What do you think?
Rate this book
Tonemo
Stil Dubravke Rebić je jednostavan, a naracija precizna pa ipak nosi neobjašnjivo puno teške tuge koja vuče na dno. Jer u romanu Tonemo, tone se tiho ali neminovno. Zato je strašno važno smognuti snage i zavoleti sebe uprkos svemu i shvatiti Dubravkino upozorenje ozbiljno.
165 pages, Paperback
First published January 1, 2021
2 people are currently reading
58 people want to read
About the author
Dubravka Rebić
4 books4 followersДубравка Ребић (1990) рођена је и одрасла на Лиману један. Дипломирала је журналистику на Филозофском факултету, а мастер студије из маркетинг менаџмента завршила је на Факултету организационих наука у Београду. Неуспешно се бавила модерним балетом, писала музичке и филмске рецензије, радила као копирајтерка и родила једно легендарно дете.
До објављивања романа “Тонемо” није јавно писала.
До објављивања романа “Тонемо” није јавно писала.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 15 of 15 reviews
November 6, 2021
Ne zove se ovaj roman džabe ''Tonemo'', i nije slučajno to što je glagol napisan u prezentu. Jer svi mi tonemo, konstantno. Neki više, neki manje; neki glasno a neki nečujno. I zapravo, strašno je to kad tonemo a nemamo nikog da nas izvuče iz te mutke reke.
Takvi su i likovi u Dubravkinom romanu prvencu. Knjiga prati 4 lika - Mariju, Evu, Tadiju i Katarinu i svako od njih tone na svoj način. Tadija posebno. Priseća se detinjstva i kako je detinjstvo uticalo na to šta je on danas. Ne dozvoljava da ostavi prošlost za sobom, ona je zapravo ta tu koja ga vuče na dno, a ne zna kako da se oslobodi. Eva tone na drugačiji način, ali opet je prošlost ta kojoj se vraća i koja joj ne dozvoljava da se izvuče. Njihovi životi se prepliću jako površno, ali opet dovoljno da Dubravka od četiri različite priče napravi jednu celinu.
Nije ovde zaplet bitan, već sudbina junaka i to kako oni tu sudbinu stvaraju sami. Dubravka piše jednostavnim i pitkim jezikom, ali opet iz njenih rečenica izvire ta praznina koju junaci iz romana osećaju. Teskoban je ovaj roman i ostavlja nas praznim, često na terajući da razmišljamo o sopstvenoj prošlosti i o tome šta je ono što možda nas vuče na dno i dan danas. Ovo je Dubravkin roman prvenac, i imajući to u vidu, mogu da kažem da me baš zanima šta će sledeće napisati. ''Tonemo'' je posebna knjiga. Na momente deluje kao da nema cilj, ali su i srž i poenta dobre. Mene ipak više zanima šta će to Dubravka sledeće da napiše. Ima veliki potencijal, tako da imajte ovo ime na umu, jer verujem da će daleko da dogura. Njene ideje su ozbiljne; zna šta želi da postigne i ubeđen sam da će njen stil tek da bude izbrušen u narednim delima. Ako je ovakav na početku karijere, mogu misliti kakav će biti kasnije kad joj ''Tonemo'' možda i ne bude najbolje delo.
Takvi su i likovi u Dubravkinom romanu prvencu. Knjiga prati 4 lika - Mariju, Evu, Tadiju i Katarinu i svako od njih tone na svoj način. Tadija posebno. Priseća se detinjstva i kako je detinjstvo uticalo na to šta je on danas. Ne dozvoljava da ostavi prošlost za sobom, ona je zapravo ta tu koja ga vuče na dno, a ne zna kako da se oslobodi. Eva tone na drugačiji način, ali opet je prošlost ta kojoj se vraća i koja joj ne dozvoljava da se izvuče. Njihovi životi se prepliću jako površno, ali opet dovoljno da Dubravka od četiri različite priče napravi jednu celinu.
Nije ovde zaplet bitan, već sudbina junaka i to kako oni tu sudbinu stvaraju sami. Dubravka piše jednostavnim i pitkim jezikom, ali opet iz njenih rečenica izvire ta praznina koju junaci iz romana osećaju. Teskoban je ovaj roman i ostavlja nas praznim, često na terajući da razmišljamo o sopstvenoj prošlosti i o tome šta je ono što možda nas vuče na dno i dan danas. Ovo je Dubravkin roman prvenac, i imajući to u vidu, mogu da kažem da me baš zanima šta će sledeće napisati. ''Tonemo'' je posebna knjiga. Na momente deluje kao da nema cilj, ali su i srž i poenta dobre. Mene ipak više zanima šta će to Dubravka sledeće da napiše. Ima veliki potencijal, tako da imajte ovo ime na umu, jer verujem da će daleko da dogura. Njene ideje su ozbiljne; zna šta želi da postigne i ubeđen sam da će njen stil tek da bude izbrušen u narednim delima. Ako je ovakav na početku karijere, mogu misliti kakav će biti kasnije kad joj ''Tonemo'' možda i ne bude najbolje delo.
August 30, 2021
„Deo hartije mi se lepi za znojave dlanove. Na jednom papiriću je reč ljubav. Gledaću je dok ne postane živa.“
O d l i č n a.
O d l i č n a.
August 12, 2022
Roman ,,Tonemo" je roman sećanja, a sećanje je poput pokušaja plivanja uzvodno, izuzetno težak proces. Proces sudaranja sa emocijama, trauma, željama i onim što je postojalo iza nas, nekada skriveno.
S druge strane, život je poput nekakvog uzburkanog okeana. Bačeni smo u njega i ostavljeni na milost i ne milost talasima koji nas zapljuskuju, ne dozvoljavajući da dođemo do obale. Baca nas čas u jednom čas u drugom pravcu, ne dajući nam momenat mira. Mi se borimo, borimo protiv struje, pokušavajući da izbegnemo ono neminovno, da nas struja na kraju povuče na dno u tamu okeana, nekakvog mračnog mesta u kojem smo osuđeni da počivamo.
Svi tonemo. Jednostavno smo podložni tom efektu prepuštanja, dizanja ruke od svega i porivu da se zatvorimo učaurimo unutar sebe. Postajemo udaljeni od drugih, okruženi nekakvom tamom i setom, tonemo u te naše traume nesrećnih života.
Dubravkini junaci takođe tonu. Tonu iz različitih razloga, krajnje uobičajenih ljudskih. Neki se bore, neki se prepuštaju. Ali ceo taj proces jeste ono što je posebno bitno. Razlog tonuća, ti sitni momenti koji nas polako vuku ka dnu. Problemi na momente laki a opet tako teški, jer vaš problem je uvek teži, a rešenja nigde. Ali čak i da je rešenje tu, ono nije lako, a mi sve želimo brže, lakše, bolje i uglavnom nam se to obije o glavu. I onda opet njeni junaci počinju da tonu, tonemo i mi sa njima, ali postoji nešto, taj poslednji trzaj, sve je u toj malenoj iskri, da li se prepustiti do kraja ili se ipak u zadnji sekund ipak boriti.
Boriti za nešto više, nešto što nam možda u prvi mah nije do kraja sasvim jasno.
Da li je to borba za sebe, borba za druge ili pak borba za oba. Na kraju krajeva, život možda jeste more, snaga vetra i morskih struje nisu u našim rukama, ali mi smo sami sebi jedini spas, mi smo kreatori našeg toka, kojeg ni struja, ni vetar pa čak ni to more ne može spuštati sa našeg cilja.
Jezik kojim autorka stvara junake čini se tako živim, pisanje unutrašnjih tokova misli, tema. Jeziva je ta činijica spoznaje da su njihove sudbine toliko realne i moguće, i da one možda mogu pogoditi nekog nama bliskog, ako već možda i nisu.
S druge strane, život je poput nekakvog uzburkanog okeana. Bačeni smo u njega i ostavljeni na milost i ne milost talasima koji nas zapljuskuju, ne dozvoljavajući da dođemo do obale. Baca nas čas u jednom čas u drugom pravcu, ne dajući nam momenat mira. Mi se borimo, borimo protiv struje, pokušavajući da izbegnemo ono neminovno, da nas struja na kraju povuče na dno u tamu okeana, nekakvog mračnog mesta u kojem smo osuđeni da počivamo.
Svi tonemo. Jednostavno smo podložni tom efektu prepuštanja, dizanja ruke od svega i porivu da se zatvorimo učaurimo unutar sebe. Postajemo udaljeni od drugih, okruženi nekakvom tamom i setom, tonemo u te naše traume nesrećnih života.
Dubravkini junaci takođe tonu. Tonu iz različitih razloga, krajnje uobičajenih ljudskih. Neki se bore, neki se prepuštaju. Ali ceo taj proces jeste ono što je posebno bitno. Razlog tonuća, ti sitni momenti koji nas polako vuku ka dnu. Problemi na momente laki a opet tako teški, jer vaš problem je uvek teži, a rešenja nigde. Ali čak i da je rešenje tu, ono nije lako, a mi sve želimo brže, lakše, bolje i uglavnom nam se to obije o glavu. I onda opet njeni junaci počinju da tonu, tonemo i mi sa njima, ali postoji nešto, taj poslednji trzaj, sve je u toj malenoj iskri, da li se prepustiti do kraja ili se ipak u zadnji sekund ipak boriti.
Boriti za nešto više, nešto što nam možda u prvi mah nije do kraja sasvim jasno.
Da li je to borba za sebe, borba za druge ili pak borba za oba. Na kraju krajeva, život možda jeste more, snaga vetra i morskih struje nisu u našim rukama, ali mi smo sami sebi jedini spas, mi smo kreatori našeg toka, kojeg ni struja, ni vetar pa čak ni to more ne može spuštati sa našeg cilja.
Jezik kojim autorka stvara junake čini se tako živim, pisanje unutrašnjih tokova misli, tema. Jeziva je ta činijica spoznaje da su njihove sudbine toliko realne i moguće, i da one možda mogu pogoditi nekog nama bliskog, ako već možda i nisu.
August 23, 2021
Priče četiri ljudi koje se u jednom trenutku ukrštaju ali niko od junaka ne shvata ozbiljnost njihovog problema - niko ih ne može rešiti umesto njih samih. Svi mi težimo lakšem i bržem rešavanju problema ali nam se u većini slučajeva to obije o glavu.
Nisu to samo priče, to su redovi koji se urezuju u sećanje i bude u vama neko stanje obamrlosti, baš kao što se i junaci osećaju. A za koji trenutak kasnije ta obamrlost prelazi u neverovatnu energiju jer želite da uđete u te redove i kažetw junacima šta treba da urade da bi se spasili. Ali… avaj… znamo svi da to ne možemo. Priče od kojih se još ježim ali ne zato što su strašne već zato što si previše realne.
Nisu to samo priče, to su redovi koji se urezuju u sećanje i bude u vama neko stanje obamrlosti, baš kao što se i junaci osećaju. A za koji trenutak kasnije ta obamrlost prelazi u neverovatnu energiju jer želite da uđete u te redove i kažetw junacima šta treba da urade da bi se spasili. Ali… avaj… znamo svi da to ne možemo. Priče od kojih se još ježim ali ne zato što su strašne već zato što si previše realne.
November 2, 2025
Teška knjižica koja govori o porodičnom i partnerskom zlostavljanju, manipulaciji, traumama, porodičnom nasleđu. Svašta je stalo u jedva 140 stranica, a ipak mi je nešto falilo da utisak bude jači.
June 30, 2022
Odlicna! U jednom dahu, na plazi, nisam mogla da se odvojim od knjige. Kupio me je stil pisanja i nacin na koji su likovi uvezani, a jednako nezavisni jedni od drugih. Svi su oni mi, ili smo mi oni, ili znamo nekog ko bi mogao da bude neko.
August 25, 2021
"... Храброст да одем."
Имајмо је сви!
Имајмо је сви!
November 4, 2023
A short novel called "Tonemo" (We're sinking) follows the lives of four characters: Tadija, Marija, Katarina and Eva.
Each of them suffers in their own way for different reasons while their destinies are intertwined.
The book is written in a simple and precise style, but the pains and sorrows of the main characters drag the readers to the bottom with a slim chance of getting out.
Despite how sad and empty I felt after reading the novel, sometimes it doesn't take much to make you feel good or even better, and that's why I end the review with a positive quote from the novel:
"Rarely anything fills me with optimism and happiness like a hot wind."
Each of them suffers in their own way for different reasons while their destinies are intertwined.
The book is written in a simple and precise style, but the pains and sorrows of the main characters drag the readers to the bottom with a slim chance of getting out.
Despite how sad and empty I felt after reading the novel, sometimes it doesn't take much to make you feel good or even better, and that's why I end the review with a positive quote from the novel:
"Rarely anything fills me with optimism and happiness like a hot wind."
August 26, 2021
"Tonemo" Dubravke Rebić, jedan je od onih romana koji nam pokazuju da nije potrebno mnogo reči, već da je mnogo važnije izabrati one prave; one koje se osete; one koje odjeknu; pozivaju i pružaju baš ono za čime smo tragali.
Reči su čini, jezik je magija, veoma snažna i drevna, pa nas ne čudi (niti bi trebalo) što je moguće isplivati tonući. Svima koji su čitali, jasno je o čemu ja, a onima koji nisu - biće.
A najvažnije od svega - mlada generacija pisaca lagano osvaja književnu scenu.
Reči su čini, jezik je magija, veoma snažna i drevna, pa nas ne čudi (niti bi trebalo) što je moguće isplivati tonući. Svima koji su čitali, jasno je o čemu ja, a onima koji nisu - biće.
A najvažnije od svega - mlada generacija pisaca lagano osvaja književnu scenu.
March 31, 2024
Mračne istine ljudi koji prolaze pored vas u prevozu, stoje sa vama čekajući u redu da kupe namirnice..
Likovi su usputni, ali vas dodirnu neopisivo, zalepe vas za sebe i odlepršaju..
Opet se susrećem sa ritmikom i refrenima, što je za mene magično iskustvo, kada je u pitanju Dubravkin stil.
“Noć pre pada u reku” mi je više značila, pa zato ovom delu dajem 4⭐️
Verujem da bih dala pet, da sam čitala prvo “Tonemo”.
Likovi su usputni, ali vas dodirnu neopisivo, zalepe vas za sebe i odlepršaju..
Opet se susrećem sa ritmikom i refrenima, što je za mene magično iskustvo, kada je u pitanju Dubravkin stil.
“Noć pre pada u reku” mi je više značila, pa zato ovom delu dajem 4⭐️
Verujem da bih dala pet, da sam čitala prvo “Tonemo”.
December 15, 2021
Čitaš i toneš... Čitaš da ne bi potonuo. ❤️
Kakve će biti sledeće Dubravkine knjige kad je prva toliko dobra? Jedva čekam!
Kakve će biti sledeće Dubravkine knjige kad je prva toliko dobra? Jedva čekam!
November 12, 2022
"Da nisi uradila to što jesi, sigurno da mi se neke stvari nikada ne bi desile. Sve što sam ikada uradio, a čega se kajem, obojeno je time što mi se dešavalo kad sam bio mali. Čudo je što nisam gore prošao."
May 14, 2023
Jaka trojka 3.4*
Nisam mogla da dam četvorku, jer bez obzira na teskobu života tri glavna i jednog sporednog narativa, nisam osetila dublju povezanost, saosećanje-da, tugu-da, ali ništa originalno me nije ovde sačekalo ili pomerilo, tako da...
Nisam mogla da dam četvorku, jer bez obzira na teskobu života tri glavna i jednog sporednog narativa, nisam osetila dublju povezanost, saosećanje-da, tugu-da, ali ništa originalno me nije ovde sačekalo ili pomerilo, tako da...
November 16, 2024
Hrabro, znalački, surovo... Ali, nešto nedostaje da bi bilo pet zvezdica.
Displaying 1 - 15 of 15 reviews