Beležnica profesora Miškovića

by Ratko Dmitrović

Roman o tajnama oko nas i ljudima koji su s njima povezani.

Ponekad nas splet okolnosti navede na put za koji ni slutili nismo kuda će nas odvesti.

To će se dogoditi novinaru beogradskog lista Argument Bošku Stevanoviću kad u proleće 2002. godine dobije zadatak da napiše tekst o naučnoj ostavštini preminulog srpskog etnologa Arsenija Miškovića. Umesto očekivano dosadnog razgovora s udovicom Mišković, ženom u godinama koja čeka poslednje životno putovanje, on će se susresti sa serijom misterioznih i naučno neobjašnjivih događaja o kojima nije ni sanjao da su mogući, a kamoli da su se odigrali i da još uvek traju u Srbiji.

Ti događaji čine sadržaj jedne male beležnice sa crnim koricama, koju će udovica Mišković pokloniti novinaru Stevanoviću. Ono što tamo piše godinama opseda neke ljude iz inostranstva – Beča, Londona, Moskve... i jednog gradića u Arizoni – a na kraju pokreće i lavinu čudnih događaja koji porodicu i prijatelje beogradskog novinara Boška Stevanovića dovode u životnu opasnost...

Genres: History

320 pages, Paperback

First published June 14, 2014

Reviews

[Ruza Minić · Rating 5 out of 5]

Књига прочитана у два дана!
Мистерија, занимљива радња, интересантни заплети и невероватни описи природних лепота наше Србије у различитим временским оквирима (дан, свитање дана, ноћ...) и различитим годишњим добима...

[Nataša · Rating 1 out of 5]

Mnoštvo potpuno nepotrebnih epizoda, koje valjda treba da odlože radnju i izgrade napetost, ali njima se jedino brže gradi 'želim da bacim ovu knjigu' osećaj. Opisne parafraze reči kojima se dobija samo na broju reči, a stranice se popunjavaju. Zašto bi se inače za 'taksi' pisalo 'zeleni mercedes sa taksi oznakom na krovu', a za 'policajca' 'radnik Ministarstva unutrašnjih poslova'? Likovi su neizgrađeni. Čak i kad nas autor ubeđuje u neke njihove sposobnosti, to ostaje neilustrovano i nedokazano, a naše je da mu slepo verujemo. Pitanje zašto je baš njemu poverena beležnica autor rešava veoma nespretno. Stranci koji ga jure (američki državni vrh), a koji odustaju nakon intervencije penzionisanih jugoslovenskih 'radnika Ministarstva unutrašnjih poslova'... Glupost. #živjetitoumronije Na kraju se stavlja tačka na priče o sporednim likovima, dok o glavnim dešavanjima, njihovoj povezanosti i njihovom smislu ne saznajemo ništa više.
Posebno bih istakla autorovo insistiranje na razlici između Beograda i provincije. Takve stavove (ljudi iz provincije ne mogu da se bave novinarstvom (pa toga ima samo u Beogradu), njihova jedina zabava je prepričavanje televizijskog programa, dani su im bezlični) mogu da imaju ljudi koji van Beograda nisu kročili ili oni koji zatvaraju oči čim izađu iz Beograda, jer života van Beograda zapravo i nema.
Jedino što je dobro u ovoj knjizi su veoma retki, usputni opisi Beograda, pre svega auditivni, ali i vizuelni i olfaktorni. Samo zbog njih ovoj knjizi dajem zvezdicu, teško zasluženu.

[Sasa Pavlovic · Rating 2 out of 5]

Odustao sam na pola knjige. Na momente mi se činilo da čitam pismeni sastav nekog osnovca.

[Danijela · Rating 2 out of 5]

Previše nepotrebnih podataka, nabacanih bez reda i smisla. Sa 20% napisanog mogao je da se napiše odličan mistični roman. Ovako, jedva sačekah kraj.

[Svetlana · Rating 4 out of 5]

#podrška domaćim autorima
Teško je napisati prikaz, ali jedno je sigurno - čim pročitate prvih nekoliko stranica, priča vas prenese u neko drugo vreme (što i nije loše u ova vremena), potpuno vas uvuče u događaje, koji su misteriozni, fantastični, bajkoviti. Prava doza svega, uz lagan, ali maestralan stil pisanja. Preporuka od srca.

[Dragan Obrenovic · Rating 1 out of 5]

Imam utisak da je ovo pisalo autorovo dete u šestom ili sedmom razredu...da parafraziram autora... "Neobično puno stereotipa, vrlo plitko, neizgradjeno, brzopleto završeno...na nivou Trećeg Oka i Zone Sumraka...žali bože papira na kojem je štampano

[Sara Ristović · Rating 4 out of 5]

Pre mesec dana umro je poznati srpski etnolog, profesor Arsenije Mišković. Njegova supruga, Jelisaveta je kontaktirala dnevne novine Argument kako bi joj neko pomogao oko profesorove zaostavštine.
Zadatak pada na novinara Boška Stevanovića koji odlazi kod Jelisavete da napravi rubriku o profesoru i njegovom radu.
Profesor je iza sebe ostavio zbirku vrednih predmeta, kao i zapise o životu i običajima kojih više nema.
Pred sam kraj razgovora, Jelisaveta će Bošku dati neprocenjiv predmet. Beležnicu profesora Miškovića.

"Ovo poklanjam Vama lično. Molim Vas samo da budete pažljivi prema onome što piše u ovoj beležnici. Radeći svoj posao, moj suprug je nailazio na priče koje naučno i racionalno nije moguće objasniti. Neke od njih je istraživao, neke samo zapisao.
Te misterije čine život interesantnijim i navode nas na razmišljanje. Volela bih da pročitate ovu beležnicu i neka Vam to bude samo povod za razmišljanje o temama koje nam u ovom svakodnevnom ludilu ne dolaze do mozga. I još nešto, zadržite beležnicu za samo sebe. Nemojte govoriti drugima o njoj. Kad je pročitate biće Vam jasno zašto Vam ovo kažem. "

Ono što Boško nije mogao da nasluti je to da će taj zadatak promeniti njegov život.
Taj jedan, naizgled sasvim običan zadatak pretvoriće njegov život u niz nesvakidašnjih i uzbudljivih događaja.

Ratko me je uvukao u ovaj vrtlog priča od samog početka. Priče, misterije i neki običaji iz Srbije su u današnje vreme zanemarene ili zaboravljenje. Ne priča se ovde o vlaškoj magiji. Priča se o misterioznim nestancima, o Magliču, Trajanovom mostu, svadbi...
Seriju sam gledala na preskoke, jer nisam mogla da ispratim do kraja. Mogu da kažem da serija dosta odudara od knjige. Neću da spojlujem previše, daću samo za primer Svadbu koja je drugačije prikazana u knjizi.

Generalno gledano, Ratko lepo piše. Dopao mi se odlazak na Maglič i opisi unutar tvrđave. Na momente u toj priči možete da steknete utisak da ste zaista tamo.
Što se tiče kraja romana, ostavljen je prostor za nastavak ovih priča iz Beležnice i mene sada zanima da li će Ratko napisati nastavak.

Imam jednu zamerku, a to je: Volela bih da je autor postavio neke odlomke ili tekst iz te beležnice jer smatram da bi na taj način efekat misterije bio veći.

"...Ali povremeno, na nekim mestima tih celina, pojavljuju se otvori koje možemo tumačiti kao privremena, kratkotrajna, vrata svetova. To nisu kapije vremena, to su otvori koji traju vrlo kratko i ako se neko iz našeg sveta i naše civilizacije nađe u blizini,ako se kreće u pravcu tih otvora, oni ga usisavaju."

#preporuka

[kvazimodla · Rating 3 out of 5]

Teče i drži pažnju, iako prateći formulu koja se dosta eksploatiše u poslednje vreme - naš junak koji u životu eto stagnira, kroz neobičan sled dogadjaja kreće da razotkriva mistična saznanja, dok se negativci trude da ga preteknu. Mnogo nagoveštaja, malo a-ha! momenata, mestimično lirika/patetika i opširnost gde joj mesto nije, stil pisanja koji zna da iziritira, ali sve u svemu pristojna zabava ako volite teorije zavere. Bonus - odličan izbor korica za treće izdanje, sa žutim fićom i olujom ❤️

[melozvucno · Rating 2 out of 5]

Trebalo mi je skoro dva meseca da je pročitam, ne znam za slučaj da je knjiga ovoliko prenatrpana raznim događajima, a ovoliko suvoparna i dosadna. Apsolutno mi nije jasno šta se desilo na kraju, priče su samo dolazile jedna za drugom i, po mom mišljenju, nijedna od njih nije lepo do kraja bila izvedena. Uz to, kao što reče neko odavde, deluje kao da ju je pisao osnovac. Ok, poslednje poglavlje kad pričaju sa Đorđevićem je lepo, za sve ostalo mi je žao što utroših dragoceno vreme

[Dragana · Rating 5 out of 5]

Knjiga je odlična. Na vrlo intrigantan način opisuje čuda, ljude i pojave. Nisam mogla da ispustim knjigu iz ruku, stil pisanja mi se takođe sviđa jer je jednostavan. Volim knjige koje me podstiču da istražujem dalje. Nadam se nastavku ove knjige u skorije vreme!

[Jov Ana · Rating 4 out of 5]

Knjiga je zaista jako zanimljiva, ali je kraj nedovršen.

[Đorđe Otašević · Rating 2 out of 5]

Koliko potencijala da se razvije odlična priča ali ispreskakano i zbrzano bez ikakvog razloga. Šteta

[Saso Jovceski · Rating 5 out of 5]

Super

[natalija · Rating 1 out of 5]

opet ja nekako žrtva nakon ove torture u obliku idiotskih sintagmi i h a o s a od same radnje

[Milan Trpkovic · Rating 3 out of 5]

3+