Matična knjiga

by Draško Miletić

Svaki soliter krije mnogo tajni. Nevidljive niti povezuju brojne stanovnike jednog beogradskog solitera i jednog pisca, predstavnika građanske srednje klase koji pokušava da opstane u surovom svetu u kome se ne snalazi.

A ne snalaze se ni stanari koji preživljavaju držeći se čvrsto za svoje korene, uspomene i svakodnevne sitnice. Matična knjiga je slojevita, jedinstvena i beskompromisna hronika zemlje u kojoj su oduvek postojale dve pravde.

„Autorova odanost tmini u načinu posmatranja života, ljudi, istorije, sveta, njegova istrajna odanost građanskim vrednostima sasecanim kod nas iz korena već punih sedam decenija, njegovo individualno promišljanje i preispitivanje osetljivih tema, o kojima društvo nameće ’patriotski’, nacionalni, verski konsenzus zanemarujući istinu, logiku, etiku, humanost, neretko i zdravu pamet, njegov posmatrački i crnohumorni dar, stilska i jezička inventivnost i probirljivost – ključni su kvaliteti Miletićeve knjige.“ Ljiljana Šop

„Tragati za reljefima i klimom mesta rođenja; otkrivati darove predaka; pronaći ’tačke dodira’ prošlog i sadašnjeg, sudbe i istorije; preispitivati sve neravnine i naprsline sveta, prostora i vremena; ustanoviti merna ’mesta praćenja’ trajanja i propadanja... Ovo su samo neki od damara života knjige Draška Miletića, ili fragmenti jednog mogućeg uputstva za upotrebu rukopisa nastalog na osnovu izvoda iz Matične knjige rođenih.“ Tamara Krstić

248 pages, Paperback

Published January 27, 2021

Reviews

[Đorđe Bajić]

Pročitao sam „Matičnu knjigu“ Draška Miletića. U pitanju je intimno i zahtevno štivo, knjiga ispovedi bez pravog zapleta u kojoj pisac, naizled bez reda, slaže delove slagalice koje sačinjavaju njegov život, često se vraćajući u prošlost, neretko u vreme kada još nije bio rođen (a kroz priče o sudbinama njegovih roditelja). Nisam istraživao, ali sam delo doživeo kao u potpunosti (ili bar većim delom) autobiografsko - ostavlja utisak proživljenosti i iskrenosti, a autor nam, što je veoma hrabro, dozvoljava da zavirimo u njegovu intimu. U zbiru, „Matična knjiga“ me je najviše podsetila na Kiša i njegovu opsesiju prošlošću i sakupljanjem artefakata (uključujući i pisane dokumente i fotografije) koji sačinjavaju jedan život. Miletić ide istom ili sličnom trasom, šireći priču ne samo na svoju rodbinu i najbliže, već i na stanare trinaestospratnice čiji su životi, poput začina, umetnuti u ovu romanesknu autobiografiju. Segmenti se nižu i mi kroz njih otkrivamo našeg pripovedača: njegove strahove, radosti, nadanja... Između tih korica staje čitav jedan život, ali i mnogo više od toga. Sudbine se roje i prožimaju, sve buja i u stalnom je previranju, sve to sa dosta melanholije i zapitanosti o tome gde smo bili, gde smo sada i gde idemo.