Dnevnik jednog proleća - 78 dana

by Adrijana Jevtić

Adrijana Jevtić, po struci turizmolog, a po duši zaljubljenik u pisanu reč, prikupila je i obradila priče ljudi koji su u vreme NATO agresije bili deca ili tinejdžeri. Strah, suze, strepnja ali i zbunjenost, dečja radost, rođendanske proslave i igra smenjuju se na stranicama ove knjige u kojoj saznajemo kako su ratne dane doživela tada deca, a danas odrasli ljudi u Kikindi, Obrenovcu, Pirotu, Valjevu, Melencima, Kosovu Polju i mnogim drugim selima i gradovima tadašnje Jugoslavije.

246 pages, Hardcover

Published August 1, 2021

About the author

Адријана Јевтић, по струци туризмолог, а по души заљубљеник у писану реч, прикупила је и обрадила приче људи који су у време НАТО агресије били деца или тинејџери. Страх, сузе, стрепња, али и збуњеност, дечја радост, рођенданске прославе и игра смењују се на страницама ове књиге у којој сазнајемо како су ратне дане доживела тада деца, а данас одрасли људи, у Кикинди, Обреновцу, Пироту, Ваљеву, Меленцима, Косову Пољу и многим другим селима и градовима тадашње Југославије.

Reviews

[Snezana · Rating 5 out of 5]

Nekada se govorilo da istoriju pišu pobednici. Možda u pravom ratu u kome postoje zaraćene strane, ali šta je sa "humanim bombardovanjem"? Da li je to samo statistički podatak?
U istorijiji će ostati zapisano jedno proleće 1999.i ponovo ta mala zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, ali ostaje zapisano i ovo svedočenje nekih mali, nevinih bića kojima nikako nije bilo jasno ZAŠTO.

[Ivana Grujić]

Bravo za moje sugrađane i priče koje su napisali.

[Sofija · Rating 5 out of 5]

Dnevnik jednog proleća je istorijska knjiga za koju nismo znali da nam je potrebna. Preko 100 priča ljudi koji su u vreme bombardovanja bili deca ili tinejdžeri zauvek će ostati zabeleženo u ovoj zbirci. Ukoliko ste, kao ja, bombardovanje proživeli i preživeli, verovatno ćete liti suze uz bar polovinu priča. Mene to svakako nije sprečilo da ovu knjigu završim, da kupim primerke koje sam poklonila sebi dragim ljudima i da rešim da će ova knjiga zauvek ostati na mojim policama kao podsetnik da smo kao deca znali i za šizelu i za smirelu, da smo se krili po podrumima, da smo odlazili od svojih kuća u potrazi za sigurnošću, da smo znali kako se čuje kada bomba leti, ali i da zvuk nestane pre nego što udari u svoj cilj.

U pričama ima i "smešnih" momenata, koji samo podsećaju da smo bili deca, da nismo mogli da razumemo razmere onoga što nas je zadesilo. Ovo je knjiga koju bih volela da jednoga dana moja deca pročitaju (kada dovoljno porastu), da shvate malo bolje istoriju ovog područja, lud period u kom smo odrastali, ali i da ne postoji nikada dovoljno dobro opravdanje za bilo koji rat, bilo gde u svetu. Jer koliko god političari pričali o nekim "strateškim ciljevima" u pokušaju da opravdaju razaranje nacija, istorije, kulturne baštine, domova, često zaborave upravo na decu.