Ništa nije ničije

by Bojan Savić Ostojić

Kabinet kurioziteta Bojana Savića Ostojića nam predstavlja „nečujni režim” postojanja sveta u kome se istorija uči na buvljacima, a pijaca je njegova najstarija institucija. Pripovedač ovog romana istovremeno je neumorni hodač, strasni kolekcionar polovnih knjiga, uporni detektiv koji prati tragove propadanja svih Jugoslavija, ostavljeni ljubavnik i iznevereni prijatelj. U njegovom pijačnom cegeru nalaze se, kao posebne dragocenosti, dnevnici, spomenari, ceduljice i beleške, crteži i spiskovi želja anonimnih autora. Ovi artefakti, napisani naivno ali ubojito neposredno, rekonstruišu delikatnu priču o samoći i ljubavnom čekanju. Pročitajte je što pre, ne čekajući da knjiga počne svoj nevidljivi život na tezgama brojnih beogradskih buvljaka.

— Tatjana Rosić


Da knjige o knjigama ne moraju nužno biti egzibicionistička, cerebralna i narcistička vrsta književne slepe ulice, pokazuje nam najnovije delo Bojana Savića Ostojića „Ništa nije ničije”. Ovaj poletan, nadasve inventivan, duhovit, vrcav i, pre svega, ludo zabavan oblik komuniciranja sa knjigama, ali i njihovim vlasnicima, kontekstima i reaktualizovanim značenjima i značajima, pokazuje kako forma u srpskoj književnosti nije u defanzivi. Kako god se odredili spram autorovih tajnih života knjiga, i kako god sumnjali da je jedna konverzija iz intelektualističke ambicije u sferu detekcije moguća, Ništa nije ničije od prvih stranica otkriva čitaocu alternativne prostore u kojima knjige obitavaju, kao mogućnost i kao utočište, i kako ih često od zaborava štite knjigama neskloni ljudi. Dobro je da je za nekog knjiga još uvek prostor svetog, i dobro je da od ovolikog obilja priča o knjigama moguća izvanredna književnost.

— Miroljub Stojanović

234 pages, Paperback

Published January 1, 2020

About the author

Bojan Savić Ostojić (1983) autor je knjiga:

LUSI (roman, 2025)
VREME VODE (roman, 2023)
VARVARIN U EVROPI (putopis, 2022)
NIŠTA NIJE NIČIJE (roman, 2020; prev. na nemački Maša Dabić: Nichts gehört niemandem, 2024)
PRSKALICA (poezija, 2019)
NEMA OAZE (roman, 2019)
PUNKT (novela, 2017; prev. na nemački Jan Ditoa: Punkt, 2023)
PODLI PODLI PSALMI (fragmenti, 2016)
JERETIČKI DATIV (poezija, 2014)
ALEATORIJ (eseji, 2013)
STEREORAMA (poezija, 2013)
TROPUĆE (poezija, 2010)
STVARANJE ISTINE (poezija, 2003)

Prevodi sa francuskog (izbor):

Sioran: SVESKE 1957-1972 (2025)
Emanuela Bernem: SVE JE DOBRO PROŠLO (2025)
Valeri Mrežen: AGRUM (2025)
Nikola BUVIJE: Japanska hronika (2024)
Anri RORDA: Moje samoubistvo (2024)
SELIN: Izabrana pisma N.R.F.-u (2024)
Mod VENTURA: Moj suprug (2024)
Eduar LEVE: Samoubistvo (2024)
Emanuel KARER: Ruski roman (2023)
Anri KALE: Ofrlje kroz Italiju (2023)
Natali KENTAN: Zapažanja (2023)
Brižit ŽIRO: Živeti brzo (2023)
Dominik FERNANDEZ: Italijom izvan utabanih puteva (2023)
Ani ERNO: Zaposednutost (2022),
Samjuel BEKET: Mersije i Kamije (2022),
Agota KRIŠTOF: Nepismena (2022),
Alen ROB-GRIJE: Džin (2021),
Emanuel BOV: Arman (2021),
Emanuel BOV: Moji prijatelji (2020),
Žorž PEREK: Kakav mali moped s hromiranim guvernalom u dnu dvorišta? (2019),
Anri MIŠO: Ugaoni stubovi (2018),
Antonen ARTO: Nervomer (2018),
Remon RUSEL: Locus Solus (2012) i
Marsel PRUST: Protiv Sent-Beva (2015)...

Reviews

[Bojan Gačić · Rating 5 out of 5]

Otkrivanje sopstvene MP3 plejliste često je značilo uvid u najintimnije hodnike uma i duše; svaka numera, simbolički i praktično, pažljivo propuštena kroz sito trenutnog raspoloženja, predstavlja lični pečat po kojem ostajemo prepoznatljivi sami sebi u odnosu na druge. Dolaskom Spotifaj i sličnih platformi, postao sam, verujem i drugi, manje selektivan, više propustljiv, dodajući numere po principu "što da ne", nekom nepoznatom moj muzički odabir se klati između tolerantnog i bipolarnog. Pitam se, jesu li "striming" platforme moderna verzija buvljaka prilagođenog za digitalnu, usporenu generaciju?

Protagonista ove knjige je sve samo ne usporen. Pasionirani kolekcionar polovnih knjiga, neumorni tragač dobrog ulova, stručnjak za cenkanje u nastajanju, on traga li traga, ali za čim?

Kroz osobenu fragmentarnost dnevnika tumaranja od tezge do tezge, Bojan Savić Ostojić ostvaruje nesvakidašnju komunikaciju sa čitaocem. Bez imalo pretencioznosti daje nam uvid u dela autora neke druge istorije i vremena, kao i tok života jednog čoveka kroz knjige, ali pokazuje kolike same knjige imaju svoj neki tajni život, sakriven od pogleda, na policama, pijacama, uglovima antikvarnih knjižara, pa nekada i kontejnerima.

"Ništa nije ničije" delo je ne toliko za svaku priliku, već ono koje traži i čeka svoj trenutak kod čitaoca. Kao sve te knjige na buljavku, kao i sam glavni junak, kao i svi ljudi, čekaju, nadaju se da će ih neko izdvojiti iz gomile, te da će od ničiji postati nečiji.

[Momčilo Žunić · Rating 4 out of 5]

... s knjigom u rukama - knjiga svodnik posta! - učinite nešto ameli-pulenski, bez stida, možda nesviknuti, vi dobri, gorki, vi zaneseni, dešifrujte trostruku negaciju, jer kada ste nešto posljednji put probali po prvi put, mejlirajte pisca, bombardujte ga dnevnikom čitanja, pozivajte se na životne i bibliofilne sinhronicitete, tragajte po tezgama, brkljajte po kutijama, prostirkama i šatorskim krilima, šnjofajte pored kontejnera, zavirite mu u nutrinu (tu naročito zna da bude happy hour! kapitalizam časti u ime sadašnjosti!), rovašite po razvalinama knjige, tražite, tražite, tražite, tražite, pa će vas i pustiti, uz malu pomoć kaprica i metafizike tezge - a zar bi i moglo biti drugačije! - u dom za (ne)zbrinute knjige, purgatorijum gde svašta može postati svačije

.

[Tijana]

...Okej?
"Ništa nije ničije" je na jednom nivou beskrajno razgaljujuća knjiga jer autor nije navro da napiše Veliki Srpski Roman(TM) niti Savremeni Angažovani Roman(TM) niti, podozrevam, roman uopšte, već je uzeo pa uobličio svoja putešestvija po zemlji polovnih knjiga, uz neki samoprocenjeni minimum zapleta - žena je otišla u Nemačku, ko zna da li će se vratiti; jedan drugar je zapravo stoka (to smo mogli i mi da mu kažemo posle prvih pedesetak strana). I ta hvalevredna skromnost plus fiksacija na ono što je jedino bitno u životu (knjige, jelte) svideće se i onima koji poput mene nemaju ni želju ni mogućnosti za takav hobi i za cenjkanje s prodavcima da bi se cena spustila sa 150 na 50.
Što se ostalog tiče, minimum zapleta je mogao slobodno i da izostane, ili možda naprotiv, da se solidnije razbokori, jer ovako se zapravo desilo da imamo u rukama kao-roman a bez ijednog razrađenog lika umesto da se autor pošteno razuzurio i dao nam detaljnu mapu svih buvljaka i antikvarnica svog života; često s tugom pomislim kako bi jedan dijahronijski prikaz mesta na kojima se u Beogradu kupuju knjige u, recimo, poslednjih četrdeset godina, bio... poučan... i depresivan... ali poučan, to da.

[Bepina Vragec · Rating 4 out of 5]

“Da li … vredi ukrasti? Procena je, znamo iz iskustva, potpuno izlišna. Ukrao, kupio, dobio - na kraju krajeva, važno je da IMAM, a to znači da mogu uživati bilo kad. Mogu čak i da ne uživam.”(45)
*premišljanja savesnog knjigokradice

📚📚📚📚📚📚📚

“ŠARAmantno!”, što bi rekla ekipa koja snabdeva tezge po obodu Kalenića i duži kontejnere u kvartu na potezu pijačnog (do)pakla u obliku latiničnog slova H : Mutapova, poprečna bezimena uličica i Ivana Đaje.

Veoma zabavna knjiga. Komotno se čita u cugu!

Pošteno govoreći, kad bih sledila sopstveni, mega-subjektivan sistem žiriranja, ovo bi završilo na NONFICTION polici. Umetnuti 'plot minimum' je tu, tek načelno - da poveže kraj s’ početkom i očvrne konstrukciju od feljtonskog materijala. Sjajan ritam dokumentarca o buvljačkom blagu, teško da bi i lišen super svedenog zapleta umanjio čitalačku pažnju ili popustio u pravcu narativnog raspada. Šteta jedino što nema neki maleni imenski/predmetni registar na kraju, makar referentna lista pobrojanog raritetnog knjiškog ulova. Bio bi to tip pedanterije koji neobično volim.

Apsolutna preporuka.

Knjige za dobro raspoloženje su retke.
A još su ređe one sa kvalitetnim instrukcijama za cenkanja i optimističkom poukom - zašto se ne ustručavati od sigurice nemanja?
🥁🥁🥁
strana 7:
Tako je tragično lako steći. NIMALO TEŽE nego izgubiti. ;)

[Jadranka Milenković · Rating 5 out of 5]

Bojan Savić Ostojić, „Ništa nije ničije“


Naravno da sam znala ko je BSO i pre nego što je njegova knjiga „Ništa nije ničije“ ušla u najuži krug za Ninovu nagradu 2020. godine – zato što se trudim da pratim domaću scenu (pogotovo ono što pišu mlađi od mene), zato što sam vršljajući po internetu u potrazi za dobrim časopisima o književnosti nabasala na AGON, zato što čitam imena prevodilaca ispod objavljenih pesama, zato što mi je uvek važno da mi neko predloži nešto dobro za čitanje pa tragam za tuđim preporukama u ma kojem obliku, zato što sam u jednom trenutku naišla na zanimljiv blog gde je bilo moguće pročitati kako se provodi bibliofil na buvljacima u Beogradu, Zagrebu, Parizu – a ima li šta zavodljivije od potrage za knjigama? Dakle, pre nego što je ime Bojan Savić Ostojić osvanulo među potencijalnim laureatima NIN-a, ja sam već pročitala knjigu pesama „Jeretički dativ“ i knjigu kratkih zapisa „Podli, podli psalmi“ i zdušno sam navijala da BSO pobedi... Još više me obradovalo kad sam shvatila da su zapisi o buvljačenju u potrazi za knjigama poslužili kao građa za roman – naime, knjiga je nastala od nezavisnih fragmenata od kojih svaki opstaje i kao poseban, mada među njima postoji nesumnjiva veza. Ta forma – u kojoj esej-pričice i zapisi različite dužine na kraju bivaju povezani manje ili više čvrstom vezom – za mene poslednih godina predstavlja jednu od omiljenih književnih igrarija u kojoj (ne sumnjam) uživaju i sami pisci i uspevaju to uživanje da prenesu na jedan deo zaljubljenika u sve što ima veze s knjigom (pa bili to i buvljaci). Knjige koje mi u trenutku padaju na pamet su, recimo, Mangelove „Istorija čitanja“ i „Biblioteka noću“, „Beguni“ Olge Tokarčuk, „Dunav“ Klaudija Magrisa i slične. Odnekud mi se čini da bi tu mogla da ubrojim i Kalvinovu „Ako jedne zimske noći neki putnik“. Otišla bih i korak dalje i nazvala ih svojevrsnim „putopisima“, mada znam da se niko neće složiti s tom konstatacijom. Glavni junak ove knjige je bibliožderstvo, ali ne kao nagon za posedovanjem nego kao putovanje od kote do kote, a na svakoj od kota se mora pokazati određena veština da bi se na kraju osvojila neka (tražena ili češće netražena) nagrada. Podsetilo me je to na izviđačke dane i takmičenja u prirodi: ne samo da smo na nepoznatom terenu pokušavali da pronađemo neku kotu, već smo na svakoj pokazivali svoju spremnost – na primer: da zapalimo vatru, prenesemo poruku signalizacijom, podignemo šator, nacrtamo kroki terena, vežemo određene čvorove... Knjigožder se suočava sa sličnim iskušenjima prolazeći kroz tajanstva buvljaka ili podruma propalih (nekada kultnih) knjižara, stanova čije se biblioteke sele na kontejner-prostore; i on mora savladati skup postupaka kojima će najdelotvornije doći do atraktivnih naslova po regularnoj ceni od pedeset dinara po komadu. Ono što je njegovo glavno oružje (u slučaju Pripovedača koji nas vodi kroz svoj inicijacijski krug) je neverovatno poznavanje književnosti, ne samo u smislu prepoznavanja naslova i zvučnih imena pisaca, već i u mogućnosti da nasluti (na osnovu nekih pokazatelja) čija je lična, kućna biblioteka završila na buvljaku (odjednom izrone imena kao što su Milan Komnenić ili Branislav Prelević; meni značajna imena jer smo na sastancima kluba „Prejaka reč“ dovoljno često uživali u njihovim prevodima, a moje prekucane arhive čuvaju i poneki fragment predgovora koje su pisali). Sa njihovim nestajanjem sa scene, sa odlaskom generacija kojima su pripadali i rasparčavanjem biblioteka koje su pomno skupljali, nestaje i jedno vreme, da bude zamenjeno drugim, drugačijim – vremenom u kome su se književnost, tržište i novac suviše približili, pa ni buvljak nije pošteđen toga da knjige poezije, makar i neoštećene, niko više neće plaćati skuplje od bednog pedesetaka.

„Moram priznati da me precrtane cene uzbuđuju! Razume se, ako su izložene opadajućim redosledom. Gajim veliko poštovanje prema tom žanru pismenog cenkanja u formi monologa kojim i ugledna prodavnica mušteriji daje do znanja da je u suštini pijaca.“

Šta će ovom Pripovedaču sve te knjige – pitanje je koje bi mogla da mu postavi starica sa buvljaka. Zašto čita tuđe dnevnike ostavljene pored kontejnera, zašto su mu važne posvete i članci, šta vidi u obeleženim naslovima i šta je toliko zavodljivo u tuđim čitanjima? Može li se nešto naučiti iz svega toga (za to se svakako ne dele diplome), ne iz književnosti same, već iz onoga što je prati, od samog skupljanja knjiga po određenom ključu poređanih na policama u stanovima poznatih kulturnih radnika, pa do njihovog završavanja u kutijama, na tezgama, među krpama; da li nam to nudi širu sliku o jednom vremenu, o vremenskom rasponu od nekoliko decenija? Da li otkrivamo tajne koje se povlače ispod površine već zaboravljenih, kulturi posvećenih života čiji dnevnici se naprasno posthumno pojavljuju zajedno sa sveskama anonimnih sakupljača stihova u rokovnicima i spomenarima? Nesumnjivo se nešto može saznati, ali BSO to stečeno znanje o jednom dobu velikih preloma u politici i kulturi iznosi sasvim nenametljivo, kroz jednu (po mom mišljenju – sasvim intimnu) biblioždersku ispovest u kojoj se najintimniji delovi uopšte ne tiču raskinute ljubavne veze sa devojkom odbeglom u inostranstvo. Komunalci koji na ulicama rasteruju prodavce buvljačke robe, prodavci koji su polu-lupeži i još ih samo buvljak drži da to ne budu „u fulu“, nasuprot izdavačima i njihovom sjaju u halama sajamskog prostora, zatim naslednici koji ne znaju šta će sa izuzetno vrednim bibliotekama nedavno preminulih (onih sa kojima nestaje jedno razdoblje jugoslovenske kulture) – smenjuju se u fragmentima dovoljno rečito vođeni britkim, blago ciničnim, s merom duhovitim rečenicama. Nađe se tu i poneki sakupljač knjiga koji neosetno prelazi na drugu stranu i pretvara se u prodavca na Kupindu. Autor ove knjige nijednom se nije okliznuo (u želji da, recimo, bude urnebesno smešan ili Bernhardovski otrovan), već je tačno onakav kakav samo može biti jedan pravi bibliožder: na mahove melanholičan, na momente nespretan, prepreden, delimično zbunjen i kad krade knjigu, bezvoljan (samo privremeno; ubrzo ponovo čio da ide od kote do kote i tumači složene šifre koje neki bibliožderski demon seje po buvljim pijacama)... Negde na kraju te produžene šifrovanje „rečenice“ sastavljene od posveta, članaka, pesama na raznim jezicima, usputnih komentara sveta sa buvljaka, nalazi se Odgovor za kojim traga svaki knjigožder (koji to ni samom sebi neće priznati).

Interesantna iskustva u traganju za naslovima mogu biti, recimo, spontana povezivanja između određenih autora (kao u prvom fragmentu gde se čitav niz knjiga koje su nekako povezane otvori kao karte u dobrom deljenju) – to je svaki pravi bibliofil osetio više puta u životu. Jedna knjiga zove drugu, ma koliko bile udaljene, bez obzira na to što ih autor do juče nije imao u planu. Dnevnici, s druge strane, uzbuđuju svojom intimom. U ovoj knjizi odlomci iz dnevnika donose svedočanstva o prelomnim tačkama – izborima ’92. ili momentu smrti druga Tita (neko je baš tad bio u bioskopu i gledao, ni manje ni više, film „Poslednji hitac“). Autor na buvljaku pronalazi i svoje knjige (više nego jednom), kao i fraze o pesnicima u oblacima i prerastanju poezije s pubertetom. U top ten najdražih momenata spada mi krađa časopisa iz kafane-knjižare: „najplemenitija krađa sa trampom u istoriji književnosti“. Tu je i ceo fragment nazvan „pokazna vežba iz odricanja“ – sa distopijskim momentom o budućnosti današnje književne produkcije. Odmah u sledećoj priči – „berza knjige“ – iskače mi, nakon zabavnog opisa skoliotičnog kopanja po kutijama antikvarnih štandova na Sajmu, Milan Komnenić, jedan od omiljenih prevodilaca (i čitav skup asocijacija na njegova iskustva u prevođenju Euđenija Montalea). Kakvo uživanje za biblioždera s ove strane knjige! Da, ja sam uvučena majstorski u radnju, onako kako to ume da uradi, recimo, Kalvino. Ova Ljudmila predstavlja pravu čitateljku za ovakvu knjigu: nešto malo strana dalje eto i Branislava Prelevića (sve se više smeškam), onda se pojavi Laslo Krasnahorkai, Danijel Dragojević, Olga Tokarčuk, pa i Vladan Radovanović (ime koje niko nije izgovorio u mom prisustvu sto godina, ali ga zato neko može naći (gle čuda!) na stanicama moje, tek izašle, „Šeste pesme za Ingu“). BSO je ili stariji nego što jeste ili sam ja mlađa nego što izgledam, jer se moje omiljene muzičke numere zavrte na nekoj od stranica, između ostalih i „Coming back to me“ koju on malo sluša malo svira (naravno da znam da svira, slušala sam Prim Trim Pram i Klot). Knjiga je prošarana fotografijama – dokumentima njegovih potucanja po buvljacima (Kalenić je njegova „crkva na otvorenom“). Momenti u kojima pronalazi traženu knjigu rađaju „osećaj neospornog poklapanja sa svemirom“. Postoji jedna zamišljena wannabe-biblioteka koju on imitira gradeći drugu – „bledi sticaj okolnosti“. Ipak – ono što ga razlikuje od običnog kupca knjiga koji će pre posegnuti za Kupindom je knjigožderski moralni imperativ:

„Da bih sebi zaista ispunio buvljačku želju, eda bih otežao posao i, prirodno, osladio eventualni ulov, potrebno je da se povinujem jednom ograničenju koje bi se moglo rezimirati sledećim geslom: ’Ne traži knjigu tamo gde ćeš je sigurno naći!’ To načelo je bezmalo etičko: ono što mi je potrebno moram da sretnem.“

Knjiga je namenjena bibliofilima i onima koji će to postati (ne postoje oni koji će to prestati da budu!). Osetićete je do kostiju ako ste nekad kopali po bibliotečkom otpisu, ako ste bili danima srećni što vam je neko poklonio neku svoju staru, oštećenu knjigu (dok vi drugima dajete svoje nove – jer „ništa nije ničije“ i sve to nema veze s posedovanjem), ako ste kao miraz uneli u jedan brak (osim ljubavi) samo knjige, ako pamtite dan kad ste kod svog deteta prvi put zatekli knjigu pod krevetom...

Dragi ljudi, nemojte da ne budete bibliožderi! Život vam je već zatrpan svakakvim istrošenim (pre svega tuđim, lažnim) sadržajima. Knjiga nikad nije istrošena, u tome je njena najveća moć. Čitajte BSO-a, čitajte „Ništa nije ničije“ „slušajući kako joj stranice pucketaju“ i oprostite vašim knjigožderima na neprestanom pričanju o knjigama, knjigama, knjigama... „Nešto dublje od hvalisanja vuče me da svaki svoj nalaz rastrubim.“ Budite knjigožderi.

[srdicj · Rating 5 out of 5]

Šarmantna, dinamična serija vinjeta koje kroz prizmu jedne strastvene aktivnosti, sakupljanja knjiga na mestima gde su one u potpunosti izgubile status koje su nekada uživale, vrlo inteligentno tematizuju različita pitanja, od onih koja se tiču statusa knjige, njene vrednosti kao čistog sadržaja, ali i fetišizovanog, fizičkog objekta, do odnosa društva prema sopstvenoj istoriji i pojedinca prema svom ličnom okruženju.

[Mirko · Rating 5 out of 5]

A da me pitate zasto 5 zvezdica - ne bih znao.

Bojan je napravio epopeju od svojih odlazaka na buvljak. Knjiga je puna vinjeta o pijacnom mentalitetu, bitnim dnevnicima nebitnih ljudi, zadiranja u privatnost ljudi od podruma do kontejnera (??!), ali meni je bio najfascinantniji ceo jedan sistem vrednosti koji ne vidjamo svaki dan - a sa kojim bi se previse lako srodio...
Od podzemlja ljudi koji znaju koji pisac je kada i kom izdavacu pisao posvetu u svojem malo-tiraznom izdanju, do kako kvalitet papira i poveza oslikava krizu drustva... izrazeno u jajima.

Preporuka za sve koji vole knjige o knjigama i ljudima koji ih pisu/citaju.

[Ivana Bojovic · Rating 5 out of 5]

Samo za okorele knjigoljupce!

[Miodrag Milovanović · Rating 4 out of 5]

Šta reći, osim da pisac besramno ignoriše činjenicu da mu nisam dao dozvolu da me koristi kao glavnog junaka svoje knjige! Ne znam šta će Mara i Bilja reći, ali to stvarno nema smisla...

Šalu na stranu, neobična konstrukcija knjige prilično dobro funkcioniše, pogotovu kada ste u materiji. Ne znam koliko će ovo biti zanimljivo ljudima koji ne dele naša interesovanja, ali jedan ovakav neobičan ugao posmatranja mesta knjige u našim životima i našem društvu meni sasvim sigurno deluje osvežavajuće. Sve preporuke...

[Наташа]

Simpatično.

[Sladjana · Rating 5 out of 5]

Sjajan. Prava poslastica kralja biblioždera vernim knjigoljupcima.

[Strasna Mera · Rating 4 out of 5]

Knjigu sam čitala početkom godine, utisak pišem krajem, a i dalje mi je ovo najzabavnija knjiga pročitana u 2021. Šarmantni, duhoviti, i na mestima poučni buvljački dnevnik o onome što bi trebalo da je svačije - ljubavi prema književnosti i ljubavi prema ljudima.