Osmica

by Румена Бужаровска, Rumena Bužarovska

Zbirka priča Osmica makedonske spisateljice Rumene Bužarovske sastoji se od osam priča, sedam objavljenih u istoimenom makedonskom izdanju, dok je jedna dodana iz njezine prve zbirke Žvrljotine.

Priče Rumene Bužarovske napisane su običnim, možemo reći demokratskim vokabularom, onim srednjeg stilskog registra. Njezini likovi lijepo su se raširili po svim životnim dobima, od dječjeg do starijeg, a odreda se radi o ženama-pripovjedačicama ili pak pričama kojima su u fokusu ženski likovi. Likovi, ne samo ženski, iznimno su plastični, skulpture od riječi. Tajna njihove uvjerljivosti je u ljudskosti: upečatljivi su po svojim slabostima i nesavršenostima, po paketu osobnosti. Psihoportreti likova iscrtani su u nekoliko poteza, a svejedno raskošno.

Rumenine priče su drame iz svakodnevice, često kondenzirane u nekoliko sati, napete kao krimići. Ti krimići su ispričani pothlađenim, racionalnim i ekonomičnim, objektivnim i jezgrovitim rečenicama, pa se u napetosti između onoga kako i što bilježe i pripovijedaju otvaraju raskošni tuneli u psihu i intimu likova, u njihove i dijelom društvene rasjede i provalije. Autorica, naime, jednostavnim rečenicama s diskretnim detaljima ocrtava odnose moći – i još prije i važnije nemoći – razvija i fino gradira drame koje prijete prsnućem svih obiteljskih odnosa zbog pojedenog odreska ili uplakanog djeteta. Korak iz životne rutine i sigurnosti u neugodu i potencijalni rasap je malen. Nizanje tih malih koraka čini kralješnicu ovih priča koje skreću prema katastrofi, plaču u kupaonici, bijegu u TV program… Ali, unatoč kojih, život ide dalje. Život kakvim ga, otprilike, vide i ispisuju anglosaksonski majstori, recimo Raymond Carver i Alice Munro. Rumena Bužarovska nije slučajno amerikanistica.

Genres: Short Stories, Feminism, Contemporary

160 pages, Paperback

First published January 1, 2015

About the author

Rumena Bužarovska is a fiction writer, literary translator, and social commentator born in 1981 in Skopje, Yugoslavia. Her book My Husband has received critical acclaim in Europe and has been adapted into several stage productions.

Reviews

[Ivan · Rating 3 out of 5]

Za sledeću godinu, od goodreads-a, želim ocene na pola ⭐.

[Vanja Šušnjar Čanković · Rating 3 out of 5]

Bužarovska stvarno odlično piše, britko, bez ijedne suvišne riječi, vrlo otresito i odvažno. I ma koliko mi se ne sviđaju njene priče (mislim na preokupacije njenih likova i same teme koje obrađuje) volim njen stil, konkretnost, plastičnost, lakoću čitanja i zaraznost samih priča. Pojedine priče su predvidive, a mahom su mračne i ostavljaju bljutav ukus u ustima. Nakon ove zbirke shvatila sam da savremena književnost ovog tipa definitivno nije my cup of tea što ne znači da neću kupiti i pročitati svaku njenu narednu zbirku priča - koje ističu ono najgore od mene - prikriveni voajerizam.

[Marko K. · Rating 4 out of 5]

Makedonku Rumenu možda znate po zbirkama priča ''Moj muž'' ili ''Nikuda ne idem'', a mene su obe nekako preskočile, tako da neću moći da uporedim njena pisanja iz ''Osmice'' koja zapravo datira od pre ove prve dve navedene zbirke. Moram priznati da sam posle prve dve priče iz ove zbirke bio malo skeptičan koliko će mi se ona dopasti - nije da mi se priče nisu svidele, ali me nisu oduševile. Međutim, od treće priče skroz ulazimo u Rumenin svet, i svaka naredna priča je sjajna. O naslovnoj priči i priči ''Ćufte od blata'' da ne govorim; one za mene odnose nagrade za najbolje priče iz ove zbirke.

Ali o čemu je ova zbirka? Nekome ko nije čitao kratku prozu do sada će se ovo činiti kao pisanje o najobičnijim danima u našim životima, i to zaista i jeste tako. Ali svaka od ovih priča nosi neko saznanje o junacima, kako za nas tako i za njih same; svaka priča se bavi bitnim momentom, pa čak i sekundom koji će na neki način da utiče na junake u budućnosti. Od devojke koja prvi put ide kod ginekologa, korumpiranog političara koji nije shvatio kako njegova dela mogu da utiču na njegovu porodicu ili učiteljice koja je favorizovala svoje učenike pa sve do onih malo težih kao što su nasilje u porodici i nedovoljno poštovanje sebe, Rumenini junaci su svi mi i svi oni koje mi viđamo oko nas na dnevnom nivou. Ovo je zapravo zbirka o svim tim momentima u kojima otkrivamo pravu istinu iza nekog paravana za koji smatramo da je naš život ili naša sudbina. I svaka od ovih priča može da pokrene niz tema za razgovor.

[Georgina · Rating 5 out of 5]

Δεν ξέρω για σας, εγώ πάντως έκανα ανάσταση ψυχική με τη Ρουμένα μου, με την οποία είμαι πολύ δεμένη, γιατί πριν δύο καλοκαίρια η Ιφιγένεια μου έδωσε να διαβάσω το «Ο Άντρας μου» και μετά μου πήρε δώρο το «Δεν Πάω Πουθενά» και μέσα μου έγινε ένα τσαφ, με έπιασε λύσσα απερίγραπτη, ξεκίνησα ξανα το διάβασμα, άρχισα να γράφω και να μοιράζομαι τις σκέψεις μου, έγινα κουλτουριάρα κι εγώ, αλλά μην ανησυχείτε, δεν πληρώνομαι. Ακόμα.

Η Ρουμένα είναι μία από εμάς, μια μπάλκαν κουΐν, γράφει διηγήματα για να διασκεδάζει, δεν παίρνει ποτέ σοβαρά τον εαυτό της κι αυτό λειτουργεί φανταστικά στις ιστορίες της. Οι γυναίκες είναι κόρες, μητέρες, αδελφές, σύζυγοι και πεθερές, πνιγμένες απ’ την πατριαρχία, απ’ τις παράλογες απαιτήσεις, γυναίκες με ελαττώματα, αρκετά κιόλας, καθημερινές και πικραμένες. Και οι άντρες είναι απλώς εκεί, αδιάφοροι, ψευτονταήδες, ανίδεοι, σταθερό μέρος του προβλήματος χωρίς καμία κατανόηση. Παρόλη την παρακμή βέβαια, η συγγραφέας λειτουργεί με αμυντικούς μηχανισμούς, το χιούμορ και η καυστικότητα κυριαρχούν στα περισσότερα διηγήματα, πάντα έχω αυτήν την αίσθηση δεν-ξέρω-αν-πρέπει-να-γελάσω-ή-να-κλάψω. Ξέρω όμως ότι πάντα μου αφήνει χώρο να σκεφτώ και πάντα εντυπωσιάζομαι με την απλότητα και την οξυδέρκεια της.

Η γραφή της Ρουμένα είναι απτή απόδειξη ότι το πατριαρχικό σύστημα μπορεί να δημιουργήθηκε για να καταπιέσει και να ελέγξει τις γυναίκες, τρέφεται όμως απ’ όλους κι ας διαλέγει πρώτα εμάς να ροκανίζει.

Τη θαυμάζω.

[Tijana · Rating 5 out of 5]

Ја сам, као, покушала да цитирам Румену уз објаву о књизи на свом Инстаграм профилу, да као оставим исечак једне приче из књиге, али фора с Руменом је што се то с њеним причама не ради.⁣
⁣
Руменине приче се не сецкају и не цитирају - њих само узмеш да читаш и чекаш шамар.⁣
⁣
Она увек опише оно где смо сви некад били и што смо сви некад помислили, али није културно и друштвено прихватљиво да изговоримо наглас (или је такво да се и сами постидимо својих мисли). Румена доведе Џекила и Хајда за исти сто да проћаскају док ти седиш поред и гуташ ту непријатност, али не желиш да устанеш од стола, јер знаш да ћеш после тога бити богатији за низ нових мисли.⁣
⁣
Приче из “Осмице” су све оно што се дешава “иза паравана”, све оно што не видимо одмах (нешто као онај параван код гинеколога, за који нам увек нагласе да се скинемо ИЗА њега, као да два минута касније нећемо бити испред, потпуно голи).⁣
⁣
И, оно што можда највише волим код ње: готово никад не запечати причу последњом реченицом, па да ти као чекаш крај да би видео поенту. Јок бре, Румена поенту провуче много пре краја, да о њој размишљаш све до краја текста, књиге, недеље, месеца...⁣
⁣
Велики сам обожавалац људи који овако умеју да диригују словима, који не морају да користе Вујаклију да би нам истестерисали мозак, него с мало речи објасне сву уметност писања.⁣
⁣
Кад порастем, бићу Румена.

[Aleksandra S. · Rating 5 out of 5]

Ne bih znala zašto mi je to prvo zapalo za oko u ovoj zbirci priča, ali mi je definitvno smrad obeležio celu knjigu. Neprijatan miris vagine, smrad iz usta, smrad nogu i naposletku, smrad duše. A to je i najgrđe od svega pomenutog jer jedino to je gotovo nemoguće otkloniti. Rumena je brutalna u svojim pričama. Preko njih zavirujemo u živote sasvim običnih žena, potpuno je nevažno da li se radi o adolescentkinjama, ženama u zrelim godinama ili devojčicama. I sve izgleda kao da je nasumični odabir u pitanju i da su baš ti isečci iz njihovih života slučajno ovde, ali kad su već tu, hajde da se sa njima i upoznamo. Hajde da zavirimo na Tinin prvi ginekološki pregled i prisustvujemo svim neumesnim komentarima kojima je obasipaju, potpuno nepotrebno i neetički. Hajde da, na primer, svratimo do žene koja je ugostila svog sestrića na par dana i koja je pomahnitala osoba čiji ukućani žive kao na iglama jer posle svakog odlaska u toalet ona mora da uđe u prostoriju i apsolutno sve očisti i dezinfikuje. Primera je pregršt, ali mi je ovaj najduže ostao u sećanju. Možemo gvirnuti kroz prozor uplašene žene koja čeka svog supruga sa posla i njegovu reakciju na to što je komšijino dete udarilo njihovo. Možemo svratiti na večeru kod sestara, potpuno različitih i nesrećnih svaka na svoj način i videti kako se odvija razgovor sa veoma važnim gostom. A mogli bismo i do porodične kuće u kojoj je snaja u svakoj situaciji nadglasana od strane svekrve i njene mačke (zamislite!). Stvarno, mnogo toga možemo da saznamo iz ove zbirke, a samo je osam priča uvršteno u nju.

Rumena jednostavnim stilom niže slična, izuzetno neprijatna i teška iskustva, a da, pritom, o njima ne govori iz ličnog ugla. I tu se ogleda njena originalnost: „ostavljam vam sve ovako, a vi sami promislite i prodiskutujte o tome.“ Kako započne priču, tako je i završi – posve naglo i „nedorečeno“. A mi ostajemo zabezeknuti pročitanim jer uvek nekako mislimo da se to zaista ne dešava u stvarnom svetu, da je sve stvar fikcije i želje autorke. Ali, nije baš tako. Autorka navodi na dublja razmišljanja o problemima savremenog društva kojima bi svi mi trebalo da se pozabavimo.

Nakon svake priče ćete osetiti kako vam bilo pulsira u nenormalnim ritmu i kako ste, zapravo, vi srećni što se ne nađoste u nekoj ovakvoj zbirci gde bi se govorilo o vašem životu, ogoljeno i bez trunke griže savesti što se tako nešto obelodanjuje. Jer, vi imate savršene živote i ovako nešto ne može da se desi pod vašim krovom, zar ne?

Od mene, ogromna preporuka!

[Jasminka · Rating 5 out of 5]

Уште една одлична збирка раскази од Румена Бужаовска. Секој од осумте раскази има во себе потенцијал за роман, но сепак и на по дваесеттина страни умешно е прикажан цел еден универзум на главните ликови.

[Puella Sole · Rating 3 out of 5]

Volim pisanje Rumene Bužarovske i već u ovoj knjizi se zapravo osjeti sve ono po čemu je i postala prepoznatljiva kao spisateljica. Ipak, rekla bih da mi je najveći problem s ovom knjigom bila ta neka naporna doza predvidljivosti svega što će se odigrati u pričama, iako priče nisu ni pisane sa ciljem stavljanja čitaoca u stanje stalne zapitanosti šta će se sljedeće desiti. Možda je ovo dobar primjer problema upoznavanja s prvom knjigom autora ili autorke, nakon što ste čitali njihova kasnija djela, nisam sigurna.

[Jelena Rakić · Rating 5 out of 5]

Ja Rumenu prosto volim i sve manje od petice ne dolazi u obzir :) Moj muž je bila fenomenalna, Nikuda ne idem mi nije ostavila toliki utisak mada mi se generalno svidela, i sad Osmica- bum, povratak na staru slavu 🔥
Kratka, britka, oštrog jezika, prečišćen stil gde nema nikakvog viška, ničeg ukrašenog, nakinđurenog, ništa sjaj&šljokice, a opet vam slike idu pred očima kao da gledate film ili pre skečeve iz svakodnevnog života jer svako se može prepoznati u makar jednoj od njenih priča :) Njeni likovi su ogromni dijapazon ljudi koje srećete ako ste „običan čovek", tu su očevi koji iskaljuju bes na deci i majke koje jedva prozobre neki bunt pokojom rečju, svekrva koja ne voli snajku, ali i snajka koja ne da na sebe, mlada devojka koja se boji lekara, jedan korumpirani političar i uticaj njegovog ponašanja na porodicu, jedna neobična učiteljica i njena misteriozna smrt, jedan otac koji bi hteo da ispadne heroj pred sinom i dve sestre koje se polomiše oko pažnje slepog čoveka na večeri organizovanoj u njihovom domu.
Nabavite, čitajte, uživaćete :)

[Hana Kazazovic · Rating 3 out of 5]

Nakon njene knjige "Moj muž" dobih priliku da pročitam i ovu. I uglavnom imam isti utisak - dobro piše, sviđa mi se stil, ali udara u stomak i ostavlja neki gorak ukus zbog crnila koji se izlije sa tih stranica.

[Prerazmišljavanje - Katarina Kostić · Rating 3 out of 5]

Sasvim dobra, ali milije su mi njene konceptualne.

[tea · Rating 4 out of 5]

moje prvo susretanje sa rumenom! ja volim kratke priče pre svega jer su kao kratke forme konzistentne i sa jasnim fokusom, a ovde je taj fokus upravo preusmeren prema ženskom iskustvu. stilski gledano me nije preterano oduševila, ali sadržinski da - npr. priča "ćufte od blata" me je baš potresla, "pribor za goste" nasmejala jer me podsetila na povremeno izluđivanje u odnosu sa sestrom (u oba pravca), a "ne plači, tata" mi je tu nekako i sadržinski i stilski najslabija. od mene 4.5 🌟, od koga je - dosta je

[Olivera · Rating 2 out of 5]

Baš se vidi da joj je hronološki ovo prva zbirka. Mnogo naivnije i znatno manje precizno, a tek svaka treća priča ima neku poentu.

[DG · Rating 5 out of 5]

Meso za ručak će me dugo opsedati.

[Adri ✨ · Rating 5 out of 5]

Ne samo da je odlična spisateljica već je Rumena Bužarovska i sjajan posmatrač sveta oko sebe, jer ovakvi likovi su svuda oko nas samo ih mi svojim očima ne tumačimo kao zanimljive. Kada im ona doda prstohvat svoje genijalnosti onda dobijemo ovakve priče koje nas izuvaju iz cipela.
Taj dijapazon karaktera, ta vrteška bizarnog, pokazuje čitavu raskoš Rumeninog umeća da reči upakuje u savršen sklad i da pred nas, čitaoce, prospe priče koje će nas opčiniti u svojoj neobičnoj običnosti. Mene čitanje njenih redova tera da fizički reagujem. Da frkćem, besnim, prevrćem očima. Lice mi bukti. Stvara mi kuglu bola u stomaku, knedlu u grlu, lepet krila u grudima. Tera me da zurim u jednu tačku, da sklapam korice, protrljam koren nosa pa nastavim.
Zaista sam sigurna da će mi se sve što njeno pero napiše dopasti, jer ovo je treća zbirka koji čitam i koju postavljam na policu omiljenih knjiga.
Sjajan uvod u čitalačku 2021.godinu!

[Vaso · Rating 3 out of 5]

Έχοντας διαβάσει τις 2 προηγούμενες συλλογές κι έχοντας ακούσει τη συγγραφέα να μιλά από κοντά, ήξερα τι να περιμένω.

Η συγγραφέας καταπιάνεται με τις αλήθειες της πραγματικότητας στη χώρα της. Από τις γυναίκες που καταπιέζονται μέσα στα σπίτια τους, τα παιδιά που δεν καταλαβαίνουν τι έχει αλλάξει, μέχρι τις οικογένειες που ταλανίζονται από τα λάθη των συζύγων και τις νοικοκυρές που για ένα διαγωνισμό, δεν απολαμβάνουν το σπίτι που κουράστηκαν να φτιάξουν και βρίσκονται με το απολυμαντικό στο χέρι.

Περνάει τα μυνηματα της με απλότητα και χωρίς πολλές φανφάρες και με ένα σατυρικό τρόπο σε ορισμένες περιπτώσεις.

Της έχει ταιριάξει η μικρή φόρμα και φαίνεται, αλλά θα ήθελα να τη δω και σε κάτι άλλο!

[Sofija Jankovic · Rating 1 out of 5]

Ovo je prva knjiga ove autorke koju sam procitala i vrlo verovatno i poslednja, iako sam kupila “Moj muž” istog dana kada i ovu knjigu. Sve priče su zaista predvidive, a svaki “negativni” lik je istog fizičkog opisa- sa viskom kilograma. Bas sam imala utisak da čitam loše sastave učenika osnovne škole. Toliko su upečatljive priče, da se mesec dana nakon čitanja ne sećam zašto se knjiga uopšte zove “Osmica”.

[Daniel Radočaj · Rating 4 out of 5]

…malo „slabiji“ tekst od „Mog muža“ koji je, ipak, jedno pravo malo remek-djelo. Ne znam, možda sam se i naviknuo na taj autoričin „standard“ pa mi Osmica nije prenijela onaj efekt iznenađenja kao Moj muž. No ne bih baš položio glavu na panj za tu tvrdnju. Svejedno, autorica je u kratkoj formi „dignula letvicu“ dovoljno visoko, i neće je biti tako olako nadmašiti u tome <3

[Nadja · Rating 4 out of 5]

Najbolja priča mi je Smrt učiteljice Stanke

[Marija · Rating 5 out of 5]

Odlicna zbirka, najjaci utisak su mi ostavile price osmica i cufte od blata. Nisam je citala odjednom vec jednu pricu na dan, jer je skoro svaka ostavila jak utisak na mene.

[mjautorka · Rating 4 out of 5]

Iju kako sam oribala kupatilo nakon čitanja!

[Marija · Rating 4 out of 5]

Malo slabiji utisak u poredjenju sa "Moj muz", samo zato sto me prvih par nije u srce pogodilo. Ali ljudi moji - "Osmica", "Smrt uciteljice Stanke" i "Cufte od blata". Worth it. A "Meso za rucak" je takvo iznenadjenje. Uzivala sam.

[Angie · Rating 3 out of 5]

2,5/5 ⭐️

[Μαρία Δριμή · Rating 3 out of 5]

Η Μπουζάροφσκα πάντα στήνει ενδιαφέρουσες ιστορίες. Όμως αυτή η συλλογή μού φάνηκε κάπως αδύναμη συγκριτικά με τις δύο προηγούμενες.

[secret_place_of_books · Rating 5 out of 5]

,,Zbirka priča ‘Osmica’ je spisateljičina prva knjiga koja je prevedena na hrvatski jezik. Strukturirana je kroz 8 priča različite tematike, ali iste ili slične problematike te je lako uočiti određeni obrazac junaka. Naime, zbirka je prvenstveno fokusirana na ženske likove i njihova životna iskustva. U većinu priča može se uočiti stereotipni lik muškog partnera koji je nezainteresiran za svoju bolju polovicu ili ima prevelika očekivanja od nje dok ženska osoba na svojim leđima nosi breme cijelog odnosa. Žena je majka, supruga, nevjesta i zaposlenica, ali ne i osoba kojoj je dozvoljen užitak. Ova vrsta žene koja zanemaruje svoje ja i vlastite potrebe posebno je uočljiva kroz priču ‘Osmica’ po kojoj je i nazvana zbirka.

Prije priče ‘Osmice’ nalaze se tri priče, i za svaku mi se učinilo kako ima nedovršen kraj, međutim, nakon nje svaka sljedeća je kompletno zaokružena. Iskreno žao mi je što kraj nije potpuniji i smisleniji i za prve tri priče nego prekinut naglim odlaskom junakinja oko kojih se kroji radnja, odnosno napuštanjem prostorije u kojoj bi se radnja trebala rasplesti do kraja.

Iako problematizira obiteljske odnose smještene uglavnom unutar obiteljske kuće nemojte se zavarati kako izostaje mračna atmosfera. Sama spisateljica je ujedno i predavačica američke književnosti, a utjecaj A. E. Poea je posebno vidljiv kroz priču ‘Meso za ručak’.

Sažeto rečeno svaka priča je mali roman za sebe. Kroz svega par stranica spisateljica je uspjela postići odgovarajuću atmosferu i udahnuti dah realnosti u svoje likove. Njezine priče su iskaz stvarnosti i surovosti obiteljskih odnosa gdje se sav teret prebacuje na leđa žena.”

[Marko · Rating 2 out of 5]

Zbirka kratkih priča koju neko kao da je i posložio u silaznom redosledu kada je kvalitet u pitanju. Kako priče odmiču tako postaju sve manje zanimljive i likovi postaju sve karikaturniji i nadrealniji.

Likovi koje Bužarovska opisuje su često previše saturisani, toliko da idu do tačke apsurda, što ih nekad čini više karikaturama nego stvarnim osobama. Iako stičem utisak da je autorka htela kroz karikaturne likove da opiše društvo u kome žive mislim da u tome ne uspeva jer njeni likovi su najčešće sami po sebi, nesnađene jedinke u sistemu.

Iako u pričama pokušava da šokira i na neki način zgrozi čitaoca, to vrlo često ostaje i jedino osećanje nakon pročitane priče i stiče se utisak kao da nešto nedostaje.

[Страхиња Стоиљковић · Rating 4 out of 5]

Iako sam možda krenuo sa nekim negativnim predubeđenjima, već na drugoj priči sam promenio mišljenje. E sad, nisam mnogo merodavan da kažem šta je dobra priča i da li je neka bolja ili gora, ali s obzirom da mi je ovo druga zbirka priča (koje se donekle tematski preklapaju), moram da priznam da mi se ova generalno mnogo više dopala od prethodne. Sam element nedovršenosti i ostavljanje prostora čitaocu da razmisli i stvori neku priču je primenjen mnogo zrelije. Isto mogu da kažem za sam način pisanja koji mi je definitivno više legao. Možda neke koje bih izdvojio kao malo "bolje": "Smrt učiteljice Stanke" i "Meso za ručak". E da, moram da napomenem da mi je ova druga genijalna i da ima elemente i horora i trilera i komedije. Možda pročitam još neku njenu knjigu, pa stvorim neko opširnije mišljenje. :)

[Nikki · Rating 3 out of 5]

Rekla bih da mi se negde oko polovine priča posebno svidelo, ostale su mi bile ili onako, ili nikako. Odlično je počelo sa 'Tininim problemom' i ta je ostavila najjači (pozitivan) utisak na mene, pre svega zato što dosta dobro prikazuje iskustvo koje je u fokusu - prva poseta ginekologu, i sve misli i osećanja koja prolaze kroz glavu u ordinaciji.
Ima tu još nekoliko priča koje imaju zanimljivu poruku, i koje zaista vredi pročitati. Sa druge strane, neke su u tolikoj meri banalne, da su prestale da budu zanimljive.
Ono što mi je posebno zapalo za oko, a što jednom kad sam primetila, nisam mogla da prestanem da opažam, je način na koji opisuje likove fizički, i kako često negativne karakteristike njihove psihe demonstrira kroz fizičke - mahom su to 'debeli' ljudi. Mlohave, nadute, karikature od ljudi. Svesna sam da su priče napisane još 2010, ali nije to bilo tako davno da bih olako prešla preko ovoga.

[Tasosk · Rating 3 out of 5]

Χειρότερο από τις δύο προηγούμενες συλλογές που είχα διαβάσει, της ίδιας συγγραφέως, αλλά με καλύτερο εξώφυλλο. Οι ιστορίες της μου θυμίζουν λίγο Ελλάδα της δεκαετίας του 80 και αν το ψάξετε θα δείτε ότι έχει και Ελληνικές ρίζες. Πάντως η γραφή της είναι απλή, οι χαρακτήρες της ζωντανοί και ταιριάζουν με το εκάστοτε πλαίσιο που τους τοποθετεί.

[Mujo Zenicanin · Rating 5 out of 5]

„Osmica“ Rumene Bužarovske je zbirka kratkih priča koje razotkrivaju licemjerje, malograđanštinu i emotivne praznine svakodnevnog života. Kroz jednostavan i precizan jezik, Bužarovska prikazuje obične ljude, njihove frustracije, porodične konflikte i društvene maske. Zbirka je gorka, duhovita i brutalno iskrena slika balkanske svakodnevice. 🍽️
Ovo je prva zbirka od Bužarovske koju sam pročitao, a već imam želju da nabavim novu. Zaista je predobra književnica i toplo je preporučujem svim prijateljima. 😼