Jump to ratings and reviews
Rate this book

Тени тевтонов

Rate this book
«ТЕНИ ТЕВТОНОВ» – масштабный постмодернистский роман о войне с нацистской Германией и войне с Тевтонским орденом, о любви и проклятии, о вечных сюжетах и священных тайнах. Роман о том, как Дьявол вершит историю, сворачивая её в кольцо.

Май 1945 года. Германия повержена. Советские войска стоят на немецких берегах Балтики. А в катакомбах военно-морского города Пиллау на секретном объекте укрывается гауляйтер Восточной Пруссии – один из главарей Третьего рейха. Он готовится к побегу на субмарине.

Советские контрразведчики находят путь в катакомбы. Однако в оперативные планы вдруг вмешивается нечто невозможное – древняя и грозная воля Дьявола, который жаждет вернуть свой меч, похищенный крестоносцами Тевтонского ордена. А мечом владеет гауляйтер.

В городе, разрушенном бомбёжками, и в подземельях морской базы, сами того не ведая, люди ХХ столетия снова играют драму XV века, когда Дьявол отправил демона в осаждённый врагами замок Мариенбург, столицу Тевтонского ордена, и тевтонский магистр бежал, как теперь бежит гауляйтер. Можно ли вырваться из инфернальной петли времени, или тени тевтонов будут преследовать вечно?

384 pages, Hardcover

Published January 25, 2021

7 people are currently reading
146 people want to read

About the author

Alexei Ivanov

50 books175 followers
Alexei Ivanov (Russian: Алексей Иванов) is a Russian award-winning writer.
Ivanov was born in Nizhny Novgorod into a family of shipbuilding engineers. In 1971 the family moved to Perm, where he grew up.
He first became known for his 2003 novel Serdtse Parmy.

Ratings & Reviews

What do you think?
Rate this book

Friends & Following

Create a free account to discover what your friends think of this book!

Community Reviews

5 stars
66 (21%)
4 stars
123 (39%)
3 stars
98 (31%)
2 stars
23 (7%)
1 star
2 (<1%)
Displaying 1 - 30 of 36 reviews
Profile Image for Natalia.
409 reviews51 followers
February 1, 2021
Это было как путешествие в детство, когда любимыми книгами были книги о приключения х и подвигах, а одним из самых пересматриваемых фильмов - "Секретный фарватер", тоже с фашистами, тайнами, подводными лодками и пр. необходимыми для впечатлительного подростка атрибутами.
Время прошло, но любовь к таким историям осталась, и большое спасибо Алексею Иванову за такую классную книгу!!!! Да, наверное, это - стилизация, Иванов слишком серьезный и умный автор, чтобы вот так смело и немного по-детски рассказать историю о поисках священного меча. Но это сделано так, что оторваться невозможно. Даже, казалось бы, ожидаемая любовная линия построена не грубо и не плоско.
И, конечно, в книге много качественной информации о жизни средневековых рыцарей, в ней теперь хочется разобраться поглубже.
Profile Image for Litaveta Del Sol.
92 reviews
January 28, 2021
Отчаянно понравился новый роман. Переплетение древней истории и недавней, причудливые повороты судьбы, закольцованный сюжет и капля горечи в конце. Слушала на Storytel почти одним заходом (удачно подключилась под занавес выходящих глав), оторваться невозможно.
Profile Image for Lyudmila  Marlier.
335 reviews32 followers
February 15, 2021
Какие-то "попаданцы" право слово, не смогла. Из хорошего - начитка правда классная
109 reviews1 follower
July 11, 2021
Увлекательная приключенческая книжка! Рыцари, монахи, демоны, сатана, советский солдат, немецкая девушка, польский учёный - яркие герои на фоне бурных исторических событий. Слушала ее на Сторител - прочитано основательно и драматично.
Profile Image for Gintautas Ivanickas.
Author 24 books300 followers
July 11, 2021
Trumpai:
gero autoriaus labai vidutiniška knyga.
Kiek ilgėliau:
1945 metai, Piliava (pasirodo, būtent taip lietuviškai reik įvardint Pillau). Iš vokiečių atsiimtame mieste be visų kitų sukinėjasi dar ir trys lietuviai, ieškantis vokiečių išsigabentų dokumentų bei rankraščių. Ne tik ieškantys, bet ir randantys – kad ir Donelaičio „Metų“ originalą. Juos globoja-prižiūri SMERŠ‘o karininkė. Ir prie tos grupelės prisiplaka dar ir lenkas, Klichovskis. Bet jis iš tikrųjų turi savų tikslų – giminės prakeiksmo vejamas tikisi atrasti teutonų relikviją, legendinį kalaviją. Atrasti ir sugrąžinti Bafometui – tik taip panaikins prakeiksmą.
Lygiagrečiai vystosi kita linija – XV amžiuje. Klichovskis (ne tas pats, aišku, kitas – nuo kurio ir prasidėjo giminę persekiojantis prakeiksmas), siekia išmušti teutonus iš Marienburgo pilies, atrasti legendinį kalaviją ir grąžinti jį... Na, supratote. Abi veiksmo linijos kartoja viena kitą tarsi veidrodyje. Tiesa, kiek kreivokame. Ir čia bene įdomiausia dalis – atspėti, kas ką atitinka.
Ivanovas nustebino. Ne ta, gerąja, prasme. Komerciškumas pasijuto jau neseniai perskaitytame „Maistblokyje“, bet ten bent buvo antras dugnas, tegul ir nebaisiai gilus. Čia gi – ir to nėra. Neskaitysime gi tuo antru dugnu banalios ir jau ne sykį apžaistos idėjos apie ratu besisukantį laiką ir visa ko pasikartojimą?
Žanrą, matyt, reikėtų apibrėžti kaip fantasy, nors pats autorius gal taip ir nepozicionuoja romano. Bet sukubai, demonai, zombiais kardo smūgiu paversti kariai... Kaip dar kitaip tai vertinti?
Trys iš penkių. Bet tokie girgždantys trys.
Profile Image for Jjjjs.
37 reviews1 follower
March 3, 2021
При всей увлекательности сюжета, сочности исторических подробностей, мне лично чего-то не хватило. Вот в "Псоглавцах" был дух хорошей литературы, он заставляет не замечать какие-то писательские огрехи и промахи. Здесь же коммерческий расчет на кинемотографичность пожрал интересную задумку, а текст то и дело превращается в хронику поиска меча, в ущерб магии слова.Ну как если бы кто-то вдруг начал пересказывать Вам события романа своими словами. История в итоге интересная, а эмоций у меня нет. Зато легко можно представить такой сериал.
Profile Image for Dagnija Lace-Ate.
243 reviews15 followers
August 30, 2023
Nu man jau patīk grāmatas par bruņiniekam, nedaudz fantastikas, nedaudz jaunāko laiku vēstures. Labs rosolītis, kur darbojas vienlaikus Smerš dāmīte, poļu muižniecība, volksvērs, nacistu krējumiņš, Belcebuls, teitoņu bruņinieki un lielmestri, nemiruši miroņi, prūšu krīvi, inkubi un grēkā krituši mūki. Īsti piemēroti, lai smuki sauļotos.
Profile Image for Анастасия Зольникова.
5 reviews1 follower
January 31, 2022
Увлекательно очень, батальные сцены великолепны, полёт суккуба прекрасен, танк — восторг. Но книга в целом это просто Лукьяненко на максималках, такого подвоха от Иванова я как-то не ждала и расстроилась.
Profile Image for Anastasia Zhdanovskaya.
36 reviews2 followers
February 23, 2021
Чего только не сделает популярный писатель ради коммерческого продукта (сделка с Сатаной!), но мы все равно будем его любить за эффект дополненной реальности всяких-разных регионов нашей необъятной.
55 reviews
June 18, 2021
Клиховский пытается исправить ошибки прошлого в поствоенной Германии. Параллельно этому периоду разворачивается нехилая битва демоницы с тевтонами или поляками (под конец). Интересно. В какой-то момент забил и читал поверхностно: ничего не потерял. Зато узнал много новых слов военной терминологии, еще понял, что лексика кораблестроительства очень сложная, нельзя ничего упомнить.

Подчеркнутое: коловращение судьбы; снизу вверх, как смотрит солнце из колодца; мир переотразился сам в себе, как в зеркале, оставшись прежним, но став совершенно иным; единоприродна; стихия истории свое движение не объясняет; история сумела замкнуть себя в кольцо; овеществить; выгадывать удовольствие.
Profile Image for Alex Prozorov.
27 reviews
March 5, 2021
Очень напомнила Летоисчисление от Иоанна стилистикой и степенью проработанности. Невысокой степенью. Выглядит как сценарий к сериалу.
Profile Image for Никола Танасић.
72 reviews24 followers
September 17, 2022
СЕНКЕ ТЕВТОНАЦА Алексеја Иванова су управо оно што сиже романа обећава: фаустовска драма личности спакована у индијанаџонсовски авантуристички роман који се паралелно одвија на два колосека – у време пада Тевтонског реда у XV веку и пада Трећег рајха на пролеће '45.

Ја сам лично овај роман читао као да решавам загонетку – све време сам застајао и чудио се зашто је његова оцена код читалаца толико упадљиво нижа у односу на друге Ивановљеве романе, иако је тема неупоредиво атрактивнија, а сам роман модернији и динамичнији. Вероватно баш зато.

Ко није упратио моје хвалоспеве "Тоболу" и "Злату бунта" и "Срцу тајге": Иванов је озбиљан књижевник и представник класичне руске прозе. Чак и када се труди да направи једноставно и комерцијално дело, слојеви историје и психологије избијају на површину као вирови на реци Чусовој.

И заиста, овај роман делује као да Иванов излази из своје зоне комфора, која је везана за историју и фолклор зауралске Русије, али ефекти су импресивни: читалац час има утисак да чита Мановог „Др Фаустуса“, час Гетеовог „Фауста“, час Андрићев „Бифе Титаник“, час „Карамазове“. Притом је роман, као што рекох, веома модеран: што значи да је питак, динамичан и чита се лако (неупоредиво лакше од Ивановљевих „великих“ дела). И његова структура је истовремено средњевековно-трубадурска и холивудска, а два дела романа се потпуно отворено пресликавају један у други.

У центру приче је окултни макгафин - измишљени мач Лигует који је Сотона лично уручио војнику који је одрубио главу Јовану Крститељу, и који је Тевтонски ред чувао као своју највећу и тајну реликвију. Мач има чудесна својства, и Нечастиви га, природно, жели натраг. Прича прати опсаду тевтонске престонице Малборка 1456. године, током које пољски витез Каетан Каховски неуспешно покушава да дође до мача, и поновљени покушај његовог потомка Винцента Каховског – професора историје и логораша – да дође до њега у рушевинама немачког Пилауа који тек што је освојила Црвена армија.

Роман има све оно што српски народ воли, и више од тога. Има зле нацисте и перфидне совјетске контраобавештајце, има витешку љубав и ђаволску содомију, има обрисане тајне историје и древне завере из којих стоји Сотона лично. Има напете борбе са заосталим нацистима у подземљу. Има „Лили Марлен“.

Све је то спаковано у нешто што никако није лака књижевност, иако се лако и брзо чита. Упркос генеричкој причи (која је генерички и потпуно неприкривено дуплирана), историјска сценографија романа је потресна - на нивоу „Шиндлерове листе“ или „Пијанисте“. Или „Имена руже“.

Притом је Ивановљев роман изразито и наглашено интелектуалан. Он дубински промишља смисао историје, и на актуелан, и дубоко европски (sic!) начин тематизује однос легенде и историје. Средњевековни део садржи раскошну фантастику, модерни део оперише само симболима, али прича исту причу.

Иванов је овде веран приповедачком поступку из претходних романа – метафизика романа одговара погледима на свет његових јунака. Тако у XV веку постоје и вештице, и магови, и сукуби, док у XX веку имамо само баналност зла које манипулише симболима и реликвијама прошлости. Тевтонци су витезови из балада и када су зликовци, а нацистички врховници су корумпирани медиокритети без трунке духа, који се крију иза славних историјских симбола. Дубине и детаљи у које аутор иде док приповеда релативно једноставну причу без много заплета и неочекиваних преокрета, јесу оно што је највредније у овом роману. То је она велика традиција европске књижевности која промишља властиту историју и митологију.

Шта је онда проблем са романом? Тешко је рећи. Можда је превише стерилно архитектоничан, што његове ликове – упркос пластичности приказа – чини унеколико укоченим и неприродним. Иванов ово свакако ради намерно, јер прича у основи представља једну готичку епску поему у прози. Али утисак остаје чудан.

Наспрам тог узвишеног мира типских карактера који рутински пролазе кроз парадигматске епске ситуације (које аутор притом штреберски наглашава и подвлачи), имамо наглашени реализам модерног дела романа који, заправо, највише шкрипи и боде очи. Нисам се могао отети утиску да ликови у модерном делу романа одударају од људи, манира, и вредности које су биле актуелне средином XX века. И нацисти и комунисти ми више делују као штиклирани спискови идеолошких општих места, него као живи људи. Тако ликови овог романа делују неприродно у односу на ликове романа који су настајали у време око Другог светског рата. Њихова психологија се утапа у идеологији. Делују извештачено. То функционише код Тевтонаца из XV века који буквално јесу у легенди, али не и у XX веку.

На крају, тај осећај усиљености и чак грозничавости остаје оно што квари утисак иначе генијалног романа. Не треба занемарити ни да је руска јавност веома осетљива на приказе Другог светског рата, па се осети како аутор на пар деликатних места хода као по јајима. Ипак, Иванову се све може рећи, али не да је ишта гурао под тепих. Његов приказ и Немаца, и Руса, и Пољака, и Литванаца, и осталих народа и ликова је пре свега интелектуално поштен, чак и када је груб и шаблонски. Нешто попут руске верзије Ејерове „Фурије“ из 2014.

Две ствари изузетно волим у руској књижевности: што их није страх да ванземаљце (и генерално онострана чудовишта) прикажу као људе, и што имају стомак да у игру уведу Ђавола лично. То је истинско освежење наспрам западњачке опсесије разноразним елдричевским ужасима и лавкрафтовштином.

И управо ми је то највише пријало – роман одише дубоком и саморазумљивом укорењеношћу у иконографију и симболику европске митологије која недостаје иначе генијалним америчким фантастима. На површини је то прича о искушењу и спасењу, али испод су слојеви и слојеви историје и легенде.

У овом роману се Ђаво појављује једноставно и природно као код Гетеа, Достојевског, или Мана. Он је просто ту, баш као што је Воланд просто у Москви код Булгакова. Али иако је и код Иванова „Анушка већ просула уље“, он нема храбрости, нити воље да дубински сукоби два фундаментално различита погледа на свет. Његови совјетски Руси „не верују у празноверја“, и то је то. Митолошка радња се одвија мимо њихових очију, и они ни у једном тренутку не морају да преиспитају своје темељне светоназоре.

И зато „Сенке тевтонаца“ нису „Мајстор и маргарита“. Њихове приповедач је ипак један Иван Карамазов, спреман да плаче над свим тим старим камењем по Европи, спреман да погледа Ђаволу у очи, али без истинске наде на спасење. Иванов, и иначе склон паганштини, посматра успон и пад Тевтонског реда и Трећег рајха као део паганских циклуса у Европи која је заборавила на спасење. Али бар има храбрости да на крају каже „сваки корак уназад је од Ђавола“. Али корак напред не чини. То препушта нама. Ако смо на то уопште спремни.
Profile Image for Oleksii Filanovskyi.
Author 6 books41 followers
February 7, 2022
На мой вкус, один из худших романов Иванова. Никак не могу отделаться от ощущения, что автор берет любимые истории прикамья, отраженные в "Сердце пармы", и переносит их в другой историко-географический контекст.
Магия лесных обитателей, истовая и не очень вера в Христа, столкновение мировоззрений, и немного дьявольщины.
Главенствует в романе сюжет, где история повторяется два раза и оба в виде трагедии. Тут все, что любят ценители жанра исторических расследований - реалистичный антураж, древний артефакт, и история, разворачивающаяся вокруг этого артефакта в двух временных пластах.
Тевтоны пятнадцатого века, и майские бои 1945 года в Пиллау сливаются воедино.
Получается динамичное чтиво, не оставляющее послевкусия.
Profile Image for Асет Нурпеисов.
109 reviews10 followers
June 14, 2021
Книга оказалась худшей у автора. Вместо интересных и аутентичных рассказов и историй про Сибирь и Центральную Азию - заезженная тема второй мировой и европейских рыцарских орденов.

Действия героев интересны лишь тем, что повторяются сквозь века как в компьютерной игре, в остальном Тобол или Сердце Пармы были на голову выше по новизне и проработке.
Profile Image for Майя Ставитская.
2,296 reviews232 followers
March 7, 2021
Тени "Географа" и "Чусовой"
Дубовый листок оторвался от ветки родимой
И в степь укатился, жестокою бурей гонимый;
Засох и увял он от холода, зноя и горя
И вот, наконец, докатился до Черного моря.
Лермонтов.

Ну, в нашем случае - до Балтийского. Я не знаю точно, где живет сейчас Алексей Иванов, но судя по интервью Дудю - все-таки в Англии. Косвенным подтверждением чему может служить то, что новый роман, первый у автора, который географически не связан с Россией. Литературный талант бывает разного свойства: может быть космополитичным и для того, чтобы по-настоящему расцвести, ему необходима возможность свободного перемещения по миру, как у Байрона, Бродского, Набокова.

Однако куда чаще случается, что дар невидимо, но крепко связан с родиной. Посконная домотканность и ура-патриотизм не имеют к этому отношения: Пушкин написал лучшие свои вещи во время холерного карантина (болдинская осень), Стивен Кинг певец штата Мэн, а а Шервуд Андерсон - Огайо. Принцип Антея, мощь которого не иссякнет, покуда он может припасть к матери-земле, чтобы напитаться ее соками. Талант Иванова такого свойства.

И я теперь даже не о художественных произведениях. Сколь бы ни были хороши "Сердце Пармы", " Географ глобус пропил", "Блуда и МУДО", "Ненастье", "Тобол", высот "Вил" и гениального "Message Чусовая", они не достигают. Таков уж теллурический и тектонический талант Алексея Иванова. Которому пересадка на более благоприятную почву не то, чтобы откровенно вредила - превращает его из Одного в одного из... - если вы понимаете, о чем я.

Теперь к роману, который, в определенной степени, дань литературному новаторству и поиску возможности новых форм реализации. Мир не стоит на месте, аудиокниги входят в него все более настойчиво, а сериалы и вовсе давно и прочно утвердились в наших сердцах. "Тени тевтонов" изначально на стыке литературной, аудиокнижной и сериальной традиций - писались как аудиосериал (с немалой вероятностью превращения в телесериал в дальнейшем).

Потому так и воспринимается, почти как сценарий: события сменяются с калейдоскопической быстротой; внешняя броскость и некоторая даже плакатность типажей в ущерб серьезной писи��ологической мотивации; мизансцены, едва ли не с раскадровкой, выписаны тщательнее причинно-следственных связей. А все вместе, на первый взгляд, оставляет впечатление столь же яркое, сколь поверхностное.

Действие разворачивается в двух исторических пластах: немецкий город Пилау сразу после Второй Мировой и средневековье. осажденный таборитами замок Тевтонского ордена в Мариенбурге. События и персонажи зеркально отображаются: там и тут есть человек, по наущению дьявола пытающийся добыть магический артефакт - меч Лигует, которым была отсечена глава Иоанна Крестителя (ну, помните эту историю с Саломеей).

В обоих эпохах есть как люди, противостоящие герою, так и те, кто вольно или невольно помогают ему в этой миссии. Невероятно высок удельный вес фантастического, прежде такого у Иванова не бывало, в его книгах магия вплеталась в сюжет тоньше и естественнее. Темы бафомета (здешнее прозвище сатаны), между делом останавливающего время, чтобы продемонстрировать трактирному собутыльнику могущество или суккуба, у которой прямо во время казни на костре отрастают крылья и девица принимается носиться по воздусям в традициях "Дракулы мертвого и довольного этим" - порой озадачивают, но чаще выглядят комично.

Совершенно неубедительны любовные линии времен Второй Мировой, как в части дамы-капитана СМЕРШа, так и романтических отношений советского солдата с немецкой девушкой. Композиции многофигурны, перегружены деталями, и на определенном этапе чтение романа превращается в игру "Угадай, кто?" - кто в этой реальности отзеркаливает какого из персонажей прошлого.

Мастерству случается заменять вдохновение довольно успешно. И на инерционной тяге у многих получается проехать достаточно далеко. К финалу живая кровь начинает пульсировать в героях, действие обретает эпическую масштабность, батальные сцены очень хороши. Потому - не пропустите нового романа Алексея Иванова.
Profile Image for Tonya Sh.
407 reviews15 followers
August 17, 2021
3.5*
Нуууу, не самое простое чтиво. Сначала вообще не могла понять, как эта книга оказалась на моем радаре. Скорее всего, из-за автора. "Географ глобус пропил" мне очень понравилась, "Пищеблок" - ну, такое...
Ну а "Тени тевтонов" - это вообще не умещается в рамки, сложно поверить что написана тем же автором.

Первые несколько глав (около трети книги) сложно читать из-за языка, особенно там, где углубляется в средневековье, очень специфичная терминология. Части про времена второй мировой захватывают больше, интереснее.

Интересна позиция поляков в мировой истории, никогда раньше об этом не задумывалась.

Последняя часть, пожалуй, самая интересная и захватывающая, когда вся головоломка, наконец, складывается воедино.

Не совсем мой жанр, средневековье не моя эра, и если бы не автор, вряд ли бы взялась, но в целом, интересный приключенческий роман.
Profile Image for M.
229 reviews15 followers
March 25, 2021
Good book. Sometimes goes overboard with the explanation of the parallels, but that may be par the course for this style of 'mystery', kind of like a TV show, I'm not sure. As always, Ivanov is the Russian unparalleled master of historical fiction. I admit, I was expecting a different ending, so it's also nice to be surprised. Would recommend. Kind of a Russian version of the Davinci Code plus actually good historical period-writing – aka the reason I read Ivanov. His characters are also strong, like always. But I think choosing WWII for part of the book was kind of a let down for me. Frankly, there are better Russian historical fiction on WWII – duh. Ivanov should stick to the middle ages, where he shines most – those sections were amazing.
Profile Image for Alexander.
89 reviews3 followers
April 17, 2023
Тема интересная, но книга слабоватая. Очень похоже на смесь "Крестоносцев" Г.Сенкевича и "Секретный фарватер" Л.Платова, но автор на мой взгляд не доработал сюжетную линию. Получилась смесь и модных нынче "повесточек", которая, как я думаю, будет рано или поздно экранизирована. Все, как любит современное российское кино - дьявольщина, СМЕРШ, поляки на распутье ну и конечно фашизм/нацизм. Рад, что автор знает много интересных и редких слов, видно, что хочет запутать читателя (скорее всего сознательно работает над тем, чтобы читатель полез смотреть значение каждого неизвестного слова). Но благодаря этим словам сбивается темп и снижается накал событий.
6 reviews
December 12, 2025
Очень скоротечный и богатый на события роман, который однажды станет прекрасной основой для отечественного сериала, где не пожалеют денег на богатые декорации тевтонских замков, завораживающие топфхельмы и оставят в истории кинематографа ещё одно напоминание о подвиге русского народа, совершенного в 20 веке. Изюминкой же станет художественный вымысел автора, который добавит истории приставку "what if?" и свяжет историю немцев с родовым проклятием, которое заставляет идти их жизни в вечном кольце уробороса, раз за разом играя в одну и туже игру, поколение за поколением , пока "избранный" не сможет завершить сделку с тем, кого не хочется называть.
5 reviews
January 28, 2021
Только что закончила слушать на Storytel. Под большим впечатлением, словно посмотрела увлекательнейший сериал о рыцарях, демонах, войне и ловушках судьбы, в которые мы попадаем по собственной вине, воле или глупости. С нетерпением ждала каждый четверг, когда выходили новые серии-главы. Интересно, понравился бы роман мне так же сильно, если бы я читала его на бумаге?
160 reviews2 followers
February 20, 2021
Пилав, рыцари-тевтоны, священный меч, который дьявол пытается заполучить уже не одну сотню лет... Закольцованность истории - конец тевтонскому ордену, конец фашизма, который объявлял себя наследниками тевтонов. Семейное проклятие. И все в одном котле. Не могла отделаться от воспоминаний о «Секретном фарватере». Не Тобол, к сожалению, но все равно проглотила за несколько дней
Profile Image for A13.
629 reviews15 followers
June 3, 2021
Прекрасное развлекательное чтиво: Сатана и крестоносцы, суккуб и нацисты, СМЕРШ и монахи, любовь и смерть. Не знаю, сколько во всем этом правды, наверное, столько же как в Дэне Брауне, главное, что интрига завернута и хочешь узнать чем все закончится. В бумаге вряд ли стал бы читать, но аудиокнига шикарна.
Profile Image for Leon Steinberg.
8 reviews
February 4, 2021
Повторяется ли история? Можно ли вырваться из заколдованного круга? В силах ли это человеку или всё прописано историей заранее? Что такое любовь и что такое глупость? Это вопросы, на которые пытается ответить автор
Profile Image for Лада Бакал.
Author 5 books32 followers
February 28, 2021
Я неплохо отношусь к Алексею Иванову, но эта вещь, при всей ее сюжетной изощренности, не самая лучшая у него. Колебалась между 4 и 3, и поставила четыре в благодарность за замки и запах тайны — которая, как обычно, не исчерпывается простыми объяснениями, а в этой книге, безусловно, есть.
Profile Image for Olga Tyomina Livshitz.
24 reviews
January 29, 2021
Очень понравилось !!! Жалко что закончилось. Слушала на Storytel. Не могла оторваться
13 reviews
March 21, 2021
При всей любви к Иванову это очень слабая книжка. Масса ненужной исторической информации и имён, само повествование рассчитано на подростков
Profile Image for Maria Dubovikova.
8 reviews
May 23, 2021
Отличный язык. Складно сложена. Интересная. Рекомендую.
Profile Image for Olga Karpova.
123 reviews6 followers
July 21, 2021
Очень интересно! Не оторваться! Хочется продолжения.
Displaying 1 - 30 of 36 reviews

Can't find what you're looking for?

Get help and learn more about the design.