What do you think?
Rate this book
Otpadnici: slučaj prvi i slučaj drugi
Izmenjeno i dopunjeno izdanje bestselera Otpadnici, slučaj prvi i nastavak priče o hrabrim istražiteljima Urošu Staniću i Andreju Popoviću!
Savremeni Beograd je komplikovan grad, prepun mračnih pojava koje operišu iza kulisa, uličnih probisveta, pokvarenih privatnika, korumpiranih političara i manijaka spremnih da počine najgnusnije zločine, dok se sa druge strane nalazi prostodušan, običan svet, opterećen svakodnevnim porodičnim i poslovnim problemima, nesvestan opasnosti koja stalno vreba.
Uroš Stanić i Andrej Popović, pripadnici i predvodnici novooformljenog Odeljenja za visokotehnološki kriminal, dobro poznaju obe strane te gradske medalje. Obojica sa sobom nose težak teret iz prošlosti i obojica spadaju u neiskvarene, moralne ljude čiji je zadatak da se svakodnevno suočavaju sa mrakom velegrada, u pokušaju da ga suzbiju...
,,Retko, ali zaista retko se od domaćih autora doživi sve što ja želim od trilera. Brzo, nasilno, erotično, sa užasavajućom pozadinskom pričom, gde se na inteligentan način osuđuje kataklizma nepotizma, korupcije, džiberluka u kome tavori ova naša Srbija. Anja mi je dovukla na vrata stana nasilje i strah, i na tome sam joj beskrajno zahvalan.”
– Dule Nedeljković
,,Za dobar triler ne važe kategorije ‘žensko ili muško pismo’.
Triler traži – dobar Zanat. E sad, kada je u pitanju spisateljica trilera koji ćete, verujem, sa uživanjem čitati, radosno ću ‘slomiti’ jezik da kažem –vrhunska ‘zanatliteljica’ ili, hm, ‘zanatlijka’ (kako vam drago) uz duboki naklon i skidanje kape! Navalite!”
– Srđan Dragojević
Anja Mijović je rođena u Beogradu. Studirala je dramaturgiju i sarađivala je na scenariju televizijske serije „Kljun“. Glavni je i odgovorni urednik i autor portala „Direktna reč“. „Otpadnici, slučaj prvi“ je bio njen prvi roman.
Savremeni Beograd je komplikovan grad, prepun mračnih pojava koje operišu iza kulisa, uličnih probisveta, pokvarenih privatnika, korumpiranih političara i manijaka spremnih da počine najgnusnije zločine, dok se sa druge strane nalazi prostodušan, običan svet, opterećen svakodnevnim porodičnim i poslovnim problemima, nesvestan opasnosti koja stalno vreba.
Uroš Stanić i Andrej Popović, pripadnici i predvodnici novooformljenog Odeljenja za visokotehnološki kriminal, dobro poznaju obe strane te gradske medalje. Obojica sa sobom nose težak teret iz prošlosti i obojica spadaju u neiskvarene, moralne ljude čiji je zadatak da se svakodnevno suočavaju sa mrakom velegrada, u pokušaju da ga suzbiju...
,,Retko, ali zaista retko se od domaćih autora doživi sve što ja želim od trilera. Brzo, nasilno, erotično, sa užasavajućom pozadinskom pričom, gde se na inteligentan način osuđuje kataklizma nepotizma, korupcije, džiberluka u kome tavori ova naša Srbija. Anja mi je dovukla na vrata stana nasilje i strah, i na tome sam joj beskrajno zahvalan.”
– Dule Nedeljković
,,Za dobar triler ne važe kategorije ‘žensko ili muško pismo’.
Triler traži – dobar Zanat. E sad, kada je u pitanju spisateljica trilera koji ćete, verujem, sa uživanjem čitati, radosno ću ‘slomiti’ jezik da kažem –vrhunska ‘zanatliteljica’ ili, hm, ‘zanatlijka’ (kako vam drago) uz duboki naklon i skidanje kape! Navalite!”
– Srđan Dragojević
Anja Mijović je rođena u Beogradu. Studirala je dramaturgiju i sarađivala je na scenariju televizijske serije „Kljun“. Glavni je i odgovorni urednik i autor portala „Direktna reč“. „Otpadnici, slučaj prvi“ je bio njen prvi roman.
649 pages, Paperback
Published January 1, 2021
4 people are currently reading
43 people want to read
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 19 of 19 reviews
May 8, 2022
Knjiga me je tako kupila na prve tri strane da sam poželela da joj budem izdavač... i želja mi se ostvarila! :)
Ne znam koliko sam već primeraka ove knjige podelila po familiji...
Trenutno se u mom srcu dva domaća autora ovog žanra tuku za prvo mesto - Đorđe Bajić i Anja Mijović :)
Ne znam koliko sam već primeraka ove knjige podelila po familiji...
Trenutno se u mom srcu dva domaća autora ovog žanra tuku za prvo mesto - Đorđe Bajić i Anja Mijović :)
August 15, 2022
Znate onaj osećaj mučnine kad vidite Vuka Kostića na ekranu kako po N-ti put glumi nekog tvrdokornog dasu gore nego što bi ga prosečan panj u šumi odglumio? E pa ova knjiga je u stvari scenario pisan specifično za njega. Likovi su toliko generični i bezizražajni da je upravo dotični gospodin najkvalifikovaniji da ih sve prenese u vizuelni format. Ne znam šta me nateralo da se uhvatim ovog omnibusa, čim sam video hvalospeve Srđana Dragojevića na koricama trebalo je sve da mi bude jasno, ili pak kad sam pročitao podatak da je spisateljica učestvovala u pisanju scenarija za seriju „Kljun“, koja je inače toliko dosadna da smo svi familijarno odustali od nje na trećoj epizodi, ali ne, valjda sam ja mazohista, šta li, pa sam se upustio u ovo... iskustvo.
Pre svega da napomenem, sama priča je veoma interesantna i da je napisao neko sa trunkom umeća bila bi zagarantovan hit. Ali sumnjam da je ovo uopšte planirano kao knjiga, već samo nije prošlo kao scenario jedne od bezbroj krimi serija koje se štancuju u našoj produkciji poslednjih godina, pa je eto završilo metodom „daj šta daš“ na papiru.
Opisi likova se svode na neke dve, tri rečenice pri upoznavanju svakog od njih, od kojih su neke napisane tako da nam namerno budu ogavni od samog starta. Suptilnost je precenjena, stvaranje sopstvenog mišljenja o nekome takođe, tako da će vas spisateljica natoviti epitetima da ne biste morali da uključite mozak. Primer prvi: „Stevan, klasični zadrigli rmpalija s prosedim brkovima koji su tako davno izašli iz mode“, je naravno neko ko ne MOŽE da vam se dopadne, JEL JASNO?! Pre njega smo naravno upoznali naše protagoniste, otpadnike koje niko ne voli, nestabilnog Vuka Kostića i još nestabilnijeg Vuka Kostića. Zatim upoznajemo programera Peđu, koji je jadan pokupio svaki kliše koji o programerima postoji u holivudskim blokbasterima. Inače naši Vukovi Kostići konstantno imaju napete dijaloge gde jednom prekipi na početku razgovora, bez razloga, pa se pred kraj razgovora, ponovo bez razloga, smiri. Već nakon par strana se po završetku tih dijaloga grle kao braća, takođe bez razloga. I tako još 280 strana. Ima tu i nekih žena, ali njihov unutrašnji monolog je pisan ovako: „Hm, sladak, bistrica, pa i duhovit, a policajac, pomisli Katarina.“, tako da očigledno ni spisateljica nije smatrala da su vredne pomena. Da sam žensko, žestoko bih se uvredio takvom reprezentacijom. E da, umalo da zaboravim, alkoholizam nije zamena za ličnost. A ni traume iz detinjstva.
Opisi lokaliteta ne postoje. Opisi osećanja ne postoje. Gotovo nikakvi opisi ne postoje, skoro kao da je... pisano za drugi medij. Stvari se samo dešavaju, a likovi reaguju na njih mikroekspresijama, ne uvek logičnim i svakako ne doslednim. U jednom trenutku diskutuju o pedofilima, o odvratnim slikama zlostavljanja dece, u sledećem se keze jedno drugom zbog nekog nadimka koji su nadenuli zlikovcu. Inače nadimci su takođe krajnje originalni, Sluzavi i Gnojavi.
Pozadinska priča, koja se pojavljuje na svega nekoliko strana, veoma je neoriginalna, da ne kažem bukvalno prepisana iz serije „Ubice moga oca“ i služi samo da bi se Vukovi Kostići i njihovi pomoćnici u epilogu zakleli da će se boriti protiv zakulisnih zlikovaca i moćnika, naravno u drugoj sezoni, ovaj, čuj mene knjizi, sezoni.
Inače, pošto sve to nije dovoljno loše, poslednje (ili pretposlednje, nemojte me držati za reč) hapšenje u knjizi prolazi tako što umesto da prvo obezbede stereotipičnog gorilu (koji je iz nekog razloga nabildovani Rus od dva metra) pištoljima, tejzerima, lisicama i preostalim pomagalima, pre nego što krenu da hapse njegovog gazdu, naši Vukovi se potuku sa njim pod izlivom mačizma, a zatim i „slapstick“ humora. A malo pre ili posle te scene, manje nestabilni Vuk Kostić vrišti na neke seljake bukvalno onaj šablonski „Kasirka iz Maksija ćuti, gleda u pod“ tvit. Evo ga i citat:
„Uroš strelja pogledom svakog seljaka ponaosob. Kako ih stiže Urošev ljutit izraz lica, tako obaraju oči ka zemlji.“
Posle toga su mu kolege, da, ozbiljan sam, čestitali i tapšali ga po leđima. Falio je neki aplauz, a možda se ipak potkrao.
Nije najmanje bitan detalj, ali me je svejedno dovoljno nervirao da ga pomenem ponovo. Iako alkoholizam nije zamena za ličnost, što spisateljici niko nije javio, dva policajca, sveža sa višemesečnih bolovanja, svakih nekoliko poglavlja popiju u kafani flašu Džeka ili Džima, plaćaju doušnike iz svog džepa i generalno se bahate kao gastarbajteri na „urlaubu“, a ne likovi koji žive od policijske crkavice. E da, sa tužiteljicom se sastaju u diskoteci, valjda jer je tamo lakše raditi. Pored svih tih basova, možda nisam dobro čuo, odnose gospođi da potpiše nalog za pretres agencije za nekretnine, kako bi dobili listing iznajmljenih nekretnina, koji ona u tom trenutku ima na stolu i potpisuje za svaku nekretninu pojedinačno.
Mogao bih ovako unedogled... Ako dosad nije bilo dovoljno jasno, ne preporučujem ovo delo nikome, i sam sam stao na „prvom slučaju“ bez ikakve želje da pogledam da li se u drugom nešto popravilo. A sudeći po ocenama sa Goodreadsa jedine osobe koje su pored mene ovo pročitale su kućni prijatelji spisateljice.
Pre svega da napomenem, sama priča je veoma interesantna i da je napisao neko sa trunkom umeća bila bi zagarantovan hit. Ali sumnjam da je ovo uopšte planirano kao knjiga, već samo nije prošlo kao scenario jedne od bezbroj krimi serija koje se štancuju u našoj produkciji poslednjih godina, pa je eto završilo metodom „daj šta daš“ na papiru.
Opisi likova se svode na neke dve, tri rečenice pri upoznavanju svakog od njih, od kojih su neke napisane tako da nam namerno budu ogavni od samog starta. Suptilnost je precenjena, stvaranje sopstvenog mišljenja o nekome takođe, tako da će vas spisateljica natoviti epitetima da ne biste morali da uključite mozak. Primer prvi: „Stevan, klasični zadrigli rmpalija s prosedim brkovima koji su tako davno izašli iz mode“, je naravno neko ko ne MOŽE da vam se dopadne, JEL JASNO?! Pre njega smo naravno upoznali naše protagoniste, otpadnike koje niko ne voli, nestabilnog Vuka Kostića i još nestabilnijeg Vuka Kostića. Zatim upoznajemo programera Peđu, koji je jadan pokupio svaki kliše koji o programerima postoji u holivudskim blokbasterima. Inače naši Vukovi Kostići konstantno imaju napete dijaloge gde jednom prekipi na početku razgovora, bez razloga, pa se pred kraj razgovora, ponovo bez razloga, smiri. Već nakon par strana se po završetku tih dijaloga grle kao braća, takođe bez razloga. I tako još 280 strana. Ima tu i nekih žena, ali njihov unutrašnji monolog je pisan ovako: „Hm, sladak, bistrica, pa i duhovit, a policajac, pomisli Katarina.“, tako da očigledno ni spisateljica nije smatrala da su vredne pomena. Da sam žensko, žestoko bih se uvredio takvom reprezentacijom. E da, umalo da zaboravim, alkoholizam nije zamena za ličnost. A ni traume iz detinjstva.
Opisi lokaliteta ne postoje. Opisi osećanja ne postoje. Gotovo nikakvi opisi ne postoje, skoro kao da je... pisano za drugi medij. Stvari se samo dešavaju, a likovi reaguju na njih mikroekspresijama, ne uvek logičnim i svakako ne doslednim. U jednom trenutku diskutuju o pedofilima, o odvratnim slikama zlostavljanja dece, u sledećem se keze jedno drugom zbog nekog nadimka koji su nadenuli zlikovcu. Inače nadimci su takođe krajnje originalni, Sluzavi i Gnojavi.
Pozadinska priča, koja se pojavljuje na svega nekoliko strana, veoma je neoriginalna, da ne kažem bukvalno prepisana iz serije „Ubice moga oca“ i služi samo da bi se Vukovi Kostići i njihovi pomoćnici u epilogu zakleli da će se boriti protiv zakulisnih zlikovaca i moćnika, naravno u drugoj sezoni, ovaj, čuj mene knjizi, sezoni.
Inače, pošto sve to nije dovoljno loše, poslednje (ili pretposlednje, nemojte me držati za reč) hapšenje u knjizi prolazi tako što umesto da prvo obezbede stereotipičnog gorilu (koji je iz nekog razloga nabildovani Rus od dva metra) pištoljima, tejzerima, lisicama i preostalim pomagalima, pre nego što krenu da hapse njegovog gazdu, naši Vukovi se potuku sa njim pod izlivom mačizma, a zatim i „slapstick“ humora. A malo pre ili posle te scene, manje nestabilni Vuk Kostić vrišti na neke seljake bukvalno onaj šablonski „Kasirka iz Maksija ćuti, gleda u pod“ tvit. Evo ga i citat:
„Uroš strelja pogledom svakog seljaka ponaosob. Kako ih stiže Urošev ljutit izraz lica, tako obaraju oči ka zemlji.“
Posle toga su mu kolege, da, ozbiljan sam, čestitali i tapšali ga po leđima. Falio je neki aplauz, a možda se ipak potkrao.
Nije najmanje bitan detalj, ali me je svejedno dovoljno nervirao da ga pomenem ponovo. Iako alkoholizam nije zamena za ličnost, što spisateljici niko nije javio, dva policajca, sveža sa višemesečnih bolovanja, svakih nekoliko poglavlja popiju u kafani flašu Džeka ili Džima, plaćaju doušnike iz svog džepa i generalno se bahate kao gastarbajteri na „urlaubu“, a ne likovi koji žive od policijske crkavice. E da, sa tužiteljicom se sastaju u diskoteci, valjda jer je tamo lakše raditi. Pored svih tih basova, možda nisam dobro čuo, odnose gospođi da potpiše nalog za pretres agencije za nekretnine, kako bi dobili listing iznajmljenih nekretnina, koji ona u tom trenutku ima na stolu i potpisuje za svaku nekretninu pojedinačno.
Mogao bih ovako unedogled... Ako dosad nije bilo dovoljno jasno, ne preporučujem ovo delo nikome, i sam sam stao na „prvom slučaju“ bez ikakve želje da pogledam da li se u drugom nešto popravilo. A sudeći po ocenama sa Goodreadsa jedine osobe koje su pored mene ovo pročitale su kućni prijatelji spisateljice.
Read
June 23, 2021"Otpadnici – slučaj prvi i slučaj drugi" su dva romana na jednom mestu. Između šarenih korica (koje su, ako ćemo iskreno, mogle da budu i bolje dizajnirane) našli su se izmenjeno i dopunjeno izdanje prvih "Otpadnika" i sveže napisan nastavak priče, sve to na preko 650 stranica. Ambiciozno? Jašta! Kada u knjižari ugledam toliko obimnu knjigu, a novo izdanje Otpadnika je prava pravcata „cigla“ koje se ne bi postideo ni Stiven King, uvek se malo štrecnem. Nije u pitanju neki knjižuljak koji se može slistiti za dan ili dva, već grdosija koja zahteva da joj se posvetite najmanje nedelju dana, ako ne i duže.
Da li vredi upustiti se u avanturu?
Ako mene pitate, Otpadnici su moje književno otkriće godine. Znam, nismo još ni na polovini ove 2021, ali bez obrira – Anja Mijović je pogodila živac i to je nešto što se ne zaboravlja lako.
Ceo tekst pročitajte ovde: https://citymagazine.danas.rs/kultura...
Da li vredi upustiti se u avanturu?
Ako mene pitate, Otpadnici su moje književno otkriće godine. Znam, nismo još ni na polovini ove 2021, ali bez obrira – Anja Mijović je pogodila živac i to je nešto što se ne zaboravlja lako.
Ceo tekst pročitajte ovde: https://citymagazine.danas.rs/kultura...
May 29, 2021
Nedavno sam naletela na preporuku Đorđa Bajića i odmah mi je upala u oko. Gledam, pisac nepoznat, ali računam Đorđe zna o čemu priča i zaista, znao je, a sada znam i ja!
Anja Mijović napisala je Otpadnike tako da kad krenete da čitate, ne prekidate dok ne završite. A kad završite, bude vam žao i sve biste ponovo i tražite još...
Glavni junaci su pripadnici "F odeljenja", novoformirane jedinice za visokotehnološki kriminal, Uroš, Andrej, Vera i Peđa.
Uroš, rukovodilac odeljenja, moralan, odgovoran, slika čistog čuvara reda, što ga je dovelo u životnu opasnost i zbog čega je izopšten iz "zajednice" i premešten u novu radnu sredinu; ima traumatično detinjstvo.
Andrej, kao i Uroš, poseduje sve kvalitete odgovornog inspektora. Zbog traumatičnog iskustva na ratištu, u jednom trenutku doživljava slom i provodi neko vreme u ustanovi gde se leči od PTSP-a. Zbog toga biva premešten iz interventne u novo odeljenje. Mnogi ga smatraju hodajućom atomskom bombom.
Vera, divna Vera, odana, verna, nežna, odlučna, odlična, žena koja se bori da u "muškom" svetu osigura svoje mesto i zadobije zasluženo priznanje.
Peđa, nerd 😁, slika i prilika pravog programera. U početku deluje smotano i izgubljeno, ali brzo se uklapa.
Ovaj drem team vodi nas u avanturu kroz mračnu mrežu interneta, pokazaće vam jezive slike bolesnih umova, manipulacije, zataškavanja, zastrašivanja, nepravde... Ali naučiće nas i šta znači partnerstvo, poverenje, moral...
Anja, što reče Srđan Dragojević: "Uz dubok naklon i skidanje kape!", uživala sam i sigurno ću ponovo čitati. Nadam se da će biti i trećeg slučaja, jer, čini mi se, kraj ostavlja prostor za nastavak. Takođe se radujem ekranizaciji! Sve najbolje ti želim u daljem radu i stvaranju!
Anja Mijović napisala je Otpadnike tako da kad krenete da čitate, ne prekidate dok ne završite. A kad završite, bude vam žao i sve biste ponovo i tražite još...
Glavni junaci su pripadnici "F odeljenja", novoformirane jedinice za visokotehnološki kriminal, Uroš, Andrej, Vera i Peđa.
Uroš, rukovodilac odeljenja, moralan, odgovoran, slika čistog čuvara reda, što ga je dovelo u životnu opasnost i zbog čega je izopšten iz "zajednice" i premešten u novu radnu sredinu; ima traumatično detinjstvo.
Andrej, kao i Uroš, poseduje sve kvalitete odgovornog inspektora. Zbog traumatičnog iskustva na ratištu, u jednom trenutku doživljava slom i provodi neko vreme u ustanovi gde se leči od PTSP-a. Zbog toga biva premešten iz interventne u novo odeljenje. Mnogi ga smatraju hodajućom atomskom bombom.
Vera, divna Vera, odana, verna, nežna, odlučna, odlična, žena koja se bori da u "muškom" svetu osigura svoje mesto i zadobije zasluženo priznanje.
Peđa, nerd 😁, slika i prilika pravog programera. U početku deluje smotano i izgubljeno, ali brzo se uklapa.
Ovaj drem team vodi nas u avanturu kroz mračnu mrežu interneta, pokazaće vam jezive slike bolesnih umova, manipulacije, zataškavanja, zastrašivanja, nepravde... Ali naučiće nas i šta znači partnerstvo, poverenje, moral...
Anja, što reče Srđan Dragojević: "Uz dubok naklon i skidanje kape!", uživala sam i sigurno ću ponovo čitati. Nadam se da će biti i trećeg slučaja, jer, čini mi se, kraj ostavlja prostor za nastavak. Takođe se radujem ekranizaciji! Sve najbolje ti želim u daljem radu i stvaranju!
August 25, 2022
Jos jedna prica u moru istih.Ozbiljno protraceno vreme.Ne preporucujem.
October 16, 2022
Nezanimljivo, nekvalitetno, dosadno, jednodimenzionalno, neoinovativno. Scenario koji nije prošao na jednom konkursu autorka se čak nije potrudila ni da književno upristoji, nego ga je tako sirovog podvalila književnoj publici kao "stilsku originalnost".
September 3, 2023
Prvi deo ✔️
Read
February 11, 2023Pisano minimalističkim ali ipak neviđeno napornim i iritantnim stilom. Iz drugih recenzija je jasno da se ljudima sviđa, te sigurno pogađa ciljnu grupu. Ja joj ne pripadam.
Ali ako čitate i zamišljate ovo kao lutkarsku predstavu mnogo je zabavnije.
Ali ako čitate i zamišljate ovo kao lutkarsku predstavu mnogo je zabavnije.
December 26, 2021
Skoro da uvek, hteli ne-hteli imamo predrasude prema spisateljicama trilera. Zato je, valjda, neko i rekao kako Anja Mijović piše muški. Ne znam piše li ženski ili muški i postoji li uopšte takva podela. Anja piše jasno, pitko, snažno i srčano. "Otpadnici" imaju tu sjajnu dinamiku, odlično razrađene likove, ne možete da se odvojite od knjige dok je ne pročitate do kraja. Brutalne scene opisane su životno, ali znalački, pa nemate onaj jeziv osećaj mučnine, samo snažne osećaje koje je Autorka i želela da izazove,one koji vas pokreću na bunt i delanje protiv svih nepodopština naše svakidašnjice u talogu u kom živimo... Trilerašica i majstorica.
August 9, 2023
Malo je reći da sam oduševljen, 650 stranica mi je proletelo pred očima. Rečenice su kratke i koncizne, kao i poglavlja. Radnja nijednog trenutka ne gubi na dinamici. Bio sam razočaran kada sam završio druženje sa junacima koji su mi prirasli za srce. I da, želim nastavak!
Ovo sigurno treba ekranizovati, a komentar Srđana Dragojevića mi uliva nadu da je to moguće. Zaista ima potencijala za odličnu krimi seriju.
Erotski naboj, žestoke akcione scene koje se smenjuju kao na traci, adrenalin koji pumpa krv- to je sve što treba da sadrži jedan vrsni masni triler.
Posebno sam oduševljen što je ovako dobar triler napisala žena koja ima muda do kolena. Sirovo, ubojito, kurčevito- to je dobitna kombinacija.
Ovo sigurno treba ekranizovati, a komentar Srđana Dragojevića mi uliva nadu da je to moguće. Zaista ima potencijala za odličnu krimi seriju.
Erotski naboj, žestoke akcione scene koje se smenjuju kao na traci, adrenalin koji pumpa krv- to je sve što treba da sadrži jedan vrsni masni triler.
Posebno sam oduševljen što je ovako dobar triler napisala žena koja ima muda do kolena. Sirovo, ubojito, kurčevito- to je dobitna kombinacija.
December 26, 2021
Roman, koji se čita u dahu od prve do poslednje stranice. Neverovatna veština spisateljice da približi, kako samu radnju i tematiku, tako i glavne junake romana, koje čitalac i po završetku čitanja dugo vremena ne može da zaboravi.
Najbolji triler napisan na našem jeziku i konačno jedno pravo osveženje u ovom žanru.
Najbolji triler napisan na našem jeziku i konačno jedno pravo osveženje u ovom žanru.
December 26, 2021
Moderna, urbana triler-priča, spremna za kvalitetnu TV seriju poput onih najboljih, holivudskih. Pokreće univerzalne probleme i zločine savremenog doba poput pedofilije i trgovine ljudima, ali Otpadnici Vera, Uroš i Andrej uvek pronađu rešenje.
December 26, 2021
Da može više od 5 zvezdica, dala bih, uvek maksimalan broj.
Knjiga koja ne može da se ostavi dok se ne pročita.
Knjiga koja ne može da se ostavi dok se ne pročita.
July 12, 2025
Kad me Anja pitala jesam li team Uroš ili team Andrej, rekla sam da ne može da me tera da biram između vodke i džina, nije fer :)
Ovo je tip priča koje ja baš volim da čitam: poprilično teške, ali, ipak, sa srećnim krajem. Ako ne možemo da ih pobedimo na javi, makar da naši (anti)heroji pobeđuju u izmaštanim svetovima.
Ovo je tip priča koje ja baš volim da čitam: poprilično teške, ali, ipak, sa srećnim krajem. Ako ne možemo da ih pobedimo na javi, makar da naši (anti)heroji pobeđuju u izmaštanim svetovima.
This entire review has been hidden because of spoilers.
June 30, 2022
Ovo je definitivno nešto sasvim drugačije od bilo čega što se u skorije vreme pojavilo u domaćoj književnosti. U početku je neobično čitati - vidljivo je da je tekst bio predviđen kao scenario - ali jednom kada vam se oči i um naviknu na formu, "Otpadnici" su jedna jako zabavna vožnja, koja postaje sve uzbudljivija kako napreduje. Moram priznati da sam u svakom pogledu pozitivno iznenađen. Vrlo hrabar potez od strane Anje Mijović da se upusti u temu koja je kod nas još uvek prilično zamagljena, kako u javnosti, tako i u policijskom poslu, gde se još uvek računa kao veoma mlada grana kriminalnih aktivnosti. Britko, precizno, iskreno, bez zadrške u bilo čemu - jeziku pripovedanja, ambijentu, scenama - na sjajan način kroz triler je provučena slika današnjice, jednog manje popularnog, sivog Beograda, punog mraka i socijalne tenzije. Posebno bih pohvalio jednu stvar - s obzirom na to da je knjiga "prerađeni" scenario, očekivano je da ćete u njoj naći mnogo manje deskripcije nego što biste inače u trilerima i knjigama generalno - međutim, Anja je na sjajan način kroz dijalog krojila atmosferu i ton. Radujem se novim nastavcima. Bravo!
December 26, 2021
Majstorski napisan, uzbudljiv triler koji opisuje najmračnije strane ljudske prirode od kojih vam se diže kosa na glavi, a da ništa nije eksplicitno opisano. Nešto kao literarni Hičkok. Otpadnici, otpisani od strane lošeg dela društva, večito žednog moći, kao heroji i zaštitnici slabih i nezaštićenih. Pored sveg užasa, knjiga zrači optimizmom jer sve loše opisano ukazuje na to da dobro nije umrlo i da ima nade. Knjiga se ne ispušta iz ruku. Jedva čekate kraj, a kad stignete do kraja, tražite adresu pisca da pitate kad će nastavak.
Obavezno pročitati.
Obavezno pročitati.
February 28, 2023
I tu je i nije. I današnjica je i nije. Anja nas majstorski vodi kroz svet koji je, zasigurno, tu negde, oko nas, a opet, možda je to samo njena i naša mašta?
Svi mi imamo svoju viziju Uroša, Andreja i Vere i znamo nekoga ko je isti oni ili samo liči na njih. I svi mi bi, ako možemo, da malo budemo oni, a opet, možda i ne bi?
Jer, iako nema eksplicitnih opisa nasilja, Anja nas ne štedi. A ta stvarnost koju nam slika a u kojoj naša mašta zamišlja, verovatno, užase mnogo groznije nego što bi opisani bili, nastavlja da nam viri iza leđa i upozorava nas dugo pošto smo sklopili knjigu.
Sve u svemu - ako volite trilere, obavezno pročitajte. A ako vam se učini da je sve, nekako, "suviše blisko"... Pa, nažalost, niste jedini.
Svi mi imamo svoju viziju Uroša, Andreja i Vere i znamo nekoga ko je isti oni ili samo liči na njih. I svi mi bi, ako možemo, da malo budemo oni, a opet, možda i ne bi?
Jer, iako nema eksplicitnih opisa nasilja, Anja nas ne štedi. A ta stvarnost koju nam slika a u kojoj naša mašta zamišlja, verovatno, užase mnogo groznije nego što bi opisani bili, nastavlja da nam viri iza leđa i upozorava nas dugo pošto smo sklopili knjigu.
Sve u svemu - ako volite trilere, obavezno pročitajte. A ako vam se učini da je sve, nekako, "suviše blisko"... Pa, nažalost, niste jedini.
December 15, 2022
Otpadnici su žešći hardkor treš! Jedna od najneprijatnijih pojava u domaćoj književnosti.
Displaying 1 - 19 of 19 reviews