Dylan Dog n. 1: L'alba dei morti viventi

Dylan Dog #1

by Tiziano Sclavi, Angelo Stano (Illustrator), Claudio Villa (cover)

Il passo incerto, la mano gelida e un'insaziabile fame di carne viva. I morti escono dalla tomba per venire a farci visita; ne sa qualcosa Sybil Browning, sfuggita per un pelo alle fauci del marito defunto. L'unico che può aiutarla è un bizzarro detective che suona il clarinetto e coltiva una passione per mostri e misteri; il suo nome è Dog, Dylan Dog. L'Indagatore dell'Incubo e l'inseparabile Groucho seguono il passo degli zombi fino al villaggio di Undead, dove li attende il mefistofelico Xabaras...

Genres: Comics, Graphic Novels, Horror, Comic Book, Italian Literature, Fantasy, Fiction

96 pages, Paperback

First published October 1, 1986

About the author

Tiziano Sclavi is an Italian comic book and novel writer, who has also worked as a journalist. Sclavi is most famous for creating the Italian bestselling comic Dylan Dog, started in 1986 and still ongoing, a horror pastiche featuring a paranormal investigator. More than 450 monthly 90-pages long issues have appeared in the series, with Sclavi as the most recurrent script writer in the first decade of serialisation.

Reviews

[Gianfranco Mancini · Rating 5 out of 5]

«Quando all’inferno non c’è più posto i morti cammineranno sulla terra»

Il 26 settembre 1986 Dylan Dog usciva per la prima volta nelle edicole italiane, quasi morendovi per le scarse vendite per poi risollevarsi grazie al passaparola dei lettori fino a diventare piano piano fenomeno editoriale e pietra miliare del fumetto horror nostrano, mi sembrava quindi quasi un dovere morale andarmi a rileggere quella storia che tanto mi piacque e terrorizzò all'epoca.



Perchè il DYD delle origini era orrore puro,  presentandosi al lettore ed alla sua prima cliente, l'indimenticabile Sybil Browning recuperata da Alessandro Bilotta nella sua epica saga del Pianeta dei Morti, con una entrata alla James Bond, in un clima di follia che introduce l'Indagatore dell'Incubo con parecchi dei suoi tratti caratteristici: cascamorto con le clienti, il campanello urlante, l'iconico "Giuda ballerino!", il clarinetto, il galeone, e Groucho, folle , spiritoso, serio e determinato coprotagonista, tutt'altro che semplice spalla ed aiutante del protagonista.



Un primo numero che é un po' numero zero, un po' episodio pilota: il Dylan delle origini è molto più tosto, sicuro di sé e determinato del Dylan umano e politically correct di poi, un personaggio ancora grezzo ma già memorabile.



E la storia è veramente un capolavoro, disegnata magistralmente da un magistrale Angelo Stano con i suoi caratteristici tocchi di grigio dallo stile pittorico, e scritta da Tiziano Sclavi con tempi sempre perfetti, lenti e veloci a seconda dell'occorrenza, regalando al lettore un villain inquietante ed indimenticabile e citazioni spudorate di celebri pellicole romeriane, ma anche film sconosciuti ai più: la scena nella pagina finale dell'albo è presa di sana pianta da Incubo sulla Città Contaminata (1980) diretto da Umberto Lenzi.



Un albo che ancora oggi leggo e rileggo sempre con piacere come feci allora con occhi spalancati e mani tremanti... peccato solo per quella custodia del clarinetto esplosiva alla James Bond (fortunatamente sparita poi dalla serie), ma a Sclavi, che si era incartato facendo catturare da Xabaras Dylan, Groucho e Sybil, serviva un escamotage alla Deus ex Machina per risolvere la situazione, quindi amen.



Tanti auguri, Old Boy. Buon compleanno.

[Ajeje Brazov · Rating 4 out of 5]

Rilettura a distanza di 4 anni e devo dire che mi piace sempre, non invecchia mai, anzi rimane sempre divertente!
https://www.youtube.com/watch?v=89JaS...

/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\/\

Non avevo mai letto Dylan Dog, pensavo non mi piacesse. Invece appena iniziato ho capito subito di aver sbagliato. Grande esempio di fumetto horror anni '80, con un tocco di umorismo "trash" che ci sta eccome!!
Qui, il primo capitolo, abbiamo a che fare con gli zombie, quale argomento migliore per far partire un'ottima serie di racconti a fumetti?
Promosso a pieni voti, ora via con gli altri!

[Ivan · Rating 4 out of 5]

„Zora živih mrtvaca“ je u velikoj meri odredila ton čitavog serijala, ne mazeći čitaoca nimalo, već ga odmah suočavajući kako sa Dilanovim problematičnim seksualnim životom, koji već na prvi pogled zrelom čitaocu telegrafiše da protagonista ima some serious issues, kako se to kaže u mom selu, tako i sa može biti ključnim Dilanovim antagonistom, čija pojavljivanja u raznim epizodama donekle stvaraju pripovedačku nit Dilanovog života i sprečavaju da se serijal rasturi u niz nepovezanih slučajeva, koji su zanimljivi svaki za sebe, ali opet bez nekog većeg značaja. Kroz interakciju protagoniste i antagoniste, što će se na posve drugi način ponoviti u „Džeku Trboseku“, scenarista nam sasipa u lice svoju obuzetost smrću i besmrtnošću. Ovo je tema kojom će se docnije često baviti i to uvek na setno-melanholičan način, ponekad se trudeći da izbriše granicu između života, smrti i sna, čak možda pokušavajući da kaže da je smrt svojevrsno utočište od života. Opet, njegov junak ni u jednom trenutku ne bira smrt, već se – iako koketira sa njom – grčevito drži života. To se ponajviše očitava u seksu, koji predstavlja krajnju pobedu nad smrću. Međutim, kako ćemo ubrzo saznati, Dilanova ljubavna veza je prolazne vrste, baš kao što je i život prolazan. Štaviše, čak i tada apsurdno mladoliki Dilan kao da je komentar na prolaznost života. Tu dolazimo do scenarističkog začaranog kruga, koji je zatvoren već u prvoj epizodi i po suptilnosti daleko prevazilazi većinu književnih dela koje sam imao u rukama.

Logično, glavni motiv – makar na površini – „Zore živih mrtvaca“ upravo su zombiji. U današnje vreme nameće se poređenje sa serijalom „Okružen mrtvima“ (The Walking Dead). U tom dvoboju, ako se ta dva dela uopšte mogu porediti, pobedu odnosi Dilan, makar po mom sudu. Razlog za ovaj stav ponajviše je to što se scenarista opredelio da zombije koristi kao preciznu alatku, dok su u „Okružen mrtvima“ oni tek scenografija kojom se ističe karakterni razvoj likova. Srećom, „Dilan Dog“ i „Okružen mrtvima“ su dva pola fantastike i ništa ne oduzimaju jedan drugome, ali valja naglasiti da „Dilan“ čak i nakon toliko godina od objavljivanja uspeva da izađe na kraj sa mlađim i aktuelnijim pretendentom, makar na poene.
Ocena: 4/5

[ᴥ Irena ᴥ · Rating 5 out of 5]

This one will be way too biased to be taken seriously. I can't even describe properly how much I loved this the first time I'd read it.

I had a friend who gave me my first Dylan Dog (that would be this one) when I was eleven or twelve. I might have been too young for some of the things in this series back then, but who cares. After that, I've never found any graphic novel/comic book that caused the seem feelings as this one had.
I remember I was terrified of standing in my bathtub for months because of an edition of Dylan Dog that had a monster coming out of the drain and killing people.

So, even if there are some flaws in this first story, I'm not going to point them out because The Dawn of the Living Dead is the beginning of the series I love so much and probably one of the reasons I love the 'occult detective genre' so much.

[G.A. · Rating 5 out of 5]

Sempre bello rileggere la prima storia di Dylan. Preferisco il bianco e nero, ma anche il colore ha il suo perché.

[Michael · Rating 4 out of 5]

Mit vielen Anleihen bei Romeros NIGHT OF THE LIVING DEAD bekommt Dylan es mit einem Fürsten der Unterwelt und seinem Zombie-Heer zu tun.
Unschlagbar finde ich diesen Satz gegen Ende der Episode:

"Die Toten kehren zurück in den Tod. Nur sie wissen, was sie dort erwartet..."

Es gibt sie, diese genialen Sätze, für die selbst ein Shakespeare seine linke Hand gegeben hätte!
Bei Jason Dark bin ich mal auf einen Satz von vergleichbarer Genialität gestoßen:

„Der Tod klingelte nur einmal, da er wusste, dass ihm geöffnet werden würde.“

Na dann...

[G.A. · Rating 5 out of 5]

Perfetto! Sempre un piacere rileggerlo.

[Saturn · Rating 5 out of 5]

Comicità, azione, horror... Tutto sapientemente miscelato e con un carismatico protagonista. Cosa si può chiedere di più? Promosso a pieni voti (e grazie a Tiziano Sclavi per aver messo gratuitamente gli albi a disposizione sul suo sito). :)

[Lovro Herbai · Rating 5 out of 5]

2006. sam godine kupio u Makarskoj na moru svoje prve brojeve Dylan Doga, čisto iz dosade jer mi se nešto čitalo, a strip je izgledao dovoljno nasilno i uzbudljivo da me zabavi. Prvo što sam kupio bio je trobroj koji se sastojao od starijih epizoda, "Ružičasti zečevi ubijaju", "Hridine duhova" i "Mora jedne ljetne noći", a naslovnica je Zečeva bila prva koju sam ugledao i, kako bi se reklo, ljubav na prvi pogled. Otad sam nastavio skupljati svaki broj koji je izašao u redovnim izdanjima, uz kupnju starijih kad bih na njih naletio. I tako je prošlo 16 godina a da prvi broj nikad nisam uspio pronaći - sve do Interlibera 2022. kad sam ga ugledao i, bez razmišljanja, zgrabio! Moj je bijeli kit time bio ulovljen, ali iz nekog razloga ga nisam odmah pročitao, već sam čekao, evo, pet mjeseci. E pa napokon sam ga iskusio i zadovoljan sam. Posljednje epizode koje sam čitao u najnovijim izdanjima nisu me nešto impresionirale, i nedostaju mi već ovi stariji brojevi zadnjih par godina, tako da je čitanje prvog broja bilo iznenađujuće osvježavajuće, makar je serijal u svojem trenutnom obliku znatno ambiciozniji. Ovo je, osim što je uvod u likove Dylana i Groucha, također i uvod u strašnog doktora Xabarasa, čija priča postaje samo sve više i više uvrnutija kako epizode teku, pa je i to bilo zanimljivo za vidjeti, kako je u početku bio samo ludi znanstvenik koji je htio vratiti mrtve u život. Odlična uspostava lika, atmosfere kako horora tako i komedije; već se vidi šablona po kojoj će buduće epizode biti sastavljene. Tako da, iako se serijal može zapravo započeti bilo gdje, i možda čak ne bih preporučio ovo kao početnu točku, - osobno sam jako sklon "Dugačkom pozdravu" kao najefektivnijem načinu za početak - ali nikako nitko neće požaliti ako je ovo prvi broj s kojim se susretnu, ili ako ga pak ostave zagonetkom do kraja.

[Antonella Imperiali · Rating 4 out of 5]

Quando all’inferno non c’è più posto, i morti camminano sulla terra!

🧟‍♂️ 🧟‍♀️🧟‍♂️🧟‍♀️🧟‍♂️🧟‍♀️🧟‍♂️🧟‍♀️🧟‍♂️🧟‍♀️🧟‍♂️🧟‍♀️🧟‍♂️

😲 Wow! 😲

Giuda ballerino!, se mi è piaciuto!

Un fumetto perfettamente realizzato. La storia è intrigante, ben articolata, resa ancora più apprezzabile grazie ai bei disegni d’effetto di Angelo Stano.
Se si potessero far scorrere velocemente le tavole, penso ne verrebbe fuori una bella pellicola cinematografica.


Vorrei pubblicamente ringraziare la tizianosclavi.it per aver messo a disposizione di tutti - a titolo gratuito - molti numeri di questa raccolta.
In questo periodo di clausura forzata hanno tenuto compagnia a tante persone, me compresa.
Un po’ di svago ci voleva... Grazie ☺️


#iorestoacasaeleggo


💀 HC 2020 - Task 12
💬 Fumetti

[Aleksandar Janjic · Rating 4 out of 5]

Виђу ђавла! Нисам имо појма да Дилан Дог може овде да се дода! Зато нисам ни поставио датум почетка читања. Тек малоприје сам случајно претрагом на Фејсбуку набасао на овај одлични ривју мог друга Најтфлајера: https://www.goodreads.com/review/show...

Иначе, ово је први стрип који сам прочитао на италијанском (тренутно покушавам да научим тај језик) и, наравно, отегло се ко гладна година, али се исплатило на крају. Успио сам, уз помоћ (и повремену одмоћ) Гугл транслејта да разумијем скоро све, осим Гручових пошалица и игара ријечима које су за мој почетнички ниво недостижне.

Као што нам је познато, овај стрип је у нас преведен као Доктор Ксабарас, по главном негативцу (и касније, ако се добро сјећам, Дилановом архинемезису). Сам стрип по себи не спада међу маштовитије епизоде, али наговјештава већину оног што ћемо касније срести - Диланове пролазне авантуре са женама, Гручове "духовитости", кларинет и наравно чудовишта (у овом случају - зомбије).

Слиједи радња фабуле, са тоталним спојлерима: Дилана спопада извјесна Сибил Браунинг, која је оптужена за убиство свог мужа који је већ био мртав, да одгонетне мистерију двоструке смрти њеног мужа. Дотични је радио на неком мистериозном истраживању са мистериозним доктором Ксабарасом негдје у Шкотској. Дилан наравно одмах почне да јој се набацује, али њихова романса не процвјета све до посљедње странице стрипа. Елем, Дилан, Гручо и Сибил се запуте возом у сеоце под називом Ундеад (!) у близини Инвернеса, Шкотска и у возу набасају лично на доктора Ксабараса (!!). Након што се он и Дилан мало препуцавају око тога ко је већи шарлатан, наша тројка демонстративно напушта воз, али касније се одмах враћају у њега да би ставили соли на реп Ксабарасу. При доласку у Инвернес прате његов траг и нађу његову раскошну кућерину. Дилан упада унутра сам, али Ксабарас је спреман на то. Испоставља се да је он тотални егоманијак јер се представља као сам Ђаво или тако нешто и каже да већ вијековима ради на некаквом серуму који ће од људи да прави зомбије јер ето зато. Помислили бисте да за једног Ђавола то неће бити толики проблем. Е углавном, наш херој успије једва да извуче живу главу и збрише из куће, а онда се испостави да је оближње сеоце Ундеад, да не повјерујете, пуно ЗОМБИЈА (!!!!). Таман кад су наши симпатични хероји били при сигурној смрти, појављује се Ксабарас и зауставља своје зомбије. Међутим, већ у сљедећој сцени испоставља се да он планира да и наше хероје претвори у зомбије, међутим Дилан га поново превесла и то помоћу најстаријег трика у књизи ("Шта, нећеш ваљда осуђенику на смрт одбити посљедњу жељу да искористи јузфул ајтем који ће ти доћи главе?"). Поново наступа бјежанија, Ксабарасов лаир експлодира и зомбији се заустављају, али Ксабарас у језивој слици преко скоро цијеле стране информише Дилана да ће се поново срести. Онда Дилан има кошмар у коме се Сибил претворила у зомбија и онда се буди из кошмара, а она је поред њега и то гола (!) и онда Дилан констатује да је то био само кошмар. Ето.

[Nestor · Rating 3 out of 5]

3.75/5. Es un cómic bastante interesante, mezcla los ambientes oscuros del terror y de lo clásico de la novela negra con un humor no del todo negro pero si algo irreverente. Los personajes son llamativos, en principio Dylan Dog como detective de pesadillas me hizo recordar a los Belmont de Castlevania, aunque Dylan es más humano y real. La historia es hasta cierto punto original tomando en cuenta el desenlace. Algo que no me deja del todo satisfecho es la calidad del dibujo a la cual le hace falta más cariño. La editorial me parece muy sencilla para su precio, pues bien el tipo de papel y la tinta utilizada le dan un aspecto, olor y textura muy similar al del periódico e historietas antiguas, con lo cual me da la sensación de que se maltraten fácilmente con el tiempo. En cuanto al precio debo decir que me parece algo elevado tomando en cuenta trabajos de otras editoriales, en las cuales quizás el precio aumenta un poco pero que sin duda la calidad es mucho mayor en todos los aspectos. En general me ha gustado este cómic, aunque dudo si compraré los números siguientes, a mi parecer hay mejores opciones por un menor precio.

[Frédéric · Rating 4 out of 5]

The first in the Nightmare Detective series. It's not perfect, nor is it the best, but it lays the foundations for the world in which Dylan Dog will evolve.

Sclavi's dark, macabre and melancholy poetry is not yet at its peak and the presentation of the characters - like the resolution of the plot - is a little naive. But Groucho makes bad jokes, Bloch tosses out philosophical and disenchanted thoughts, while Dylan falls in love with his client.
It's all there.

The great Angelo Stano illustrates this issue with his ultra-classical layout and slightly stiff drawing, but with his distinctive inking that immediately sets the mood.

More 3.5* than 4* in real life, but impossible to round down.

[Miriam · Rating 2 out of 5]

Read in Swedish.

[Eni Gajanova · Rating 5 out of 5]

Klasik! Prvi broj Dilana Doga ,, Zora živih mrtvaca”. Obavezna lektira za one koji vole Dilana. Preporuka i ako čitate nove redovne brojeve 192. i 193.

[Lucia A. Tramontana · Rating 3 out of 5]

Quand'ero adolescente amavo Dylan Dog, ma rileggerlo adesso, ha tutt'altro aspetto da come lo ricordavo. Mi ha un po' delusa, spero che i prossimi volumi mi facciano cambiare idea.

[CekkoLetterato · Rating 4 out of 5]

Divertente, emozionante, pauroso, vignette che sembrano essere regia cinematografica. Ottimo primo numero di una saga che ha appena catturato la mia attenzione.

[Przemysław Skoczyński · Rating 3 out of 5]

Kieruję się kolejnością wydań polskich, ufając, że najpierw Egmont, a później Bum Projekt, zdecydowali się przedstawić czytelnikom najlepsze kąski ze słynnej, liczączej około 350 częsci, serii. Tutaj bardzo (może aż nazbyt) wyraźne nawiązanie do konwencji horroru spod znaku "Nocy żywych trupów". W zasadzie czysta rozrywka i w tej kategorii mógłbym tylko przyklasnąć, gdyby nie sztuczne zakończenie, które kompletnie nie wyjaśnia przyczyn wycofania się nieboszczyków do miejsc spoczynku. A poza tym wszystko na swoim miejscu: kreska niezła, prowadzenie historii klasyczne, Groucho irytujący, a całość ma posmak starej szkoły komiksu europejskiego, jaką darzę sporym sentymentem.

[Matteo · Rating 5 out of 5]

“Quando all’inferno non c’è più posto, i morti camminano sulla terra”

Il debutto fumettistico di Tiziano Sclavi e del suo celeberrimo indagatore dell’incubo è un vero e proprio tributo al film “La notte dei morti viventi” di George A. Romero. Già in questo magistrale esordio sono perfettamente fusi insieme tutti gli elementi stilistici e di genere che portano alla consacrazione di Dylan Dog come fumetto.
Quel mondo creato dal nostro, intriso di poetica gotica, horror e paranormale, dove il giallo si mischia sapientemente alla commedia, è tutto racchiuso in questo primo numero. Un meraviglioso pezzo di storia. Da leggere e rileggere.

[Paraskevi · Rating 3 out of 5]

I always liked Dylan Dog. I was introduced to him by an italian friend. Now I have some of his stories, but thank the internet, I have found most of them online and reading them on my iPad.

It was not very easy to find those in Greece in the 80's and 90's, before the internet. But now, the internet brings a lot of things to more and more people.

I also recommend these to anyone who likes mystery/horror and is learning or knows italian. The original language is always the best.

[ChiaraRakkaus]

Odio con tutta me stessa i fumetti.
Ma divoro Dylan Dog. Il motivo?
Non è un semplice fumetto: Dylan é un personaggio affascinante, intelligente, sorprendente, fuori dagli schemi ma quanto mai saggio.
Non so perché, ma a volte mi veniva in mente Tyler Durden.
GIUDA BALLERINO, leggetelo!

[Eleonora · Rating 5 out of 5]

Nata e cresciuta negli anni '90, non avevo ancora mai letto Dylan Dog fino a quest'estate. Una scoperta piacevole, la prima storia merita assai. Le citazioni da film e libri solleticano l'intelletto.
Ovviamente sono Team Groucho.

[Myrna Roach · Rating 5 out of 5]

Difficult to read in Italian but I finally did it! Big achievement for me

[Luiz Santiago · Rating 4 out of 5]

Crítica: http://www.planocritico.com/critica-d...

[Dimitrije Vojnov · Rating 3 out of 5]

Dylan Dog je kao strip i kao junak i kao kultna pojava u pop kulturi daleko stigao ako imamo u vidu kako je krenuo.

[Eduardo Méndez Rivas · Rating 5 out of 5]

Sino mal me equivoco, este cómic es un producto de su época. Apareció en un momento en donde el género del horror estaba ganando terreno en los medios de entretenimiento tales como el cine (aclaro en que caso de que se me pida especificar uno en concreto). Es difícil evitar la sexualización del personaje femenino en turno; no obstante, aunque dicho fruto del machismo puede causar distracción, el guión sigue siendo impecable. En tan solo 96 páginas se deja en claro la personalidad de cada uno de los personajes, incluyendo la del villano, algo bastante positivo para quienes decidan adentrarse en este universo de horror tal como fue mi caso. Recomiendo leer cada diálogo con tranquilidad para así garantizar un mejor aprecio del nivel de escritura por parte del autor. En el apartado de arte se deja ver un bajo presupuesto, pero tremendo talento para la secuencia eventos, incluyendo una gran dinámica entre diálogos y sucesión de acontecimientos. El nivel de trazo es de alto nivel, el suficiente para resaltar las principales características físicas de los personajes, lo que apoya al guion en definir personalidades. No esperaba algo bueno, pero recibí algo casi excelente, aunque si hay que hacer a un lado toda creencia política contemporánea para garantizar un deleite de lectura. De todos modos, Dylan Dog es una gran opción para los verdaderos amantes del cómic, sobre todo para aquellos que buscan saciar su gusto por el horror, siendo también una excelente alternativa en caso de que John Constantine abrume un poco.

[Francesca kikkatnt 'Free Palestine, Stop Genocide' · Rating 5 out of 5]

Mamma mia quanti anni sono passati dalla prima lettura di questo primo albo.
Ce l'ho in edizione cartonata quindi in terza ristampa, credo fosse l'estate tra la terza media e la prima superiore. Ricordo ancora quando lo comprai e lo lessi.
Ero al camposcuola estivo in un villaggio turistico a Porto Garibalidi organizzato dalla scuola, finalmente potevo comprare il numero 1 al bazar del villaggio, dopo che stavo seguendo tutte le edizioni da ben 3 anni ^__^

Quella sera rimasi alle tende base per poterlo leggere con calma, mentre tutti i miei compagni erano alla serata organizzata dagli animatori.
Il ragazzo (o meglio bambino XD) più bello del gruppo (quello che tutte volevano XD ), non vedendomi alla festa, venne a cercarmi alle tende.
Io gli dissi che volevo a tutti costi leggere il mio albo, che attendevo con ansia da tempo.. all'epoca non sapevo dell'esistenza delle fumetterie e vivevo solo di edicola e dei numeri che l'edicolante mi metteva via ogni mercoledì.

E il ragazzo mi disse: ok, resto qui ad aspettare che lo finisci e poi ti porto a prendere il gelato.
Ma io ormai ero già immersa nella storia. Fottesega del gelato e del ragazzo più bello del mondo. Io avevo il mio Dylan Dog n.1 ed ero felice così. XD

[Sipovic · Rating 3 out of 5]

Первый комикс из продолжающегося уже лет сорок цикла про детектива, расследующего паранормальное, количество выпусков которого находится сейчас в районе четырёх сотен.
"Дилан Дог" с ходу позиционирует себя как стильное, но крайне незамысловатое чтиво, звёзд с неба не хватающее, но на это и не замахивающееся: несложная чёрно-белая рисовка с отдельными эффектными кадрами, полуфабрикатная история с минимумом детективной работы, истеричной дамочкой, требующей спасения, и крутящим ус злодеем, лично приходящим пояснить за свой план.
Позабавило как Тициано Скилави, комплексуя, пытается скрыть пиренейские корни своего детища, перенеся действие в чуждую ему Англию, хотя лучшее, что тут есть - мощнейший вайб итальянских зомби - фильмов восьмидесятых, а так же насколько близко произведение по духу и форме к американской комиксовой продукции пятидесятых с их отлитыми в цементе штампами, высоким темпом и простыми ответами.
Больше всего вопросов пока вызывают герои: сыщик, вместо индивидуальности получивший набор нелепых привычек, среди которых особенно вымораживает игра на кларнете, но ещё хуже его ведущий себя как сумасшедший помощник, постоянно травящий анекдоты. И для серии, в которой меняться будут в основном декорации, делать персонажей такими - выбор максимально странный.

[Prim A. · Rating 4 out of 5]

E la prima volta che leggo Dylan Dog, nientemeno in italiano! Quindi, lo faro tentativa scrivere la mia risposta in italiano, per fare pratica la lingue. Se la mia riposta e la grammaticali non buona, mi dispiace molto.

Per 001 Dylan Dog, mi piace molto. Io ero molto interessante in il storia, e sono finito in un giorno. Dirò, Il trama non e complicata o con molti colpi di scena, e si, un piccolo cliche e facilmente prevedibile. Anche, penso che il personaggio di Sybil sembra ornamentale, lei e Dylan Dog non avevano abbastanza chimica (chemistry?) per diventare amanti… secondo me non supera il ‘Bechdel Test’. Ma, e un vecchio fumetto, che dire? Dylan Dog e Groucho hanno il potenziale per essere grandi personaggi, forse perché e solo il primo fumetto, ecco perché la caratterizzazione sembra un po’ piatta, ma e comunque abbastanza buona. Groucho e molto divertente, mi piace il commenti lui che dice. Anche, io ho imparato molte nuove parole interessanti, come ‘Giuda ballerina’ si dice ‘Dancing Judas’ come in inglese ‘Oh my god’ (si? Non sono sicuro…) e ‘rompiscatole’ si dice ‘pain in the ass’. Voglio trovare Dylan Dog 002 in italiano su internet, non vedo l’ora di iniziare!

[Rick Ray · Rating 4 out of 5]

Dylan Dog is a paranormal investigator who takes on cases involving supernatural and horror elements, with a nice touch of surrealism and satire too. Dylan is backed by his associate Groucho (a clear pastiche of Groucho Marx) who has a tedious sense of humor to match Dylan's more dour outlook on life. In this opening adventure, Dylan helps a recently widowed woman try and absolve herself of the crime of murdering her husband. The woman's story is bizarre - she says that her husband was already dead from a virus he contracted before he rose from the dead in an attempt to kill her. Pleading self-defense, it's only Dylan who comes to her aid as he takes on this case.

Tiziano Sclvai tugs on familiar horror beats but somehow adds a refreshing touch with his superb comedic timing and innovative inversion of horror tropes. The black-and-white artwork by Angelo Stano is simply fantastic, with the blacks being deep enough to provide some jaw-dropping contrasts. There's a surrealism to the artwork that adds another layer of freshness to a story that could feel a bit too familiar on its own. It's fantastic work all around.