/dr...
March 8, 2021
Moli se Štrik da prevede sve ostale knjige Zuzane Brapcove, jer potrebno mi je još njenih rečenica a nisam još spremna da ovu počnem ponovo.
July 18, 2021
Stranice "Tavanica" su me nosile kao spori, a veliki talas koji me je sa svakim novim okretanjem sve više vukao u tamne dubine okeana.
Ostala sam zarobljena između jave i halucinacije zajedno sa Emom. Obe nas je priklještila težina te klete tavanice koja je zamenila nebo i njegovo plavetnilo. Gde su svi? Da li ih je izmislila ili su zaista postojali? Da li je ikada imala brata? Da li je ikada rodila ćerku? Je li njena ljubavnica skulptura izvajana tabletama ili je nekada zaista bila tu? A taj bivši muž? Taj Dalibor?
Nelagodnost me nije napustila ni jednog trenutka, a poslednji let boingom me je rasparčao. Zajedno sa motivima tri lego kocke, dva blizanca i jedne plišane igračke sa izvađenom utrobom ovaj roman me je ostavio u oblaku zbunjenosti, sa osećajem tuge i sklupčanu u kockicu leda.
Ostala sam zarobljena između jave i halucinacije zajedno sa Emom. Obe nas je priklještila težina te klete tavanice koja je zamenila nebo i njegovo plavetnilo. Gde su svi? Da li ih je izmislila ili su zaista postojali? Da li je ikada imala brata? Da li je ikada rodila ćerku? Je li njena ljubavnica skulptura izvajana tabletama ili je nekada zaista bila tu? A taj bivši muž? Taj Dalibor?
Nelagodnost me nije napustila ni jednog trenutka, a poslednji let boingom me je rasparčao. Zajedno sa motivima tri lego kocke, dva blizanca i jedne plišane igračke sa izvađenom utrobom ovaj roman me je ostavio u oblaku zbunjenosti, sa osećajem tuge i sklupčanu u kockicu leda.
February 24, 2025
Surrealistic exploration of a woman in a psychiatric ward undergoing treatment for substance abuse, surrounded by a host of other women going through the same — the madness and wit of these women is one of the novel’s absolute highlights.
By the end, some of the dream sequences became a little muddled for me — that line between what was actually happening and what was a dream grew very thin if not insubstantial (although I suppose what is happening in a dream is still *happening* to some extent) — but I held on because the writing is truly exceptional!
Overall, an impressive representation of a difficult, disorientating existence — and hats off to the translator as sound and rhyme play a key role at times! Finished in a (extended) weekend and some of the imagery will stay with me: opinions like flip-flops, the past like rotten splinters, dawn like the breaking bar of chocolate… amazing!
By the end, some of the dream sequences became a little muddled for me — that line between what was actually happening and what was a dream grew very thin if not insubstantial (although I suppose what is happening in a dream is still *happening* to some extent) — but I held on because the writing is truly exceptional!
Overall, an impressive representation of a difficult, disorientating existence — and hats off to the translator as sound and rhyme play a key role at times! Finished in a (extended) weekend and some of the imagery will stay with me: opinions like flip-flops, the past like rotten splinters, dawn like the breaking bar of chocolate… amazing!
April 6, 2021
Rekla bih da je Zuzana Brapcova u češkoj književnosti ono što je Biljana Jovanović u našoj. Obije su na svojim prostorima bile prve koje su pisale o lezbijskim odnosima, obije su bile zaokupljene temom psihičkih bolesti i obije pišu na granici snoviđenja, samo što Zuzana prevazilazi tu riječ i odlazi u neke širine i dubine mašte bez granica.
Vjerujem da do sada niste čitali ovakvo djelo, te se prema tome ne može uporediti sa bilo čim poznatim (barem ja nisam mogla). I koliko god prikaza da sam pročitala prije samog djela, nisam bila spremna na ovoliku količinu ludila. Knjiga je bukvalno haotična! Znamo da je glavna junakinja Ema Černa i da je zbog zavisnosti završila u psihijatrijskoj ustanovi. To je sve što pouzdano znamo, sve ostalo leluja između halucinacija, sjećanja, sna i jave. Mislim da je ljepota ovog djela, između ostalog, i u tome što se iščitava na različite načine. Vjerujem da nam je autorka svjesno poslala određenu poruku i na nama je da uhvatimo baš tu nit i da ispravno protumačimo sve simbole. No, često i ne bude tako, jer svaki čitalac tumači djelo na osnovu svog životnog i čitalačkog iskustva, kao i na osnovu njemu poznatih književnih simbola. I to je sasvim u redu, čak ni autori ne nastoje da ubijede čitaoce da poruka nije dekodirana na njima željeni način. Iz biografije Zuzane Brapcove poznato nam je da ovo djelo sadrži biografske elemente, te da je i ona boravila u psihijatrijskim ustanovama. Tema joj je poznata, te o njoj očekivano genijalno piše. Plovidba kroz tok svijesti protagonistkinje biće nam otežana, jer većina nas projektuje stvarnost na sasvim drugačiji način, a ako je Brapcova zaista vjerno izgradila lik osobe koja boravi u psihijatrijskoj ustanovi, logično je da mi nemamo ključ od vrata jedne takve izvrnute svijesti. Kakve su to metafore, kakvi simboli, kakvi preobražaji, kakve asocijacije i kakva mašta!
U ovom romanu nema neke konkretne radnje, kao što sam već napisala, pratimo ženu koja se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a tamo su dani jednoliki i bljutavu stvarnost narušava samo pokoji ludački ispad neke od zavisnica. No, van stvarnosti vas čeka najluđa moguća vožnja.
Dakle, koncentrišite se i prepustite se talasima mašte. Ovo je knjiga izazov, ona se ne prepričava, ona se ne preporučuje, ona se čita. Jer, ne mogu vam ja preporučiti svoj utisak, kada pouzdano znam da vaš primjerak knjige nije isti kao moj.
Moja teorija:
Mislim da se ova knjiga ne može spojlovati, te iznosim svoju teoriju o misteriji unutar knjige. Ukoliko sumnjate, te vjerujete da ću vam pokvariti utisak, ne čitajte dalje prikaz već uzmite knjigu, tu nema greške. 😃
Dakle, dalje čitate na sopstvenu odgovornost! 🙃
Elem, mišljenja sam da je Ema transrodna osoba, Ema (ženski) i Pepeo (muški princip) u jednom tijelu. Zato se Pepeo krije, uvija u zavjese, pravi kutije u kojima se skriva...on je ona, njen blizanac rođen onda kada ona postaje svjesna sebe i svog pola. Ipak, iako drugačija, želi da živi poput drugih, te kopira njihov glas, gestove i riječi. Mislim da je scena sa psom samo simbolična i da predstavlja razotkrivanje Pepela, odnosno izlazak iz kutije, a za nju je to bila trauma. I simbol sandala ukazuje na podvojenost, jer sandale koje nisu vezane jedna za drugu možemo posmatrati kao rascjep ličnosti, a jedna sandala će na kraju pripasti Pepelu. I njegovo stremljenje ka moru predstavlja težnju ka prostranstvu i slobodi, jer ne može živjeti u skučenosti njenog tijela. S druge strane, ona koja je pritisnuta sopstvenim tavanicama, granicama koje je sebi nametnula, isto tako teži za slobodom koju pruža prostranstvo neba. Naravno, sve je ovo na simboličkoj ravni. Mislim da je upravo to ukrivanje i potiskivanje Pepela uzrokovalo njenu psihičku labilnost, negiranje sebe dovodi do toga da stvarnost postaje nepodnošljiva i da je bijeg iz nje nužan.
Osjećam da sam propustila mnogo toga, jureći tok misli i događaja nisam mnogo razmišljala o pojedinim simbolima, te bih knjigu morala ponovo čitati. Imam je u planu, samo ne znam kada ćemo se ponovo sresti. Uglavnom, "Tavanice" su zaista plodno tle za sve one koji se bave tumačenjem književnih djela.
Vjerujem da do sada niste čitali ovakvo djelo, te se prema tome ne može uporediti sa bilo čim poznatim (barem ja nisam mogla). I koliko god prikaza da sam pročitala prije samog djela, nisam bila spremna na ovoliku količinu ludila. Knjiga je bukvalno haotična! Znamo da je glavna junakinja Ema Černa i da je zbog zavisnosti završila u psihijatrijskoj ustanovi. To je sve što pouzdano znamo, sve ostalo leluja između halucinacija, sjećanja, sna i jave. Mislim da je ljepota ovog djela, između ostalog, i u tome što se iščitava na različite načine. Vjerujem da nam je autorka svjesno poslala određenu poruku i na nama je da uhvatimo baš tu nit i da ispravno protumačimo sve simbole. No, često i ne bude tako, jer svaki čitalac tumači djelo na osnovu svog životnog i čitalačkog iskustva, kao i na osnovu njemu poznatih književnih simbola. I to je sasvim u redu, čak ni autori ne nastoje da ubijede čitaoce da poruka nije dekodirana na njima željeni način. Iz biografije Zuzane Brapcove poznato nam je da ovo djelo sadrži biografske elemente, te da je i ona boravila u psihijatrijskim ustanovama. Tema joj je poznata, te o njoj očekivano genijalno piše. Plovidba kroz tok svijesti protagonistkinje biće nam otežana, jer većina nas projektuje stvarnost na sasvim drugačiji način, a ako je Brapcova zaista vjerno izgradila lik osobe koja boravi u psihijatrijskoj ustanovi, logično je da mi nemamo ključ od vrata jedne takve izvrnute svijesti. Kakve su to metafore, kakvi simboli, kakvi preobražaji, kakve asocijacije i kakva mašta!
U ovom romanu nema neke konkretne radnje, kao što sam već napisala, pratimo ženu koja se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a tamo su dani jednoliki i bljutavu stvarnost narušava samo pokoji ludački ispad neke od zavisnica. No, van stvarnosti vas čeka najluđa moguća vožnja.
Dakle, koncentrišite se i prepustite se talasima mašte. Ovo je knjiga izazov, ona se ne prepričava, ona se ne preporučuje, ona se čita. Jer, ne mogu vam ja preporučiti svoj utisak, kada pouzdano znam da vaš primjerak knjige nije isti kao moj.
Moja teorija:
Mislim da se ova knjiga ne može spojlovati, te iznosim svoju teoriju o misteriji unutar knjige. Ukoliko sumnjate, te vjerujete da ću vam pokvariti utisak, ne čitajte dalje prikaz već uzmite knjigu, tu nema greške. 😃
Dakle, dalje čitate na sopstvenu odgovornost! 🙃
Elem, mišljenja sam da je Ema transrodna osoba, Ema (ženski) i Pepeo (muški princip) u jednom tijelu. Zato se Pepeo krije, uvija u zavjese, pravi kutije u kojima se skriva...on je ona, njen blizanac rođen onda kada ona postaje svjesna sebe i svog pola. Ipak, iako drugačija, želi da živi poput drugih, te kopira njihov glas, gestove i riječi. Mislim da je scena sa psom samo simbolična i da predstavlja razotkrivanje Pepela, odnosno izlazak iz kutije, a za nju je to bila trauma. I simbol sandala ukazuje na podvojenost, jer sandale koje nisu vezane jedna za drugu možemo posmatrati kao rascjep ličnosti, a jedna sandala će na kraju pripasti Pepelu. I njegovo stremljenje ka moru predstavlja težnju ka prostranstvu i slobodi, jer ne može živjeti u skučenosti njenog tijela. S druge strane, ona koja je pritisnuta sopstvenim tavanicama, granicama koje je sebi nametnula, isto tako teži za slobodom koju pruža prostranstvo neba. Naravno, sve je ovo na simboličkoj ravni. Mislim da je upravo to ukrivanje i potiskivanje Pepela uzrokovalo njenu psihičku labilnost, negiranje sebe dovodi do toga da stvarnost postaje nepodnošljiva i da je bijeg iz nje nužan.
Osjećam da sam propustila mnogo toga, jureći tok misli i događaja nisam mnogo razmišljala o pojedinim simbolima, te bih knjigu morala ponovo čitati. Imam je u planu, samo ne znam kada ćemo se ponovo sresti. Uglavnom, "Tavanice" su zaista plodno tle za sve one koji se bave tumačenjem književnih djela.
June 6, 2015
الكتاب يحكي قصة أمراة ف مصحة عقلية
لا أدري لماذا هذا الغموض في النص
وغموض كثير وليس بقليل
ربما يكون من الأسلوب بالنفس " الأسلوب التشيكي لكن غموض زائد عن حده
أقول ربما ألفه الكاتب ليكون بهذا الشكل لكي يخبرنا أن الأشخاص في الحالات النفسية يتكلمون بكلام غامض لدينا ومفهوم وواضح معهم
على العموم الكتاب يحكي قصة أمراة في عالم غير مفهوم لديها قد علقت في مصحة نفسية فوجب عليها أن تميز ذاتها
أن تعرف ما هي الحياة
بعد تطليقها والبحث عن ريبيكا
الغموض أدى إلى تفكك الأحداث مما قلل تقيمي له
لا أدري لماذا هذا الغموض في النص
وغموض كثير وليس بقليل
ربما يكون من الأسلوب بالنفس " الأسلوب التشيكي لكن غموض زائد عن حده
أقول ربما ألفه الكاتب ليكون بهذا الشكل لكي يخبرنا أن الأشخاص في الحالات النفسية يتكلمون بكلام غامض لدينا ومفهوم وواضح معهم
على العموم الكتاب يحكي قصة أمراة في عالم غير مفهوم لديها قد علقت في مصحة نفسية فوجب عليها أن تميز ذاتها
أن تعرف ما هي الحياة
بعد تطليقها والبحث عن ريبيكا
الغموض أدى إلى تفكك الأحداث مما قلل تقيمي له
November 3, 2021
Dugo sam cekala da procitam knjigu i valjda sam u citanje usla sa velikim ocekivanjem.Ali nije me nesto dojmila.Mislim ok,prosla sam sa Emom svaku tavanicu ali jednostavno previse zamrsena da bi to bilo to
April 25, 2022
Jeste jako zahtevna za čitanje, ali u poslednjih 30 strana me potpuno uništila i mislim da ne bi bilo prikladno manje od 5 zvezdica. Fantastičan stil, toliko originalan, mnogo bih volela da pročitam još nešto od ove autorke.
March 14, 2021
Hajmo ovako: svi vi koji ste čitali ,,Tavanice”, možete li molim vas ovde ostavite vaša idejna rešenja po pitanju misterije Pepeove tajne? I vi koji još uvek niste, a planirate čitati ovo ostvarenje Zuzane Brapcove, možete li se po čitanju vratiti na ovaj komentar i napisati šta vi mislite da je Pepeova tajna? Hvala.
Dajte mi roman sa što više f dijagnoza i šanse da ću se u njemu pronaći su ogromne. Odeljenje ženske psihijatrije sa svojim stanovnicima je moje prirodno stanište. Ovo je roman bez radnje. Vi pratite tok svesti i sećanja Eme Černe, hospitalizovane zbog disocijativanog poremećaja ličnosti prouzrokovanog zloupotrebom lekova, koja usled lišavanja slobode beži od svoje stvarnosti u prošlost evocirajući uspomene na oca, brata, ćerku, supruga, devojku. I već tu imate konfuziju pri čitanju jer se prepliću prošlost i sadašnjost, ali nije dovoljno Emi da pronađe utočište od svoje realnosti u svojim mislima, već mora da pobegne i od sebe same, pa postaje pacov, jegulja, sova, jer više nije ni bitno ko je i šta je kada svakako više nije ona sama ili barem ono što je nekada bila. I tu onda dodatna konfuzija nastaje, a kada se u priču uvedu još dva naratora vi ne znate da li ste došli ili ste pošli.
Bilo je ovo iskustvo poput gledanja korejskog filma. Sve mi je bilo super, osvojila me je Brapcova svojim stilom i svojom ludošću od asocijativnih nizova koji se ređaju u Eminoj svesti, a onda u jednom momentu nisam imala pojma šta se dešava, jesam li ja nešto negde propustila, previše teorija mi se javilo u glavi, jer oni su odjednom u avionu, a tu su i preminuli, a Ema ima ogroman strah od smrti, je li zapravo taj strah ključ priče ili nešto drugo? Je li bitna ona đavolja Pepeova tajna za koju nisam sigurna šta je, a imam previše ideja? Da je ovo korejski film sad bih mogla da pustim video na Jutjubu gde mi neko objašnjava šta se desilo, šta sam to propustila i koja od mojih teorija ima smisla. Ali kako ovo nije korejski film, ostajem sa romanom koji me progoni. Nedelje su prošle od njegovog čitanja, a opisane scene mi se samo tako jave kao flešbek odjednom, nenadane i neočekivane. Mene ovaj roman progoni. Razrešiću njegovu misteriju kad tad.
Problem je samo što u književnosti ne postoji jedan ključ za razumevanje dela, tako da teško da ću ja problematiku ,,Tavanica” rešiti tako lako.
Dajte mi roman sa što više f dijagnoza i šanse da ću se u njemu pronaći su ogromne. Odeljenje ženske psihijatrije sa svojim stanovnicima je moje prirodno stanište. Ovo je roman bez radnje. Vi pratite tok svesti i sećanja Eme Černe, hospitalizovane zbog disocijativanog poremećaja ličnosti prouzrokovanog zloupotrebom lekova, koja usled lišavanja slobode beži od svoje stvarnosti u prošlost evocirajući uspomene na oca, brata, ćerku, supruga, devojku. I već tu imate konfuziju pri čitanju jer se prepliću prošlost i sadašnjost, ali nije dovoljno Emi da pronađe utočište od svoje realnosti u svojim mislima, već mora da pobegne i od sebe same, pa postaje pacov, jegulja, sova, jer više nije ni bitno ko je i šta je kada svakako više nije ona sama ili barem ono što je nekada bila. I tu onda dodatna konfuzija nastaje, a kada se u priču uvedu još dva naratora vi ne znate da li ste došli ili ste pošli.
Bilo je ovo iskustvo poput gledanja korejskog filma. Sve mi je bilo super, osvojila me je Brapcova svojim stilom i svojom ludošću od asocijativnih nizova koji se ređaju u Eminoj svesti, a onda u jednom momentu nisam imala pojma šta se dešava, jesam li ja nešto negde propustila, previše teorija mi se javilo u glavi, jer oni su odjednom u avionu, a tu su i preminuli, a Ema ima ogroman strah od smrti, je li zapravo taj strah ključ priče ili nešto drugo? Je li bitna ona đavolja Pepeova tajna za koju nisam sigurna šta je, a imam previše ideja? Da je ovo korejski film sad bih mogla da pustim video na Jutjubu gde mi neko objašnjava šta se desilo, šta sam to propustila i koja od mojih teorija ima smisla. Ali kako ovo nije korejski film, ostajem sa romanom koji me progoni. Nedelje su prošle od njegovog čitanja, a opisane scene mi se samo tako jave kao flešbek odjednom, nenadane i neočekivane. Mene ovaj roman progoni. Razrešiću njegovu misteriju kad tad.
Problem je samo što u književnosti ne postoji jedan ključ za razumevanje dela, tako da teško da ću ja problematiku ,,Tavanica” rešiti tako lako.
December 30, 2021
نجمة واحدة نظير الترجمة فقط.
هذه الرواية ربما كانت أكبر خيبة مرت علي هذا العام! لقد حملتُ آمالّا ضخمة حول جمالها ولكن ...
قبل كل شيء، لا أحب ترجمة روايات أو كتب تحمل الأفكار الغربية المتمثلة بما هو ضد الفطرة السليمة كالشذوذ وغيرها (متحولون وإلخ) للمجتمع العربي. هذه الأفكار لن تُرَّقي مجتمعنا بتبنيها أصلًا حتى يُبَرر نقلها بالتحضّر.
حسنًا، قبل قراءتي لهذه الرواية، كان قد مرَّ فترة قصيرة على قراءتي لرواية "السهم الزمني"، وكتبت مراجعة حولها عن معاناتي لإنهائها، وهذه الرواية أدخلتني في جو تلك الرواية وذلك الشعور بالضياع مجددًا، لذلك كافحت حتى أنهيتها بصعوبة. وطوال قراءتي للرواية لم أدري أين موقع الرواية من الجمال أو قيمتها؟ لا أستطيع وصف شد�� فقدان أي ارتباط شاعري كان اتجاه هذه الرواية. لم أفهمها إلا قليلًا ومتأخرًا جدًا. تداخل الشخصيات وتداخل الماضي على الحاضر على الأحلام أو الخيال (المتمثلة بالهلوسات) أو لا أعلم بالضبط، قد زاد في التعقيد. أنا لست من الأشخاص الذين يستطيعون الفصل بين التحولات الزمنية والمكانية وغيرها مع الشخصيات والحوارات دون فواصل توضيحية بسهولة. خاصةً حين أكون في ضياع وعاجزة عن الإمساك بخيط الوصل بالرواية.
باختصار، أسلوب الكتابة، وقالب أفكار الكاتبة التي تحاول إيصالها بهذا الشكل لم يناسبني بتاتًا. كما الترويج بنشر الأفكار التي تكلمتُ عنها في البداية على أنها أمر طبيعي أو مزاعم الحق في اختيار نوع الحب وما إلى ذلك زاد من الطين بلة.
كل ما في الأمر أنني أشك في استحقاقها للجوائز عدا أسباب أخرى معروفة لأجلها رُوِّجَت شهرتها عمدًا لِما تحمله من أفكار يرغبون بانتشارها أكثر.
هذه الرواية ربما كانت أكبر خيبة مرت علي هذا العام! لقد حملتُ آمالّا ضخمة حول جمالها ولكن ...
قبل كل شيء، لا أحب ترجمة روايات أو كتب تحمل الأفكار الغربية المتمثلة بما هو ضد الفطرة السليمة كالشذوذ وغيرها (متحولون وإلخ) للمجتمع العربي. هذه الأفكار لن تُرَّقي مجتمعنا بتبنيها أصلًا حتى يُبَرر نقلها بالتحضّر.
حسنًا، قبل قراءتي لهذه الرواية، كان قد مرَّ فترة قصيرة على قراءتي لرواية "السهم الزمني"، وكتبت مراجعة حولها عن معاناتي لإنهائها، وهذه الرواية أدخلتني في جو تلك الرواية وذلك الشعور بالضياع مجددًا، لذلك كافحت حتى أنهيتها بصعوبة. وطوال قراءتي للرواية لم أدري أين موقع الرواية من الجمال أو قيمتها؟ لا أستطيع وصف شد�� فقدان أي ارتباط شاعري كان اتجاه هذه الرواية. لم أفهمها إلا قليلًا ومتأخرًا جدًا. تداخل الشخصيات وتداخل الماضي على الحاضر على الأحلام أو الخيال (المتمثلة بالهلوسات) أو لا أعلم بالضبط، قد زاد في التعقيد. أنا لست من الأشخاص الذين يستطيعون الفصل بين التحولات الزمنية والمكانية وغيرها مع الشخصيات والحوارات دون فواصل توضيحية بسهولة. خاصةً حين أكون في ضياع وعاجزة عن الإمساك بخيط الوصل بالرواية.
باختصار، أسلوب الكتابة، وقالب أفكار الكاتبة التي تحاول إيصالها بهذا الشكل لم يناسبني بتاتًا. كما الترويج بنشر الأفكار التي تكلمتُ عنها في البداية على أنها أمر طبيعي أو مزاعم الحق في اختيار نوع الحب وما إلى ذلك زاد من الطين بلة.
كل ما في الأمر أنني أشك في استحقاقها للجوائز عدا أسباب أخرى معروفة لأجلها رُوِّجَت شهرتها عمدًا لِما تحمله من أفكار يرغبون بانتشارها أكثر.
January 8, 2022
"Kada bih te zagrlila, kada bi me zagrlila- desilo bi se, s olakšanjem bismo uzdahnule i bacile u đubre ovo teško i naporno vreme. Valjda."
Slamanje srca na 239 strana.
Slamanje srca na 239 strana.
April 14, 2025
Truly exceptional and masterful writing. I don’t give it more stars because I wasn’t reading so much for the story but to see what else she would come up with in this mixture of dreams, hallucinations and Ema’s life as she gets interned in a rehab facility in Prague. What a brain she has!!!!
I haven’t cared about Ema that much but her intelligence and all the other women’s in the same situation than her as they come up with the most outlandish stories and hallucinate together was a great read. It got a bit samesy by the end but still happy to have read it.
I haven’t cared about Ema that much but her intelligence and all the other women’s in the same situation than her as they come up with the most outlandish stories and hallucinate together was a great read. It got a bit samesy by the end but still happy to have read it.
June 21, 2021
The plot of the novel is fairly simple - the protagonist, Ema, ends up in hospital in Prague for rehab. Timelines in the novel are mixed and made mostly of her memories. Truly realistic novel that explores the borders of human nature.
This entire review has been hidden because of spoilers.
August 23, 2015
By the time I managed to construct a meaning from this book, I have already read it. Perhaps I should not have tried in the first place … The story has no plot to speak of, but it manages to portray in great detail the suffering of a person who experienced a psychotic break and ended up in a psych ward.
While being institutionalised, Ema creates her own world which might not make sense to the reader, but it is her way of coping with a strange environment. After all, this construction of meaning—shattered as it might be—is ultimately what differentiates us from the animals in such circumstances. So, I guess it's not a meaningless book at all, as one would tend to think at first glance; you only need patience to finish it.
While being institutionalised, Ema creates her own world which might not make sense to the reader, but it is her way of coping with a strange environment. After all, this construction of meaning—shattered as it might be—is ultimately what differentiates us from the animals in such circumstances. So, I guess it's not a meaningless book at all, as one would tend to think at first glance; you only need patience to finish it.
February 12, 2024
Je to jako objetí, když je vám fakt na hovno, nejdřív to bolí víc a pak je prázdno.
Už je to minimálně 10 let, co jsem poprvé někoho blízkýho navštěvovala na psychiatrii, a třičtvrtě roku, co jsem tam byla naposled. Furt si pamatuju ten specifickej pach, co tam vládne. Úplně to člověka omámí. Tahle kniha mě přenesla do každý jedný týhle návštěvy, viděla jsem znova ty zoufalý pokusy o konverzaci dvou lidí, co jsou v jiný dimenzi, akorát tentokrát jsem byla na tom druhým místě. Ty rozhovory najednou dávají smysl, kéž bych si bývala tuhle knihu přečetla před rokem. Mohla jsem mámu navštěvovat nejen v nemocnici, ale i v jejím světě. Myslim, že jsem díky tyhle knize víc pochopila její sebevraždu.
Už je to minimálně 10 let, co jsem poprvé někoho blízkýho navštěvovala na psychiatrii, a třičtvrtě roku, co jsem tam byla naposled. Furt si pamatuju ten specifickej pach, co tam vládne. Úplně to člověka omámí. Tahle kniha mě přenesla do každý jedný týhle návštěvy, viděla jsem znova ty zoufalý pokusy o konverzaci dvou lidí, co jsou v jiný dimenzi, akorát tentokrát jsem byla na tom druhým místě. Ty rozhovory najednou dávají smysl, kéž bych si bývala tuhle knihu přečetla před rokem. Mohla jsem mámu navštěvovat nejen v nemocnici, ale i v jejím světě. Myslim, že jsem díky tyhle knize víc pochopila její sebevraždu.
July 17, 2019
ديتوكس اسم لمصحه نفسيه والروايه كلام مجانين في مجانين ، غير مفهومه وغير مترابطه ، لا اعلم هل المترجم غير متمكن ادبيا ام الكاتبه، لم اكمل قرأتها
March 6, 2024
boryna je zavisla na praskach na spani a zhrouti se a odvezou ji do blazince na odvykacku, tam v podstate zacina "pribeh", ale pribeh tam skoro zadnej neni, casti, kdy je vzhuru a neblouzni, jsou tak 6 % knihy, zbytek jsou vzpominky (asi?), ktery znova proziva a nejblaznivejsi sny, co si umite predstavit. nikdy clovek nevi, co se deje doopravdy a co prechazi v momenty silenosti, protoze vsechny udalosti do nich prejdou. je to ale pekne napsany, ale prijde mi, ze tomu neco chybi, takhle je to hodne surelani zmet. ale pritom nejake veci se dozvime, ze ma dceru a ze postupuje ruznejma oddelenima a tak, ale je to ztraceny a nevyznamny mezi vsim tim fantasmagorickym zmatkem - nebo ho jen neumim rozlustit
August 16, 2025
You know, I liked this novel a lot. I bought it on a whim because I finished the one physical novel I brought with me to Goldschmidt, and I don't regret it. I found it a little frustrating to wade through, and the actual logistical process of internalizing this novel took a lot of brainpower. That being said, the imagery and general dreamlike nature of the book was really powerful, and the emotional core was very genuinely affecting. Ema's confrontation with her own disconnection to reality and how that has affected her loved ones was a grounding influence on what was a very surreal experience filled with very beautiful and unsettling aquatic metaphor. Overall, 3.5ish stars.
I also got a kick out of recognizing all the references to places in Prague.
I also got a kick out of recognizing all the references to places in Prague.
April 22, 2019
3/5. Slovenci se pošiljamo na zdravljenje v Polje ali v Idrijo, Čehi pa v Bohnice. Tam se na detoksu znajde 50-letna Ema Schwarzová/Črna. Na stropih bolniških sob se začne odvijati Emino napol zavoženo napol zasanjano življenje, očitno selekcijo oz. odsotnost Eminega spomina pa je Brabcová razkrivala skozi izbrane pripovedovalce znotraj družine "stropne" junakinje.
Read
July 1, 2020نستخلص من الرواية التي لم أفهمها أنه لا يصح تقديم عمل بأبعاد نفسية دون أي خلفية عن الصحة النفسية والاضطرابات لأن حينها سيكون عمل سخيف لا يفهمه الشخص العادي ولا يهضمه المتخصص.
December 20, 2022
Subjektivna ocjena, jer nisam fan poetičnosti.
March 28, 2024
Psáno pohledným jazykem. Tam, kde by to ale potřebovalo naturalistickej metal, jsem dostal poetické hlazení a celkově to teda vůbec nemaká, škoda.
September 5, 2024
لم تعجبني 🤕
April 2, 2013
Počtení do nepohody? Ani náhodou.
Velkou část stránek pohlcuje proud vědomí hlavní "hrdinky". Její vnitřní svět je chladný, roztříštěný a místy až absurdní. Ve svých myšlenkách se vrací do dětství a dalších klíčových momentů života. Proud myšlenek je protkán množstvím spletitého fantazírování. Kniha nápaditě vykresluje psychiku závislého člověka. Čekala jsem více dějové linie, přesto se mi kniha četla hladce a mnohdy mě zcela vtáhla do hrdinčina fantazírování.
Velkou část stránek pohlcuje proud vědomí hlavní "hrdinky". Její vnitřní svět je chladný, roztříštěný a místy až absurdní. Ve svých myšlenkách se vrací do dětství a dalších klíčových momentů života. Proud myšlenek je protkán množstvím spletitého fantazírování. Kniha nápaditě vykresluje psychiku závislého člověka. Čekala jsem více dějové linie, přesto se mi kniha četla hladce a mnohdy mě zcela vtáhla do hrdinčina fantazírování.
November 1, 2013
Bravurně zpracované téma člověka pod vlivem. Čehokoliv. Je jedno, jde-li o chemickou látku, či nemoc.
February 10, 2015
surrealisticke psycho
December 17, 2015
'Kde to jsem?' zeptala se.
'Na detoxu v Bohnicích, ty nádhero.'
Zuzano, chybíte mi.
'Na detoxu v Bohnicích, ty nádhero.'
Zuzano, chybíte mi.
Displaying 1 - 27 of 27 reviews