14:14

by Vlada Arsić

Četiri godine pre Hirošime, Srbiju je zadesila eksplozija jačine atomske bombe. Potres se osetio u Beogradu, Vršcu i većem delu Šumadije, a Smederevo je razoreno do temelja. Tragedija epskih razmera brzo je zaboravljena. Pod tonama otkinutog železa i raznetih leševa, zatrpana je i istina. Uzrok nesreće nikada nije utvrđen, broj stradalih se vremenom smanjivao, a i sam događaj. Šest i po decenija kasnije, u zaostavštini preminulog prijatelja, penzionisani profesor geografije, Petar Štajner, pronalazi i prsten svoje majke kojim je uoči nesreće darivao tadašnju devojku. Odgovor na bračnu ponudu nikada nije dobio, o njenoj sudbini ništa nije saznao, da bi tek pred kraj njegovog života klupko počelo da se odmotava.

321 pages, Paperback

Published February 15, 2021

About the author

Vlada Arsić, novinar, istraživač, autor romana "Lopatanje đavola" i dugogodišnji saradnik brojnih listova i časopisa, rođen je u Beogradu, 1963. godine. Novinarsku karijeru započeo je 1985. godine u Voždovačkim novinama, i do sada zabeležio na stotine reportaža o ljudima i sudbinama. Pisao je za NON, magazin Bre, Ilustrovanu politiku i Nacionalnu reviju, uređivao u Horizontu, reviji Sat i dnevnim novinama Press.
Živi u Beogradu.

Reviews

[Milan Trpkovic]

Arsić ima ustaljenu matricu pisanja, koja se ogleda u nosećem „stablu” priče koji čini neka manje poznata ili gotovo nepoznata istorijska okolnost i događaj, na koju „nakalemi” i priče fiktivnih likova, kao i istorijskih ličnosti koje su nam znane.

Tako je bilo i ovog puta, a čitaoci romana se susreću sa strašnom tragedijom i eksplozijom koja je pogodila Smederevo 5. juna 1941. godine u 14.14 časova, a o kojoj, gotovo niko van grada Smedereva, nije znao niti je imao prilike da čuje/čita (na neki način se ova nesreća zataškavala).

Na ovu tragičnu i prećutkivanu epopeju grada na ušću Jezave u Dunav, nadovezuje se priča o famoznom Mustafi Golubiću i priča o ljubavnom trouglu, porodičnim odnosima i tajnama. Sve je to uklopljeno u dve paralelne priče smeštene na različitim istorijskim ravnima.

Zanimljivo je što prvo i poslednje poglavlje započinju na Aranđelovdan, a da su ostala poglavlja vezana za ostale praznike koji se u toku jedne godine praznuju.

[Radmila]

"Glavu gore, generale. Ne kloni duhom i ne zaboravi; koga su savremenici hvalili potomci su ga, po pravilu, kleli i kudili. I obrnuto! Priberi se, ožali šta moraš i zasuci rukave. Osim tebe, Srbija više nema nikoga u koga bi se uzdala."

[Nataša]

Drago mi je što sam je pročitala, a vrednija sam samo za pojedine istorijske istine. Ne dopada se tu meni ni priča, ni stil, ni likovi, ni kompozicija. Smenjuju se prošlost i sadašnjost, a dužina (kratkoća) poglavlja meni je otežala praćenje toka obe radnje. Izmišljeni likovi su mi neubedljivo izmaštani, a o istorijskim ličnostima ne govori objektivno. Tema je takva da zahteva uključivanje politike, ali i o njoj se može govoriti nepristrasno, što piscu nije poznato.

[Marie]

Veoma pitko i vešto napisano, priča me je vukla da je pročitam u jednom dahu. Posebno mi se dopalo što je pisac odlučio da naglasi odnos deda-unuka kroz dve vremenske epohe na jedan pozitivan i nežan način.
Što se tiče “istinotosti” priče - pisac sam upozorava na početku romana da je u pitanju špekulacija, jedna od verzija događaja o kojoj se raspravlja i raspreda.
Meni se roman dopao, a ocena bi bila mnogo veća da nije pokušaja rehabilitacije Nedića. U svakom slučaju potražiću još koji Arsićev roman u biblioteci.

[Danijela]

~ Istorija je čudna pređa. Nikada nije samo crna ili bela, uvek je više nijansi sive. ~

~ Sve što čovek pogreši, može i da popravi. Ako ikada i shvati da u nečemu greši. ~

~ Šta sve čovek ne bi poželeo, a koliko se toga uistinu ostvari? ~

~ Od tuge bola se nikuda ne beži, nose se sa sobom gde god da okreneš. ~

~ Može istorija da uzdiže vojskovođe koliko želi, ali niko nije pobedio, a da ga nije poduprela armija malih, bezimenih ljudi od čijih poteza je često zavisila sudbina rata. ~

[Anja]

Način pripovedanja i stil pisanja, su meni u potpunosti legli. Knjiga je jako pitka i svako poglavlje te uvlači sve dublje u priču i čitavu misteriju, da se ne ispušta tako lako iz ruku. Likovi su jako lepo razradjeni kao i njihovi odnosi, tako da zaista osetite sve emocije kroz koji oni prolaze. Odlično delo. Ovo je prva knjiga od Arsića koju sam pročitala, tako da sigurno cu uzeti još neku...

[Ana Radovanovic]

n