What do you think?
Rate this book
Đurđevim stopama
Zima je 1455. godine. U studenoj Silađijevoj tamnici, ranjen i onemoćao, čami osamdesetogodišnji despot Đurađ Branković. Dok čeka da se za njega prikupi otkup, prebira po svojoj burnoj prošlosti. Priseća se mladalačkih pustolovina i ženidbe ponositom Irinom Kantakuzin, ljutog rivalstva sa ujakom Stefanom Lazarevićem, mukotrpne gradnje Smedereva i upinjanja da za svoj narod osvoji što više slobode. On nastoji da sačuva svoje dostojanstvo i smogne snage za još jedan podvig kojim će, poput zvezde repatice, ostaviti blistavi trag po mrkloj tmini koja je prekrila njegovu zlosrećnu despotovinu.
Šest vekova kasnije, mlada Beograđanka Ksenija, fotografkinja i izdanak kupindolske loze Brankovića, tavori u posve drugačijoj vrsti tamnice. Duševnu prazninu koja se otvorila dvostrukim gubitkom popunjava opsesijom koju je nasledila od oca, nastavljajući njegovu potragu za misteriozno nestalim srebrnim sarkofagom i grobom despota tragične sudbine.
„Idući Đurđevim stopama, ova, u isti mah uzbudljiva i kontemplativna, istorijska i savremena povest Ljiljane Šarac vodi čitaoca od krvavih razbojišta i dinastičkih borbi srpskog srednjeg veka do intriga, spletki i supresije informacija u bivšoj SFRJ; od memle kamena i bede tamnica do sjaja prepunih riznica i mekog dodira svile; od drevne, čvornovate kruške u Drenici na Kosovu do sočnih limunova sa obala Jadrana i uskih, suncem okupanih uličica Dubrovnika; od raskoši i zamki Carigrada do skromne, zaboravljene crkvice na Starom smederevskom groblju i tajne u njoj pohranjene.“ Dr Slavica Ranković
Šest vekova kasnije, mlada Beograđanka Ksenija, fotografkinja i izdanak kupindolske loze Brankovića, tavori u posve drugačijoj vrsti tamnice. Duševnu prazninu koja se otvorila dvostrukim gubitkom popunjava opsesijom koju je nasledila od oca, nastavljajući njegovu potragu za misteriozno nestalim srebrnim sarkofagom i grobom despota tragične sudbine.
„Idući Đurđevim stopama, ova, u isti mah uzbudljiva i kontemplativna, istorijska i savremena povest Ljiljane Šarac vodi čitaoca od krvavih razbojišta i dinastičkih borbi srpskog srednjeg veka do intriga, spletki i supresije informacija u bivšoj SFRJ; od memle kamena i bede tamnica do sjaja prepunih riznica i mekog dodira svile; od drevne, čvornovate kruške u Drenici na Kosovu do sočnih limunova sa obala Jadrana i uskih, suncem okupanih uličica Dubrovnika; od raskoši i zamki Carigrada do skromne, zaboravljene crkvice na Starom smederevskom groblju i tajne u njoj pohranjene.“ Dr Slavica Ranković
- GenresSerbian Literature
320 pages, Paperback
Published February 22, 2021
18 people want to read
About the author
Ljiljana Šarac
11 books15 followersLjiljana Šarac (devojačko Lazić) rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi „Stefan Dečanski“ u Beogradu. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama Lutka učaurene duše 1997. godine. Do sada je objavila pet istorijskih (Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni, Zlatna žila i Đurđevim stopama) i dva ljubavna romana (Starija i Stariji). Dobitnica je prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije. Udata je i majka dvojice sinova.
Instagram: saracljiljana_pisac
Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/ljiljanasara...
Web sajt: www.ljiljanasarac.com
Email: ljiljanasarac@gmail.com
Instagram: saracljiljana_pisac
Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/ljiljanasara...
Web sajt: www.ljiljanasarac.com
Email: ljiljanasarac@gmail.com
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 7 of 7 reviews
March 10, 2021
„Osećam trnce ispod kože dok puca led na Savi. Sve me svrbi dok se topi sneg. Prsti mi bride od pupoljaka koji će za koju nedelju da olistaju i da procvetaju. Gledam kroz prozor po vasceli dan. Ptica sam što nadleće pustopoljine. Oblak sam koji klizi po nebu kao po utabanoj stazi. Pesma sam koju pevuši dečak dok raznosi mleko po kućama u podgrađu. Pluća mi se nadimaju, hoće da popucaju od prkosa. Ja, izgleda, ne umem jednostavno ni da umrem. Previše volim ovaj život...“
Veliki Đurađ Branković, despot koga je istorija upamtila više po pretku Vuku Brankoviću koji „izdade srpski narod na Kosovu polju“ i ženi strankinji dovedenoj da muči i kažnjava ubogi narod, Irini Kantakuzin prozvanoj Prokleta Jerina, jedan je od glavnih junaka ovog romana. U svojoj osamdesetoj godini života biva zatočen u hladnoj Silađijevoj tamnici, iščekujući svoj usud. Zatočeništvo će obojiti njegovo prisećanje na burnu prošlost, sve nedaće koje su ga zadesile, večite borbe i vojevanja i ona jedna voćka, veličanstvena kruška... Koliko zapravo poznajete taj deo srpske istorije? Jeste li zakoračili u grandiozan Đurđev grad na obali Dunava?
Sećam se da sam kao mala volela da slušam priču o gradnji smederevske tvrđave, te gorde sile koja vekovima istrajava. Sećam se uzbuđenja kada uđem u Mali grad u kome su boravili Brankovići i penjanja po strmim stepenicama kako bih osmotrila utvrđenje u celosti. Sećam se oduševljenja kada sam prvi put otkrila to „nešto“ što je zapisano opekom u moru kamena, sećam se dedinih priča o Jerini koja samo što bič nije držala u ruci (možda i jeste, ko će ga znati) dok je terala seljake da vuku kamenje odasvud i dok je „otimala“ jaja seljankama kako bi, pored blata, poslužila kao vezivno sredstvo za građenje ove najveće ravničarske tvrđave u Evropi. Bura sećanja nagrnula je čitanjem ovog romana.
“Nad silom sila je pravda“
Istorijski deo romana koji je Ljiljana opisala što je vernije bilo moguće je pravi jedan pokretač emocija. Utopiš se tako u sliku gradnje utvrđenja, zadrhtiš dok posmatraš bespomoćnog Đurađa kako kopni u tamnici, zaplačeš nad Marinom sudbinom... Moram da priznam da sam u tom delu beskrajno uživala. Osim u par momenata koje ću pripisati Ljiljaninom ushićenju prilikom pisanja romana i možda manjem obraćanju pažnje na pojedine Đurađeve izjave. Jedna od njih mi je toliko zasmetala da prosto moram da je pomenem a to je trenutak kada despot izjavljuje kako ga „hvata neizdrž“. Neizdrž. Neizdrž. Neizdrž... Dugo mi je u glavi odzvanjala reč koja je tvorevina modernog doba i ne mogu da zamislim Đurađa kako je izgovara, no, ostavićemo to po strani.
Glavni lik druge priče u romanu jeste Ksenija, devojka koja je i sama u svojevrsnoj tamnici života i koja iz nje pokušava da se iskobelja na sve načine. I sama je okružena tragedijama koje joj menjaju pogled na svet, životne izbore – menjaju celo njeno biće. Deo koji se bavi Ksenijinim životom i traganjem za istinom davno izgubljenom, meni je skoro pa bio nepotreban. Razumem da je ovo poslužilo kao vezivno sredstvo za stvaranje priče o Đurađu Brankoviću, ali je meni, ipak, moderna, gotovo filmska, ljubavna priča bila apsolutno višak. Razumite me, ne obožavam baš te ljubavne momente u ovakvoj literaturi, šta ću. Ono što mi je takođe prijalo jesu kratka poglavlja u romanu (o, kako volim kada se ne izgubim u poglavlju od 150 strana) i to što je svako od njih ovenčano „sitnom“ mudrošću koja je, po svojoj prirodi, uvod u dalju priču. Ljiljana poseduje ogroman vokabular koji vešto uklapa u svaki segment svoga pisanja (a i govorenja, sudeći po intervjuima i emisijama u kojima je gostovala, a koje ispratih) što me je zaista, prijatno iznenadilo. Sve u svemu, ovaj roman jeste za preporuku, a Vi, Ljiljana, praštajte ako možete na zamerkama koje iznesoh, ne mogu protiv sebe ovakve.
Veliki Đurađ Branković, despot koga je istorija upamtila više po pretku Vuku Brankoviću koji „izdade srpski narod na Kosovu polju“ i ženi strankinji dovedenoj da muči i kažnjava ubogi narod, Irini Kantakuzin prozvanoj Prokleta Jerina, jedan je od glavnih junaka ovog romana. U svojoj osamdesetoj godini života biva zatočen u hladnoj Silađijevoj tamnici, iščekujući svoj usud. Zatočeništvo će obojiti njegovo prisećanje na burnu prošlost, sve nedaće koje su ga zadesile, večite borbe i vojevanja i ona jedna voćka, veličanstvena kruška... Koliko zapravo poznajete taj deo srpske istorije? Jeste li zakoračili u grandiozan Đurđev grad na obali Dunava?
Sećam se da sam kao mala volela da slušam priču o gradnji smederevske tvrđave, te gorde sile koja vekovima istrajava. Sećam se uzbuđenja kada uđem u Mali grad u kome su boravili Brankovići i penjanja po strmim stepenicama kako bih osmotrila utvrđenje u celosti. Sećam se oduševljenja kada sam prvi put otkrila to „nešto“ što je zapisano opekom u moru kamena, sećam se dedinih priča o Jerini koja samo što bič nije držala u ruci (možda i jeste, ko će ga znati) dok je terala seljake da vuku kamenje odasvud i dok je „otimala“ jaja seljankama kako bi, pored blata, poslužila kao vezivno sredstvo za građenje ove najveće ravničarske tvrđave u Evropi. Bura sećanja nagrnula je čitanjem ovog romana.
“Nad silom sila je pravda“
Istorijski deo romana koji je Ljiljana opisala što je vernije bilo moguće je pravi jedan pokretač emocija. Utopiš se tako u sliku gradnje utvrđenja, zadrhtiš dok posmatraš bespomoćnog Đurađa kako kopni u tamnici, zaplačeš nad Marinom sudbinom... Moram da priznam da sam u tom delu beskrajno uživala. Osim u par momenata koje ću pripisati Ljiljaninom ushićenju prilikom pisanja romana i možda manjem obraćanju pažnje na pojedine Đurađeve izjave. Jedna od njih mi je toliko zasmetala da prosto moram da je pomenem a to je trenutak kada despot izjavljuje kako ga „hvata neizdrž“. Neizdrž. Neizdrž. Neizdrž... Dugo mi je u glavi odzvanjala reč koja je tvorevina modernog doba i ne mogu da zamislim Đurađa kako je izgovara, no, ostavićemo to po strani.
Glavni lik druge priče u romanu jeste Ksenija, devojka koja je i sama u svojevrsnoj tamnici života i koja iz nje pokušava da se iskobelja na sve načine. I sama je okružena tragedijama koje joj menjaju pogled na svet, životne izbore – menjaju celo njeno biće. Deo koji se bavi Ksenijinim životom i traganjem za istinom davno izgubljenom, meni je skoro pa bio nepotreban. Razumem da je ovo poslužilo kao vezivno sredstvo za stvaranje priče o Đurađu Brankoviću, ali je meni, ipak, moderna, gotovo filmska, ljubavna priča bila apsolutno višak. Razumite me, ne obožavam baš te ljubavne momente u ovakvoj literaturi, šta ću. Ono što mi je takođe prijalo jesu kratka poglavlja u romanu (o, kako volim kada se ne izgubim u poglavlju od 150 strana) i to što je svako od njih ovenčano „sitnom“ mudrošću koja je, po svojoj prirodi, uvod u dalju priču. Ljiljana poseduje ogroman vokabular koji vešto uklapa u svaki segment svoga pisanja (a i govorenja, sudeći po intervjuima i emisijama u kojima je gostovala, a koje ispratih) što me je zaista, prijatno iznenadilo. Sve u svemu, ovaj roman jeste za preporuku, a Vi, Ljiljana, praštajte ako možete na zamerkama koje iznesoh, ne mogu protiv sebe ovakve.
January 5, 2022
Prelazak između prošlosti i savremenosti bio je i prelazak iz kvalitetnog u nekvalitetno pisanje, zato sam rano odlučila da ne pratim strukturu romana i da se odvojeno posvetim vremenskim tokovima.
Vrednost ovog romana je u tome što nam je data mogućnost da čitamo o praćenju istorijskih tragova na našem terenu, da pratimo ljubavne patnje naših ljudi, da se možda prepoznamo. Junaci više ne moraju da budu Džesika i Džon, Fabricio i Frančeska, već Ksenija i Vuk, koji se kreću, između ostalog, i Stradunom u Dubrovniku (ne Petom avenijom).
Vrednost ovog romana je u tome što nam je data mogućnost da čitamo o praćenju istorijskih tragova na našem terenu, da pratimo ljubavne patnje naših ljudi, da se možda prepoznamo. Junaci više ne moraju da budu Džesika i Džon, Fabricio i Frančeska, već Ksenija i Vuk, koji se kreću, između ostalog, i Stradunom u Dubrovniku (ne Petom avenijom).
August 17, 2021
S obzirom da sam pročitala sve romane Ljiljane Šarac, čitanju ovoga sam se unaprijed radovala. Tome je dodatno doprinijeo dogovor Marijane i mene za čitanja u paru. Pratile smo se i komentarisale, uživajući u paraleli između nosioca radnje, koje dijeli šest vijekova.
Veoma detaljno potkovana istorijskim činjenicama, izučavajući lik i djelo Đurđa Brankovića, Ljiljana je romansiranjem njegovog života, oživjela i njegovu emocionalnu, duševnu i duhovnu stranu ličnosti. Od jednog despota, stvorila je emotivnog čovjeka, koji voli, pati, traži savjete od bližnjih i nalazi utjehu u molitvi. S druge strane je fotograf Ksenija Branković, djevojka iz savremenog doba. Ona, devet godina čeka momenat da je momak zaprosi, da joj na kraju, kada joj se to desi, bude svejedno i odbija. Jedan notesić, koji nalazi sakriven u stvarima pokojnog oca, mijenja joj život i vraća u priču šest vijekova staru.
Ovo je još jedan Ljiljanin roman u kome ona dovodi u vezu prošlost, najčešće srpske vladare, sa sadašnjim vremenom, gdje uzburkava živote običnih ljudi. Tako je ovaj roman podijelila na šezdeset poglavlja. Trideset je posvetila despotu Đurđu, isto toliko Kseniji i sadašnjem vremenu. Svako poglavlje je naslovila nekom narodnom poslovicom, koja se ogledala u tekstu. Zbog presjeka u radnji, prelaskom iz jednog vremena u drugo, koje je pisac odlično odradio, roman se teško ispušta iz ruku.
U ovom romanu Đurađ Branković je nestašno dijete, privržen sin, odan muž, brižan otac i odgovoran vladar. Njegov nomadski život (kažem nomadski jer je malo vremena provodio na jednom mjestu), učinio ga je, s jedne strane čvršćim, a s druge strane emotivnim i ranjivim, jer je bio željan svoje porodice, od koje je često bio razdvojen. Cijenio je mišljenje svoje make Mare Lazarević, koja je znala da mu da veoma korisne, mudre i taktički ispravne savjete. Slično je imao i u svojoj ženi Irini Kantakuzin.
Priča o Đurđu teče u prvom licu. On nam iz tamnice, preispitujući svoje postupke, priča o svom životu, bitkama, sukobu sa ujakom Stefanom Lazarevićem, dobrim i lošim odlukam... U toj tamničkoj samoći, koja ga je zadesila kao starca, veoma je samokritičan, ali duhom jak i pribran, te u svrhu očuvanja svoje porodice i grada Smedereva, koji i danas stoji kao njegov spomenik, povlači ispravne poteze.
Priča o Kseniji teče u trećem licu. Rez koji je napravila sa svojih trideset i pet godina je otkrovenje za nju. Posvećenost istraživanju na koje je naveo očev notesić vratiće joj živost. Ona pokušava da složi davno razbacane kockice. U tome će i uspjeti.
Citat, strana 305.
,,Za sve smo sami i zaslužni i krivi.
Ne treba odgovornost prebacivati na druge. Dogod to radimo, nećemo biti spremni da život uzmemo u vlastite ruke. Bauljaćemo u mraku, pitajući se čime smo zaslužili patnju i zlu sreću, ne videći da smo sami dunuli u sveću!“
January 12, 2022
Ukratko, istorijski poluroman sreće Dena Brauna sreće ljubavni vikend roman.
Ono što me je privuklo ovoj knjizi, priča o Đurđu Brankoviću i njegovoj despotici. Da li sam je dobila? Pa i ne baš. Likovi su ostali dosta bledi.
Šta me je zaintrigiralo? Misteriozni kovčeg u jezeru na planini Rudnik. Sjajna ideja, ali ostade ideja.
Šta me je odbilo? Čitala sam bolje ljubavne vikend romane.
Ako želite da pročitate dobar istorijski roman, eto i plusa za ovaj, naterao me je da se setim da sam davno čitala zaista dobar roman o Irini Kantakuzini, nađite knjigu Senka despotice ili, kako je preimenovan, Prokleta Jerina.
Ako želite lagano štivo za ledene zimske ili vrele letnje dane, a volite ovakvu mešavinu žanrova, pročitaćete ga za jedno dva dana i odmorićete mozak.
A meni i dalje ostaje da u moru domaćih spisateljica tražim onu koja će me oduševiti poput Mirjane Đurđević.
Ono što me je privuklo ovoj knjizi, priča o Đurđu Brankoviću i njegovoj despotici. Da li sam je dobila? Pa i ne baš. Likovi su ostali dosta bledi.
Šta me je zaintrigiralo? Misteriozni kovčeg u jezeru na planini Rudnik. Sjajna ideja, ali ostade ideja.
Šta me je odbilo? Čitala sam bolje ljubavne vikend romane.
Ako želite da pročitate dobar istorijski roman, eto i plusa za ovaj, naterao me je da se setim da sam davno čitala zaista dobar roman o Irini Kantakuzini, nađite knjigu Senka despotice ili, kako je preimenovan, Prokleta Jerina.
Ako želite lagano štivo za ledene zimske ili vrele letnje dane, a volite ovakvu mešavinu žanrova, pročitaćete ga za jedno dva dana i odmorićete mozak.
A meni i dalje ostaje da u moru domaćih spisateljica tražim onu koja će me oduševiti poput Mirjane Đurđević.
January 23, 2022
Citanje ovog jako zanimljivog I lepo napisanog romana me dovelo do ove lepo uradjene web stranice!
https://oblakbeli.com/smederevska-tvr...
Definitivno cu procitati i druga dela ove talentovane autorke.
https://oblakbeli.com/smederevska-tvr...
Definitivno cu procitati i druga dela ove talentovane autorke.
June 12, 2025
Iako mi je trebalo preko 2 godine da nastavim da je čitam, svesna sam kako ova žena piše
Displaying 1 - 7 of 7 reviews