Истина о Француској револуцији

by Марко С. Марковић, Marko S. Markovic, Владимир Димитријевић (Editor)

Istina o Francuskoj revoluciji Marka S. Markovića jedina je knjiga na srpskom jeziku koja otkriva prećutani teror prevrata koji je odredio sudbinu Evrope.

– Кoliko je Francuza ubijeno u ime „slobode, jednakosti i bratstva“?

– Кo su bili hrabri ustanici u Vandeji?

– Кo su bile vođe kontrarevolucije, u ime kralja i Hrista?

Priredio: Vladimir Dimitrijević

Кnjiga Marka S. Markovića obavezno je štivo za sve istinski slobodne duhove, bez obzira na to da li ćete se na kraju složiti sa njenim provokativnim zaključcima ili ne.

116 pages, Paperback

First published January 1, 1995

About the author

Др Марко С. Марковић рођен је 30. новембра 1924. године у Београду од оца др Србољуба, правника и дипломца са Сорбоне, и мајке Бранке, рођене Јовановић, ћерке др Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића и једног од оснивача Врњачке бање, о којој је написао најобимнију студију на француском језику, коју је др Марко С. Марковић 2007. године предао Врњачкој Бањи. По мајци Бранки др Марко С. Марковић потомак је Карађорђевог војводе Јанка Катића, док је Марков деда по оцу – Марко – по коме и добија име, био дворски књижар у време династије Обреновић.

Др Марко С. Марковић је трећа генерација своје породице која је дипломирала на Сорбони. Одрастао у Београду, младост и детињство провео је у улицама Кнеза Милоша и Скадарској. Завршио је Другу мушку гимназију у Београду и одмах по матурирању ступа у Равногорски покрет генерала Михаиловића, као и већина његових вршњака из Београда. Ту добија дужност подсекретара у Верско-идеолошком одсеку Врховне команде, која је под вођством јеромонаха Јована Рапајића била формирана у манастиру Каленић.

После војног слома јединица ЈВуО др Марко С. Марковић се повлачи са јединацама СДК преко Босне и Словеније, а након тога се у војном логору у Чезени придружује јединацама Динарске четничке дивизије попа Ђујића. Одатле прелази у Француску, где од 1947. до 1952. студира и дипломира на руској секцији Школе за оријенталне језике. Предавања из теологије слушао је у последњој години живота Берђајева на Богословском институту Св. Сергије Радоњешки у Паризу. На Ђурђевдан 1975. године докторира, на Сорбони пред комисијом којом је председавао сам председник универзитета Сорбоне, на тему “Филозофија неједнакости и политичке идеје Никола Берђајева.” Добио је награду Универзитета у Паризу и државну субвенцију за штампање докторске тезе 1976. године. Француска академија наука је тезу одликовала наградом од 18. маја 1980. године.

Био је ожењен францускињом др Никол Мирен, доктором медицине, са којом је имао троје деце: Светлану, Србољуба и Ђорђа.

Као припадник српске и равногорске културне елите, др Марко С. Марковић није био у милости комунистичких власти.

Последње код нас објављено дело др Марка С. Марковића је “Бог и човек – заједно у рату” (2010), чији је рецензент и писац Увода Владимир Димитријевић, православни публициста. Године 2007. Матица исељеника Србије је др Марка С. Марковића наградила наградом “Драгиша Кашиковић”, док је том институцијом председавао мр Радован Калабић и у време док је Матица додељивала награде под именом покојног Кашиковића. Уз др Марка С. Марковића, лаурет те награде је био и Марко Милуновић Пипер.

Укључујући се у политичку ситуацију, као патриота и човек од науке и писане речи, др Марко С. Марковић још 1995. опомиње тадашњег председника и вођу српских и југословенских комуниста о томе да ће праву природу западног односа према Србији сагледати тек када НАТО бомбе почну да падају по Београду. За време рата у Босни и Херцеговини писао је за лист “Јавност” и одлазио је на Пале, где је кратко саветовао руководство босанских Срба. То је био једини његов политички ангажман у званичним институцијама једне српске владе.

Радио је као секретар Српске православне парохије у Паризу (1951-1953), секретар православне омладинске организације Синдесмос, вишегодишњи преводилац са руског на француски и правни саветник у неколико компанија (1955-1987).

Преминуо је 27. априла 2012. године у Орлеану, Француска.

Reviews

[Невен Паштар · Rating 5 out of 5]

Нисам уопште знао за овог врхунског интелектуалца наше емиграције.
Има још да се дружимо...